Moraću te ispraviti Xoxo! HTJEO je takođe ispravno. Istina, u Bosni se više koristi u nekim ruralnim sredinama, ali u Hrvatskoj dosta ljudi upotrebljava tu riječ. Mada kod nas čak i neke učiteljice misle da je to nepravilna riječ.xoxo wrote: Htjeo - htio nije stvar bosanskog, hrvatskog ili srpskog jezika nego je HTJEO samo po sebi gramaticki neispravno. Kaze se HTIO
jezd wrote:PS: i da, hvala ti mnogo šizofreniče nagrižene jetre sa PINKA. uspio si da mi opoganiš tako dobar bend kao što je bravery. povraća mi se od same pomisli da takva zadrigla kreatura sluša bravery i još u tome uživa. osjećam se kao da mi je najsmrdljiviji pavijan sa prljavštinom ispod noktiju guzio ribu.
Sjecam se jos u osnovnoj skoli su nas ucili da je HTJEO nepravilno pa sam zato to i rekla. A eto vidis, ko bi vise znao sta je ispravno a sta ne! Ovo sam rekla iz nekog drugog konteksta (duga prica) jer nije bitno da li se na ovom forumu gramaticki pravilno pise ili ne. Vazno je da razmjenjujemo misljenja, zar ne?Solana wrote:Moraću te ispraviti Xoxo! HTJEO je takođe ispravno. Istina, u Bosni se više koristi u nekim ruralnim sredinama, ali u Hrvatskoj dosta ljudi upotrebljava tu riječ. Mada kod nas čak i neke učiteljice misle da je to nepravilna riječ.xoxo wrote: Htjeo - htio nije stvar bosanskog, hrvatskog ili srpskog jezika nego je HTJEO samo po sebi gramaticki neispravno. Kaze se HTIO
Bila je nedavno rasprava o tome na jednom forumu.
"Nije srpski cutati"__(Petar Lukovic)Prenj wrote:Petar je legenda, jos od kako je napisao recenziju ploce koju su izdale Lokice, sjeca li se iko toga.
http://www.bosnjacki-front.com/vijesti/ ... wsid=14010U Šapcu otkriven prvi Internet lanac pedofilije u Srbiji; fotografije slane preko Interneta.
Fotografije seksualnog zlostavljanja djece, od kojih je najmlađe staro samo godinu, a najstarije devet godina, u svijet su već mjesecima slane sa jedne Internet adrese u Srbiji, saznaje „Blic“. Uoči uskršnjih praznika u Šapcu je, u akciji koja je potekla od američkog FBI-a, uhapšen osamnaestogodišnji mladić iz ugledne gradske porodice, koji je te fotografije slao sa kućnog kompjutera. ....
LISKA Ima li taj link a da nije na forumu, jer taj tekst vec smo vidjeli ali u dugacijem kucanju. Jer sad cu ovaj isti tekst ja prebaciti na forum IZRAELA pa ce i tamo da se pise, daj direktno gdje je kao link licno Lukovic objavio ili neki njegov menadjerLiska wrote:Odavno vecih gluposti ne procitah o Lukovicu. Ljudi, prvo procitajte njegove knjige, tekstove pa onda komentirajte. Mnogi na osnovu jednog teksta sve znaju. A ne znaju da Lukovic vec dugo ne pise ni za jedne dnevne ili tjedne politicke novine u Srbiji jer njihov stomak ne moze podnijeti pisca koji ih stalno podsjeca na sve ratne zlocine pocinjene u zadnjem ratu. Evo teksta:
Srbija u tragovima
Piše: Petar Luković
Jednog junskog prepodneva 1977. godine – pamtim s razlogom – prvu jutarnju kavu, espreso s hladnim mlekom, pio sam u bašti kafane «Šumatovac», zurio u plavo, suncem okupano nebo i sebe uhvatio kako donosim odluku da tog popodneva odem u London. Sex Pistols objavili su singl God Save The Queen, The Stranglers su se upravo hvalili debi albumom, The Clash su tih dana imali koncert... sasvim dovoljno razloga da bez frke organizujem weekend na Ostrvu; u Ljubljanskoj banci uzeo sam traveller's čekove i nešto funti; u prvoj ekspozituri JAT-a kupio avionsku kartu; poneo crveni pasoš u kojem nije bilo viza – iste nam, da podsetim mlađe stanovništvo današnje Srbije, nikad nisu ni trebale, većina vlasnika SFRJ-putovnice nije ni znala čemu služe vize... javio roditeljima da idem u Englesku i jedino što su me pitali – sećam se – jeste kad se vraćam.
Iz memorije sećanja (kako bi to, je li, nadahnuto rekla Svetlana Ceca Ražnatović) ovu sam epizodu izvukao kao jedini mogući odgovor na današnje naučno-fantastično pitanje kakvu Srbiju zamišljam, ako uopšte nešto zamišljam; biti slobodan da, kad ti padne na pamet, odeš u London ili Pariz ili Amesterdam, da od svoje plate sebi to možeš da priuštiš, da se ne jebavaš stojeći 96 sati u redovima ispred svake ambasade čijim ćeš činovnicima strpljivo morati da objašnjavaš razloge zbog čega baš hoćeš u London, da dokažeš da po Trafalgar skveru nećeš likvidirati Bošnjake kao što su to činili srpski nacionalni heroji tipa Mladića ili Karadžića ili pukovnika Beare, da obećaš da ćeš se pristojno ponašati jer ti Engleska nije Republika Srpska ili Kosovo i da se na Ostrvu hladnjačama prevozi sladoled a ne leševi.
Ali, kako je ovo The Serbia u kojoj ratne zločince celivaju premijer & patrijarh, kako je ovo zemlja u kojoj su ministri Velimir Ilić & Dragan Jočić – koji bi po najblažim plemenskim kriterijumima Nove Gvineje bili odavno hospitalizovani ili pojedeni, kako je ovo zemlja u kojoj iznova slušamo potresni argument da Haški Tribunal, recimo, nije formiran po samoupravnim propisima Pravnog fakulteta u Beogradu, kako je ovo zemlja u kojoj po fakultetima Crkva organizuje tribine o «vaskoliko odvratnoj Evropi», kako je ovo zemlja u kojoj radikali sa zarđalim kašikama imaju najveći broj glasača... koji *urac imam da zamišljam kad mi je sve izmišljeno!
Između pomenute Srbije i, recimo, mene – kao u nekim brakovima gde se partneri ne podnose, ali žive u istom stanu – problem je nastao onog časa kad se SFRJ-Srbija koju pamtim iz vizure onog junskog dana u «Šumatovcu», odjednom zaljubila u Miloševićevo duhovno spolovilo, počela da povraća i smrdi, preko noći zaboravila na svaku od božjih zapovesti i započela rat, rušeći, paleći i ubijajući sve oko sebe, oblikujući svest na principima rakije i noža, tobož u odbrani nekih nacionalnih interesa koji su se, videli smo, efikasno a posebice masovno branili u Srebrenici, Karadžićevim konc-logorima, do temelja oslobođenom Vukovaru ili trogodišnjim granatiranjem Sarajeva.
Kad ovih dana, nakon svega, desetak godina posle ex-yu-ratova, čujem podatak da se jedva pedesetak odsto ispitanika «kao kroz maglu» seća da se «nešto dešavalo» oko Sarajeva (eufemizam za bombardovanje) i da je sve manje onih koji pamte nekakve ratne zločine – a da ne govorim da ogroman broj onih koji nešto pamti istovremeno ne veruje da su se zločini stvarno desili... onda je razmišljanje o normalnoj Srbiji jednako kvadraturi kruga, na ivici teoretske šanse da vas usred mog rodnog Kraljeva udari meteorit optočen dijamantima!
Spoznaja da se srpsko društvo – kao u crtanom filmu – ubrzano vraća unazad i da smo 2005. bliži onom Miloševićevom duhovnom spolovilu nego što smo bili pre desetak godina, dokazuje se na najstrašniji način svaki dan; suđenje ubicama Zorana Đinđića odavno se pretvorilo u suđenje samom Đinđiću i njegovim saradnicima; medijski linč Čedomira Jovanovića – nezapamćen u istoriji pisane reči, bilo gde i bilo kad – ilustruje današnju Srbiju na njen najprimitivniji način, očigledno omiljen među nepisimenim stanovništvom koje sricanje slova smatra vrhunskom intelektualnom veštinom. Uostalom, kad pažljivije pogledate čitaoce tih «Kurira», «Nacionala», «Tabloida» ili ostalih toaletoida, lako ćete ustanoviti genetski kod niskog čela, smanjene uračunljivosti, micanje usana i podvlačenja prstom tokom Operacije «čitanja», visokog obrazovanja koje počinje i završava dubokom sumnjom u navodnu činjenicu da je Zemlja okrugla... U istoj toj glavi sve su vrste strahova pomešanih s mržnjom: strah od pokojnog Pape, od katolika, Islama, budizma, strah od crnaca (koje je lako prebiti u mraku kad su nevidljivo crni), strah od Evrope, strah od tržišne privrede u kojoj, zamislite, mora da se radi... novokomponovana mržnja prema Bošnjacima i istorijski utemeljena spram Hrvata koji su svi, je li, ustaše; mržnja prema onima koji znaju strane jezike i slušaju Alkaline Trio a ne, npr, DJ Krmka; mržnja pojedinačno i kolektivno, ksenofobija, nacionalna paranoja koja nas uverava da smo najpametniji, najveći, najmudriji i da nas je priroda, pravoslavni prijatelj, podarila najvećim penisima na Planeti!
Ako se već usudim da nešto zamislim – jeste da više ne budem okružen bradatim sveštenicima s krstovima od tri metra u rukama, u svakoj od mogućih situacija, od otvaranja bolnice preko diplomatskih prijema do obeležavanja četničkih slava; da više ne čitam o popovima koji u pauzi dijaloga sa Srpskim Bogom guze maloletne dečake, jer pravoslavni ponos negde moraju da gurnu!
Usudim se da zamislim zemlju u kojoj se danas pomahnitali ljudi neće baviti politikom 24 časa; usudim se da pomislim da London još uvek postoji i da ovih dana ima isto tako sjajnih ploča kao 1977; usudim se da pomislim da na kioscima više nema tabloida i da je novinarstvo, jebi ga, neka pristojna profesija; usudim se da zamislim televizijske emisije u kojima se neće pojavljivati mentalno obolelili likovi iz Miloševićeve ere; usudim se da pomislim da baš sve nije izgubljeno – ali me pojava Velimira Ilića vraća u realnost, reči Vojislava Koštunice me potpuno bude, lik Dragana Jočića me konačno trezni.
To, da se ne zajebavamo, jeste Srbija! Pa sad zamišljajmo koliko hoćemo!
Osoba pod nickom vinska musica vec mjesecima objavljuje kolumnu koju Lukovic pise za Feral. Kad je napise, posalje kopiju a vinska musica kopiju stavlja na B92 forum.
Evo i linka za gornji tekst, za nevjerne Tome.
http://www.b92.net/invboard/index.php?showtopic=18773
HAKPA wrote:LISKA Ima li taj link a da nije na forumu, jer taj tekst vec smo vidjeli ali u dugacijem kucanju. Jer sad cu ovaj isti tekst ja prebaciti na forum IZRAELA pa ce i tamo da se pise, daj direktno gdje je kao link licno Lukovic objavio ili neki njegov menadjerLiska wrote:Odavno vecih gluposti ne procitah o Lukovicu. Ljudi, prvo procitajte njegove knjige, tekstove pa onda komentirajte. Mnogi na osnovu jednog teksta sve znaju. A ne znaju da Lukovic vec dugo ne pise ni za jedne dnevne ili tjedne politicke novine u Srbiji jer njihov stomak ne moze podnijeti pisca koji ih stalno podsjeca na sve ratne zlocine pocinjene u zadnjem ratu. Evo teksta:
Srbija u tragovima
Piše: Petar Luković
Jednog junskog prepodneva 1977. godine – pamtim s razlogom – prvu jutarnju kavu, espreso s hladnim mlekom, pio sam u bašti kafane «Šumatovac», zurio u plavo, suncem okupano nebo i sebe uhvatio kako donosim odluku da tog popodneva odem u London. Sex Pistols objavili su singl God Save The Queen, The Stranglers su se upravo hvalili debi albumom, The Clash su tih dana imali koncert... sasvim dovoljno razloga da bez frke organizujem weekend na Ostrvu; u Ljubljanskoj banci uzeo sam traveller's čekove i nešto funti; u prvoj ekspozituri JAT-a kupio avionsku kartu; poneo crveni pasoš u kojem nije bilo viza – iste nam, da podsetim mlađe stanovništvo današnje Srbije, nikad nisu ni trebale, većina vlasnika SFRJ-putovnice nije ni znala čemu služe vize... javio roditeljima da idem u Englesku i jedino što su me pitali – sećam se – jeste kad se vraćam.
Iz memorije sećanja (kako bi to, je li, nadahnuto rekla Svetlana Ceca Ražnatović) ovu sam epizodu izvukao kao jedini mogući odgovor na današnje naučno-fantastično pitanje kakvu Srbiju zamišljam, ako uopšte nešto zamišljam; biti slobodan da, kad ti padne na pamet, odeš u London ili Pariz ili Amesterdam, da od svoje plate sebi to možeš da priuštiš, da se ne jebavaš stojeći 96 sati u redovima ispred svake ambasade čijim ćeš činovnicima strpljivo morati da objašnjavaš razloge zbog čega baš hoćeš u London, da dokažeš da po Trafalgar skveru nećeš likvidirati Bošnjake kao što su to činili srpski nacionalni heroji tipa Mladića ili Karadžića ili pukovnika Beare, da obećaš da ćeš se pristojno ponašati jer ti Engleska nije Republika Srpska ili Kosovo i da se na Ostrvu hladnjačama prevozi sladoled a ne leševi.
Ali, kako je ovo The Serbia u kojoj ratne zločince celivaju premijer & patrijarh, kako je ovo zemlja u kojoj su ministri Velimir Ilić & Dragan Jočić – koji bi po najblažim plemenskim kriterijumima Nove Gvineje bili odavno hospitalizovani ili pojedeni, kako je ovo zemlja u kojoj iznova slušamo potresni argument da Haški Tribunal, recimo, nije formiran po samoupravnim propisima Pravnog fakulteta u Beogradu, kako je ovo zemlja u kojoj po fakultetima Crkva organizuje tribine o «vaskoliko odvratnoj Evropi», kako je ovo zemlja u kojoj radikali sa zarđalim kašikama imaju najveći broj glasača... koji *urac imam da zamišljam kad mi je sve izmišljeno!
Između pomenute Srbije i, recimo, mene – kao u nekim brakovima gde se partneri ne podnose, ali žive u istom stanu – problem je nastao onog časa kad se SFRJ-Srbija koju pamtim iz vizure onog junskog dana u «Šumatovcu», odjednom zaljubila u Miloševićevo duhovno spolovilo, počela da povraća i smrdi, preko noći zaboravila na svaku od božjih zapovesti i započela rat, rušeći, paleći i ubijajući sve oko sebe, oblikujući svest na principima rakije i noža, tobož u odbrani nekih nacionalnih interesa koji su se, videli smo, efikasno a posebice masovno branili u Srebrenici, Karadžićevim konc-logorima, do temelja oslobođenom Vukovaru ili trogodišnjim granatiranjem Sarajeva.
Kad ovih dana, nakon svega, desetak godina posle ex-yu-ratova, čujem podatak da se jedva pedesetak odsto ispitanika «kao kroz maglu» seća da se «nešto dešavalo» oko Sarajeva (eufemizam za bombardovanje) i da je sve manje onih koji pamte nekakve ratne zločine – a da ne govorim da ogroman broj onih koji nešto pamti istovremeno ne veruje da su se zločini stvarno desili... onda je razmišljanje o normalnoj Srbiji jednako kvadraturi kruga, na ivici teoretske šanse da vas usred mog rodnog Kraljeva udari meteorit optočen dijamantima!
Spoznaja da se srpsko društvo – kao u crtanom filmu – ubrzano vraća unazad i da smo 2005. bliži onom Miloševićevom duhovnom spolovilu nego što smo bili pre desetak godina, dokazuje se na najstrašniji način svaki dan; suđenje ubicama Zorana Đinđića odavno se pretvorilo u suđenje samom Đinđiću i njegovim saradnicima; medijski linč Čedomira Jovanovića – nezapamćen u istoriji pisane reči, bilo gde i bilo kad – ilustruje današnju Srbiju na njen najprimitivniji način, očigledno omiljen među nepisimenim stanovništvom koje sricanje slova smatra vrhunskom intelektualnom veštinom. Uostalom, kad pažljivije pogledate čitaoce tih «Kurira», «Nacionala», «Tabloida» ili ostalih toaletoida, lako ćete ustanoviti genetski kod niskog čela, smanjene uračunljivosti, micanje usana i podvlačenja prstom tokom Operacije «čitanja», visokog obrazovanja koje počinje i završava dubokom sumnjom u navodnu činjenicu da je Zemlja okrugla... U istoj toj glavi sve su vrste strahova pomešanih s mržnjom: strah od pokojnog Pape, od katolika, Islama, budizma, strah od crnaca (koje je lako prebiti u mraku kad su nevidljivo crni), strah od Evrope, strah od tržišne privrede u kojoj, zamislite, mora da se radi... novokomponovana mržnja prema Bošnjacima i istorijski utemeljena spram Hrvata koji su svi, je li, ustaše; mržnja prema onima koji znaju strane jezike i slušaju Alkaline Trio a ne, npr, DJ Krmka; mržnja pojedinačno i kolektivno, ksenofobija, nacionalna paranoja koja nas uverava da smo najpametniji, najveći, najmudriji i da nas je priroda, pravoslavni prijatelj, podarila najvećim penisima na Planeti!
Ako se već usudim da nešto zamislim – jeste da više ne budem okružen bradatim sveštenicima s krstovima od tri metra u rukama, u svakoj od mogućih situacija, od otvaranja bolnice preko diplomatskih prijema do obeležavanja četničkih slava; da više ne čitam o popovima koji u pauzi dijaloga sa Srpskim Bogom guze maloletne dečake, jer pravoslavni ponos negde moraju da gurnu!
Usudim se da zamislim zemlju u kojoj se danas pomahnitali ljudi neće baviti politikom 24 časa; usudim se da pomislim da London još uvek postoji i da ovih dana ima isto tako sjajnih ploča kao 1977; usudim se da pomislim da na kioscima više nema tabloida i da je novinarstvo, jebi ga, neka pristojna profesija; usudim se da zamislim televizijske emisije u kojima se neće pojavljivati mentalno obolelili likovi iz Miloševićeve ere; usudim se da pomislim da baš sve nije izgubljeno – ali me pojava Velimira Ilića vraća u realnost, reči Vojislava Koštunice me potpuno bude, lik Dragana Jočića me konačno trezni.
To, da se ne zajebavamo, jeste Srbija! Pa sad zamišljajmo koliko hoćemo!
Osoba pod nickom vinska musica vec mjesecima objavljuje kolumnu koju Lukovic pise za Feral. Kad je napise, posalje kopiju a vinska musica kopiju stavlja na B92 forum.
Evo i linka za gornji tekst, za nevjerne Tome.
http://www.b92.net/invboard/index.php?showtopic=18773
sam autor ove teme rece da je to pismo dobila putem e-maila od prijateljice , a prijateljica od druge ona od trece i moguca je prepravka teksta u tom lancu slanja neke nazovimo srbijanskog ogledala. tako ce suta isto za Hrtvatsku se pojaviti, pa za BiH i da nenavodim dalje, ali jedan pravi link dat ce autenticnost teksta, bilo to pljuvanje po Srbiji ili Hrvatskoj ili BiH, sto i ne znaci da je takav tekst i 100% tacan.rei wrote:ja ne znam sta si se uhvatio linka, covjece jesi ti ikad procitao
i jedan njegov tekst, ako jesi onda ne znam zasto si iznenadjen...
ali je ocigledno da ga nisi citao.....
HAKPA wrote:sam autor ove teme rece da je to pismo dobila putem e-maila od prijateljice , a prijateljica od druge ona od trece i moguca je prepravka teksta u tom lancu slanja neke nazovimo srbijanskog ogledala. tako ce suta isto za Hrtvatsku se pojaviti, pa za BiH i da nenavodim dalje, ali jedan pravi link dat ce autenticnost teksta, bilo to pljuvanje po Srbiji ili Hrvatskoj ili BiH, sto i ne znaci da je takav tekst i 100% tacan.rei wrote:ja ne znam sta si se uhvatio linka, covjece jesi ti ikad procitao
i jedan njegov tekst, ako jesi onda ne znam zasto si iznenadjen...
ali je ocigledno da ga nisi citao.....
HAKPA wrote:LISKA,
LISKA Ima li taj link a da nije na forumu, jer taj tekst vec smo vidjeli ali u dugacijem kucanju. Jer sad cu ovaj isti tekst ja prebaciti na forum IZRAELA pa ce i tamo da se pise, daj direktno gdje je kao link licno Lukovic objavio ili neki njegov menadjer
Napisao sam ti objasnjenje. Ponovicu jos jednom. Vinska musica, bliska prijateljica Pere Lukovica, dobije Perin mail sa najnovijim tekstom za Feral. U roku odmah ona taj tekst objavljuje na B92 Forumu. Ako jos sumnjas, procitaj najnoviji tekst na B92 Forumu i sutra kupi najnoviji broj Ferala. Neces naci razliku ni u najmanjem zarezu. Treba li jos objasnjenja? Hoces li Perin kucni broj da ga pitas sam?! U cemu je problem. Meni je nevjerojatno da jedna tako inteligentna osoba nije cula za Peru i njegov stil pisanja. Covjek je ziva legenda i veoma neomiljena osoba medju prosjecnim Srbima. Gdje ces bolju preporuku?
Ja ovdje nemam gdje da kupim ni stari ni najnoviji broj.
Da li ta doticna prijateljica od PERE LUKOVICA je prava Vinska musica koja se nikad ne trjezni? Ila li ta musica mozda link od Ferala ili vec gdje se moze naci? Ti znas da je ta musica dobar prijatelj sa Perom Lukovicem a neznas joj ime, pa i ja sam prijatelj sa Miloradom Lukovicem pa kad budem zelio o njemu temu ispostavit cu sve linkove vezane z njega bili oni pozitivni ili negativni po njegovu licnost.
Koji li su razlozi tome? Da nije demokratija?Geografski polozaj?Sta li je?HAKPA wrote:LISKA,
LISKA Ima li taj link a da nije na forumu, jer taj tekst vec smo vidjeli ali u dugacijem kucanju. Jer sad cu ovaj isti tekst ja prebaciti na forum IZRAELA pa ce i tamo da se pise, daj direktno gdje je kao link licno Lukovic objavio ili neki njegov menadjer
Napisao sam ti objasnjenje. Ponovicu jos jednom. Vinska musica, bliska prijateljica Pere Lukovica, dobije Perin mail sa najnovijim tekstom za Feral. U roku odmah ona taj tekst objavljuje na B92 Forumu. Ako jos sumnjas, procitaj najnoviji tekst na B92 Forumu i sutra kupi najnoviji broj Ferala. Neces naci razliku ni u najmanjem zarezu. Treba li jos objasnjenja? Hoces li Perin kucni broj da ga pitas sam?! U cemu je problem. Meni je nevjerojatno da jedna tako inteligentna osoba nije cula za Peru i njegov stil pisanja. Covjek je ziva legenda i veoma neomiljena osoba medju prosjecnim Srbima. Gdje ces bolju preporuku?
Ja ovdje nemam gdje da kupim ni stari ni najnoviji broj.
Da li ta doticna prijateljica od PERE LUKOVICA je prava Vinska musica koja se nikad ne trjezni? Ila li ta musica mozda link od Ferala ili vec gdje se moze naci? Ti znas da je ta musica dobar prijatelj sa Perom Lukovicem a neznas joj ime, pa i ja sam prijatelj sa Miloradom Lukovicem pa kad budem zelio o njemu temu ispostavit cu sve linkove vezane z njega bili oni pozitivni ili negativni po njegovu licnost.
To je tvoje licno misljenje ali ja nebih nikad tako nesto tvrdio jer u protivnom bih to i pokusao dokazati , a sumljam da ti mozes dokazati sve te stvari . Mnoge takve stvari je pisao i prepjevao Bora Corba , pa ipak nije bio omrzen ,mozda pas PEro uzimao inspiraciju za tekstove od Bore???rei wrote:HAKPA wrote:sam autor ove teme rece da je to pismo dobila putem e-maila od prijateljice , a prijateljica od druge ona od trece i moguca je prepravka teksta u tom lancu slanja neke nazovimo srbijanskog ogledala. tako ce suta isto za Hrtvatsku se pojaviti, pa za BiH i da nenavodim dalje, ali jedan pravi link dat ce autenticnost teksta, bilo to pljuvanje po Srbiji ili Hrvatskoj ili BiH, sto i ne znaci da je takav tekst i 100% tacan.rei wrote:ja ne znam sta si se uhvatio linka, covjece jesi ti ikad procitao
i jedan njegov tekst, ako jesi onda ne znam zasto si iznenadjen...
ali je ocigledno da ga nisi citao.....
eto srbijansko ogledalo ti je bas ovakvo 100%..
HAKPA wrote:To je tvoje licno misljenje ali ja nebih nikad tako nesto tvrdio jer u protivnom bih to i pokusao dokazati , a sumljam da ti mozes dokazati sve te stvari . Mnoge takve stvari je pisao i prepjevao Bora Corba , pa ipak nije bio omrzen ,mozda pas PEro uzimao inspiraciju za tekstove od Bore???rei wrote:HAKPA wrote: sam autor ove teme rece da je to pismo dobila putem e-maila od prijateljice , a prijateljica od druge ona od trece i moguca je prepravka teksta u tom lancu slanja neke nazovimo srbijanskog ogledala. tako ce suta isto za Hrtvatsku se pojaviti, pa za BiH i da nenavodim dalje, ali jedan pravi link dat ce autenticnost teksta, bilo to pljuvanje po Srbiji ili Hrvatskoj ili BiH, sto i ne znaci da je takav tekst i 100% tacan.
eto srbijansko ogledalo ti je bas ovakvo 100%..
HAKPA wrote:To je tvoje licno misljenje ali ja nebih nikad tako nesto tvrdio jer u protivnom bih to i pokusao dokazati , a sumljam da ti mozes dokazati sve te stvari . Mnoge takve stvari je pisao i prepjevao Bora Corba , pa ipak nije bio omrzen ,mozda pas PEro uzimao inspiraciju za tekstove od Bore???rei wrote:HAKPA wrote: sam autor ove teme rece da je to pismo dobila putem e-maila od prijateljice , a prijateljica od druge ona od trece i moguca je prepravka teksta u tom lancu slanja neke nazovimo srbijanskog ogledala. tako ce suta isto za Hrtvatsku se pojaviti, pa za BiH i da nenavodim dalje, ali jedan pravi link dat ce autenticnost teksta, bilo to pljuvanje po Srbiji ili Hrvatskoj ili BiH, sto i ne znaci da je takav tekst i 100% tacan.
eto srbijansko ogledalo ti je bas ovakvo 100%..
................jel se to kasikom.....? 
Nevjerica autenticnosti teksta,jer je slan s e-maila na e-mail pa prepisivan sa Foruma na ForumLiska wrote:Ja znam njeno pravo ime i prezime, samo mislim da ti nisi osoba kojoj sam duzan dati te podatke. Sto bih sad trebao raditi, napisati neke detalje iz privatnog zivota Pere Lukovica da bi mi ti povjerovao. Kako se ponasas, sutra da ti ga dovedem na kucna vrata ne bi vjerovao da je to Pero i mislio bi da mu je pasos lazan. Idi malo se informiraj po netu, pa ces shvatiti da je to Perin tekst. Mozes li objasniti u cemu je tvoj problem sa tekstom? Lingvisticki ili neke druge prirode?
