Ponesto iz svog iskustva a ponesto iz tudjih iskustava mogu ti reci da si na odlicnom putu da upropastis svoj zivot...
Kad smo mladi vjerujemo u te price o vjecnim ljubavima, skoro da uzivamo da patimo jer time dokazujemo sebi oh kako samo puno volimo, kazemo da je ovaj svijet okrutan jer nema mjesta za nas koji istinski volimo a gledaj svi drugi, tako povrsni, a u vezama, na izgled sretni...
I ok je to u jednom periodu, tamo negdje do 25 te godine, nakon toga bi covjek vec drugim ocima trebao gledati na sve to i biti sposoban da sam sa sobom neke stvari rascisti, da neke ideale sahrani, da neke ideje iz mladosti polako, mozda ne jos uvijek napusti, ali da polako pocne da uvidja da stvari nisu takve...
Znam jednu djevojku, skoro pa 40 godina koja vec 10 godina ceka tog svog koji postoji ali ima drugu, ona njega voli, ona misli da i on nju voli ali ne dolazi. I tako 10 godina, a 40 nije malo. Jer gledajmo realno, ja nisam pristalica one da postoje godine u kojima se mozes zaljubiti a da poslije to ne moze biti jer voliti i biti zaljubljen mozes uvijek, i sa 80 medjutim priroda je odredila da ako zelis imati djecu, to ces morati uraditi do neke svoje dobi tako da sa 40 njoj polako vrijeme vec istice ako nije uveliko isteklo. I nije to obavezno, imati djecu ali ako upoznas ljubav svog zivota i budes jako sretna u tvoj vezi i planirate zajednicki zivot lijepo bi bilo imati klince da to sve uljepsaju jos vise, da oplemene vase zivote a onda skontas da si cekala jako dugo i da to nece ici tako. Moze i tako nije problem ali bi bilo ljepse sa klincima a radilo se samo o tome da si provela cekajuci i gradeci iluziju godine koje nisi morala cekati nego si mogla krenuti dalje....
Dakle u vezi ove price vracam se na tvoj slucaj - i sta sada, zivis u iluziji, godine su prosle, sve je teze. Proveo si godine cekajuci, shvatis da je bilo uzalud, a zivot je prosao. Tjesis se - vrijedilo je ! Ljubav postoji ! Ah kakvo zavaravanje, ljubav postoji ali samo u tvojoj glavi, da postoji ne bi sam razmisljao o tome nego sa tom voljenom osobom.
Pisao sam par puta na ovom forumu duge postove na temu kako preboliti, kako sebe ubjediti da covjek krene dalje, mozda ce ti se dati pa malo proguglaj, svi su postovi na ovoj temi ljubav i sex ali ponovicu ovdje ono sto je meni pomagalo dok sam bio mladji a napisacu i ono sto mi je pomoglo kada sam vec malo ostario, i meni je 40 ali ova prica nije o meni jer sam ranije shvatio da ne treba predugo cekati. Podvlacim rijec predugo.
Osnovno sto je potrebno da se neko preboli i krene dalje je iskren razgovor sa samim sobom, dakle realno rezonovanje zasto je veza pukla, zasto nije valjala jer da je valjala ne bi pukla. Dakle sta nije bilo dobro. Analiza onoga sto se desilo. Ti kazes da nisi bio spreman, ona kaze da je ocekivala da budes spreman, desava se to stalno. Imao sam i ja taj problem u drugom obliku. Pitanje koje si trebas postaviti je da li bi ikada bio spreman ili je to samo bilo zavaravanje - treba mi malo vremena. Odgovori iskreno sebi, da li je to malo vremena bilo u stvari - nikad necu biti spreman. Pa ako nikada ne bi bio spreman onda nemas ni razloga da tugujes za tom vezom. Dakle realno rascisti sa samim sobom. Jasno mi je nakon 4 prekida i tolikih godina koliko pratite jedno drugo da su vam zivoti maksimalno isprepleteni i da je nemoguce realno razmisljati jer je ona bila dio tvog zivota i dio tvojih razmisljanja jako jako jako dugo, tesko je sada ne misliti na to medjutim dragi moj ti izbora nemas. Ili ces kao ova moja prijateljica cekati da godine prolaze i u drugima traziti nju ili ces to ostaviti u lijepim sjecanjima i krenuti dalje.
Nakon sto shvats realne razloge otvori se, pocni se druziti sa ljudima, zato si mozda i na ovom forumu, pocni upoznavati nova lica, pocni da se okreces novim stvarima, mozda neki novi sport, novi hobi, novi ljudi u tvom zivotu - NOVI TI. Kada budes novi ti, otvoreni ti, postaces bolji i neko ce to primjetiti, neko ce zeliti da bude sa tobom, da provede vrijeme zajedno. Ti ces shvatiti da u stvari nisi sam u svojoj imaginarnoj ljubavi nego da postoji neko kome se svidjas, kome je stalo, to ce pomoci tvom egu da se vrati na svoje mjesto. I tako polako to krene ...
Ja sam nedavno prosao, nadam se prosao, kroz jako tezak period u zivotu i pomogla mi je ova skola koju sam naucio tamo negdje u 24 toj godini kada sam patio strasno puno za "ljubavlju mog zivota". Pomoglo mi je ovo okretanje samom sebi, poboljsavanje samog sebe, pravljenje sebe boljim i onda je to neko primjetio i onda se neko zainteresovao i u tom momentu kada sam bio emotivno unisten ali izuzetne volje da ponovo stanem na noge jako mi je puno znacilo da postoji neko kome sam i zanimljiv i zgodan i ko me zeli i to jako mnogo. Nisam nista uradio u vezi toga jer je kod mene moralnost jako izrazena, povjerenje i odanost ali mi je znacilo jako puno u smislu da sam i dalje itekako pozeljan muskarac. Uvijek dobro dodje takva potvrda jer nam pomogne da se ustanemo nakon sto smo pali na koljena. Dobro ti dodje da potopljene brodove malo popravi, da vodu koja ulazi sve vise malo zaustavi, da ti brodovi opet napusu svoja jedra...
Moj savjet je vjerujem sasvim jasan - digni jedra i pomozi vjetru da ih napuni...
Do tebe je.
De ne patetiši po forumu, saberi se, ako je potrebno prije toga se idi oduzmi s rajom, i počni raditi nešto konstruktivno od života.
