Druga strana rata - ono o čemu šutiš.

[mali jomu]

Jomu brate došlo vrijeme da slušamo kako smo bili levati tada, a sada smo "pukotine" koje su na teret i Bogu i narodu. Najbolje čuvat stare drugove i familiju, a liberalne i progresivne FGR odrasle po dijaspori i trulim katedrama neka nosi đavo u p.m..

I ja ujutro gledam sebe i kontam "dokle sam" i jesam li trebao biti to na šta sam se odlučio. I opet me iz misli izvadi mater ili žena- hvala im.

Svako dobro.

I tebi svako dobro....


Ja stalno od drugog slusam sta je i kako meni bilo kad je bilo sta je bilo...... samo klimnem, jeste, tako je.... i nasmijesim se.

[mali jomu]

Neki dan sreo jarana koji je ostavio pusku i samo nestao... trazili ga svukud, kontali cete ga uhvatile, svasta nam se motalo po glavi, u neka doba neko pronadje mu pusku, svi se poceli smijati od dragosti, jebem ti usro nas je pravo...


... i ja njemu pricam kako nam je svima odahnulo sto ce se valjda izvuci (jer tad nismo znali da ce se moci uhvatiti nogavele... trebalo je kroz svasta nesto proci) da smo mi za njega izmedju sebe izmisljali kuda bi i kako bi svako kreno da je sam, ili snekim... on me gleda iznenadjen i uhvati se smijat " zajebajes ti mene???"

"Ne zajebajem te ni sekunde, ti si nam bio vjetar i ledja bas da ostanemo da bi se raja mogla izvuci..."

"Vi ste svi ostali ludi..." rece kroz smijeh

"Nismo nismo" rekoh mu, "jos smo ludji... nek si ti i svi tvoji zivi i zdravi nista se ne sekiraj..."

Otisli na kahvu... pricali o svemu i svacemu, doso cojek sebi.