Tarabići i kremansko proročanstvo
KAZIMIROVIĆ O PRUZI
"JOŠ 1903. godine izvlačili su trasu od Kremana ka Šarganu: Andra Stanić, bivši ministar saobraćaja, Ranisav Avramović, bivši pomoćnik ministra saobraćaja, Filip Trifunović, bivši ministtar saobraćaja, Vasa Marković, bivši načelnik za građenje železnica i Neško Smiljanić, viši inženjer. Oni su vrlo često svraćali starom proti Zariji u Kremna.
- Vi se kanite da povedete prugu preko one naše njive tamo? - rekao je jednog dana stari prota. A kad su oni potvrdili da će pruga da prođe baš sredinom njive, onda im je prota ispričao, kako je ta njiva nekad bila sporna i spor je imao da reši jedan izborni sud. "Batalite se toga posla, rekao je tome sudu Tarabić. Neće ta njiva pripasti ni jednom ni drugom. Ona će pasti u treće ruke, ali neće ostati ni njiva: tuda će proći vatreni put. Vatreni put će ići na Cigansko padalitše" (tako se i danas zove kosa, gde Cigani obično svoje čere rasprostiru).
Zanimljivo je spomenuti, da su za vreme naše propasti štaviše i Austrijanci nešto promeravali pored protine kuće i govorili da će tu voz proći, ali je prota, znajući za Mitrova proricanja uvek ukućanima govorio: "Pored naše kuće željeznica neće proći!..."
GOLUBOVIĆ I MALENKOVIĆ
GOLUBOVIĆEV i Malenkovićev nastvak Kazimirovićevog citata, u prvom izdanju njihove knjige, ovako glasi:
(Str. 86) "... Na pitanje prisutnih stručnjaka otkuda mu ova zamisao o železničkoj trasi, prota Zaharije im odgovori:
- O toj pružnoj trasi govorio mi je, pre deset godina moj pokojni kum, Mitar Tarabić. On mi je to objasnio ovim rečim:
- Vidiš, kume Zarija, ovo Cigansko padalište!
- Vidim!
- E, kroz to Cigansko padalište proći će gvozdeni put sa gvozdenim, ognjenim kolima, koja će uvek sama zastajati na ovom mestu gde su sadevo ciganske čerge.
Ja ga na to zapitah da mi nešto pobliže reče o tom gvozdenom putu i tim gvozdenim, ognjenim kolima, jer mi sve to izgledaše nekako nevjerojatno, te će mi Mitar i na to odgovoriti:
- Ne umem ti kume ništa bolje i pobliže reći, nego što sam ti sadevo kazao! Ali, znaj, gvozdeni put će tuda ići i ljudi će njime putovati. Sve to nije daleko, pa ćeš i ti to, možda, doživeti. Ako ne ti, ondakar će doživeti oni što budnu živjeli iza tebe.
Prota još dodade:
- Najpošlje - upotpuni Mitar svoje objašnjenje. - I taj gvozdeni put će biti uklonjen, a ljudi će putovati bezblatnim, nekaldrmisanim drugom. Sve od Užica do Sarajeva pa i dalje... Po tome putu će se sijati jedan crni kamen koji neće imati ni početka ni kraja.
Mitar će, pričao im je još prota Zaharije, zastati kao da se još nečega priseća, pa će reči:
- Proći će podosta godina, pa će se ljudi jopet sjetiti gvozdenoga puta te će ispotekare obnoviti ovaj put. Samo njim do Višegrada neće putovati putnici radi potrebe i puta, već ljudi od zabave i serbez odmorišta i uživancije.
Osim objavljenog u jučerašnjem, 26. nastavku feljtona, Golubović i Malenković su u svojoj knjizi napisali i sledeće:
“A, što se tiče izgradnje pruge Užice-Sarajevo, događaji su tekli ovako. Uvidevši da bi put ovih tračnica, ukoliko bi išao preko pomenute trase, iziskivao naknadno bušenje još dva tunela, kao i obimne i skupe radove na izgradnji mnoštva useka i podzida, Komisija tadašnjeg Ministarstva železnica se odlučila za drugu varijantu.
Nova snimanja konfiguracije terena kremanskog atara pružila su sasvim drugu sliku o povoljnijoj i jeftinijoj realizaciji izgradnje ove pruge. Tako je nova trasa, zaista, prošla onuda, onim putem, kojim je Mitar Tarabić i predvideo da će proći. Taj put je vodio kroz Cigansko padalište, a bivša železnička stanica bila je tačno na onom mestu, na kojem su se nekad razapinjala šatorska krila ciganskih čergi.
Mitar Tarabić je sasvim jasno video i uklanjanje te uskotračne pruge, koja je, kao nerentabilna, ukinuta pre nekoliko godina. Umesto nje, baš onako, kako je on i govorio o dugom crnom kamenu, bez početka i kraja, danas od Titovog Užica prema Sarajevu, vijuga moderan asfaltni put. On naravno, nije mogao da se tačno izrazi o postojanju kompaktne asfaltne mase, jer u ono vreme za nju nije moglo ni da se zna.
Prota je dakle, imao sve razloge da bude siguran, kada je najeminentijim stručnjacima, okupljenim u njegovom domu, govorio o trasi pruge drugačije nego što su oni prvobitno mislili, naime, da će ova pruga proći kroz Cigansko padalište, koje je, izgradnjom železničke stanice na tom mestu, postalo administrativni i kulturni centar sela Kremana.
Govoreći još o ovoj pruzi, Mitar tako reče: `
Da će proći podosta godina i da će je ljudi jopet obnoviti, ne radi potrebe i puta, nego iz zabave i uživancije`.
