Forum Klix.ba

puki wrote:d-mol (jedna cura poput onih s bascarsijskih noci, mi je rekla kako ona vali balasevisa a najdraza pjesma joj je "demon" , bas ga voli
pjesma je extra ali je ja ipak preskacem, budi mi losa sjecanja

Mozda glup razlog zasto ti se pjesma ne svidja...

Sto se cure tice, nije dobro cula sta izgovara, nije nikad cula za mol, pa ni za onaj D, ali je vjerovatno shvatila sve ostalo, cim joj je ostala u sjecanju...a izgleda da ti nisi razlog tom sjecanju.

zzzzz wrote:Puno ih je ali ova mi je posebno bila draga, specijalno zbog ovog zadnjeg stiha "I Ja Sam Te Ostao Zeljan, Dok Me Bude, Moja Mila"


Đorđe Balašević

D-mol

Odlutaš ponekad i sanjam sam
priznajem ne ide, ali pokušavam
i uvek dođe d-mol
spusti se ko lopov po žicama
ruke mi napuni tvojim sitnicama
i teško prođe sve to

Jedan d-mol me dobije
kako odeš ti u sobi je
glupi d-mol uvek sazna kad je to
uhvati me čvrsto i ne popušta
lud je za tišinom, to ne propušta
vodi me u svoj plavičasti dom

Jedan d-mol me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, šta je tuga
za d-mol

Ponekad te nema i sasvim sam
izmišljam način da malo smuvam dan
ali je lukav d-mol
pusti da se svetla svud priguše
sačeka poslednje zvezde namiguše
vuče mi rukav, idemo

Plaši me on, gde si ti
hiljadu se stvari moglo desiti
glupi d-mol, za kim tugujem svu noć
uzme me u svoju tamnu kočiju
nebo primi boju tvojih očiju
znam taj put, to je prečica za bol
jedan d-mol me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, šta je tuga za d-mol

Ostala je knjiga sa par nepročitanih strana
i neke stvarčice od Herendi porcelana
jedan pulover u kom si bila
i ostala je ploča Best of Ry Cooder
i fina mala plava kutijica za puder
i ja sam te ostao željan
dok me bude, moja mila

ova se ubila za mene

Ovo sam slikala proslog decembra u Novom Sadu





Imam i sliku ispred Djoletove kuce, al je ipak ne bih ovako javno postirala

P.S. Za one koji nisu znali Jovana Cvijica i Dositejeva su dvije paralelne ulice, meni je to bas bilo zanimljivo.

DIVLJI BADEM
Vrteli se točkovi mog bicikla.
Gde god je stao taj rulet beše premija.

Smakla se o stepenik njena štikla.
Nekad su pogledi bili čista hemija.

Dobro je počela nedelja,
poslednje pripreme za maturu.
Virili smo u daljine
puni nade.

Preko gimnazijskog bedema,
k'o pravi dekor za avanturu
prosuo je nežni purpur
divlji badem.

Poneli nas vetrovi k'o maslaèke.
Jedni su leteli lako, drugi padali.

I curice su postale prve mačke
a loši djaci odjednom svetom vladali.

Sve mi je odlično zvučalo.
Dobro sam stajao tih sezona.
Ljuljale mo oči širom
promenade.

A nju sam sretao slučajno,
uvek je s pogrešnim bila ona,
ali znao sam da sanja
onaj badem.

Stane sve u strofu-dve u baladi:
pustinja prošlih minuta i ova zrna sad.

I pred treći refren veæ nismo mladi.
Ušla je nedavno sama u kafe "Petrograd".

Suviše tajni u očima,
u zlati okov joj prstić pao.
Molio me dugi pogled
da je kradem.

Dovraga, kafa je gorčila,
al' taj sam ukus odnekud znao:
probao sam jednom davno
divlji badem.

Covek za kog se udala Buba Erdeljan

U Backoj Palanci bila je igranka
ma, lazem, ordinarna pijanka
samo smo brljali, kako smo starili
sve smo surovije tezgarili
posle se kajali, sve satro cudili
dokle smo stigli i kraj kojih
smo se krokodila budili

Nesto pre fajronta prisla mi tipcina
s onim hitlerskim brcicima
pecatnim prstenom, kravatom labavom
da casti odusevljen zabavom
al' ja nisam bas fan napadnih
pedera sto vecno jure konobarice
i mirisu na berbera, al' ajde

Bio sam umoran, rekoh tom paunu
majstore, ja sam u nokdaunu
grebem po zicama, tamburam danima
ubi me dim po restoranima
sad vidis promaje pod ovim satorom
on rece cekaj malo, ti si bio dobar
s mojom matorom a, tako

Da, onda sam ga poznao tek
pa nije cudo, pros'o je vek
za tog se dripca udala Buba Erdeljan

Sta ti je trebalo to
mali misu moj
da podjes za takvu barabu
sto nisi pazila
sto si princa preobrazila u ovu zabu
vol'o bih da znam

Ref.
Bila si kci tatina, ja vucibatina
blesavko sa senom u kosi
uzmi il' ostavi, ko je mog'o
da pretpostavi, djavo ga nosi

Tip rece, ovde sam
sa dve fine zenice
u, dve opake raspustenice
namignu mangupski
svi malo saramo
namignuh i ja, kao naravno
seo sam tako sa njim
i onim guskama
a on je samo brbljao
o, da l' je poljubi tim usnama
ma ne

Konobar, sto zastajkujes
da l' i ti mozda strajkujes
daj, decko, odmah flasu svirni
pa smo mirni

Pros'o sam sever i jug
sirom, pa u krug
i cega sam ostao zeljan
pa ne bas mnogo tog
brsljana s jednog zida visokog
i Bube Erdeljan

E, vol'o bih da znam
sta ti je trebalo to, moja lepojko
o, bila si dukata vredna
sto si pustila da te
ovaj tu izgustira, budalo jedna
ej, moji lanjski snegovi

Ref.

Pros'o sam sever i jug
sirom, pa u krug
i cega sam ostao zeljan
pa ne bas mnogo tog
brsljana s jednog zida visokog
i Bube Erdeljan


Poslednja nevesta

Vesnik svadbe po sokaku svuda je
brinu snajke sta ce koja mesiti
neko m'i se, kanda, skoro udaje
pa, cuj moralo se i to jednom desiti

Tu livadu ja sam prvi kosio
ma pricam vise nego sto bih smeo
ajde, odavno bih je zaprosio
da sam samo hteo

Vetric glanca krune granja
tamis nosi par lokvanja
racun svedi, sta sad vredi mladost tricava

Nevazno je to sve skupa
secanje je smesna lupa
koja sitne stvari uvelicava

Oprezno s tom violinom
ona cezne za tisinom
ko da skakljas andjelcice vrhom gudala

A nju nemoj pominjati
nece svet zbog toga stati
nece biti prva sto se udala

Nista lakse nego sebe slagati
nista lakse neg' se nasmrt opiti
i nista teze nego zalud tragati
od sto drugih nju sam probo sklopiti

Srce cupka, al misao okleva
ceka da se stvari same dese
a tuga lepse zvuci kad se otpeva
pesma sve podnese

Bog je katkad pravi seret
na strmini doda teret
i potura nedohvatno da se dohvati

Bog je dobar kako kome
bolje ne pitaj o tome
ucutacu ili cu opsovati

Polagano, sanji-baci
ti si znao sta mi znaci
ko da heklas paucinu vrhom gudala

Kad pred crkvom baci buket
neka padne, kao uklet
neka bude zadnja sto se udala

Samo bol je u zivotu siguran
srecu nosi neki postar jako spor
neka, samo ovu noc da izguram
sutra cu vec naci dobar izgovor

uh, tesko, jako tesko

ali

MENUET, MONTENEGROEXPRES

nije cura razlog zasto preskacem pjesmu, kako rekoh budi mi losa-mozda ne bas losa, sjecanja za osobu koja nije vise medu nama, a cura o kojoj je rijec je u to vrijeme (pocetkom devedesetih), vjerovatno jos uvijek slusala plavi orkestar isl, sladunjave pjesmice

http://www.youtube.com/watch?v=U6nxY3s6_LU

ovo mi je jedna od drazih pjesama iako je u grupi onih "novijih"

da se prijavim iako ga slusam samo ponekad, kad zazelim, valjda da se ne zasitim a cijeli zivot ga imam u raznim formatima

Dodjoska...

podsjeca me na nesto sto nikada necu dozvoliti da postane lose sjecanje

dragi moji Balasevoljupci, dodjite 14.07. u Slogu, Svira band iz NS Remorker, tribute to Balasevic, momci zvuce fenomenalnom i sviraju dugoo

garantujem da se necete pokajati, ja idem 100%!

Hej Silence bili u Beogradu po prvi put na Adi Ciganliji, publika odusevljena ja takodje valjda ce doci ponovo...tako blizu a tako daleko...
Naj bolja pesmica" pa dobro gde si ti

Prvo, Fredy hvala ti na pokrenutoj temi

Najbolja pjesma - zavisno od raspolozenja, od onih uz koje sam plako ko malo dijete, poput Slovenske, Crni labude, D-mol, Svirajte mi jesen stize..., pa do onih koje pjevusim kada mi je sve super i kada se osjecam bezbrizno kao prije ne znam vise koliko godina, kao sto je Boza zvani pub. Ili, treba li ikome ko je u ratu bio u Sarajevu, pa jos u armiji, objasnjavati kako i dan danas zna roknuti pjesma Samo da rata ne buide. A tek koliko nam je znacila Sarajevo ce biti..., kada su od nas dizali ruke i oni kojima je Sarajevo dalo sve sto su imali u zivotu. Trebalo je imati muda ko nojeva jaja pa u onakvom vaktu u Srbiji reci nesto lijepo o Sarajevu i osuditi agresiju na BiH i Sarajevo. Jednostavno, sto neko rece na ovom forumu, svaka njegova pjesma zna pogoditi u cosak srca za koji i ne znamo da ga imamo.

A poruka onom/j Mostarcu, bar se tako predstavio/la, da na google-u ukuca djordje balasevic i procita svaku od oko 104.000 stranica koliko ih izbaci pretrazivac, i tek tada ce moci bar djelimicno da razumije ko je i kakav je Djole.

Hvala i svima vama koji otkucaste tekstove pjesama. Uhvatih sebe kako ih pjevusim i cupkam nogom dok ih citam

Naposletku...
Ti si dobro znala ko sam ja...
Otkud sad te suze, moja mila?
Rekla si da se za točak bršljan ne hvata...
Zalud izgužvana svila...
To je tako...
Ne pravi od tuge nauku...
Mami svetlo na sledećem bregu... (uh, )
Okopniće moj otisak na tvom jastuku...
Kao "jezuška" u snegu...

Razbiću gitaru...
Crn je mrak ispunjava...
Odavno se svoje pesme bojim...
Pomera u meni neke gene Dunava...
Pa ja tečem... I kad stojim...
Ali opet...
Dal' bi ikad bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da baš ne umem novce brojati...
I da je ništa sve što nudim...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
Brošić što se teško pribada...
Da me može oduvati najblaži Nemirac...
Da ću u po reči stati...
Da se neću osvrtati...
Nikada...

Ređaš po vitrini
fini porculanski svet...
Al' ja sam figurica bez žiga...
Pazi... To je bajka što ti pada na pamet...
Fali ti bas ovaj cigan?

Ne, mila...
Tek u jesen otkriju se boje krošanja...
Sve su slične u leto zelene...
Naposletku... Ti si dobro znala ko sam ja...
Čemu suze lepa ženo?

Draga moja, ti si navek znala da sam pajac...
Moj je šešir šatra pomična...
Usne, tice-rugalice... A u oku tajac...
Da sam kaput sa dva lica...
Da sam Gospo'n Propalica...
Obična...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
I da je nebo moja livada...
Da me može oduvati najblaži Nemirac...
Da ću u po reči stati...
Da se neću osvrtati...
Nikada...

Zivot je more

Zivot je more, pucina crna,
po kojoj tonu mnogi sto brode.
Nije mi srce plasljiva srna,
ja se ne bojim velike vode.

Lome me vali, nose me struje:
oseka srece, a tuge plima.
Siba me nebo bicem oluje,
al' jos se ne dam i jos me ima.

U jutra rana plase me senke
minulih dana.
Secanja mutna kao u lazi, kao u snu.
Ipak se borim, ipak se nadam,
sve manje letim, sve vise padam
i sve su jace ruke sto me vuku dnu.

Mozda ce zena svilenog bedra,
koja me zove i pruza ruke,
uliti vetar u moja jedra
do nove zene, do nove luke.

Zivot je more...
Zivot je more...
Zivot je more..

lov ju plaHo djordje...

Ako imate pri ruci pustite " PORTRET MOG ZIVOTA " ali pre toga izjurite sve iz sobe, zatvojite oci i naravno slusajte text. Uvek su mi suzne oci(neznam zasto?).

dawn_upon_dawn wrote:Naposletku...
Ti si dobro znala ko sam ja...
Otkud sad te suze, moja mila?
Rekla si da se za točak bršljan ne hvata...
Zalud izgužvana svila...
To je tako...
Ne pravi od tuge nauku...
Mami svetlo na sledećem bregu... (uh, )
Okopniće moj otisak na tvom jastuku...
Kao "jezuška" u snegu...

Razbiću gitaru...
Crn je mrak ispunjava...
Odavno se svoje pesme bojim...
Pomera u meni neke gene Dunava...
Pa ja tečem... I kad stojim...
Ali opet...
Dal' bi ikad bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da baš ne umem novce brojati...
I da je ništa sve što nudim...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
Brošić što se teško pribada...
Da me može oduvati najblaži Nemirac...
Da ću u po reči stati...
Da se neću osvrtati...
Nikada...

Ređaš po vitrini
fini porculanski svet...
Al' ja sam figurica bez žiga...
Pazi... To je bajka što ti pada na pamet...
Fali ti bas ovaj cigan?

Ne, mila...
Tek u jesen otkriju se boje krošanja...
Sve su slične u leto zelene...
Naposletku... Ti si dobro znala ko sam ja...
Čemu suze lepa ženo?

Draga moja, ti si navek znala da sam pajac...
Moj je šešir šatra pomična...
Usne, tice-rugalice... A u oku tajac...
Da sam kaput sa dva lica...
Da sam Gospo'n Propalica...
Obična...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
I da je nebo moja livada...
Da me može oduvati najblaži Nemirac...
Da ću u po reči stati...
Da se neću osvrtati...
Nikada...

.... samo jedna od mnogih....

Na jastuku... Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik...
Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo...

Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje...
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje...
Al uspevam da jos jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim...
Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj kurjak menja ćud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomračilo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo...

Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin...
I tad sam svoj... Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin...
Ponekad još... Suza razmaže tintu... I ko domina padne zid u lavirintu...
Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje uz moje vene puže stud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme uvek uzme svoje... I ne znam što bi nas poštedelo?
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo...

REGRUTERSKA

Stade sve... Samo zivot prodje...
Sine moj, oci njene plave...
Stize dan da u vojsku podjes...
Lumpuju... Usijane glave...

Sine moj, sve su to barabe...
Ne dam ja mog spomenka bokor...
Derane... Drz' se tvoga babe...
Nisi ti za taj jad i pokor, ej...

Jebes ga, da si mi bilo koje drugo pitanje postavio, lakse bih odgovorio, jednu najbolju nemam, imam 10, za svaku priliku, ovisi od raspolozenja, odnosno nijansi u raspolozenju...evo nekih...

1. BEZDAN.... jebote ovo kad pustim, jos live verzija, pa se raja vise cuje od Djoleta, muda mi se najeze, kamoli koza, definiticno najjaca Djoletova pjesma...

2. Divlji Badem....Valjda sto nikad nisam maturirao u svom rodnom gradu, a malo se pominje, pa stih "vrteli se tockovi mog bicikla"....jebe nostalgicno

3. D-moll....mislim da objasnjenje za ovo ne treba, nekad se pitam, odakle sva ta inspiracija....toliko ljubavi koja se pretoci u rijeci, toliko osjecaja....neznam...

4. Nedostaje mi nasa ljubav mila... (al eto nista sem nas dvoje nije vredelo)

5. Ne volim januar....(rijeci jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni staklici od kaleidoskopa)


Rece covjek jednu, ja eto nabrojah pet, koje se povremeno izdvajaju, od ostalih....mada oopet...kako kad....ja vas kanda znam sa sa-x

b4k3 wrote:Jebes ga, da si mi bilo koje drugo pitanje postavio, lakse bih odgovorio, jednu najbolju nemam, imam 10, za svaku priliku, ovisi od raspolozenja, odnosno nijansi u raspolozenju...evo nekih...

1. BEZDAN.... jebote ovo kad pustim, jos live verzija, pa se raja vise cuje od Djoleta, muda mi se najeze, kamoli koza, definiticno najjaca Djoletova pjesma...

2. Divlji Badem....Valjda sto nikad nisam maturirao u svom rodnom gradu, a malo se pominje, pa stih "vrteli se tockovi mog bicikla"....jebe nostalgicno

3. D-moll....mislim da objasnjenje za ovo ne treba, nekad se pitam, odakle sva ta inspiracija....toliko ljubavi koja se pretoci u rijeci, toliko osjecaja....neznam...

4. Nedostaje mi nasa ljubav mila... (al eto nista sem nas dvoje nije vredelo)

5. Ne volim januar....(rijeci jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni staklici od kaleidoskopa)

Rece covjek jednu, ja eto nabrojah pet, koje se povremeno izdvajaju, od ostalih....mada oopet...kako kad....ja vas kanda znam sa sa-x

dio u zagradi nije iz te pjesme nego iz još jedne više nego izvrsne - Provnicijalka). U januaru je onih 206 koraka koje nije nikada brojao

SilentWhisper wrote:Na jastuku... Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik...
Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo...

Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje...
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje...
Al uspevam da jos jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim...
Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj kurjak menja ćud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomračilo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo...

Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin...
I tad sam svoj... Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin...
Ponekad još... Suza razmaže tintu... I ko domina padne zid u lavirintu...
Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje uz moje vene puže stud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme uvek uzme svoje... I ne znam što bi nas poštedelo?
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo...

eh a boldirano je scena koju sam dozivjela, koja se ponavlja... svaki put... iznova... i uvijek se sjetim ove pjesme

SilentWhisper wrote:Na jastuku... Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik...
Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo...

Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje...
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje...
Al uspevam da jos jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim...
Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj kurjak menja ćud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomračilo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo...

Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin...
I tad sam svoj... Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin...
Ponekad još... Suza razmaže tintu... I ko domina padne zid u lavirintu...
Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje uz moje vene puže stud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme uvek uzme svoje... I ne znam što bi nas poštedelo?
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo...

petak 13 i ovo ......

http://www.gruda.org/djole_knjige/knjige.html


ko bude znao cijeniti ovaj moj gest nek' pošalje pivo

Nekako se ova najvise "uvukla" u mene

Posvadjana pesma

Sa katedrale tri puta lupilo
dosta se zvezdica na misu skupilo
plocnik k'o potocic, posrebren,
krivudav

Zar su se ulice ponovo smanjile
a senke brestova utanjile
ili ja to nisam predugo prosao tuda

Rasipam korake, k'o pijan dinare
od micurinove do detelinare
nemir me vuce njoj svojim tankim
vlaknom

Mozda se upravo malo odljutila
mozda je nekako naslutila
kakva se drama odvija pod mojom
jaknom

A mesec pojma nema,
matora lola drema
jutros je lumpov'o po kini
dok se sa sobom borim da tacno
izgovorim
tu tesku stranu rec - izvini

Ona me voli, znam, ok, ne suvise
al' taman dovoljno da krisom uzdise
kada me traceri ubace u semu

Skripucu oblaci pod njenim nogama
ne da se ludica tvrdoglava
stavise, pise udzbenik na istu temu

Samo je vetar sretan, vrti se k'o
baletan
u svojoj sivoj pelerini
dok moje misli traze kako se ono po
naski kaze
ta teska strana rec - izvini

Ko ima dovoljno vremena moze otici na http://www.tekstovi.net. 170 tekstova pjesama koje je otpjevao Djole, sam ili u duetu.

http://www.gruda.org/djole_knjige/knjige.html


ko bude znao cijeniti ovaj moj gest nek' pošalje pivo




Ne mogu da skinem ni jednu! Ne znam zasto!
A gest ti je vrijedan mnogo vise od jednog piva. SVAKA TI CAST PRIJATELJU!!!