Freelancing....all about

[vjesticanametli]

ma bjez ba pusti kretene

[ferratilis]

Kod mene je devizni, vec tri godine radim za jednu japansku firmu, uvijek primam uplate sa istog racuna u Singapuru putem banke u New Yorku kao posrednika i jos nisam dobio nikakav poziv. Ali ocekujem

Prosle godine mi je banka blokirala racun jer su trazili neke podatke, ali ne znam da li to ima veze s porezom. Cim sam dao podatke, odblokirali su. Radi se o Unicredit.

[Velkoski]

Nema veze s porezom, nisi jedini koji je imao problem s tom bankom. Tražili su ugovore da bi se dokazalo porijeklo novca, ostali ne.

[freelancerBIH]

...

[Heller]

Bolje platit 35% provizije nego 30% poreza

[hekaton]

Jos jedanput se sjetim mame, i javno da jebem majku PU FBiH, Fadilu Seoskom Varalici Novalicu, Jelkici PIckici Kruske Jabuke HDZ-ovkinji i komplet uhljebima Federacije BiH: Jebem vam mater po sred supka govnari jedni!

Tek sada isplivavaju sva govna ove vlasti u zadnjih 28 godna!

i sta sada mozes sa ovim odgovorom, banka i dalje nece da ti poslje presliku ili ?

[vjesticanametli]

Bolje platit 35% provizije nego 30% poreza

[Bosanac sa dna kace]

meni odnijeli trosjed

Ja sam puno bolje prošao, meni zaplijenili punicu

Ti si k tomu još i na dobitku!
Koja ispostava PUFBiH, uputi narod

[Xardas]

Zanima me ova tema zbog informacija o mogucim oblicima preduzetnickog organizovanja u BiH, kao i visini pratecih poreza i doprinosa, pa sam procitao prvih desetak strana i nekoliko poslednjih. Nisam nasao detaljne informacije koje me zanimaju, pa cu to ostaviti za kraj ovog posta. Za pocetak hocu da kazem nesto o situaciji u Srbiji, posto vidim da se ovde iznose neke informacije koje nisu tacne (a mozda ce stvarno stanje nekome biti od koristi).

Da biste legalno poslovali u Srbiji kao freelancer imate u sustini tri mogucnosti:

1) Da se registrujete kao preduzetnik sa pausalnim sistemom oporezivanja
2) Da se registrujete kao preduzetnik sa isplatom licne zarade
3) Da otvorite DOO

- Prvu varijantu koristi najvise ljudi. U njoj odgovarate licnom imovinom za sve dugove koje napravi firma. Oporezivanje ide tako sto se svakog meseca placa odredjena fiksna suma, koja zavisi od prosecne plate u opstini u kojoj se registrujete kao i od vrste zanimanja kojim se bavite. Mozete da izvozite usluge bez problema (koliko sam skapirao u Bosni postoji slican sistem, ali je zabranjen izvoz u tom slucaju - u Srbiji takvih ogranicenja nema). Glavno ogranicenje u ovoj opciji je to da godisnje ne smete da imate preko 50 000 evra prihoda. Fiksni mesecni porezi i doprinosi (porez, penziono, zdravstveno) za IT se u prvoj godini poslovanja krecu od 120 evra do 250 evra u zavisnosti u kojoj opstini ste prijavljeni. Nakon toga vam svake godine povecavaju za 10%. Npr. ako ste prvu godinu placali 150 evra mesecno, drugu godinu cete placate 165 evra mesecno, trecu godinu oko 182 evra itd. Nema nikakve veze koliki su vam prihodi, sve dok oni iznose ispod 50 000 evra godisnje, placacete ove fiksne sume o kojima govorim. Nikakvih dodatnih placanja nema. Takodje, imate pravo na zdravstveno i penziono (tece vam radni staz) posto je sve to ukljuceno u tu fiksnu sumu koju placate. U ovoj opciji nije potrebno voditi poslovne knjige.

- Druga opcija funkcionise na sledeci nacin: vi sami odredite kolika ce vam biti mesecna bruto plata i na tu platu placate poreze i doprinose. Na sav ostali prihod koji ostvarite preko toga morate da platite 10% poreza na dobit. Takodje, ako vam na kraju svega toga ostane preko 1670 evra mesecno, na sve preko te cifre se placa dodatnih 10% poreza na dohodak gradjana, a ako vam ostane neto preko 3400 evra mesecno na sve preko toga ide 15% poreza na dohodak gradjana. Vecina ljudi koja koristi ovu varijantu za svoju bruto platu uzima minimalac koji iznosi oko 250 evra i na to placa poreze i doprinose.

Evo jedan primer za ovu opciju: mesecni prihodi koje ostvarujete kao freelancer iznose 4000 evra. Odlucujete se za bruto platu od 250 evra i na nju placate oko 90 evra poreza i doprinosa, a ostaje vam 160 evra neto plate. Porez na dobit od 10% placata na 4000-250 = 3750 evra, sto znaci da on iznosi 375 evra. To znaci da ste do sada platili ukupno 375 + 90 = 465 evra poreza i doprinosa i da vam je neto ostalo 4000 - 465 = 3535 evra neto. U ovom momentu krece da se primenjuje porez na dohodak gradjana. Prvih 1670 evra su neoporezivi. Na raspon od 1670 do 3400 evra placate 10% poreza, tj. (3400-1670) * 0.1 = 173 evra. Na iznos preko 3400 evra placate 15% poreza, tj. (3535-3400) * 0.15 = 20 evra.

I na kraju konacno dolazimo do ukupne sume poreza i doprinosa koju ste platili u ovom primeru: 90 evra (porez i doprinosi na platu) + 375 evra (porez na dobit) + 173 + 20 evra (porez na dohodak gradjana) = 658 evra ukupnih poreza i doprinosa. Dakle, ako su vam prihodi 4000 evra mesecno, nakon sto izmirite sve obaveze prema drzavi ostace vam 3342 evra.

*Postoje male nepreciznosti u mom racunu gore jer sam neke stvari zaokruzivao na najblizu deseticu ili stotinu radi lakseg racuna, ali nista od toga ne utice mnogo i ne menja samu sustinu.

Ako se odlucite za ovu varijantu, takodje odgovarate ukupnom svojom imovinom za dugove koje napravite, imate pravo na zdravsveno i penziono i mozete se baviti kojom god delatnoscu zelite. U ovoj opciji je potrebno voditi poslovne knjige (sto znaci dodatni trosak od oko 50 evra mesecno za knjigovodju). Prednost ove opcije je sto ne postoji limit od 50 000 evra godisnjih prihoda koje mozete da ostvarite. Za ovu opciju se obicno odluce dve grupe ljudi. Prva grupa su oni koji imaju male mesecne prihode - ako su vam prihodi ispod 1000 evra mesecno ova opcija je uglavnom isplativija od pausalnog oporezivanja. Druga grupa su oni koji probijaju godisnji limit prihoda od 50 000 evra, pa su primorani da predju ili na ovaj vid oporezivanja ili da otvore DOO (sto je uglavnom mnogo neisplativije).

- Treca opcija je otvaranje DOO. Nju necu mnogo komentarisati jer je za obican freelancing uglavnom potpuno neisplativa, posto se u Srbiji za DOO placa 15% poreza na dobit + 15% poreza kada podizete novac sa racuna preduzeca (porez na isplatu dobiti), a potrebno je i imenovati direktora te imate i troskove poreza i doprinosa na njegovu platu. U svakom slucaju, ovo je isplativo samo za firme a ne i za freelancere. Prednost ove opcije je sto ne odgovarate licnom imovinom nego samo imovinom preduzeca.

To je to oko stanja u Srbiji. Dakle ne postoje nikakve varijante da poslujete a da niste u obavezi da placate porez drzavi. Osim naravno ako radite na crno, ali ovde se bavim samo legalnim nacinima

--------------------------------------------------------------------------------
--------------------------------------------------------------------------------
Ono sto mene zanima je stanje oko mogucnosti legalnog freelancinga i poslovanja u BiH. Da li moze neko da napise nesto vise o tome, slicno kao sto sam ja napisao ovo gore za Srbiju. Ali pisite molim vas samo ako imate proverene informacije iz prve ruke
Ono sto me posebno zanima jeste DOO opcija u Federaciji i RS. Nacuo sam da je (nisam siguran da li u RS ili Federaciji) situacija sledeca, pa me ispravite ako nije tacno:

Iznos poreza na dobit iznosi 10%, a ako ste rezident BiH onda ne postoji porez na podizanje novca sa racuna firme (porez na dividendu ili isplatu dobiti). Potrebno je imenovati direktora i isplacivati mu zaradu sa porezima i doprinosima, ali to moze biti minimalac koji je u bosni oko 600KM bruto. Da li postoje jos neki bitni troskovi (kapiram da treba knjigovodja, ali to je ok)? Jer ako je ovo sto sam cuo stvarno istina i ako je ovo sto napisah stvarno stanje, onda je BiH poreski raj za mala IT preduzeca i freelancere koji imaju velike prihode (preko 7K evra mesecno). To bi znacilo da ako DOO prihoduje 100 000 evra godisnje, ukupno drzavi mora da isplati izmedju 11 000 i 12 000 evra, a to je stopa koja ne postoji nigde u Evropi. Drugim recima, to bi znacilo da koliko god je Srbija poreski raj za ljude koji prihoduju do 50 000 evra godisnje, toliko je BiH poreski raj za one koji prihoduju preko 100 000 evra

[madner]

Fiskalna kasa, racunovodstvo, prostor. Prostor se moze iznajmiti od sebe za IT. Ima jos nekih parafiskalnih nameta, ali ne mjenjaju bitno sliku.

[Matris]

Zanima me ova tema zbog informacija o mogucim oblicima preduzetnickog organizovanja u BiH, kao i visini pratecih poreza i doprinosa, pa sam procitao prvih desetak strana i nekoliko poslednjih. Nisam nasao detaljne informacije koje me zanimaju, pa cu to ostaviti za kraj ovog posta. Za pocetak hocu da kazem nesto o situaciji u Srbiji, posto vidim da se ovde iznose neke informacije koje nisu tacne (a mozda ce stvarno stanje nekome biti od koristi).

Da biste legalno poslovali u Srbiji kao freelancer imate u sustini tri mogucnosti:

1) Da se registrujete kao preduzetnik sa pausalnim sistemom oporezivanja
2) Da se registrujete kao preduzetnik sa isplatom licne zarade
3) Da otvorite DOO

- Prvu varijantu koristi najvise ljudi. U njoj odgovarate licnom imovinom za sve dugove koje napravi firma. Oporezivanje ide tako sto se svakog meseca placa odredjena fiksna suma, koja zavisi od prosecne plate u opstini u kojoj se registrujete kao i od vrste zanimanja kojim se bavite. Mozete da izvozite usluge bez problema (koliko sam skapirao u Bosni postoji slican sistem, ali je zabranjen izvoz u tom slucaju - u Srbiji takvih ogranicenja nema). Glavno ogranicenje u ovoj opciji je to da godisnje ne smete da imate preko 50 000 evra prihoda. Fiksni mesecni porezi i doprinosi (porez, penziono, zdravstveno) za IT se u prvoj godini poslovanja krecu od 120 evra do 250 evra u zavisnosti u kojoj opstini ste prijavljeni. Nakon toga vam svake godine povecavaju za 10%. Npr. ako ste prvu godinu placali 150 evra mesecno, drugu godinu cete placate 165 evra mesecno, trecu godinu oko 182 evra itd. Nema nikakve veze koliki su vam prihodi, sve dok oni iznose ispod 50 000 evra godisnje, placacete ove fiksne sume o kojima govorim. Nikakvih dodatnih placanja nema. Takodje, imate pravo na zdravstveno i penziono (tece vam radni staz) posto je sve to ukljuceno u tu fiksnu sumu koju placate. U ovoj opciji nije potrebno voditi poslovne knjige.

- Druga opcija funkcionise na sledeci nacin: vi sami odredite kolika ce vam biti mesecna bruto plata i na tu platu placate poreze i doprinose. Na sav ostali prihod koji ostvarite preko toga morate da platite 10% poreza na dobit. Takodje, ako vam na kraju svega toga ostane preko 1670 evra mesecno, na sve preko te cifre se placa dodatnih 10% poreza na dohodak gradjana, a ako vam ostane neto preko 3400 evra mesecno na sve preko toga ide 15% poreza na dohodak gradjana. Vecina ljudi koja koristi ovu varijantu za svoju bruto platu uzima minimalac koji iznosi oko 250 evra i na to placa poreze i doprinose.

Evo jedan primer za ovu opciju: mesecni prihodi koje ostvarujete kao freelancer iznose 4000 evra. Odlucujete se za bruto platu od 250 evra i na nju placate oko 90 evra poreza i doprinosa, a ostaje vam 160 evra neto plate. Porez na dobit od 10% placata na 4000-250 = 3750 evra, sto znaci da on iznosi 375 evra. To znaci da ste do sada platili ukupno 375 + 90 = 465 evra poreza i doprinosa i da vam je neto ostalo 4000 - 465 = 3535 evra neto. U ovom momentu krece da se primenjuje porez na dohodak gradjana. Prvih 1670 evra su neoporezivi. Na raspon od 1670 do 3400 evra placate 10% poreza, tj. (3400-1670) * 0.1 = 173 evra. Na iznos preko 3400 evra placate 15% poreza, tj. (3535-3400) * 0.15 = 20 evra.

I na kraju konacno dolazimo do ukupne sume poreza i doprinosa koju ste platili u ovom primeru: 90 evra (porez i doprinosi na platu) + 375 evra (porez na dobit) + 173 + 20 evra (porez na dohodak gradjana) = 658 evra ukupnih poreza i doprinosa. Dakle, ako su vam prihodi 4000 evra mesecno, nakon sto izmirite sve obaveze prema drzavi ostace vam 3342 evra.

*Postoje male nepreciznosti u mom racunu gore jer sam neke stvari zaokruzivao na najblizu deseticu ili stotinu radi lakseg racuna, ali nista od toga ne utice mnogo i ne menja samu sustinu.

Ako se odlucite za ovu varijantu, takodje odgovarate ukupnom svojom imovinom za dugove koje napravite, imate pravo na zdravsveno i penziono i mozete se baviti kojom god delatnoscu zelite. U ovoj opciji je potrebno voditi poslovne knjige (sto znaci dodatni trosak od oko 50 evra mesecno za knjigovodju). Prednost ove opcije je sto ne postoji limit od 50 000 evra godisnjih prihoda koje mozete da ostvarite. Za ovu opciju se obicno odluce dve grupe ljudi. Prva grupa su oni koji imaju male mesecne prihode - ako su vam prihodi ispod 1000 evra mesecno ova opcija je uglavnom isplativija od pausalnog oporezivanja. Druga grupa su oni koji probijaju godisnji limit prihoda od 50 000 evra, pa su primorani da predju ili na ovaj vid oporezivanja ili da otvore DOO (sto je uglavnom mnogo neisplativije).

- Treca opcija je otvaranje DOO. Nju necu mnogo komentarisati jer je za obican freelancing uglavnom potpuno neisplativa, posto se u Srbiji za DOO placa 15% poreza na dobit + 15% poreza kada podizete novac sa racuna preduzeca (porez na isplatu dobiti), a potrebno je i imenovati direktora te imate i troskove poreza i doprinosa na njegovu platu. U svakom slucaju, ovo je isplativo samo za firme a ne i za freelancere. Prednost ove opcije je sto ne odgovarate licnom imovinom nego samo imovinom preduzeca.

To je to oko stanja u Srbiji. Dakle ne postoje nikakve varijante da poslujete a da niste u obavezi da placate porez drzavi. Osim naravno ako radite na crno, ali ovde se bavim samo legalnim nacinima

--------------------------------------------------------------------------------
--------------------------------------------------------------------------------
Ono sto mene zanima je stanje oko mogucnosti legalnog freelancinga i poslovanja u BiH. Da li moze neko da napise nesto vise o tome, slicno kao sto sam ja napisao ovo gore za Srbiju. Ali pisite molim vas samo ako imate proverene informacije iz prve ruke
Ono sto me posebno zanima jeste DOO opcija u Federaciji i RS. Nacuo sam da je (nisam siguran da li u RS ili Federaciji) situacija sledeca, pa me ispravite ako nije tacno:

Iznos poreza na dobit iznosi 10%, a ako ste rezident BiH onda ne postoji porez na podizanje novca sa racuna firme (porez na dividendu ili isplatu dobiti). Potrebno je imenovati direktora i isplacivati mu zaradu sa porezima i doprinosima, ali to moze biti minimalac koji je u bosni oko 600KM bruto. Da li postoje jos neki bitni troskovi (kapiram da treba knjigovodja, ali to je ok)? Jer ako je ovo sto sam cuo stvarno istina i ako je ovo sto napisah stvarno stanje, onda je BiH poreski raj za mala IT preduzeca i freelancere koji imaju velike prihode (preko 7K evra mesecno). To bi znacilo da ako DOO prihoduje 100 000 evra godisnje, ukupno drzavi mora da isplati izmedju 11 000 i 12 000 evra, a to je stopa koja ne postoji nigde u Evropi. Drugim recima, to bi znacilo da koliko god je Srbija poreski raj za ljude koji prihoduju do 50 000 evra godisnje, toliko je BiH poreski raj za one koji prihoduju preko 100 000 evra

Znaci u Srbiji kad profesor sa jednog fakulteta ide na drugi fakultet da predaje mora imati firmu registrovanu da bi dobio dnevnicu?
Kako sezonski radnici? Recimo kod vas se ne moze otici 3 mjeseca brati maline, jagode, orahe i da legalno dobijes novac bez da svaki radnik registruje obrt? Ili ih poljoprivrednik mora prijaviti i platiti porez na njih. Kad ides van drzave na sezonski rad pa se vratis sa novcem, jel moras registrovati obrt da bi "oprao" taj novac?
Samo hocu reci, ne pricaj o stvarima koje nemas razumjevanje. Ti si naveo neke kao tri stvari i ostalo je nelegalno sto potpuno nije tacno.

[Xardas]

Ne znam cemu takav ton. Ja sam naveo realno stanje stvari za freelancere, svaka druga opcija je potpuno neisplativa. Sto se tice sezonskog rada, on se u Srbiji do sada iskljucivo obavljao na crno, zbog toga je donesen poseban zakon koji stupa na snagu pocetkom 2019. godine i zove se "Zakon o pojednostavljenom radnom angazovanju na sezonskim poslovima u odredjenim delatnostima". Samo sto ne vidim kakve to ima veze sa freelancerima?

Ali evo radi kompletnosti navescu i tu nepopularnu opciju koja se zove samooporezivanje. Dakle, nije neophodno da otvoris preduzetnicku agenciju (obrt) ili DOO da bi mogao da se bavis freelancovanjem, ali u tom slucaju ce ti rad biti potpuno neisplativ.

- Cetvrta opcija je Samooporezivanje
U ovom slucaju na svaki prihod iz inostranstva duzni ste da u roku od 30 dana popunite odgovarajucu poresku prijavu i platite poreze i doprinose na taj iznos, a koji iznose oko 50%. Dakle, ako vam je prihod 1000 evra, drzavi cete morati da uplatite oko 500 evra. Velika mana samooporezivanja u slucaju freelancinga za inostrane subjekte je i ta da nisu sve stvari potpuno regulisane sa pravne strane, tako da i pored toga sto cete drzavi ostaviti prakticno polovinu prihoda imacete problema da ostvarite svoje zdravstveno osiguranje (koje ste kroz ovih 50% platili). Dodatno, nakon sto platite drzavi tih 50%, ono sto vam ostane ulazi u osnovicu za porez na dohodak gradjana, tako da se moze desiti (ako su vam prihodi dovoljno veliki) da cete morati na to sto vam ostane da platite dodatnih 10% ili 15% poreza (isti slucaj kao kod preduzetnika sa isplatom licne zarade).

[hekaton]

Znam da nije tema, ali ovdje ima ekonomista, pravnika, freelancer-a, zaposlenika porezne uprave pa cu postaviti offtopic pitanje. Ako neko zna ili se nalazi u slicnoj situaciji molio bih za odgovor. Dakle:

Firma A, sa sjedistem u BiH, registrovana kao obrt za obavljanje djelatnosti Racunarsko programiranje radi sa inostranim klijenitma. Svoje fakture ispostavlja Firmi B (sa sjedistem u Srbiji), preko koje obavlja ulsluge za Firmu C koja se nalazi u EU i USA.
Kada firma C uplati novac firmi B, firma B po osnovu fakture, isplati Firmu A.

Da li je u ovom slucaju Firma A (sa sjedistem u Bosni i Hercegovini) obavezna da placa i obracunava PDV (kad predje magicnih 50k KM).
Tu je clan 15 zakona o PDV-u koji kaze da se PDV ne placa i ne obracunava ali je tu i Clan 16 posebna pravila koji kaze:
UIO radi izbjegavanja duplog oporezivanja ili neoporezivanja, moze u preciziranim slucajevima odrediti mjesto pruzanja usluga za usluge iz clana 15. stav 2. tacka 4.


Napomena, firma B sa sjedistem u srbiji, za fakture izdate firmi C, ne prijavljuje PDV jer kod njih po zakonu o PDV-u na računarske usluge prema inostranstvu PDV je 0.

[Kruler]

Znam da nije tema, ali ovdje ima ekonomista, pravnika, freelancer-a, zaposlenika porezne uprave pa cu postaviti offtopic pitanje. Ako neko zna ili se nalazi u slicnoj situaciji molio bih za odgovor. Dakle:

Firma A, sa sjedistem u BiH, registrovana kao obrt za obavljanje djelatnosti Racunarsko programiranje radi sa inostranim klijenitma. Svoje fakture ispostavlja Firmi B (sa sjedistem u Srbiji), preko koje obavlja ulsluge za Firmu C koja se nalazi u EU i USA.
Kada firma C uplati novac firmi B, firma B po osnovu fakture, isplati Firmu A.

Da li je u ovom slucaju Firma A (sa sjedistem u Bosni i Hercegovini) obavezna da placa i obracunava PDV (kad predje magicnih 50k KM).
Tu je clan 15 zakona o PDV-u koji kaze da se PDV ne placa i ne obracunava ali je tu i Clan 16 posebna pravila koji kaze:
UIO radi izbjegavanja duplog oporezivanja ili neoporezivanja, moze u preciziranim slucajevima odrediti mjesto pruzanja usluga za usluge iz clana 15. stav 2. tacka 4.


Napomena, firma B sa sjedistem u srbiji, za fakture izdate firmi C, ne prijavljuje PDV jer kod njih po zakonu o PDV-u na računarske usluge prema inostranstvu PDV je 0.

Zar nije izvoz intelektualnih usluga (programiranje) oslobođen PDV-a u BiH?

[freelancerBIH]

...

[madner]

Znam da nije tema, ali ovdje ima ekonomista, pravnika, freelancer-a, zaposlenika porezne uprave pa cu postaviti offtopic pitanje. Ako neko zna ili se nalazi u slicnoj situaciji molio bih za odgovor. Dakle:

Firma A, sa sjedistem u BiH, registrovana kao obrt za obavljanje djelatnosti Racunarsko programiranje radi sa inostranim klijenitma. Svoje fakture ispostavlja Firmi B (sa sjedistem u Srbiji), preko koje obavlja ulsluge za Firmu C koja se nalazi u EU i USA.
Kada firma C uplati novac firmi B, firma B po osnovu fakture, isplati Firmu A.

Da li je u ovom slucaju Firma A (sa sjedistem u Bosni i Hercegovini) obavezna da placa i obracunava PDV (kad predje magicnih 50k KM).
Tu je clan 15 zakona o PDV-u koji kaze da se PDV ne placa i ne obracunava ali je tu i Clan 16 posebna pravila koji kaze:
UIO radi izbjegavanja duplog oporezivanja ili neoporezivanja, moze u preciziranim slucajevima odrediti mjesto pruzanja usluga za usluge iz clana 15. stav 2. tacka 4.


Napomena, firma B sa sjedistem u srbiji, za fakture izdate firmi C, ne prijavljuje PDV jer kod njih po zakonu o PDV-u na računarske usluge prema inostranstvu PDV je 0.

Firma C ovdje ne igra ulogu. A i B imaju ugovor, nema PDV kod izvoza usluga.

Medjutim pogledaj sa ruconovodjom da li ti se ista drugo mjenja kada postajes PDV obaveznik. Mislim da nema vise pausala.

[NikolaKZ91]

Ne znam cemu takav ton. Ja sam naveo realno stanje stvari za freelancere, svaka druga opcija je potpuno neisplativa. Sto se tice sezonskog rada, on se u Srbiji do sada iskljucivo obavljao na crno, zbog toga je donesen poseban zakon koji stupa na snagu pocetkom 2019. godine i zove se "Zakon o pojednostavljenom radnom angazovanju na sezonskim poslovima u odredjenim delatnostima". Samo sto ne vidim kakve to ima veze sa freelancerima?

Ali evo radi kompletnosti navescu i tu nepopularnu opciju koja se zove samooporezivanje. Dakle, nije neophodno da otvoris preduzetnicku agenciju (obrt) ili DOO da bi mogao da se bavis freelancovanjem, ali u tom slucaju ce ti rad biti potpuno neisplativ.

- Cetvrta opcija je Samooporezivanje
U ovom slucaju na svaki prihod iz inostranstva duzni ste da u roku od 30 dana popunite odgovarajucu poresku prijavu i platite poreze i doprinose na taj iznos, a koji iznose oko 50%. Dakle, ako vam je prihod 1000 evra, drzavi cete morati da uplatite oko 500 evra. Velika mana samooporezivanja u slucaju freelancinga za inostrane subjekte je i ta da nisu sve stvari potpuno regulisane sa pravne strane, tako da i pored toga sto cete drzavi ostaviti prakticno polovinu prihoda imacete problema da ostvarite svoje zdravstveno osiguranje (koje ste kroz ovih 50% platili). Dodatno, nakon sto platite drzavi tih 50%, ono sto vam ostane ulazi u osnovicu za porez na dohodak gradjana, tako da se moze desiti (ako su vam prihodi dovoljno veliki) da cete morati na to sto vam ostane da platite dodatnih 10% ili 15% poreza (isti slucaj kao kod preduzetnika sa isplatom licne zarade).

U Srbiji na hljade ljudi rade kao onlajn profesori engleskog. Zaradjuju od 200 do 400 evra mjesecno vecina njih. Bas me zanima koliko ih je otvorilo firmu.

[Xardas]

U Srbiji na hljade ljudi rade kao onlajn profesori engleskog. Zaradjuju od 200 do 400 evra mjesecno vecina njih. Bas me zanima koliko ih je otvorilo firmu.

Verovatno mali broj. Ljudi koji zaradjuju manje cifre uglavnom rade na crno u nadi da drzava nece obracati paznju na relativno male iznose. Medjutim, tim ljudima niko ne garantuje da drzava nece krenuti u sveobuhvatnu kontrolu priliva iz inostranstva. Sami ste svedoci da se slicna stvar desila u BiH. Ako se to desi (a velika je sansa da hoce) onda bi u najboljem slucaju morali da odjednom plate poreski dug za prethodnih xy godina, a u gorim varijantama bi bili prekrsajno ili krivnicno gonjeni za utaju poreza (u zavisnosti od novcane sume koju su utajili).

Ja ne tvrdim da je zakon koji u Srbiji imamo dobar. Ja bih prvi zakon menjao tako da se stimulise priliv novca iz inostranstva kroz stimulativne poreske stope. S obzirom na visoku stopu nezaposlenosti, kada vec ne mogu da nadju posao u Srbiji, tim ljudima koji freelancingom zaradjuju ispod 500 evra mesecno bi trebalo nekako pomoci da bar online mogu da posteno zarade, a ne da im drzava uzima polovinu. Taj novac ce svakako biti potrosen u Srbiji i drzava ce dobiti novac kroz PDV. Ali nazalost nije tako, zakon je takav kakav je i po njemu ti ljudi rade na crno, a verovatno je pitanje vremena kada ce im to stici na naplatu.

U BiH imate, po mom misljenu, relativno posten sistem za ljude koji zaradjuju manje sume kao freelanceri. Poreska stopa od 10% je sasvim postena. Jedini problem je to zdravstveno osiguranje, jer uplacujete tih 4% a nemate pravo na isto. Ako bi to ispravili, tesko da bolji sistem moze da se napravi. Npr. u tom slucaju bi neko ko prihoduje 200 evra mesecno drzavi platio 28 evra, sto nije mnogo pogotovo kad se uzme u obzir da bi imao pravo na zdravstveno.

U Srbiji je situacija daleko nepovoljnija, jer freelanceri (koji nemaju firmu) za svaki prihod moraju da plate 10% poreza + oko 38% doprinosa, sto ljude prakticno primorava da urade jednu od dve stvari:

1) Rade na crno (najcesci slucaj ako su prihodi mali)
2) Odaberu jednu od tri opcije koje sam naveo u svom prvom postu

Naravno, mogu i da se samooporezuju i plate tih 10% + 38% drzavi, ali ja ne znam nikog ko to radi

[NikolaKZ91]

U Srbiji na hljade ljudi rade kao onlajn profesori engleskog. Zaradjuju od 200 do 400 evra mjesecno vecina njih. Bas me zanima koliko ih je otvorilo firmu.

Verovatno mali broj. Ljudi koji zaradjuju manje cifre uglavnom rade na crno u nadi da drzava nece obracati paznju na relativno male iznose. Medjutim, tim ljudima niko ne garantuje da drzava nece krenuti u sveobuhvatnu kontrolu priliva iz inostranstva. Sami ste svedoci da se slicna stvar desila u BiH. Ako se to desi (a velika je sansa da hoce) onda bi u najboljem slucaju morali da odjednom plate poreski dug za prethodnih xy godina, a u gorim varijantama bi bili prekrsajno ili krivnicno gonjeni za utaju poreza (u zavisnosti od novcane sume koju su utajili).

Ja ne tvrdim da je zakon koji u Srbiji imamo dobar. Ja bih prvi zakon menjao tako da se stimulise priliv novca iz inostranstva kroz stimulativne poreske stope. S obzirom na visoku stopu nezaposlenosti, kada vec ne mogu da nadju posao u Srbiji, tim ljudima koji freelancingom zaradjuju ispod 500 evra mesecno bi trebalo nekako pomoci da bar online mogu da posteno zarade, a ne da im drzava uzima polovinu. Taj novac ce svakako biti potrosen u Srbiji i drzava ce dobiti novac kroz PDV. Ali nazalost nije tako, zakon je takav kakav je i po njemu ti ljudi rade na crno, a verovatno je pitanje vremena kada ce im to stici na naplatu.

U BiH imate, po mom misljenu, relativno posten sistem za ljude koji zaradjuju manje sume kao freelanceri. Poreska stopa od 10% je sasvim postena. Jedini problem je to zdravstveno osiguranje, jer uplacujete tih 4% a nemate pravo na isto. Ako bi to ispravili, tesko da bolji sistem moze da se napravi. Npr. u tom slucaju bi neko ko prihoduje 200 evra mesecno drzavi platio 28 evra, sto nije mnogo pogotovo kad se uzme u obzir da bi imao pravo na zdravstveno.

U Srbiji je situacija daleko nepovoljnija, jer freelanceri (koji nemaju firmu) za svaki prihod moraju da plate 10% poreza + oko 38% doprinosa, sto ljude prakticno primorava da urade jednu od dve stvari:

1) Rade na crno (najcesci slucaj ako su prihodi mali)
2) Odaberu jednu od tri opcije koje sam naveo u svom prvom postu

Naravno, mogu i da se samooporezuju i plate tih 10% + 38% drzavi, ali ja ne znam nikog ko to radi

U Republici Srpskoj nema tih 4% bar.

[freelancerBIH]

...

[l33t]

odakle to od 1.1.19
nema sanse iselit se odma iz drzave

[freelancerBIH]

...

[MrShadow]

odakle to od 1.1.19
nema sanse iselit se odma iz drzave

Pa pogledaj novi zakon o doprinosima i novim poreskim stopama. Propisuje se za sve, ali bukvalno sve kategorije zaposljavanja stopa doprinosa od 31.5% i 20% preko 800 KM... Znaci ako zaradis ista normalno da prezivis ovdje, svest ce te na nivo penzionera i penzije od 450KM ... Toliko

taj zakon nije usvojen jos uvijek

[freelancerBIH]

...

[Saka]

Iznos poreza na dobit iznosi 10%, a ako ste rezident BiH onda ne postoji porez na podizanje novca sa racuna firme (porez na dividendu ili isplatu dobiti).

Da, u FBiH je zasad tako, dok se ne usvoji novi zakon o dohotku koji je planiran. Tad bi dividenda bila smatrana dohotkom i dodatno oporezivana 10% fizičkom licu.

Potrebno je imenovati direktora i isplacivati mu zaradu sa porezima i doprinosima, ali to moze biti minimalac koji je u bosni oko 600KM bruto.

Nije baš 600KM bruto, bliže je 700KM. S tim da ca 400KM je neto plata direktora što ti nije trošak jer ti se vraća, ako si ti direktor, naravno. Možda treba spomenuti da postoji uredba na snazi kojom je minimalni broj zaposlenih u d.o.o. 2. Ali to uglavnom niko ne poštuje niti se sprovodi.

Da li postoje jos neki bitni troskovi (kapiram da treba knjigovodja, ali to je ok)?

Knjigovođa za d.o.o. je prilično skup, u Sarajevu se kreće oko 300-350KM+PDV za minimalan broj faktura. Treba imati i poslovni prostor pa iznajmljivanje kancelarije je takođe bitna stavka u troškovima. Fiskalna kasa - mjesečno 10KM, godišnja taksa za istaknutu firmu par stoja i još poneki parafiskalni nameti tipa članarina u VTKBiH koje možeš i da ne plaćaš.

Jer ako je ovo sto sam cuo stvarno istina i ako je ovo sto napisah stvarno stanje, onda je BiH poreski raj za mala IT preduzeca i freelancere koji imaju velike prihode (preko 7K evra mesecno). To bi znacilo da ako DOO prihoduje 100 000 evra godisnje, ukupno drzavi mora da isplati izmedju 11 000 i 12 000 evra, a to je stopa koja ne postoji nigde u Evropi. Drugim recima, to bi znacilo da koliko god je Srbija poreski raj za ljude koji prihoduju do 50 000 evra godisnje, toliko je BiH poreski raj za one koji prihoduju preko 100 000 evra

Kad malo sračunaš isplati se otvoriti d.o.o. i legalno poslovati i ako imaš mnogo manje prihode. Već od par hiljada KM prihoda mjesečno se isplati otvoriti d.o.o., naravno ako su prihodi stabilni. To ja pričam od početka ali me "freelanceri" odmah napadoše argumentima tipa "ne plaćaš kompletan porez na cijelu sumu", "savjetuješ nas da varamo državu", "robovlasnik" i slične gluposti, a ustvari pojedincima je isključivo stalo da ne plate ništa, pa ni onih minimalnih 10%, pa na nož dočekuju svaki dobronamjeran savjet.