balas-salas...

[s]

ma pritis'o...
ali kad dodjem kuci, tu je ekipa
a tu ce tvrdjavicu malo teze srusiti

cmokic h&d...
i ostali

i od mene dobrodoslica

[Bas_ta]

DRVENA PESMA

Snio sam nocas nikad prežaljenu stvar...Mog drvenog konjica...Kanap i zvuk tockica...Vrbice zvon...Za mnom verni Sanco moj...U pohodu na Nespokoj...Snio sam još i svoju prvu tamburu...Kako ko nocna dama iz južnog Amsterdama...Iz izloga...
Mene klinca zavodi...Na smrtne grehe navodi...Di je to drvo raslo, od kog je tesana?
Dal se pod njime neko nekada ljubio? Otkud u njemu izvor svih mojih pesama? Dal je to znao onaj ko ga je dubio? Di je to drvo raslo, vrh kojih bregova? Dal nas je ista kiša mladane zalila? Ko mu je grane kreso, mati ga njegova? Cija je ruka lišce s jeseni palila...da znam? Snio sam, onda krevet, sav u cipkama...Obesnu igru vatre...Sklopljene šalukarte...Na uzglavlju...Ruža u intarziji...Pod kojom smo se mazili...Snio sam sanduk, crni, srebrom okovan...Novembar..izmaglica...I kvartet dragih lica...Maleni cun...Nasred luke pokisle...Da me u vecnost otisne...Di je to drvo raslo, spram kojih vetrova? Dal je pod njime neko za nekim žalio? Sto ga je grom obišo, mati ga Petrova? Ko je u šake pljuno, pa ga strovalio? Jedina moja mila...što si me budila? Bio sam tako blizu nalicija vremena...Taji se jedno drvo u mojim grudima...Gde li ce nešto nici iz toga semena...da znam?

....

[horns&drums]

Sta je bilo Bastice, ko dir'o?


'bem mu misa...

[Vina_Apsara]

Eto dobro dosla, u ime nas svih ...

Esice ba bre nije valjda toliko posao pritisnuo da se ne sjecas starog drustva?

fala,fala

[horns&drums]

Napisi mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li cu umeti.
Reci jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima kad zazmurim.
Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...
Napisi mi pesmu, molila je, i nisam znao da li cu umeti. Voleo sam je tako lako, i tako sam tesko to znao da pokazem.
I onda, odjednom, na rasporedu mladeza na njenim ledjima, kao tajnu mapu, pokazala mi je u koje zvezde treba da se zagledam...
I tako, eto ti pesma, ludo jedna...



ne znam zasto, ali...nesto me baca...danas...inace...i sutra ce...

[joki]

i mene,ma ne pjesma vec ubrzani ritam bubnja na galiji...
a sta ces-kako bubanj kaze...
pp ekipi i uvzz,ovdje jedva dobijes vode dok gazde truse vino u potpaljublju...

[s]

horns, ovde bolje "zvucis"


pozdrav bastici

joki brzo u salas na odmor!

[horns&drums]

Jesam?Uh...


Joki, znas li spremiti fis paprikas?Sto ljuci?

[joki]

vrhunac mog kulinarskog umijeca je ispeci jaje na oko-naravno,ukoliko pri razbijanju ljuske ne smrskam isto komplet...
a ljut sam (od posla) i ovako,bez zacina,dovoljno da zaljuti paprikas-rucak za omanju kinesku provinciju!
...

[Vina_Apsara]

"Zlocin i kazna"

Samo ti si znala moj kod
Moju narav bolje od svih
Kad mi treba sidro za brod
Kad mi treba rima za stih

Ne znam kad je pošlo na zlo
Sitne laži, sumnje i strah
A kad zvijezda padne na tlo
Više nije zvijezda neg' prah...

Kazna je što pamtim tvoj smijeh...
Kazna je što suviše znam...
Zločin je što prizivaš grijeh...
I još brineš dal' živim sam...

Kazna je taj život za groš...
Kazna je žig dodira tvog...
Zločin je što voliš me još...
Bog nek' prosti... zato je Bog...

I još jedan tamno siv grad...
Nova prazna boca uz skut...
I još jedan hotel k'o Had...
I još jedna žena pred put...

A kraj tebe opet lik nov...
Novi izgovor za zlu kob...
Dal' ti treba šešir il' krov?
Dal' ti treba gazda il' rob?


Je li ovo neka nova pjesma?
Ja je nisam cula ....

Ali sam se zato rasplakala kada sam procitala tekst...

Eh, bas je neki taj Balasevic ... (Ma to je zapravo samo zla kob pronalazenja/prepoznavanja sebe u pjesmama )

(Jao, kad se ispostavi da muzika uopste nije za plakanje i da je vise ono, "s osmijehom", iako je tuzno... ! )

[Vina_Apsara]

A ispade, da ce ovu pjesmu Zdravko Colic pjevat´.... pih!

[s]

horni ... placaju ili da ja krecem??

joki, tu samo vezba pomaze... eto bas kod mene i vina

v_a... to je cola vec snimio

[Telefon]

gegaj begaj...

[horns&drums]

Evo zgubidani


Nemam nista sa tim

Ona je volela blues,
njen kralj zvao se Peter Green.
A ja, sasvim slucajno tu...
Za taj film neko levi, sasvim...

Uvek je gledala sat,
i cim sklope kazaljke krug
k'o mala bi saputala, tad,
da negde neko misli na nju.

U njenoj sobi, mala riznica greha,
kao duga, preko besmisla most...
Puno knjiga nekog prebeglog ceha,
i sportska stampa, ako naidje gost...

Uglavnom prodje sve,
ali ostane blues.
Boje se razliju
kad ga cujem na radiju...

Ubija metronom...
sta taj sat radi tu?
Jedan i nula-pet...
Neko misli na nju.

Negde u meni je kvar,
i mrak sto me gricka k'o mis...
I sav sam kao ona staklena stvar
u kojoj veje kada je pomeris.

U ovoj sobi ravnoteza je prosta:
sto i krevet i prekidac za luc...
Ispod cene mole cenjenog gosta
da pre puta ne zaboravi kljuc.

Uglavnom ...

Ona je volela blues, o-je,
lucidni Peter Green...
A ja, ja sam voleo nju...
A blues... sta blues...?

Nemam nista sa tim...

[regina]

Upucujem ovu lijenu popodnevnu misao,
njeznu i pohotnu
u ono dvoriste u kojem sam vas gledao,
draga susjedo
Tisucu devetsto pedeset sedme godine
Kada je bila jesen slicna ovoj
I kada su jos u moj san udarali prozori
Roditeljske kuce utopljene u sibenskoj jugovini
U gradu koji je postajao moja bolnica
A mojom napola razbudjenom glavom kolali prvi tramvaji
plavi i uspavani
Adresiram tamo ovu misao i kazem: steta
Bili ste ljubavnica mog cimera od osam do jedanaest
svakog jutra
Kako ste se zvali Ema, Selma, Alma, Adela
Da li je sto izmijenilo Vase lice, oci i trbuh
A kako sam Vam zavidio vracajuci se iz setnje
od osam do jedanest izjutra
Uz cetvrt kruha i mlijeko u jednom blijedom Pescenickom mljekarstvu
Svim je bojama vec moj prvi studentski rujan dodavao
malo crnog i malo tamnozelenog
I danas Vam iskreno kazem: steta, steta
Vise vjerojatno i niste za takva sta
Ponovo ono dvoriste
Vrijeme je za nedjeljni ribolov i vas suprug odlazi
Vi znaci danas dolazite jos ranije u moju sobu - oko pola sedam
A ja bas izlazim - steta
Jer moj je cimer mrzovoljan tako rano
I ja bih Vam vjerojatno pruzio vise
Ali ja idem u setnju
I setao sam tako godinu i drugu
I ne da Vam se hvalim - bilo je toga
Kakve sve zemlje, pica, kakva mora, gdje sam sve bio
Gdje sam sve ljubio i kakve zene
Jer vama otvoreno mogu reci
Kuda sam sve setao po kisi ujutro
Nekakav vlak je istruo u crnom proljecu u Poljskoj, blizu Rusije
Kakvu sam tamo zenu ostavljao, Isukrste
I kakva je mene ostavljala na sjeveru
Pijuci neko nerazgovjetno pice svog naroda
Daleko, daleko, kao u snovima
Opet netko ovdje u Zagrebu u Jurijevskoj
Pa oci providne i dragocjene jedne Cehinje iz Brna
Vozderkove
Premjestene zauvijek u moju utrobu
A takav snijeg i sve sto treba - bilo je, bilo
Ali ono dvoriste u kojem sam Vas vidjao
Izmedju dva neodredjena stabla crna od vlage one jeseni
Vas tako obicnu i raskalasnu domacicu i mirisi koje ste ostavljali u mojoj sobi
U sezonama 1957,58 i sljedece
steta, nepovratno steta

Niceg nema, niceg nema od tebe, od mene

[regina]

Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu
Iziđi samo preda me
Oči da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Ćutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je među nama došlo

1
Vrati mi moje krpice
Moje krpice od čistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastoga tkiva
Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od šarenih pogleda
Od kože s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem

2
Slušaj ti čudo
Skini tu maramu belu
Znamo se
S tobom se od malih nogu
Iz istog čanka srkalo
U istoj postelji spavalo
S tobom zlooki nožu
Po krivom svetu hodalo
S tobom gujo pod košuljom
Čuješ ti pretvorniče
Skini tu maramu belu
Šta da se lažemo

3
Neću te uprtiti na krkače
Neću te odneti kud mi kažeš
Neću ni zlatom potkovan
Ni u kola vetra na tri točka upregnut
Ni duginom uzdom zauzdan
Nemoj da me kupuješ
Neću ni s nogama u džepu
Ni udenut u iglu, ni vezan u čvor
Ni sveden na običan prut
Nemoj da me plašiš
Neću ni pečen ni prepečen
Ni presan posoljen
Neću ni u snu
Nemoj da se zavaravaš
Ništa ne pali, neću

4
Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smešnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog ćutanja na suvom
Napolje, rekao sam, napolje
Napolje iz moje žive provalije
Iz golog očinskog stabla u meni
Napolje dokle ću vikati napolje
Napolje iz moje glave što se rasprskava
Napolje samo napolje

5
Tebi dođu lutke
A ja ih u krvi svojoj kupam
U krpice svoje kože odevam
Ljuljaške im od svoje kose pravim
Kolica od svojih pršljenova
Krilatice od svojih obrva
Stvaram im leptire od svojih osmeha
I divljač od svojih zuba
Da love, da vreme ubijaju
Kakva mi je pa to igra

6
Koren ti i krv i krunu
I sve u životu
Žedne ti slike u mozgu
I žar okca na vrhovima prstiju
I svaku, svaku stopu
U tri kotla namćor vode
U tri peći znamen vatre
U tri jame bez imena i bez mleka
Hladan ti dah do grla
Do kamena pod levom sisom
Do ptice britve u tom kamenu
U tutu tutinu, u leglo praznine
U gladne makaze početka i početka
U nebesku matericu, znam li je ja

7
Šta je s mojim krpicama
Nećeš da ih vratiš, nećeš
Spaliću ti ja obrve
Nećeš mi dovek biti nevidljiva
Pomešaću ti dan i noć u glavi
Lupićeš ti čelom o moja vratanca
Podrezaću ti raspevane nokte
Da mi ne crtaš školice po mozgu
Napujdaću ti magle iz kostiju
Da ti popiju kukute s jezika
Videćeš ti šta ću da ti radim
Seme ti i sok i sjaj
I tamu i tačku na kraju mog života
I sve na svetu

[horns&drums]

Reggie?

Pa ti me sve vise ugodno iznenadjujes

[regina]

Pa ti me sve vise ugodno iznenadjujes[/quote]

hvala, hvala

[horns&drums]

Sto su se ovi balasi usutjeli...

Joki?Esice?Bastice?Silenzio?Hey?


Reggie, sami smo

[Tisina]

Kad je pre mnogo leta bal pravio baron,
Fon Ligenštul je pozvan da naidje i on.
Čim uš'o je u salu, onako lep i mlad,
prišla mu neka dama, i uzviknula tad:

"U razdeljak te ljubim,
svim žarom srca svog,
jer hoću da poludim
zbog razdeljka ti tvog.

U razdeljak te ljubim,
jer želim da se zna,
zbog njega razum gubim,
zbog njega nemam sna."

Fon Ligeštul je hitro napustio taj bal,
Želeći da, pre svega, eskivira skandal.
Al' već sledećeg dana ponovilo se zlo,
Stiglo je njeno pismo, na kom je pisalo:

"U razdeljak te ljubim,
svim žarom srca svog,
jer hoću da poludim
zbog razdeljka ti tvog.

U razdeljak te ljubim,
jer želim da se zna,
zbog njega razum gubim,
zbog njega nemam sna."

Fon Ligenštul je bio zbunjen stvarima tim.
Izgubio je živce, promen'o se sasvim.
I poč'o je da traži u alkoholu spas,
mesto miševa belih, priviđ'o mu se glas:

"U razdeljak te ljubim,
svim žarom srca svog,
jer hoću da poludim
zbog razdeljka ti tvog.

U razdeljak te ljubim,
jer želim da se zna,
zbog njega razum gubim,
zbog njega nemam sna."

[horns&drums]

Umesto molitve rekla si "O tom cu misliti sutra..."
Sa sminkom od gara, ko Skarlet O'Hara... Tvoj preslikan lik
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra Tisina zna prepasti dzina, kad ispusti krik

Jos jednu noc si izgurala sama... Cehov je zaspao blazenim snom
Ni ne zna da je igrala tama... Pod prozorom
Vetar je vezbao violoncelo.. ceznjive skale u nedogled
Zora ti brizljivo pipnula celo... Negde u tebi je goreo led

Princezo, javi se... Jos imam dzep u kom se hladni prsti zgreju
Posalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju
Sve mi nedostaje... cuvam u damastu jo? kalup tvoga vrata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... sta ti je?

Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k'o Atlantidu
Dok smrka bioskop, fali ti neko da napravi geg
Da ti za rodjendan ispise sonet na komsijskom zidu
I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg?
Na podmetacu jos crtam tvoj profil
Suvisna pitanja izbegnem fintom
Ime ti ispisem u svakoj strofi... Nevidljivom tintom
Pod mojom jelkom do proleca stoji...
Jedino dar tebi namenjen
Zauvek fosil tvog struka postoji...
Na mome dlanu okamenjen

Princezo, javi se... neke se pobede dobijaju na juris
Ne tvrdoglavi se.. Priznajem javno da se genijalno duris
Opasno postaje... Na durske akorde se paucina hvata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata...
Princezo, dosta je...

[joki]

ko suti-,il' je upalu glasnica fasov'o,il' se pravi pametan, il' nesto duma a ne smije kazat' da ne bi fasov'o...
il' mu je samo ceif...
jah....

[horns&drums]

Esice ba bre, nemoj da sad ja tebe bijem

[Tisina]

Usudio sam se da napisem pesmu jednom gradu, bilo kom od Hirosime pa na ovamo, kojeg
su srusili Paje Lotreci i ovakvi tipovi. Mozda bude nesto dobro od toga ... I ja znam
da ce sve biti gotovo onog momenta kad shvatimo da svi ovi koji ruse gradove, siluju,
ruse mostove, pljackaju, da su svi oni na jednoj strani, bez obzira pod kojom se
zastavom trenutno kriju. a mi smo na drugoj. I onda ce sve biti gotovo.

[joki]

uz nesto vecu kolicinu dobre volje te znatno brojniju skupinu dobrovoljaca trebace tu i pomoc Onoga odozgo;
sto ima pregled...
valjda jos ima pregled...