Rohrabacher: Sporazum potkopava suverenitet Prištine na severu
Američki kongresmen Dana Rohrabacher, član republikanske kongresne većine u Predstavničkom domu, kongresnog Odbora za spoljnu politiku i predsednik Pododbora za Evropu i Evroaziju, poznat je kao jedan od prvih i najvatrenijih zagovornika kosovske nezavisnosti i, uopšte, principa samoopredeljenja. Često ume da kaže da su i same Sjedinjene Američke Države nastale u borbi za ostvarenje prava na samoopredeljenje.
On ocenjuje da briselskim sporazumom nisu stvorene pretpostavke za konsolidovanje mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu nego samo za trenutnu prevenciju konflikta. Kosovo, po njemu, nije zadobilo suverenitet na severu, a kosovski Srbi neće pristati da žive u kosovskoj državi, zbog čega smatra da je propuštena prilika da se problem između Srba i kosovskih Albanaca trajno reši.
RSE: Gospodine Rohrabacher, možete li nam prvo dati ocenu nedavnog briselskog sporazuma koji su parafirali premijeri Srbije i Kosova Hashim Taći i Ivica Dačić?
Rohrabacher: Najpre bih želeo da čestitam svima koji su u tome učestvovali – našoj, američkoj administraciji i našim evropskim prijateljima, kao i političkom vrhu Srbije i Kosova zbog postizanja rezultata koje smatraju najboljim i veoma mnogo uloženih napora da se do njih dođe. To je prvi korak koji je postignut. Takođe se mora odati priznanje što su se šefovi vlada Srbije i Kosova odvažili da jedan sa drugim razgovaraju i trasiraju pravac u kojem žele da idu. To, dakle, zaslužuje pozitivnu ocenu. Međutim, osim nesumnjivo dobre odluke da se dve sukobljene strane sretnu za istim pregovaračkim stolom, kad pažljivije pogledate postignuti sporazum, shvatite da on ne sadrži elemente za koje možete reći da će verovatno konsolidovati mir u tom delu regiona. Naprotiv, ja bih rekao da će potkopati šanse za mir i spokoj duž te granične linije.
RSE: Možete li nam elaborirati zašto tako mislite?
Rohrabacher: Da. Moramo najpre priznati da Kosovo nije dobilo ništa zauzvrat za ono čega se odreklo. A to čega se odreklo je pravo da upravlja severnim delom svoje zemlje, odnosno, zajednicom koja ga naseljava.
RSE: Uspostavljanje suvereniteta Kosova nad severom teritorije - je li to, po vašem mišljenju suviše malo?
Rohrabacher: Priština tamo nije dobila suverenitet, naprotiv. Ovaj sporazum zapravo potkopava zahtev Kosova da na severu uspostavi suverenitet jer mu ne daje pravo da taj suverenitet vrši. Ako postignete sporazum koji vam papirnato daje suverenitet, ali vam ne omogućava da vršite suverenitet, da ga u praksi realizujete – onda vi, naprosto, suverenitet i nemate. Dakle, Kosovo je u suštini predalo sever. Ja, međutim, ne kažem da to nije trebalo da uradi. Smatram, naime, da većinska srpska zajednica na severu treba da ima pravo na samoopredeljenje, pravo da se glasanjem izjasni o tome. Verovatno bi 90% ljudi severno od Ibra i izglasalo da bude deo Srbije i to bi, onda, trebalo i prihvatiti. Kosovo je sada imalo istinsku šansu da zauzvrat nešto i dobije, ali tu šansu nije realizovalo. Naime, većinska albanska zajednica na jugu Srbije bi rado sebe videla kao deo Kosova.
RSE: U Preševskoj dolini?
Rohrabacher: Da. Dakle, mogla se napraviti ta razmena teritorija korekcijom granice. Umesto toga, Kosovo jednostavno – nije dobilo ništa. Kosovo sada čak ne može da pošalje ni svoju policiju, ni svoje bezbednosne snage u severni deo zemlje. Ono neće moći da ima ni sudije koje će samo birati jer će ih postavljati Srbi sa severa Kosova. Ovo je, dakle, veliki gubitak suvereniteta za Kosovo. I sad, šta će se nadalje događati? Srbi sa severa i dalje neće pristajati da budu deo Kosova i nastojaće da se odvoje jer hoće da budu građani Srbije. A naravno da ima političkih grupacija u Srbiji koje će time želeti da manipulišu.
RSE: Da, ali na nedavnom panelu u kongresnom Pododboru za Evropu, kojim ste vi predsedavali, čuli ste suprotna stanovišta, koja su izneli, recimo, kongresmen Eliot Engel, ekspert za Balkan Daniel Serwer, da bi teritorijalna razmena između Kosova i Srbije bila ravna otvaranju Pandorine kutije jer bi ugrozila postojanje Makedonije, Bosne, čak i same Srbije.
Rohrabacher: To je besmisleno, potpuno. Uvek postoji izgovor da se ne uradi nešto, uvek postoji nešto iza grma, što čeka da skoči na vas ako uradite pravu stvar. Ne, ne. Postoji mnogo primera u kojima su narodi menjali svoje granice – Česi i Slovaci su to uradili, imate Bangladeš koji je proglasio nezavisnost...imate, konačno, Kosovo koje je proglasilo nezavisnost, tako da bi ti protivargumenti na koje podsećate, zapravo, bili argumenti protiv kosovskog proglašenja nezavisnosti. Znamo već te stavove: e, pa onda bi svi drugi u svetu hteli da proglase nezavisnost, Baskijci i ko sve još ne. Ne, ovo je stvar samo kosovskih Albanaca i Srba i prilagođavanje granica između tih dveju zemalja tiče se samo njih i nikog drugog u svetu. Ali, neki igrači samo su koristili taktiku zastrašivanja da bi Kosovo prihvatilo sporazum koji mu nije dao ništa.
RSE: Razumem šta kažete, ali, dozvolite da vam u tom kontekstu postavim pitanje: gde bi onda bio kraj te lančane reakcije, tog neprestanog pozivanja na pravo na samoopredeljenje? Šta, ako, recimo, jednog dana, Sandžak, većinski bošnjački region Srbije, kaže – mi želimo da budemo deo Bosne, hajde da zamenimo teritorije...?
Rohrabacher: To je potpuno drugačiji problem. Pre nego što bilo koja zajednica i pomisli na tako nešto, na izdvajanje iz jedne države, morala bi ispuniti neke uslove – morala bi, naime, da bude većinska i da se nalazi na periferiji države, a ne u njenoj unutrašnjosti jer u suprotnom tako nešto ne bi imalo smisla. Međutim, ako ljudi žive na periferiji jedne zemlje i žele da ostvare nezavisnost, ne možete učiniti ništa jer ako ih budete sprečavali, imaćete dugoročni konflikt sa njima. A argument koji ste naveli, da se insistiralo na njemu, radio bi protiv osamostaljenja Crne Gore. Crnoj Gori, dakle, nikad ne bi bilo dopušteno da izglasa nezavisnost jer bi to navodno podstaklo i dalo zamah svima na svetu da se izdvoje iz zemalja u kojima su. Tako, dakle, dolazimo do pitanja kako je to bilo prihvatljivo za Crnu Goru, a nije za sever Kosova, gde 90% stanovništva želi da taj region bude deo Srbije i za Preševsku dolinu gde ljudi žele da budu deo Kosova.
SE: Ali, ponovo: gde bi bio kraj tog procesa, ako bi svako etnički većinsko selo ili zaselak u pograničnim zonama odlučilo da proglasi nezavisnost?
Rohrabacher: Kraj procesa? To je totalno besmislen argument. Molim vas, koliko se naroda diglo nakon što su se Česi i Slovaci razdvojili? Da li se nešto desilo kad se Bangladeš odvojio od Pakistana? Nije se desila nikakva svetska lančana reakcija. Nije nastao nikakav domino-efekat ni kad se Južni Sudan otcepio od Sudana. Uzmite, ako hoćete, i sam Balkan. Koliko se manjina, regiona, otcepilo nakon što je Crna Gora izglasala nezavisnost? Hoću, dakle, da kažem da, kad je o Kosovu i Srbiji reč, to predstavlja jedinstven problem i samo njihov problem. Uprkos tome, Evropljani i Amerikanci će uvek naći neki razlog da nešto ne dopuste, sve dok neka odvažnija grupacija ne iskorači i suprotstavi se. U ovom slučaju to će biti Srbi na severu Kosova. Jednog dana njihovo nepristajanje postaće nerešiv problem, pa se može desiti da Amerikanci i Evropljani, napokon, kažu Kosovu – problem je nerešiv, bolje ih pustite da konačno odu, na kraju krajeva, sa autonomijom koju su imali ni do sad nisu bili deo Kosova. I šta će onda biti konačni bilans Kosova? Nula. Zato što je ovim sporazumom dobilo apsolutnu nulu.
RSE: Dakle, očekujete veoma trnovit put sprovođenja ovog sporazuma u svetlu činjenice da Srbi sa severa Kosova ogorčeno osuđuju vlast u Srbiji za prihvatanje sporazuma koji, kako navode, doživljavaju kao izdaju, kapitulaciju. Najavljuju i blokade, proteste i bojkot predstojećih lokalnih izbora na severu Kosova.
Rohrabacher: Da, mnogo je onih koji će biti uznemireni zbog ovog sporazuma jer on ne pokušava da ostvari fudnamentalni moralni cilj nego predstavlja samo politički pogodan način da se izbegne da do konflikta dođe odmah. Dakle, reč je samo o političkim igrama koje neće doneti trajan mir i stabilnost. To već sada neke etničke grupe pokazuju i o tome bi trebalo ozbiljno da se porazmisli. Dakle, da sumiram: ako postoje dve zajednice, jedna na Kosovu, druga u Srbiji, od kojih jedna ne želi da bude deo Kosova, a druga ne želi da bude deo Srbije, zašto se ne bi prilagodila granica kako bi se te dve zajednice zadovoljile? Niko drugi u regionu time i zbog toga ne bi bio uznemiren.
RSE: Srpski premijer i potpredsednik Vlade Ivica Dačić i Aleksandar Vučić šalju prilično jasne poruke domaćim nacionalistima i liderima Srba na severu Kosova. Poručuju da Srbiji ne treba više ratova i žrtava, da joj, umesto toga, treba život...
Rohrabacher: Da, to su njihove trenutne poruke kojima nastoje da se prikažu u dobrom svetlu jer su manje-više dobili ono što su želeli. Dakle, dobili su autonomiju za Srbe na severu. Potpuno je jasno da Kosovo tamo ne može da vrši suverenitet. Naravno, da će srpski lideri sada tako govoriti, ali jednog dana kada se stvari odu malo dalje, dobićete političke snage u Srbiji koje će manipulisati severom Kosova i tamošnjom srpskom zajednicom, tako da će se taj problem vratiti. A moglo se učiniti da se takav razvoj događaja spreči. Čovek se zaista pita kakvog smisla ima sprečavati dve grupe ljudi da žive tamo gde žele da žive. Kakvog smisla ima prisiljavati ih da ostanu tamo gde ne žele da ostanu, da žive u vašoj zemlji ako znate da će zbog toga stalno proizvoditi probleme?
RSE: Nije li, ipak, značajan pomak da se aktuelna srpska vlast koja je do 2000. godine bila deo Miloševićevog režima, sada okreće Evropi, modernizaciji i evropskoj integraciji Srbije? Prvi put u posleđih trinaest godina događa se da se vlast tako odlučno okreće od nacionalista i od kosovskog mita. Tako odlučno to nije smela da uradi prethodna vlada i demokratski predsednik Tadić.
Rohrabacher: Da, mislim da je dosta napretka postignuto u Srbiji i da sada postoji mnogo više odlučnosti da se zemlja okrene Zapadu nego što je to bio slučaj do sada i na tome aktuelnoj vladi zaista treba odati priznanje. Imam mnogo razloga da verujem da bi kosovska vlada, da nije radila ono što su od nje tražili međunarodni posrednici, sklopila mnogo bolji sporazum sa aktuelnom srpskom vlašću.
RSE: Kakva je vaša reakcija na to što se predsednik Srbije Tomislav Nikolić izvinio za Srebrenicu i obećao da će tamo otići?
Rohrabacher: Svakako je to jedan veliki korak napred koji je srpska vlast učinila i to se svakako mora pozdraviti. Otuda i mislim da je problem između Kosova i Srbije trebalo konačno rešiti i staviti ga ad acta umesto što su se stvari postavile na glavu jer nije bilo snage da se reši pitanje koje se zaista lako moglo rešiti.
Izvor:
RSE 
