Evo mene žive
Za one koji će prvi put da idu i koji će čitati ovo danas, sutra, za godinu, da odmah kažem da je pregled bezveze. Ali stvarno.
Sad ću ja, najveća kukavica u povijesti ovog foruma i šire i dalje, da hrabrim druge.
Nisam sinoć ni spavala, nisam mogla. Što bi rekla voditeljiva RTRS-a, od vrućine se ni seksati ne može, e tako je kod mene bilo, od straha i panike, ni
Naklikam sat u 7 da zvoni, probudim se u pet. Ustanem, operem zube jednom, pa zaboravim da sam pa opet. Onda skontam, da mi mozak kasni, da sam to već obavila. Uzmem hljeb i stavim ga u frižider. Ne znam ni što sam ga uzimala, inače nikad ne jedem prije 11, a pogotovo prije pregleda, ni jesi ni piti. Ja sam juče u 19 imala zadnji obrok - bananu.
Helem, nekako se ja spremam, i sve kontam, neće biti doktora, ili neće mi raditi to, nako će odoka skontati šta mi je
Pritom, sve one koje sam zamolila da idu sa mnom i koji su se sami ponudili, otkažem. Odem samo s čojkom i kažem, sjedi ti u čekaonici i čuvaj mi tu jaknu kožnu što sam kupila u Austriji (i pomislim tad na onog nekog @prolaznika što tu na forumu traži bajkerku da ide s njim na Mljet
) i ne miči odatle, ako mi šta bude. Odem na sprat, gore taj Gribajčević i tehničar Selim. Selimu sve smiješno.
Odmah s vrata ja počnem da kmečim aaa eee iii a i suza pokoja zaiskri u oku. Kaže Mehmed, šta je tebi???
Ništa reko', mene strah.
Čega?
Pregleda, ja ne smijem tamo na sto
Pa ne moraš, idi kući nećemo na silu ništa.
Neka neka, hoću.
Helem, uradi test na HP, negativan, malo me presluša, i kaže haj na sto.
Pitam ja onog Selima, a prskaš li ti šta u grlo, on kimne glavom. Da Bogdo ne upitah. Haj kaže otvori usta. Ček reko' da progutam pljuvačku. On čeka strpljivo sekundu, dvije, pet..pa mu dosadi. Hajde kaže, čekaj reko još malo
Uglavnom, nagutam se ja tu pofino, ko ratnu rezervu da spremam i na kraju otvorim usta širom, on prsne i krenem ja da paničim, iste sekunde
Grlo se zaledilo, odmah, momentalno, ja ne mogu da gutam, hipohondar, umislim da se gušim što im i saopštim, ma oni pocrkat od smijeha. Dobro, doktor malo manje
Kažem ja ovo, gušim se aaaa, ne mogu da dišem, kaže on, kako ba pričaš onda, haj lezi vamo.
Čekaj reko' stvarno,daj mi nešto za smirenje
kaže lik mrtvav hladan, sad ti ne bi ni koristilo,.
Tu skontam, pa ako ću umrijeti, a njima svakako svejedno, neka umrem. i legnem ja na sto. Na lijevu stranu, ali odmah ustanem. Selim viče lezi, ja legnem pa ustanem. Ne mogu da dišem.
Mogu li reko malo vode dobiti, kaže sad ne može. Kad reko može, kasnije veli on meni.
Što mi reko bolan dade ovo u grlo, od ovog mi gore
kaže, sama si tražila
e tu ja počnem u sebi da proklinjem forum svoju radoznalost i tako sve redom
onda mi stavi tu neku plastiku u usta, to se nešto malo k'o zagrize i drži kaže ruke mirno, drži sto.
Ja sam odmah njega zgrabila, ma svog ga ispipala, kaže lik, ne diraj me pusti me ne mogu da radim.
I sad, što raja priča da povraća plače rida ili ispušta gasove, valjda je individualno, ja ništa od toga ni potrebe nisam imala
sama sonda što su me tješili da je tanka, nije baš tanka ali je osjetila nisam, grlo svakako nisam osjetila. Helem, pregled je trajao 12 sekundi, malo gutneš ono, ko da i možeš, držiš plastiku u ustima, a grla nemaš
viče doktor tehničaru, vidi što je mirna, dobra, a kako je dramila, evo gotovo oooo
nikad boljeg pacijenta nisu imali kažu
i bi gotovo, samo evo još osjetim anestetik u grlu
Uglavno, sva sam mokra od straha bila, farmerke sve, ali da nije bilo anestetika, čini mi se lakše bi mi bilo. Sad me malo grlo grebe
evo i nalaza, ima li neko isti
ima li mi lijeka, spasa čega već
Eto ipak si prezivila 