Chischo wrote:Sta radite kada ste nezaposleni?
Kako se to odrazava na vase zdravlje, samopouzdanje i na odnose sa ljudima?
Izlazite li i radite li stvari koje rade ostali mladi (izlasci vikendom, ganjanje cura/momaka, itd...)?
Pocinjem da pisem post jedno deseti put,pa sve izbrisem jer je plaho negativan,ali kako god obrnem okrenem mislim da ovdje mora da bude mnoooooogo kuknjave,mnogo nezadovoljstva....
U maju je bila godina dana kako sam na birou i ovo sjedenje kod kuce mi je mnogo tesko palo.Postala sam depresivna,razdrazljiva,nezadovoljna i ono sto je najgore postala sam beskorisna masa.Dok sam studirala barem znala sam,polazem ispite,micem se s mjesta,nesto se desava,ali ovo sad mi je katastrofa.I sad mi se desava nesto,raste mi broj postova i to je otprilike nacin na koji provodim vecinu vremena.Mislim da kvalitetno propadam.Ali najteze mi pada sto mislim da sam se precijenila.A jos mi teze pada sto sam neke druge podcijenila. Iskreno ,ne boli me uspjeh drugi ljudi,mene boli moj neuspjeh koji ne znam kako da promijenim.
Udata sam,i non stop imam posla po kuci pa se tako nekako zanimam,2-3 sata,ali to je posao koji ionako bih radila,a ne ovako da gledam jesu li mi kasike pod bocu poredane,case sve,tanjiri
,a onda svaki drugi dan kada brisem prasinu,pa i sa one diplome dodje mi da vrisitm od muke.Pitam se kada ce mi doci trenutak da se i sama prestanem smatrati osoba sa diplomom pa da idem za poslom,u dnevnicu ?!Vjerovatno kad muka natjera,eto nije jos hvala Bogu na tome.
Chischo wrote:
Kako se to odrazava na vase zdravlje, samopouzdanje i na odnose sa ljudima?
Odrazava se tako da mislim da imam neku bolest,ako ne fizicku onda sigurno psihicku,nisam strucnjak ali mislim da ove crne misli su povezane sa depresijom.Nazalost ali haman ja nisam borac nikakav,ali ja stvarno ne vidim nacina da se borim.Najgore je boriti se sam sa sobom...Ko to uspije da pobijedi sam sebe,e svaka mu cast.Ja nisam od tih.
KAko se odrazva na samopouzdanje?Kakvo samopouzdanje???Stvarno mi je tesko da se borim sa cinjenicom da nisam u stanju da zaradim sebi za kafu (eto sad ne spominjem neke vece troskove) i da za ovo godinu dana sto sam na bioru sam zaradila oko 100 km.Jadni i bijedni moji pokusaji zarade.
Ljude maksimalno izbjegavam,a oni sto rade izbjegavaju mene
,mislim nemaju ljudi vremena sto je i normalno.Imam par drugarica koje isto ne rade,i svaki nas sastanak je poceo da bude isti,prvo kuknjave zbog posla,onda mastanja sta bi kupile od prve plate,dal odjecu,dal sminku,dal obucu i onda povratak u surovu relanost kada nas zadesi spica u 16 h i vidimo sve ljude kako idu s posla pa se ubedacimo pravo,ali ovaj put zajedno pa je lakse
.
Strasno sam razocarana ....u sve,od drzave do sebe
I ima stvarno dana kada bih od neke muke pucala po ljudima,ali iz koze se ne moze i tako je.Gdje si tu si.
Za posao se ne nadam,odbijenica sto usmenih sto pismenih imam, ihhhh skoro pa koliko i mjeseci koliko sam na birou.
Na sve ovo ja zaboravim na momente i ponadam se nekom hajru od one moje diplome,a kad se vrnem u realnost ....opet sve ispocetka sa crnim mislima
) i nemoze se ni ocekivati da se iscita svaki CV, niti neko na osnovu CV-a moze zakljuciti o kakvoj se osobi radi. To su generalije, i zato treba biti koncizan i nabudzen u isto vrijeme. Samo mi jedna stvar nije jasna, kazes PRIORITET IMA ONAJ KOJI JE ZAPOSLEN ?!?!?! ZASTO??? Valjda bi trebalo biti obrnuto...
reko tek onda nemamo sanse ako i prioritet radi protiv nas 
Ne umišljaj. Prizemlji malo...
