Chisum wrote:Recimo, prosli mjesec legose dvije nove "akvizicije", jednu kupih na sluzbenom putu, a drugu dobih na poklon, naime, dva viskija Macallan i Lagavulin, i oba mi leze bolja od Jacka.
Pa naravno buraz Jack Daniels je brlja americkih viskija. Ne samo da nije single malt vec u njega stavljaju vjestacku boju (tako sam cuo nedavno), mada to ovi opovrgavaju. Jack Daniels je bar u Americi sinonim za los a mass-produced whiskey, ko recimo Miller light za pivu. Slicno vazi za Ballantines. Nazalost sto rece kolega iznad, kod nas u BiH je tako mali izbor da JD ispada jedan od boljih koji se moze uzeti. Mada ja znam da je i Chivas dostupan kod nas, i po meni je nesto bolji, ali znam i da je skuplji. Tu je negdje i Jonnie Walker.
Mada, sve je to karina da se razumijemo.
Od ova dva spomenuta samo sam probao Lagavulin, meni je slican kao Leaphroigh (tako se nekako se pise), ono bas ima dimljen okus, meni ne pase. Ovaj drugi MacAllan nisam probao.
Pretpostavljam da su cijene za oba zara.
Ja ne volim potrosit vise od $40 za bocu pica od 750ml. Maksimalno sto sam dao je mislim bilo $80ak, za mescini da je bio Glenlivet. Nazalost po vas, iz mojeg iskustva, cijene po duty free shopovima evropskih aeorodroma su vece nego u obicnoj americkoj liquor store. Mogu mislit koliko su tek onda po radnjama. Ne sjecam se da sam van Yu ikad kupovao zescu vani a da nije duty free, ali ocigledno je zara cijena.
U Americi je sad popularno da se otvaraju distilerije "na svakom cosku". Prije 10ak godina pocela je revolucija s pivom, a unazad par godina sa alkoholom. Pa sad kad udjes u radnju izgubis se od izbora, pogotovo viskija. Tako ja svako malo probam nesto novo, pa poslije zaboravim kako se zove jebiga.
No od ovih malo poznatijih, pijem uglavnom burbon, i to Knob Creek, Bulleit i Maker's Mark. Za neke bas sofisticirane alkoholicare i ovo je karina, ali jebiga to je moj level.
Sto se tice ostalih vrsta pica, obozavam konjak i armanjak. Sta ja znam , i tu svasta nesto probavam, omiljeni mi je obicno Hennessy VS, a ako se bas raspojasam onda VSOP. Volim jos Hardy, a armanjak Cerbois. I tih pica ima mali milion, i mrzim preseravanja kad vidim cijenu od nekoliko stotina dolara. Pa mislim se cemu to? Ali dobro, opet kazem svako ima svoj level. Volim isto popit casicu calvadosa, mescini da se pravi od jabuke ili kruske. Grapu isto volim al ne pijem iz principa jer mi je losa zamjena za dobru lozu.
U SA kad sam imao priliku volio sam Courvoisier.
Ovo ostalo, vodka, tekila, dzin, rum, uglavnom pijem samo u koktelima. Nekad volim gucnut malo ruma, normalno nesto malo starije i obojeno. Svidja mi se haicanski Barbancourt, mescini ima od 8 i od 15 godina. A ovaj bezbojni svidja mi se Cruzan, Virgin Islands. Vodka i tekila, veze nemam, sta naleti. Dzin obicno uzimam Bombay Sapphire (nije mi jasno ko moze piti cisti dzin?).
Volim i likere, sad ne znam gdje bih poceo. Volim ove malo herbal. Chartreuse je definitivno top class, pa Benedictine, volim jako amareta, te vocne likere (kojih kod nas ima jako dobrih domacih), hmm volim St Germain (liker od zove), Herring (danski liker od visnje), Pama (od nara), Chambord (od malina), proizvode od firme Mathilde i Combier. I da naravno za kraj Campari ako pozelim napravit Negroni. A pio sam nekih ludih likera, od djumbira, sipka, rogaca, maka, hibiskusa, vanile, cokolade, banane, lubenice, kokosa, raznoraznih sumskih bobica, cili papricice, pio sam jedan cak i sa gljivama
jebiga.
Nista "anisasto" ne volim, ukljucujuci i ovaj absint (koji jeste furka), pastis, ne znam mastiku, uzo, turski raki, arapski arak, galiano, sve mi je to uf. Najveca sega mi je kad neko kaze da absint pije nako bez vode.
Pa to je pice predvidjeno da se pije s vodom, promjeni hemijski sadrzaj, promjeni boju, okus sve?! Jebote, viski se preporucuje piti s vodom, a kamo li absint. Mislim razumijem ja da neko hoce probat kako je bez vode, ali redovno ga tako piti je ko da jedes burek bez jufke jebiga. (PS, ovaj hrle, kakav nevidjen pacenik.
)
Eto , sve sam vam isprico.
Confessions of an alcoholic.
ustanem, hladno mi i tresem se ko bugarska skupština 
oba su singl malt whiskey, puno puno kvalitetniji od blended whiskeya, na žalost kod nas ih rijetko gdje ima kupiti, zato je i Jack možda izvikan, jer je od ovih dostupnih relativno OK. Meni i najbolje leži radi specifičnog ukusa.
, tako da su ovakvi izleti nesto sto se priusti tek s vremena na vrijeme... maksuzija, sto bi rekli.
i kad mi donesu cejfim after shock
