Forum Klix.ba

Prilikom prelaznog roka za "extra borce" u naš bataljon prebačen vojnik iz 102 mtbr.Prije njega su stigle karakteristike takve da se čitava komanda hvatala za glavu
Javio se lik,dobio raspored... i na liniju.
Jednu smjenu straže je odgulio i nestalo ga.Frka,gdje je,šta je... kažu otišao kući.Komandant pošalje kurira... nema ga... otišao kažu doktoru,bolestan.
Nakon par dana dolazi i donosi ljekarsko uvjerenje.
Pita komandant šta ti je ovo?
Pa et' ja nemogu na liniju,ne vidim.
Kako ne vidiš na jednom?
Pa ne vidim u daljinu i u širinu...
Dobro onda,vidiš u dubinu...
Zadužite mu krampu i lopatu!

Moj komšija koji je '92 imao šesnaet godina imao je veliku želju da se vojno aktivira.Pošto je nas nekoliko iz tog komšiluka bilo u jednoj jedinici on je želio da bude sa nama.Dolazio je svaki dan pred štab i molio da ga prime.Bio je maloljetan i niko nije želio da dijete primi u jedinicu.
Nakon mjesec-dva primljen je... ono da bude požarni ispred komande po danu,da obavlja neke sitne posliće i tako...
Štab je bio smješten u jednoj velikoj kući... tu smo i spavali,a on i ja smo bili cimeri.
Jednu noć smo otišli na spavanje ranije... ja nisam mogao odmah zaspati i onako u mraku sam ležao i nešto se zamislio.Bila je noć nekako mirna k'o da je sve pomrlo.U sobi se čuo samo veliki zidni sat kako kucka...

Najednom čujem mali nešto mrmlja... zovnem ga,ništa... spava...
Nakon nekoliko minuta opet... ustanem da vidim... ništa,spava dijete ko top.
Kad poče: "satić kuca tika taka,tik-tak,tik-tik-tak..." pjeva dijete u snu
Zovnem ga,probudim i pitam šta to pjevaš?
Ma šta pjevam ba?Pusti me da spavam!
Ujutro sam mu pričao šta je bilo,ali on nije vjerovao... zezali smo se...
Drugu noć je opet nešto pričao,ali malo.Treću,četvrtu noć sam već imao i svjedoke... Puna soba gledalaca i slušalaca.
Kako koji put on je sve više pričao,a scene su bile sve smješnije... počeo je odgovarati na pitanja,hodati,jesti,piti,pušiti cigaru i to sve u snu
Uskoro je postao omiljeni lik u jedinici.
Iduće godine je otišao vani i poslije rata smo se sreli... kaže da je prošlo... nije više mjesečar
Kad bih samo pisao provale koje su se dešavale sa njim ova bi tema imala desetak stranica.

Ovde su , za vreme NATO bombardovanja isli masovno u sklonista na pocetku, a posle sam cula- ode komsija u skloniste, a zenu mu uhvate sa drugim komsijom ,na krovu ... ...taj krov je bio zgodan-nekako sakriven izmedju zgrada...i cesto su nailazili na zabranjene parove gore...
ljudi su bili poludeli- masovno su se hebavali svuda, na svakom mestu...kao valjda umrece, pa da se nastave -pojma nemam...i bilo je pijanih, ali najvise tih napaljenih... lepo su se i druzili-u pauzi bombardovanja bile su utakmice izmedju zgrada, a zene i navijale sa prozora...
Cujes buuum, zatrese se zemlja, onda pocnu sirene da zavijaju, zavrse se sirene, majke pocnu decu da zovu s prozora da dodju kuci...tim redosledom...
Ja nisam bila u sklonistu, vec na prozoru i radio, telefon...cula sam se cesto sa rodjacima - gde je pala bomba, kako, sta i td...
Jedno vece je tresnulo nekoliko puta kod general-staba, pa posle na kinesku ambasadu...Moj burazer stanuje kod generalstaba...deca i zena u sklonistu, on ostao da spava, posto sutra radi.Ono tresnulo, a on od udara pao na pod sa kreveta. Ja ga zovem, da vidim da li je ziv, a on kaze- ja jedino da pustim projektil kroz jedan prozor, a da izadje na drugi-toliko se cuo...fijuuuuu...projektili su leteli bukvalno tik iznad zgrada- a neki kazu da su i izmedju kuca. To su valjda ti navodjeni...pojma nemam.
Nekad i meni zafali bombardovanje. Ljudi su u to vreme bili strasno predusetljivi i fini jedno prema drugom. Neverovatno.

pesak wrote: Nekad i meni zafali bombardovanje. Ljudi su u to vreme bili strasno predusetljivi i fini jedno prema drugom. Neverovatno.

Ja bih volio da se opet bombarduje Beograd i da to bombardovanje potraje koju godinu, da budete fini jedni prema drugima i predusetljivi malo duze

Orhanowski wrote:

pesak wrote: Nekad i meni zafali bombardovanje. Ljudi su u to vreme bili strasno predusetljivi i fini jedno prema drugom. Neverovatno.

Ja bih volio da se opet bombarduje Beograd i da to bombardovanje potraje koju godinu, da budete fini jedni prema drugima i predusetljivi malo duze

bas lepo od tebe...

iskrena da budem, ja bih sve ili nista...a ti shvati.

lordi wrote:a sjeca li se neko "Garave brigade"kada ih prikazuju na TV a onaj kaze "evo gadjaju nas s patovi i pamovi ko da smo avioni" a onda ga pita novinar "sa kakvim naoruzanjem vi raspolazete " a on odgovara " fala bogu imamo ovih FAPOVKI"

ja se izvinjavam ako sam se , mozda neumesno, prikljucila na ovoj temi...

pesak wrote:ja se izvinjavam ako sam se , mozda neumesno, prikljucila na ovoj temi...

haj samo nemojte ovdje patetike



bas se ismijah nasoj muci , mada u sustini nije smijesno

striker wrote:Par dana nakon potpisivanja dejtonskog sporazuma situacija na Treskavici...
U toku velikih borbi na Treski dolazi informacija da je potpisan "Dejton".Naravno niko pojma nema da je kraj rata,ali potajno se u sebi svi nadamo možda je to-to.Dolazi naredba da se ide dalje... sljedeća kota...
Komandant postrojava vojsku,objašnjava zadatke bla bla... i na kraju "ima li ko šta da pita,da kaže"?
Javlja se Ramić - simpatični Rom iz naše jedinice i kaže "komadant' ja ne idem"!
Što Ramiću?!
Pa komadante neću da ginem u produžecima...
Nastao je lom Ipak je išao sa nama...

suze mi krenuse

joj kod nas 93'-94' u Banovicima bila strasna glad, a svako krio da se nema, al stasope mi djeca ko djeca spjeavli;
graha prde
luka smrde
i prohe tvrde
jedemo mi svaki dan

Ove su meni bile najjače, ako se sjetim još pisaću.

1. Dva lika, pod uticajem opijata , roknuli jastreba, onako iz zajebancije... Počupali mu veće peruške i nabacili na sebe kao lafo oni indijanci.
Dolazi minobacačka i digne ih obojicu, bez ogrebotina, samo detonacija (ono, glavobolja, uši i povraćanje)
Poslije jedan od njih prič'o, kaze lezim ja na zemlji, uši mi pucaju, otvaram oči i vidim kako peruške lelujaju

2. (Dop again ) Zauzeli mi neko selo i odmaramo. Dolazi kolega iz druge jedinice, neki čiča i pita kako smo i sta ima kod nas i ostala šuplja... Mi taman srolali tri komada koji cekaju na stolu u bašti ispred kuce. Kad jedan lik iz moje ekipe, lud do bola, kaze ovom "ljudino, nasli smo nekog duhana u kući, al' čudan skroz... ti si malo iskusniji, probaj da znamo valja li za pušit"
Čiča uzme džoju, zapali ko pravu krdžu i ispuši... mi smo na smjene išli i smijali se iza kuće. Poslije ga spuco crnjak i psovo četnicima sve po spisku, kaže ne znaju ni duhan kako treba uzgojit ... Mi smo se isprekidali od smijeha

3. (jedan crnjak, al' dobar. Ako je prejak nek moderator obriše) Razvalili mi agresore na Vozući, leševa, prosutih četničkih mozgova, na sve strane. Čitav dan čuvali zauzeto (drugi ešalon) i sjedili pored istih. Popodne se vraćamo u logor, gladni jer niko nije mog'o nista okusit. Pitamo kuhara šta ima za ručak, kaže "Grah ko mozak..."

horoz wrote:Ove su meni bile najjače, ako se sjetim još pisaću.

1. Dva lika, pod uticajem opijata , roknuli jastreba, onako iz zajebancije... Počupali mu veće peruške i nabacili na sebe kao lafo oni indijanci.
Dolazi minobacačka i digne ih obojicu, bez ogrebotina, samo detonacija (ono, glavobolja, uši i povraćanje)
Poslije jedan od njih prič'o, kaze lezim ja na zemlji, uši mi pucaju, otvaram oči i vidim kako peruške lelujaju

A sto se ismijah!!!

Puho jak vjetar i obori tablu lima na četničkoj liniji (na putu prema njihovim rovovima).Naštelio se čitav vod u tranše i čekamo da neko od njih naiđe na "šubu".
Pretrčaše dvojica...zapucamo mi... otud uzvratiše... onda mi još više...
Otvorila se pucnjava-nebo gori.Tad neko iz našeg tranšea povika "udri Mujooooo!!!". Kad Mujo koji je bio par metara od mene čučnu sav pozelenio i kaže "pa jebo mater svoju šta mene spominje,zna da imam sitnu djecu!"

Ratna i gladna '93.Tanka hrana na liniji... nikad tanja.Svaki dan za ručak i večeru riblja čorba.Ma nije to ni "č" od čorbe...čorbetina,al' eto jedi i šuti
Cijela dva-tri mjeseca možda jela se ista splačina.Kad se više nije moglo uzimali smo samo hljeb i onako suh jeli.
Jednom pred večeru zove me drug i kaže "haj' ponesi hljeb i dođi kod nas u spavaonu".Uzmem hljeb i dođem tamo.Njih trojica sjeli za sto,nešto umaču i jedu.Priđem,pogledam... žuto nešto?!Haj' bujrum vele...
Uzmem hljeba,umočim,probam... slatko,fino mmmm
Pa šta je ovo pitam?Poznat mi je okus,ali ne mogu da skontam...
Išli mi u ambulantu... sirup protiv kašlja... valja li?
Ha ha ma kako ne valja daj da se naumačemo dok se boje ne rastope
I Bogami lijepo večerasmo sirupa umjesto riblje splačine.Ni dan-danas mi nije jasno kako im je to palo na pamet,ali eto te ratne improvizacije su fakat bile fenomenalne i neponovljive.

Kod jarana u kuci bio akumulator na koji je bila prikopcana sijalica i tranzistor. Radi ustede struje nikad se nisu koristili istovremeno. Znaci navece, kad su vijesti u 22, uredno se gasi sijalica, a pali radio.
Jedno vece sjedilo se uz svijecu, kad ulazi rahmetli otac od mog jarana puhnu u svijecu, ugasi je i upali radio. Nikad mu nije bilo jasno sto smo se smijali...

1.Komsija se vraca sa linija oko Visokog.Pjeske prosli pola Bosne.U gluho doba noci kuca na vrata sklonista.Mi mrtvi hladni :okolooo, on na druga vrata pokuca..mi opet okolllo i tako par puta, dok njegova majka ne zavika..ma nemojte mi dijete zajeb...Tek kada je usao sav mokar , umoran , gladan i blatnjav bilo nam zao ..ali shvatio je zezu.

2.Nestasica duhana, mota se sve i svasta, svako ima neku "kombinaciju",malo kukuruzne svile, lisca od sljive , podbjela, pa sve lijepo umotas u novinski papir .Jedva smo komsiju sa treceg sprata uspjeli ubijediti da ne pusu na balkonu nocu jer njegov "cug" je bio kao logorska vatra.Jedan dim ,vatreni plamen i kraj.

3.Na samom pocetku ,kada smo svi redovno na svaku sirenu trcali u skloniste..nakon par minuta poslije granatiranja mi ,pametne zene, smo ponovno ustrcavale uz stepenice u stanove da ako ,nedaj boze ,rokne granata,kreveti i kuca budu pospremljeni ..da se ne obrukamao .Tome smo se cijeli rat smijale kada smo vidjele sta ustvari granata uradi od stana.

pesak wrote:ja se izvinjavam ako sam se , mozda neumesno, prikljucila na ovoj temi...

i te kako neumjesno

.. no da i ja dam doprinos temi..
krenem jednog ratnog dana kod mame, i u pola puta pocne granatiranje ulice kojom idem.. granate padaju na okolne kuce i ja utrcim u jednu kucu koja je vec bila razrusena pa ono sve otvoreno. u istu se kucu sklonio jos neki covjek.. i sad nama sigurno tu, pricamo mi u 16, izvadi on i nekakvog duhana, te smotamo, ispusimo cigaru po pola, siti se napricasmo.. u to i granatiranje prestade.. mi krenusmo svako svojim putem i ja u momentu pogledam, kad ono nebo iznad mene.. nase sigurno skloniste je bila izgorjela kuca bez krova.. tek me tada uhvatio strah, jedva sam stigla do mame..

Nova godina '93.Mlađa raja iz mahale se dogovorila da se organizuje doček nove godine u skloništu u našoj mahali.Inače sklonište je bila jedna dvospratna zgrada sa dobrim podrumom (vlasništvo jedne firme).Za dernek je bila pripremljena jedna veća kancelarija koja je bila zaštićena vrećama pjeska na prozorima.
Bilo nas je oko 20-ak.Sve je to mladež od 16 do 19 godina.Ko je šta mogao donio je da se pojede i popije,a moj drug Dragan i ja smo donijeli cigara koje smo dobili u jedinici.Od nas dvadeset petn'estak je pušilo,ali jedino je Dragan bio "zvanični" pušač,ostali... ma ni govora
Počeo je dernek,ludilo... k'o da nije rat.Bilo je i struje...muzika,galama.
U neka doba neko lupa na vrata.Otvorim vrata... kad došlo troje-četvero komšija(roditelji raje sa derneka) u obilazak.Došli da vide "ima li problema" i tako...
Utihnu galama,muzika... poče guranje...
Ah djeco draga pa šta ste ovo zadimili ovoliko?! Upita komšinica iz "kontrole".Mi svi ko na komandu pogledasmo prema Draganu koji jedini drži cigaru u ruci. U tom komšija (isto iz kontrole) da prekine nelagodu: "sine Dragane šta si to zadimio toliko-otrovaćeš djecu" i čovjek se poče smijati
Vide oni koliko je sati... opušaka i pepeljara na sve strane,a samo jedno puši... okrenuše se nazad i odoše,a dernek je nastavljen u pokazivanju progorjelih džepova,rukava i opečenih ruku i nakon toga opet lom do sabaha.

e ratni derneci...najludji i najbolji i ja sam tvojih godina strikeru pa nam je garant bilo slicno ...94-e imala 17-18

super tema

A Boze dragi ja sve zaboravila, kako lijepo, tako i ruzno....

Lace wrote:e ratni derneci...najludji i najbolji i ja sam tvojih godina strikeru pa nam je garant bilo slicno ...94-e imala 17-18

Joj do mene je, ono je ipak bila nova '93(ispravio sam).A '94 kako mi je počela to je i više nego blesavo
Novu '94 sam dočekao u Zenici.Ratna oficirska škola.Presjedili smo cijelu noć u spavaoni,a onda ujutro u 6 sati fiskultura... trčanje od hotela "Rudar" do "Kamberovića" i nazad.Osjećao sam se... ma nisam se osjećao nikako,fuj
Ima i iz tih dana provala...
Došla neka vojska iz 7.muslimanske kod nas u školu i pita jedan od njih mog kolegu "gdje je ovdje mesdžid"(htio klanjati)?Keže on "ne znam jarane,mislim da nije taj s nama u klasi".
Ta raja iz škole su bili uglavnom stari borci... komandiri i komandanti svojih jedinica,ali se dešavalo na ulici kad trčimo ljudi govore "gdje li ove nafataše,vidi kako su stari"?.Naravno misleći da smo neki regruti...

Kad smo tamo došli rekli su nam da pozdravljamo sva uniformisana lica...
Mi iz Sarajeva nismo vidjeli takve uniforme nigdje i kontamo u tim uniformama sa znakom škole su sve važne face.Pozdravljali smo jbg stalno.Ali jedan stari se non-stop mota po školi i mi njega pozdravljamo 100 puta danas.Svi redom.Vidio to jedan naš profesor i pita nas... Jel vi pozdravljate onog čovjeka u uniformi?Pozdravljamo kažemo mi.Ha ha pa vidim ja da se vi slomiste njega pozdravljajući...on je vrtlar ovdje... ne morate njega.To je za nas bio toliki blam da ne samo da ga nismo htjeli pozdravljati,već ga nogom nabiti kad ga sretnemo .

pesak wrote:ja se izvinjavam ako sam se , mozda neumesno, prikljucila na ovoj temi...

Sto se mene tice, nije neumjesno...ono tvojih postova koje sam procitao, pokazuje mi da si na pravoj strani, ma kako se ona zvala i zato to sto si iz Beograda nista ne menja na stvari

Ma da. Ljudi se dele na ljude i ne-ljude. Sve ostale podele su lazne.