Forum Klix.ba

Za registrovanje kao firma na upworku koliko znam ne treba nikakav pravni dokument vec logo, spisak ljudi sa upworka koji rade za firmu i jednu osobu medju njima tj. njen racun na koji ce sva akumulirana lova od rada svih tih ljudi uplacivati. Upwork ne zanima kako oni poslije izmedju sebe dijele pare. Znaci firmu kao firmu prave registrovani pojedinci na upworku.Ovo sve iz glave jer sam te uslove citao prije 3-4 godine.

mirsek wrote:Za registrovanje kao firma na upworku koliko znam ne treba nikakav pravni dokument vec logo, spisak ljudi sa upworka koji rade za firmu i jednu osobu medju njima tj. njen racun na koji ce sva akumulirana lova od rada svih tih ljudi uplacivati. Upwork ne zanima kako oni poslije izmedju sebe dijele pare. Znaci firmu kao firmu prave registrovani pojedinci na upworku.Ovo sve iz glave jer sam te uslove citao prije 3-4 godine.

Jeste, to je bilo istina. I znam kad sam ja pokusavao prije nekih godinu dana da nije bilo moguce promjeniti ugovor. Medjutim evo danas sam probao i potpisani ugovor se mijenja da ide preko firme. Moras nuditi uslugu kao agencija sto i ima smisla. Ne mozes naci posao na upworku kao pojedinac pa onda podmetnuti firmu za ugovor. Rijesili su taj problem, tako da ko radi preko upworka moze koristiti firmu da nudi usluge kao firma. Medjutim to rjesava jedan specifican soj ljudi koji rade na upworku, koji imaju redovnu zaradu i dovoljna primanja da im se isplati registrovati doo. Ko zaradjuje 1000KM mjesecno ne moze podnijeti troskove jednog doo. Malo koji pojedinac koji radi na upworku moze zaraditi toliku lovu i jos da mu je konstantan priliv sredstava. Doo nije bas tako jednostavno zatvoriti kad stanu primanja pa ne stignes platiti penziono za sebe i kog si prijavio.

To stoji, DOO je pogodan tek nakon odredjenje kriticne tacke u mesecnim prihodima (podrazumeva se da DOO ima smisla samo ako su prihodi stalni), nakon koje postaje isplativiji od ostalih opcija.

Prvo da se zahvalim forumasima Saka i DaffyDuck na informacijama oko troskova za DOO. Pokusacu sada da ubacim u racun sve sto su naveli, pa ako sam nesto zeznuo slobodno ispravite.

Pre toga hocu da se dotaknem obrta kao oblika organizovanja u BiH. Vidim da su se ovde javljali ljudi koji imaju obrt a izvoze IT usluge u inostranstvo. Da li je to dozvoljeno u BiH? Jer ako jeste to mi deluje isplativija opcija od obicnog freelance oporezivanja (14%) za godisnje prihode od 30 000 do 50 000 km.

Ali da se vratim na DOO. Ako sam dobro skapirao ovo su troskovi koji postoje u DOO:
1) Mesecni doprinosi za direktora: 280 km
2) Mesecni trosak za knjigovodju: 300 km (neko rece da ima i za 200, ali neka bude 300)
3) Iznajmljivanje kancelarije - pretpostavljam da u slucaju DOO koji se bavi IT izvozom ovde mozes da prodjes bez troskova i da ti kancelarija bude sopstveni stan (uz neki trivijalan ugovor gde sam sebi iznajmljujes prostor)?
4) Mesecni trosak za isticanje firme: 30 km (neko napisa par stoja godisnje, pa sam lupio ovih 30 mesecno)
5) Fiskalna kasa: uz pretpostavku da ce DOO raditi bar 2 godine kupovina kase kosta 25 maraka na mesecnom nivou (24*25 = 600 km) + 10 km mesecno (za broj ili sta vec) + 10 km mesecno za godisnji servis...kad se sve sabere troskovi kase izadju oko 45 km mesecno. Btw, potpuno mi je nebulozno da firma koja se bavi izvozom usluga u inostranstvo mora da ima fiskalnu kasu
6) Mesecni bankarski troskovi (racun, e-banking i ostalo): 20 km
7) Predaja zavrsnog racuna: 80 km godisnje odnosno 7km mesecno
8 ) Pretpostavimo da smo neke stvari zaboravili i nazovimo ih random mesecnim troskovima: 30 km

Kad se sve ovo sabere dodjemo na nekih 710 km ukupnih troskova preracunatih na mesecnom nivou.

Ovo znaci da DOO firma koja prihoduje 10 000 km mesecno treba ugrubo da plati drzavi 710 km + (10 000 - 710 - 400) * 0.1 = 1599 km, a to predstavlja oko 16% od tih 10 000 km prihoda. S druge strane freelanceri bi platili 14%, ali ako bismo u to ukljucili da freelancer sebi samostalno uplacuje doprinose od 200 km mesecno (negde sam procitao da toliko otprilike kosta da sam sebi uplatis doprinose kao nezaposleno lice), onda i freelancerima koji prihoduju 10 000 km mesecno procenat koji daju drzavi skace na 16%. Tako da, ako koristimo grub racun, prihodi od 10 000 km mesecno predstavljaju neku tacku gde freelancing postaje manje isplativ od otvaranja DOO.

Ono sto je zanimljivije je to ako se vise ljudi udruzi DOO moze postati isplativiji i na manjim ciframa. Npr. ako dva coveka otvore DOO zajedno onih 710 km bi postalo 990 km (drugi suvlasnik u DOO takodje zeli da ima zdravstveno i penziono pa placa dodatnih 280 km doprinosa kao zaposleni u DOO) pa bi mesecni trosak DOO po osobi pao sa 710 na 500 km. U ovom slucaju vec na oko 7000 km mesecnih prihoda po suvlasniku dolazimo do priblizno 16% obaveza prema drzavi, pa u ovom slucaju 7000 km predstavlja kriticnu tacku kada se isplati otvoriti DOO. Sa tri suvlasnika kriticna tacka je 6000 km mesecno. I tako dalje. Vise od tri ne verujem da bi imalo smisla jer bi u tom slucaju knjigovodja verovatno trazio dosta vise novca.

Do 5 ljudi bi trebali biti unutar ovih 200 KM. Kirija moze samom sebi.

Troskovi koji se preko firme mogu prikazati cine doo ranije isplativ.

Koji troskovi? Mislis na kupovinu opreme za rad ili na jos neke troskove?

Xardas wrote:Pre toga hocu da se dotaknem obrta kao oblika organizovanja u BiH. Vidim da su se ovde javljali ljudi koji imaju obrt a izvoze IT usluge u inostranstvo. Da li je to dozvoljeno u BiH? Jer ako jeste to mi deluje isplativija opcija od obicnog freelance oporezivanja (14%) za godisnje prihode od 30 000 do 50 000 km.

Formalno obrt ne može raditi izvoz. Međutim nejasno je da li se to odnosi na izvoz usluga pa tako ništa fizički ne sprečava obrtnika da posluje s inostranstvom. Mnogi to rade i nemaju problema sa inspekcijama.

Xardas wrote:Ali da se vratim na DOO. Ako sam dobro skapirao ovo su troskovi koji postoje u DOO:
1) Mesecni doprinosi za direktora: 280 km
2) Mesecni trosak za knjigovodju: 300 km (neko rece da ima i za 200, ali neka bude 300)
3) Iznajmljivanje kancelarije - pretpostavljam da u slucaju DOO koji se bavi IT izvozom ovde mozes da prodjes bez troskova i da ti kancelarija bude sopstveni stan (uz neki trivijalan ugovor gde sam sebi iznajmljujes prostor)?
4) Mesecni trosak za isticanje firme: 30 km (neko napisa par stoja godisnje, pa sam lupio ovih 30 mesecno)
5) Fiskalna kasa: uz pretpostavku da ce DOO raditi bar 2 godine kupovina kase kosta 25 maraka na mesecnom nivou (24*25 = 600 km) + 10 km mesecno (za broj ili sta vec) + 10 km mesecno za godisnji servis...kad se sve sabere troskovi kase izadju oko 45 km mesecno. Btw, potpuno mi je nebulozno da firma koja se bavi izvozom usluga u inostranstvo mora da ima fiskalnu kasu
6) Mesecni bankarski troskovi (racun, e-banking i ostalo): 20 km
7) Predaja zavrsnog racuna: 80 km godisnje odnosno 7km mesecno
8 ) Pretpostavimo da smo neke stvari zaboravili i nazovimo ih random mesecnim troskovima: 30 km

Kad se sve ovo sabere dodjemo na nekih 710 km ukupnih troskova preracunatih na mesecnom nivou.

Ovo znaci da DOO firma koja prihoduje 10 000 km mesecno treba ugrubo da plati drzavi 710 km + (10 000 - 710 - 400) * 0.1 = 1599 km, a to predstavlja oko 16% od tih 10 000 km prihoda. S druge strane freelanceri bi platili 14%, ali ako bismo u to ukljucili da freelancer sebi samostalno uplacuje doprinose od 200 km mesecno (negde sam procitao da toliko otprilike kosta da sam sebi uplatis doprinose kao nezaposleno lice), onda i freelancerima koji prihoduju 10 000 km mesecno procenat koji daju drzavi skace na 16%. Tako da, ako koristimo grub racun, prihodi od 10 000 km mesecno predstavljaju neku tacku gde freelancing postaje manje isplativ od otvaranja DOO.

OK, ugrubo to stoji, s tim da je taksa za istaknutu firmu manja, oko 150KM godišnje, zavisno od opštine može biti i manja. Treba imati u vidu da u ove troškove d.o.o. ulazi i staž i zdravstvo, dok u onih 14% koje fizičko lice plati ne ulazi ni jedno ni drugo, pa tu treba dodati i uplate za PIO i za zdravstvo, što dođe nekih 500KM mjesečno, uz onih 14% to dođe blizu 1900KM troška na prihodovanih 10.000KM, što je znatno više od onoga što plati d.o.o.

Xardas wrote:Ono sto je zanimljivije je to ako se vise ljudi udruzi DOO moze postati isplativiji i na manjim ciframa. Npr. ako dva coveka otvore DOO zajedno onih 710 km bi postalo 990 km (drugi suvlasnik u DOO takodje zeli da ima zdravstveno i penziono pa placa dodatnih 280 km doprinosa kao zaposleni u DOO) pa bi mesecni trosak DOO po osobi pao sa 710 na 500 km. U ovom slucaju vec na oko 7000 km mesecnih prihoda po suvlasniku dolazimo do priblizno 16% obaveza prema drzavi, pa u ovom slucaju 7000 km predstavlja kriticnu tacku kada se isplati otvoriti DOO. Sa tri suvlasnika kriticna tacka je 6000 km mesecno. I tako dalje. Vise od tri ne verujem da bi imalo smisla jer bi u tom slucaju knjigovodja verovatno trazio dosta vise novca.

Naravno, udruživanje je smisao d.o.o.-a.

Xardas wrote:Koji troskovi? Mislis na kupovinu opreme za rad ili na jos neke troskove?

Kupovina opreme za rad, pomoćna oprema, potrošni materijal, kupovina/leasing auta, gorivo, prevoz, topli obrok, službeni put, prezentacija, mobitel, internet, sredstva za čišćenje, regres, sve su to stavke koje mogu ići u troškove firme i utoliko umanjuju eventualnu dobit a samim tim i porez na dobit. Takođe predstavljaju osnovu za odbitak PDV-a, ukoliko si u sistemu PDV-a i imaš domaće klijente.

-

Ne može doo u stan. Možeš se registrovati u sudu, ali kada treba fiskalizaciju obaviti onda je belaj. Možda nekome i prođe, pa nek javi.

Saka wrote:Naravno, udruživanje je smisao d.o.o.-a.

Pa i nije baš. Jeste donekle smisao. Ali, u praksi se pokazalo da doo sa više suvlasnika rijetko kada funkcioniše.

Haris.ba wrote:Ne može doo u stan. Možeš se registrovati u sudu, ali kada treba fiskalizaciju obaviti onda je belaj. Možda nekome i prođe, pa nek javi.

Saka wrote:Naravno, udruživanje je smisao d.o.o.-a.

Pa i nije baš. Jeste donekle smisao. Ali, u praksi se pokazalo da doo sa više suvlasnika rijetko kada funkcioniše.

Nisam ni mislio da nužno mora biti više suvlasnika, već više uposlenih, pa nek dijele dobit, ako imaju povjerenja.

Saka wrote:Nisam ni mislio da nužno mora biti više suvlasnika, već više uposlenih, pa nek dijele dobit, ako imaju povjerenja.

Dobar vic. Braća se oko međe pobiju, a da imaš povjerenja i nekome formalno daš pravo da sam odlučuje šta će sa dobiti.

Haris.ba wrote:Ne može doo u stan. Možeš se registrovati u sudu, ali kada treba fiskalizaciju obaviti onda je belaj. Možda nekome i prođe, pa nek javi.

Saka wrote:Naravno, udruživanje je smisao d.o.o.-a.

Pa i nije baš. Jeste donekle smisao. Ali, u praksi se pokazalo da doo sa više suvlasnika rijetko kada funkcioniše.

Ne moze u stan u kojem zivis, vjerovatno si na to mislio. Ako se napravi prenamjena stana u poslovni prostor, onda moze. Znam IT firmu koja je spojila par stanova.

Haris.ba wrote:Ne može doo u stan. Možeš se registrovati u sudu, ali kada treba fiskalizaciju obaviti onda je belaj. Možda nekome i prođe, pa nek javi.

Saka wrote:Naravno, udruživanje je smisao d.o.o.-a.

Pa i nije baš. Jeste donekle smisao. Ali, u praksi se pokazalo da doo sa više suvlasnika rijetko kada funkcioniše.

Moze stan. Broj IT firmi u stanovima nije opste mali. Sta he problem sa fiskalizacijom?

pinkman wrote:

Haris.ba wrote:Ne može doo u stan. Možeš se registrovati u sudu, ali kada treba fiskalizaciju obaviti onda je belaj. Možda nekome i prođe, pa nek javi.

Saka wrote:Naravno, udruživanje je smisao d.o.o.-a.

Pa i nije baš. Jeste donekle smisao. Ali, u praksi se pokazalo da doo sa više suvlasnika rijetko kada funkcioniše.

Ne moze u stan u kojem zivis, vjerovatno si na to mislio. Ako se napravi prenamjena stana u poslovni prostor, onda moze. Znam IT firmu koja je spojila par stanova.

može sigurno, samo treba proći proceduru koja košta... i molim vas nek je manje od 100m2, da ne bi vraćali na prepravke jer neće valjati 100%

pinkman wrote:
Ne moze u stan u kojem zivis, vjerovatno si na to mislio. Ako se napravi prenamjena stana u poslovni prostor, onda moze. Znam IT firmu koja je spojila par stanova.

Da. Na tom sam mislio. Neke općine uvode da se moraju skupiti potpisi drugih etažnih vlasnika da su saglasni sa prenamjenom. Neke imaju ograničenje da ne može visočije od trećeg sprata. Da ne pričam da negdje moraš platiti i dodatnu rentu kod prenamjene.

Znaci, nakon 20-ak postova u kojima se mlatila prazna slama, dosli smo do zakljucka da Madner nema pojma. No, to je bilo vec opstepoznato. Trollate temu dzabe sa doo furkom.

Ja davno prestao pratiti ovu temu radi glupana raznih koji ovde pisu nebuloze. Sad usao da vidim reko ima li sta pametno. Nista. I dalje supljaci i gluposti.

Xardas wrote:To stoji, DOO je pogodan tek nakon odredjenje kriticne tacke u mesecnim prihodima (podrazumeva se da DOO ima smisla samo ako su prihodi stalni), nakon koje postaje isplativiji od ostalih opcija.

Prvo da se zahvalim forumasima Saka i DaffyDuck na informacijama oko troskova za DOO. Pokusacu sada da ubacim u racun sve sto su naveli, pa ako sam nesto zeznuo slobodno ispravite.

Pre toga hocu da se dotaknem obrta kao oblika organizovanja u BiH. Vidim da su se ovde javljali ljudi koji imaju obrt a izvoze IT usluge u inostranstvo. Da li je to dozvoljeno u BiH? Jer ako jeste to mi deluje isplativija opcija od obicnog freelance oporezivanja (14%) za godisnje prihode od 30 000 do 50 000 km.

Ali da se vratim na DOO. Ako sam dobro skapirao ovo su troskovi koji postoje u DOO:
1) Mesecni doprinosi za direktora: 280 km
2) Mesecni trosak za knjigovodju: 300 km (neko rece da ima i za 200, ali neka bude 300)
3) Iznajmljivanje kancelarije - pretpostavljam da u slucaju DOO koji se bavi IT izvozom ovde mozes da prodjes bez troskova i da ti kancelarija bude sopstveni stan (uz neki trivijalan ugovor gde sam sebi iznajmljujes prostor)?
4) Mesecni trosak za isticanje firme: 30 km (neko napisa par stoja godisnje, pa sam lupio ovih 30 mesecno)
5) Fiskalna kasa: uz pretpostavku da ce DOO raditi bar 2 godine kupovina kase kosta 25 maraka na mesecnom nivou (24*25 = 600 km) + 10 km mesecno (za broj ili sta vec) + 10 km mesecno za godisnji servis...kad se sve sabere troskovi kase izadju oko 45 km mesecno. Btw, potpuno mi je nebulozno da firma koja se bavi izvozom usluga u inostranstvo mora da ima fiskalnu kasu
6) Mesecni bankarski troskovi (racun, e-banking i ostalo): 20 km
7) Predaja zavrsnog racuna: 80 km godisnje odnosno 7km mesecno
8 ) Pretpostavimo da smo neke stvari zaboravili i nazovimo ih random mesecnim troskovima: 30 km

Kad se sve ovo sabere dodjemo na nekih 710 km ukupnih troskova preracunatih na mesecnom nivou.

Ovo znaci da DOO firma koja prihoduje 10 000 km mesecno treba ugrubo da plati drzavi 710 km + (10 000 - 710 - 400) * 0.1 = 1599 km, a to predstavlja oko 16% od tih 10 000 km prihoda. S druge strane freelanceri bi platili 14%, ali ako bismo u to ukljucili da freelancer sebi samostalno uplacuje doprinose od 200 km mesecno (negde sam procitao da toliko otprilike kosta da sam sebi uplatis doprinose kao nezaposleno lice), onda i freelancerima koji prihoduju 10 000 km mesecno procenat koji daju drzavi skace na 16%. Tako da, ako koristimo grub racun, prihodi od 10 000 km mesecno predstavljaju neku tacku gde freelancing postaje manje isplativ od otvaranja DOO.

Ono sto je zanimljivije je to ako se vise ljudi udruzi DOO moze postati isplativiji i na manjim ciframa. Npr. ako dva coveka otvore DOO zajedno onih 710 km bi postalo 990 km (drugi suvlasnik u DOO takodje zeli da ima zdravstveno i penziono pa placa dodatnih 280 km doprinosa kao zaposleni u DOO) pa bi mesecni trosak DOO po osobi pao sa 710 na 500 km. U ovom slucaju vec na oko 7000 km mesecnih prihoda po suvlasniku dolazimo do priblizno 16% obaveza prema drzavi, pa u ovom slucaju 7000 km predstavlja kriticnu tacku kada se isplati otvoriti DOO. Sa tri suvlasnika kriticna tacka je 6000 km mesecno. I tako dalje. Vise od tri ne verujem da bi imalo smisla jer bi u tom slucaju knjigovodja verovatno trazio dosta vise novca.

+ porez na dobit koji je kljucan

Ovo znaci da DOO firma koja prihoduje 10 000 km mesecno treba ugrubo da plati drzavi 710 km + (10 000 - 710 - 400) * 0.1 = 1599 km

Ovo podebljano gore ti je porez na dobit.

Xardas wrote:

Ovo znaci da DOO firma koja prihoduje 10 000 km mesecno treba ugrubo da plati drzavi 710 km + (10 000 - 710 - 400) * 0.1 = 1599 km

Ovo podebljano gore ti je porez na dobit.

Ok, sada shvatam

A je li istina da po novom prijedlogu zakona, isplata dobiti od doo firme (za fizicko lice) ce se tretirati kao dohodak i oporezivati po stopi 10 odnosno 20 %

Znaci pored ovoga sto si ti naveo, da li ce ici jos porez od 10/20 %?

Stvarno ne znam nista o tom novom zakonu. Neko je na ovoj temi vec pominjao nesto slicno tome sto si napisao, ali ja ne znam da li ce i kada ce taj zakon stupiti na snagu. Iskreno, ne bi me iznenadilo da se to desi. Npr. u Srbiji je slicna situacija tome sto si opisao: kod DOO se placa 15% poreza na dobit + 15% na isplatu dobiti.

I kako taj doo scenario izgleda za nekog ko ima recimo 2000KM platu? Na period od 12 mjeseci kad bi sad registrovao firmu od 24,000 maraka koliko bi ostalo?
Malo mi ovo rjesenje doo izgleda kao rentanje bagera da ti kopa zemlju da sadis krompir. Moze to, ali skuplja dnevnica bagera nego krompir sto ces dobiti.

Neisplativo je za 2000 km. Placao bi oko 700-800 km drzavi na tih 2000 km zarade, sto je oko 35-40%. Za prihod od 2000 km jednostavno placaj onih 14% dok god je moguce (tj. dok drzava ne poveca taj procenat kao sto se prica). Ako/kada vise ne bude moguce placati samo tih 14% onda ti je za 2000 km mesecno verovatno isplativije da imas obrt nego DOO.

Takodje, ko ima nekog prijatelja ili rodbinu u Srbiji ima varijantu da tamo registruje obrt na relativno jednostavan nacin. To vam moze biti korisno ako znacajno povecaju tih 14% poreza, a obrt u BiH vam bude neisplativ (npr. ako se placa vise od 350 km mesecno drzavi). U Srbiji ako imas obrt i zaradjujes 2000 km mesecno drzavi placas 280 km ako se registrujes u odgovarajucoj opstini, a to je 14% od 2000.

Naravno, imas i opciju da radis na crno, ali u to ne zelim da ulazim

prvo svaka cast za sve korisne info u vezi osnivanja firme

zanima me zasto morate placati plus 200 KM doprinosa na "najnizu placu" kada iste trenutno i nema u fbih, ne postoji vise opci kolektivni
do izmjena zak o radu koji ce ovo regulisati ce vjerovatno potrajati do proljeca zbog izbora i kolaciija

drugo, i da postoji minimalna placa, zasto se morate prijaviti na puno radno vrijeme, prijavite se na ispod 6 h (tako da nemate ni obavezu isplate toplog obroka ili ne morate u tom slucaju dokazivati da je hrana obezbijedjena il kako god) i shodno tome isplatite nizu placu od propisane najnize

Mislim da ima i u zakonu određena najniža plata, bez obzira na kolektivni, inače bi direktor stavio da mu je plata 1KM i izbjegao doprinose potpuno. Ali to će ti neki knjigovođa bolje znati odgovoriti.

Što se tiče isplate toplog obroka u kešu nema te obaveze, već se isplaćuje zato što je do određenog iznosa još uvijek neoporezovan.

Nisam siguran kako je u BiH regulisano to za doprinose, ali u Srbiji postoji propisana minimalna osnovica za placanje doprinosa koja trenutno iznosi oko 195 evra.

Verovatno nesto slicno postoji regulisano i u BiH. Ili su eksplicitno negde propisali minimalnu osnovicu za doprinose, ili su propisali da ne moze biti manja od minimalne plate koju su pak propisali u nekom zakonu. Treba procesljati malo relevantne zakone da bi se tacno naslo gde je regulisano, ali sam prilicno siguran da nisu zaboravili da regulisu to, jer bi onda neke apsurdne situacije bile moguce