Forum Klix.ba

Evo jedne genocidne pripovetke za one koji nisu čitali(a tih je većina) Andrića pa ga pljuju u audio izdanju .

Turci taksali trecinu, Tito polovinu, a ovi danas vam taksaju dusu. Dje ce ti dusa Ibraga.

Gledam maloprije kako neki Tihomir Majic, kao gost u nekoj emisiji Z1 TV govori o Ivi Andricu. On kaze,citiram, „ da pored Srba na Ivu Andrica, kao nacionalnog pisca, imaju pravo i Hrvati“ pa potom predlaze da se nova zracna luka u Zagrebu, nazove njegovim imenom. Prica dalje, naravno, sve glupost do gluposti, a navodno, to govori on kao institucija, a ne privatna osoba. Drzava Hrvatska, tj iz najviseg rukovodstva, treba da se bore za” svog “nobelovca , kao sto se to vec izborila Srbija. Daje na kraju i zakljucke. da je Andricev roman “Omer Pasa Latas” bio profetskog karaktera i da ce u buducnosti neki novi Latasi zapecatiti sudbinu Bosne, kao nezavisne drzave. Svi koji u zadnje vrijeme pratimo ove skupove posvecene Ivi Andricu vidimo, kakvu prljavu igru, oko svojatanja Andrica, vode Srbija i Hrvatska, kao i njihovi sateliti. Hajd da ih ne pominjem, muka mi ih je i pomenuti. Kad na ovom forumu, vidim sta je o Andricu sve napisano i kakve se sve polemike vode, shvatam, a da i ne ulazim u dublje analize, da se to svojatanje prenijelo i ovdje. Najvise me cudi, cak i zapanjuje, stav nekih Bosnjaka koji ga proglasavaju srpskim nacionalistom i mrziteljem svega bosnjackog(muslimanskog). Znam dobro, da je tu ideju vodilju, o Andricu, kao mrzitelju svega muslimanskog, utemeljio, pred sami rat, list „Vox“oko kojeg se tada okupljalo, najreakcionarnije, da danasnjim jezikom slobodno kazem, najprimitivnije u Bosnjaka. Neki od njih i danas su perjanice u odbrani, kada je u pitanju radikalni islam, vehabije.(Fatmir Alispahic , Dzemaludin Latic) Zato, zelim istaci i zbog tih i takvih, da se jednom za svagda zna, Ivo Andric je mnogo puta ponovio da je sve u njemu bosansko i sve duguje Bosni. Pa neka ovi iz Hrvatske i ovi iz Srbije kukuricu koliko ih grlo nosi, a neka ga pomenuti Bosnjaci, „kaure“ koliko hoce. Preveden na 50 svjetskih jezika, najcitaniji nas pisac svih vremena, pise hronike ljudi u Bosni, opisuje njihove sudbine, njihov suzivot, oslanjanje jednih na druge. Pise i o mrznji na ovim prostorima. Ali mrznja kao ni ljubav nije vjecna. U zadnjim recenicama „Na Drini Cuprija“,pise, kroz razmisljanje Alihodze Mutavelica (kad su Austrougari porusili neke djelove mosta) najtoplije i najbolnije , sto covjek moze napisati, po meni, od kakako je vijeka i ljudi. Evo pa citajte i sami. A ,po mom misljenju, najruznije o Andricu pisu oni koji nikada nista u zivotu nisu procitali. Ako Andric u dole napisanom vrijedja ama i jednom svojom rijecju bilo koga osi okupatorske Austrougarske, nek mi se taj na bilo koji nacin obrati. Veoma mi se dopada zapazanje "Ponekad s proljeca" da cobani ne citaju, jer cuvaju stoku( i nemaju vremena za bilo sta pametnije,dodajem ja
“ Jeste, mislio je življe hodža, već malo lakše dišući, sad se vidi šta je
bila i čemu je stvarno služila sva njihova zgoda i naprava, sva ta hitnja
i radinost. (Uvek je on bio u pravu, uvek, u svemu i protiv svih. Ali
sada ni to više ne može da ga ispuni zadovoljstvom. Ovo je prvi put da
mu ni do toga nije stalo. I suviše je bio u pravu!) Toliko godina on
gleda kako ruku ne skidaju sa ćuprije, čistili su je, doterivali,
popravljali u temeljima, vodovod su kroz nju sproveli, elektriku na njoj
zapalili, i onda su sve to jednog dana digli u lagum kao da je stena u
planini a ne zadužbina, hair i lepota. Sad se vidi šta su i za čim idu. On
je to oduvek znao, ali sad, to može i poslednja budala da uvidi. Od
najtvrđeg i najtrajnijeg počeli su da odbijaju, od božjeg uzimaju. I ko
zna gde će se zaustaviti! Evo je i sama vezirova ćuprija počela da se
osipa kao đerdan; a kad jednom počne, niko ga više ne zadrža.
Hodža opet zastade. Dah ga je izdavao i uzbrdica naglo rasla pred
njim. I opet je morao dubokim disanjem da stišava srce. I opet je
uspeo da ukarari dah, živahnuo i brže kročio.
Ali neka, mislio je on dalje, ako se ovde ruši, negde se gradi. Ima
valjda još negde mirnih krajeva i razumnih ljudi koji znaju za božji
hator. Ako je Bog digao ruke od ove nesrećne kasabe na Drini, nije
valjda od celog sveta i sve zemlje što je pod nebom? Neće ni ovi ovako
doveka. Ali ko zna? (Oh, da mu je malo dublje i malo više vazduha
udahnuti!) Ko zna? Može biti da će se ova pogana vera što sve
uređuje, čisti, prepravlja i doteruje da bi odmah zatim sve proždrla i
porušila, raširiti po celoj zemlji; možda će od vascelog božjeg sveta
napraviti pusto polje za svoje besmisleno građenje i krvničko rušenje,
pašnjak za svoju nezajažljivu glad i neshvatljive prohteve? Sve može
biti. Ali jedno ne može: ne može biti da će posve i zauvek nestati
velikih i umnih a duševnih ljudi koji će za božju ljubav podizati trajne
građevine, da bi zemlja bila lepša i čovek na njoj živeo lakše i bolje.
Kad bi njih nestalo, to bi značilo da će i božja ljubav ugasnuti i nestati
sa sveta. To ne može biti.
U tim mislima korača hodža sve teže i sporije.
Sad se jasno čuje da u čaršiji pevaju. Kad bi samo mogao da udahne
više vazduha, kad bi put bio manje strmen, i kad bi mogao stići do
kuće, da legne u svoj dušek i da vidi i čuje nekoga od svojih! To je
jedino što još želi. Ali ne može. Ne može više ni da održi pravi odnos
između disanja i srca; srce je potpuno zaptilo dah, kao što se ponekad
u snu dešava. Samo ovde nema spasonosnog buđenja. Otvori široko
usta i oseti da mu oči izviru iz glave. Strmina koja je i dotle
neprestano rasla primače se potpuno njegovom licu. Celo vidno polje
ispuni mu tvrdi, ocediti drum, koji se pretvarao u mrak i obuhvatio ga
svega.
Na uzbrdici koja vodi na Mejdan ležao je Alihodža i izdisao u kratkim
trzajima."
Ivo Andric: Na Drini cuprija

Nekako s proljeća wrote:
Ivan Andrić je njegovo ime, koje je dobio odmah po rođenju i krštenju. Na njegov izričit zahtjev se knjige ne potpisuju sa Ivan već Ivo Adrić. I sve negdje do punoljetstva se izjašnjavao kao Hrvat, a zatim se počeo i do kraja svog života izjašnjavao kao Srbin. Nemam se namjeru baviti njegovim krvnim zrncima, već se javih tek da ti uputim dobronamjernu repliku , u vezi tvoje tvrdnje da je bio ateista. Ovo shvati isključivo kao dopinos, anuliranju ''više istina'' , jer je ona u suštini jedna. Nismo mi baš kadri da dokučimo apsolutnu istinu, u mnogo čemu. Možda jedino da se ljudi rađaju i da će svi okusiti smrt.

Druga je stvar tvoje nepovjerenje, mada i za to ima lijek u vidu činjenica i argumenata...nadam se da me nećeš prizivati da to naknadno i uradim. Ljudi smo, prije svega...

Ne razumem repliku o njegovom poreklu , a i nije se nikad izjasnio kao Srbin i bio je ateista.

Ja ne govorim o apsolutnoj istini već o istinima koje su kreirali idenitite .

Koje nepoverenje?! , to je agonije čiste mržnje i čistog anatogonizma koji traje vekovima.
Kako jedan musliman može verovati hrišćaninu kao hrišćaninu?! , i kako jedan hrišćanin može verovati muslimanu kao muslimanu?! , to je nemoguće jer da je moguće onda bi se anulirale obe relgije i svi bi bili delom jednog boga i jedne istine i svi se voleli.

Najobičniji je mit i bajka da se može živeti u slozi gde su ljudi podeljeni religijama , to nikad nije bilo i niti će biti(bar ja ne znam za primere).
A mi sa ovih prostora smo pravi primer da bog ne postoji , a i ako postoji on je sigurno zao jer ovo uraditi jednom te istom narodu samo đavo može , uf pardon šejtan,vrag i đavo!

Mi jesmo ljudi i ja kao pojedinac nemam ništa protiv kao ni ti ja verujem , ali da bi bili samo ljudi moraš anulirati identitete tj.poništiti bolje rečeno jer u suprotnom sve ljudsko kao verdnost samo po sebi postaje izlišno.
Žao mi je , ali tako stoje stvari.

Ja ne znam je li Andrić bio ciljani nacionalista, međutim, on je u svom jednom djelu naveo da pisac ima odgovornost da se njegove riječi ne protumače pogrešno i da generalno mora paziti šta piše jer ta djela potiču mase. On sam to nije ispunio. Ismijavao je, najviše historiju Bošnjaka. Opet kažem, ne znam da li je to bilo ciljano ili ne, ali u svakom su djelu Bošnjaci predstavljeni sa nekakvim podsmijehom i sažaljenjem. Interesantno je kako je Alija Đerzelez bio pijanica, debil i zulumćar i kako je premlatio Srbina u Sarajevu, jer je ovaj pušio dok je hodao ulicom za vrijeme Ramazana. Malo simptomatično da se toliko brinuo o historiji Bošnjaka, barem za mene. A može biti i da me rat naveo da pogrešno tumačim stvari.

Interesantno je sta o Andricu misli clan predsjednistva BIH, Bakir Izetbegovic.

"O Ivi Andriću?

– Veliki pisac, majstor jednostavne, očišćene misli i rečenice. Nažalost, na prisustvo islama i muslimana u Evropi gledao je kao na anomaliju, neprirodan prodor azijatske vjere i kulture. Aktivno je učestvovao u izradi programa za preseljenje bosanskih i sandžačkih muslimana u Tursku. Veliki pisac i mislilac koji je, nažalost, bio protiv mog bića, moje vjere."

preneseno iz "Glorije"

Izložba o Andriću u palati UN

IZVOR: TANJUG

U palati Ujedinjenih nacija u Ženevi sutra uveče biće otvorena izložbena postavka "Ivo Andrić pisac i (ili) diplomata", najavilo je Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva.



Izložba je organizovana povodom 90. godina od otvaranja Misije Srbije pri Društvu Naroda/Ujedinjenim Nacijama i obeležavanja 50 godina od dodele Nobelove nagrade Andriću koji je službovao u Misiji od 1930. do 1933. godine.

Izložbu će u 18 sati otvoriti ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predarag Marković koji će tom prilikom generalnom direktoru kancelarije UN u Ženevi Kasimu Jomartu Tokajevu uručiti sliku "Pudrijera" Marije Dragojlović kao poklon Srbije.

Povodom pet decenija od dodele Nobelove nagrade za književnost Ivi Andriću, naiđoh na interesantnu rekonstrukciju Andrićeve posete Stokholmu. Kompletan tekst je moguće pronaći u Sveskama Zadužbine Ive Andrića (br 28, 2011).
Andrić je sa suprugom i svitom iz Beograda krenuo 5. decembra 1961. godine, a let je prema rečima njegove supruge Milice Babić bio veoma turbulentan - "vetar je nosio avion, gore-dole, kao brod na velikoj buri".
Već na samom aerodromu u Stokholmu, Andrića su opkolili mnogobrojni novinari na čija pitanja je strpljivo odgovarao na srpskohrvatskom, nemačkom i francuskom jeziku.
***
Dana 8. decembra 1961, Andrić se susreo sa švedskim akademikom i potonjim dobitnikom Nobelove nagrade Ejvinom Jonsonom. Tom prilikom, Andrić daje književni savet prema kojem pisac mora biti svoj u izrazu, individualan i snažnog glasa, "kao stara bosanska puška koja iznenada opali, pogodi, ubije..."
***
Dana 10. decembra 1961, Andrić stupa na raskošnu scenu pred 700 zvanica Koncert-hola. Fanfare označavaju dolazak švedskog suverena Gustava Adolfa VI, kraljice Luize i članova kraljevske kuće koji su se smestili u fotelje prvog reda. Andrić prima povelju i zlatnu medalju sa Nobelovim likom na aversu, bareljefom mladića koji pod lovorom zapisuje pevanje muza na reversu, na kojem je i stih iz šestog pevanja Vergilijeve Eneide: "Kako je slatko videti ljudski život oplemenjen pronalascima", kao i Andrićevo ime. Lauret prima i ček Skandinavske banke na 250.000 švedskih kruna, a tu svotu ustupiće za unapređenje bibliotekarstva u BiH.
***
Usledio je glamurozni banket u Zlatnoj sali Gradske kuće, praćen zvucima sevdalinke iz Andrićeve rodne Bosne "Kad ja pođoh na Bembašu" dok je hor madrigalista Stokholmskog univerziteta na srpskohrvatskom otpevao kompoziciju Josipa Slavenskog "Oj, jesenske duge noći".
Vidno dirnut muzikom, Andrić se na francuskom prvi put obraća nobelovcima, započevši svoj govor metaforom o svojoj domovini kao "maloj zemlji među svetovima" i njenoj "burnoj i teškoj prošlosti". Naoružavši se Monteskijeovim, Kamijevim i Geteovim mislima, prema kojima "pisci nisu dobre sudije svojih dela" i da je "umetnikovo da stvara, a ne da govori", Andrić je najpre osudio sve nepozvane radoznalce i nasrtljive uljeze u umetnikove radionice.
***
Međutim, iza kulisa tradicionalnih dvorskih ceremonija, Andrić je najveće priznanje doživeo na ulicama Stokholma, u čijim je knjižarama bilo istaknuto da zainteresovani mogu da kupe samo po jednu Andrićevu knjigu. Vlasnik hotela u kojem su Andrićevi odseli, uputio je nobelovcu pismo izražavajući nadu da se dobitnik oseća prijatno "u njegovom karavanseraju".

Evo intervjua velikog bosankog umetnika koji kao i mi ovde ocigledno razmislja i o Andricu i o Principu na svoj, uvek specifican, nacin..


Na Titovo mesto je stigla Andželina Žoli

Raško Kovačević/Milan Vukelić | 02. 01. 2012. - 00:02h | Foto: G. Srdanov | Komentara: 92

Prvu nagradu je dobio kao student u Karlovim Varima za film „Gernika“. U 27. je pobedio u Veneciji („Sjećaš li se Doli Bel?“), dva puta je osvajao Kan, predavao na Kolumbija univerzitetu, ratovao sa globalistima svih fela, ubeđen da univerzalno ne može bez individualnog, u Japanu misle da je „Andergraund „najbolji antiratni film u zadnjih deset godina, u Čileu ga prepoznaju po tom filmu, osnivač je Kustendorfa, festivala koji je isključivo posvećen mladim autorima, misionar... Vreme je da se uhvati u koštac sa Fjodorom Mihajlovičem.

Letos ste najavili roman o Dostojevskom (Dragi Fjodor) a zatim i snimanje filma o Fjodoru Mihailoviču. Dokle ste stigli sa pisanjem? Kako bi glasila eventualna posveta (ili moto) na početku romana?

- Razgovaraju dvojica Amerikanaca: „Moral? Ima li to akcije na Volstritu?“, pita prvi. „Nema“, odgovara drugi. „Onda to ne postoji.“ To je anegdotski pristup stvarima, ali ta rečenica postoji u mom romanu koji ne namerava da vrati moral u igru i bude na onom mestu na kojem je bio u prošlom veku. Moj roman želi da uporedi vremena i preko te razlike sugeriše nam i kazuje gde smo i podseća nas šta su bile nekada moralne vrednosti a šta su sada, kako je čovečanstvo od zgražavanja nad jednim ubijenim čovekom dospelo u period kada se ljudima vade organi naživo a najhumaniji centri žmure pred tom činjenicom.
Šta se desilo pa je svejedno da li si ti Karleuša ili Basara, žanrovski teško uskladive veličine u srpskoj novijoj istoriji? Šta je to što zanemaruje pojave u kojima je Tarkovski obični mrav u odnosu na tikvane tipa Silvestra Stalonea ili Švarcenegera? Danas je moral urušen zato što je teror tržišta stvorio religiju novca. I onda kažeš: Ma, kakvo hrišćanstvo? Koji islam? Koji moral? Ideja mog romana je uputa na istinu da je moral praktičan interes čovečanstva.

________
Majmun ušao u tenak
- Veliki lom koji se ovde desio i veliki zločini koji su tamo bili, ja sa time nemam ništa, kao što ni sa tim ratom nemam ništa, izuzev pokušaja da se izbegne. Kada je rat počeo, kada je „majmun ušao u tenak“, tu je sada samo pitanje ko ima više oružja, a ne ko je bolji čovek. A „Underground“ je upravo proizveo - od Mar del Plate do Japana, gde je bio najbolji film u deset godina - najviše takvih osećanja - kaže Kusturica.
________

Kakav je zaplet romana?
- Jednostavan. Jedan čovek, to sam ja, živi devedesetih u Parizu i radi reklame. Onda mu ponude da uradi „Zločin i kaznu“, ali pod vrlo opskurnim uslovima.

On treba da ubije ženu jednog bogataša koji će mu zauzvrat finansirati film koji želi da snimi, film o Dostojevskom. To je priča o umetniku koji je doveden u poziciju ubice. On se sprema da ubije, trenira, ali na njegovu sreću, ženu ubija neko drugi, a on završava u ratu, u ovom ratu u kome je video dno dna čovečanstva. Iz rata se vraća kao zločinac.


Da li će film biti nastavak romana drugim sredstvima?
- Da. Roman se vrlo filmski piše.


Od ostalih planova tu su Pančo Vilja, „Šuma obešenih lisica“... Šta je prvo na agendi?
- Benisio del Toro bi trebalo da dođe na Kustendorf, a tamo će biti i Izabel Iper i Tijeri Fremon, glavni selektor Kanskog festivala. Očekujem da zakucamo tu priču i da Pančo Vilja svakako bude snimljen 2012.


Kako vidite ulogu mislioca u ovom svetu punom lutanja, nesigurnosti, haosa?
- Postoji mera u kojoj je taj mislilac marginalizovan. Zato što se društvo razvija ne po vrlinama nego po funkcijama. Pedesetih i šezdesetih godina imali smo najveća filmska imena. Verovali ili ne, danas imamo veći broj dobrih filmskih autora nego tada, ali su gurnuti, skriveni, defunkcionalizovani. Na delu je nešto što je mislim protestantski recept: uspešan moram biti, a da li ću biti dobar, to zajebi. Maksima mislim, dakle postojim danas je postala: Ako nisam neko, neđe, što bi rekao Matija, mene u stvari i nema. To je posledica terora tržišta koje vlada svetom.


Šta u suštini pokreće svet?
- Pokreću ga rat i ratna ekonomija, koja ima širok spektar delovanja. Ona u malim zemljama, poput Srbije i ili Balkana, vrlo uspešno vodi tu globalnu priču gde se uspostavlja neodbranjiva logika: Grčka duguje 350 milijardi i u bankrotu je, a Amerika duguje 700 triliona dolara i doštampava novac, ali ima nešto što joj omogućava da to radi - ima moćno oružje. U zemljama kao što je naša postoje grupacije i NVO koje promovišu, što je veliko poniženje, upravo status kvo po kojem ratna ekonomija vrti pare po svetu, a mi ne valjamo ništa. Naš narod je mnogo bolji nego što se misli. Samoprezir do kojeg smo dovedeni nije samo posledica naših mana nego i činjenice toga da je svet vođen idejom da se vrline ne razvijaju.


U kojoj istorijskoj ličnosti se najviše prepoznajete?
- Ja sam sebe rasporedio u više njih (smeh). Godine 2014. će biti stogodišnjica Prvog svetskog rata, to jest njegovog formalnog početka. Najveće iskušenje koje nas čeka je kako da odbranimo ono što se da odbraniti, a to je da je Mlada Bosna bila organizacija koja je delovala na patriotskim osnovama. Postalo je sumnjivo izgovoriti reč patriota, a ja sam tu vrlo staromodan. Gavrilo Princip je ubio Franca Ferdinanda na okupiranoj teritoriji. Dakle, nije išao u Beč da bi nekoga ubio. Sada dolazimo do tačke koja je tu najzanimljivija, a to je Ivo Andrić. On je bio deo Mlade Bosne i robijao je zbog nje. Zašto bi tako plemenit čovek, uostalom nosilac Nobelove nagrade, bio deo jednog koncepta po kojem je odbrana od propale monarhije bila odbrana nacionalnih ciljeva? Mislim da je tu identifikacija jasna. Naravno, ne bih ja sebe lako video kako pucam u nekoga. Kao što, uostalom, ni tom Gavrilu Principu taj pištolj i bomba nisu stajali. Tu bombu i taj pištolj njemu je stavila u ruku velika nevolja u kojoj je čitav narod bio. Pa je to kasnije iskorišteno kao okidač svetskog rata. Ali to uopšte nije bio razlog svetskog rata. Verovati još uvek da je Gavrilo Princip pokrenuo taj rat besmisleno je i tupo, kao i neverica da je Nemačkoj trebalo da krene prema Bliskom istoku i da pokrene samo jedan u nizu ratova koji su se vodili zbog nafte, a ne zbog Srbije i njenih pesnika.


Dakle, Gavrilo Princip?
- Gavrilo Princip (smeh).


Jedan filozof je govorio: „Uvek će postojati sukob između onog što znam i onog što mislim.“ Da li se slažete s njim?
- Apsolutno, zato što se u stvari test onoga što znaš najčešće isprobava u praksi. A ono što misliš i osećaš je sfera fikcije i umetnosti. I ja sam sad raspet između te dve ideje. Jer film, kao medij i umetnost, doživljava revolucionarnu promenu. Promena nije samo u pristupu i formi, promena je u sadržaju. Holivud je u stvari fabrikovanje mitologije koja je u većem delu, pa i onda kad nije, u propagandnoj svrsi. Taj uzdrhtali čovek koji danas postoji jednostavno je izbačen iz sfere u kojoj to što misli, oseća i eventualno zna može da isprojektuje kroz svoju pesmu, kroz umetnost ili kroz neki novi projekat koji može da popravi svet. Ljudi danas većinom žive pod anestezijom i ne aktiviraju svoj duh koji onda luta svemirom nošen nepoznatim akordima.


Nema komunizma bez hipnoze...
- Slažem se. Svet je u veoma lošoj formi, a s druge strane proizvodi najsofisticiranije predmete. To je jedan novi faraonski period gde je cilj da dvadesetak familija vlada svetom i da ponište naš identitet i da nas uvere u to da to nije besmisleno. Jer pazi, ako je Andželina Žoli stvarno nominovana za Zlatni globus, onda to mora da je neka velika nova estetika. To je to stvaranje ideološke i mitske slike. Vrlo slično je bilo za vreme Tita. Kao što su hodali unaokolo i pričali kako je Tito veliki, pametan, lep, zelenook, tako i danas hodaju pod novom upravom i hvale Andželinu. Došlo je vreme da na mesto Franka Kapre seda Andželina Žoli!? To je stvarno kao kada bi na Felinijevo mesto u Felinijevo vreme sela Za-Za Gabor, ona dama sa pozamašnim grudima. Vrednosni sistem se polomio, a polomio se pod teretom opstanka ideje da je tržište glavna mera svih stvari.


Sioran piše da bi „probudio i išibao nekoga“. Zašto vi snimate filmove?
- Ja snimam filmove zato što je to bolje nego da pljačkam banke. Kada ih već snimam, onda stvaram svoju sliku sveta, što je nemerljiva prednost u odnosu na ljude koji svoju sliku sveta ne mogu da nametnu drugima. Meni je film donio velika zadovoljstva, uživanje je kada te u Japanu, ali i Čileu ljudi prepoznaju po „Andergraundu“, ali sam vremenom po onoj starozavetnoj ideji da niko nije postao prorok na svom ognjištu, postao žrtva ideološke slike koja je o meni stvorena u mom zavičaju.
Znaš šta, ne može se nijednim udarcem čekića u glavu, a bilo je takvih hiljade posle „Andergraunda“, meriti radost i uzbuđenje koje taj film proizvede. Francuski ministar kulture se meni izvinio kada mi je zakačio Legiju časti u Francuskoj za harangu koju su tamošnji intelektualci poveli protiv mene.

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/299075 ... elina-Zoli

Ispade i Gavrilo Princip ubio Ferdinanda iz ljubavi prema Bosni. Jašta.

Šteta što nije kompletan,
odličan tekst.

Gospodo iz vile Arko, ne razumijete! Andriću Bosna nije zemlja mržnje.
Istina, niste prvi. To je mislio i Karadžić
IVAN LOVRENOVIĆ O IVI ANDRIĆU

http://www.jutarnji.hr/ivan-lovrenovic- ... c/1073949/

SANU je htjela da na sve moguce nacine da porsbi Ivu Andrica iako citav svijet zna da je on bio Hrvat.

Isto kao sto su smradovi cetnicki pokusali sa Mesom Selimovicem i onim laznim pismom koje je navodno ostavio SANU...

Cetnici mnogo lazu ali su srecom ocajni lazovi.

Samir_01 wrote:SANU je htjela da na sve moguce nacine da porsbi Ivu Andrica iako citav svijet zna da je on bio Hrvat.

Isto kao sto su smradovi cetnicki pokusali sa Mesom Selimovicem i onim laznim pismom koje je navodno ostavio SANU...

Cetnici mnogo lazu ali su srecom ocajni lazovi.

više laži si ti sad naveo nego što su oni učinili sa njima dvojicom zajedno... i tako njima najbolje daješ mogućnost da te osporavaju...

jedini koji je sebe ponosno nazivao hrvatom i napominjao da govori hrvatski, kolko ja znam je alija nametak

breuer wrote:više laži si ti sad naveo nego što su oni učinili sa njima dvojicom zajedno...

Kako to da jedini dokument u kojem se Andric izjasnjava srbinom njegova licna karta? Iako se u prethodnim dokumentima izjasnjavao kao Hrvat?

Kako to da jedini dokument u kojem se Mesa Selimovic izjasnjavao kao srbin njegov navodni testament, za koji i malo dijete koje ga procita moze da vidi da se radi o laznom velikosrpskom pismu?

Samir_01 wrote:

breuer wrote:više laži si ti sad naveo nego što su oni učinili sa njima dvojicom zajedno...

Kako to da jedini dokument u kojem se Andric izjasnjava srbinom njegova licna karta? Iako se u prethodnim dokumentima izjasnjavao kao Hrvat?

Kako to da jedini dokument u kojem se Mesa Selimovic izjasnjavao kao srbin njegov navodni testament, za koji i malo dijete koje ga procita moze da vidi da se radi o laznom velikosrpskom pismu?

ne znam, ali rekoh ti znam za Aliju Nametka

a taj nije namaza fulo

Samir_01 wrote:

breuer wrote:više laži si ti sad naveo nego što su oni učinili sa njima dvojicom zajedno...

Kako to da jedini dokument u kojem se Andric izjasnjava srbinom njegova licna karta? Iako se u prethodnim dokumentima izjasnjavao kao Hrvat?

Kako to da jedini dokument u kojem se Mesa Selimovic izjasnjavao kao srbin njegov navodni testament, za koji i malo dijete koje ga procita moze da vidi da se radi o laznom velikosrpskom pismu?

Pretpostavljam da je i autobiografska "Sjećanja" napisao za 37 minuta u Francuskoj 7, sa sve prislonjenim lugerom na čelu

polovka wrote:

Samir_01 wrote:

breuer wrote:više laži si ti sad naveo nego što su oni učinili sa njima dvojicom zajedno...

Kako to da jedini dokument u kojem se Andric izjasnjava srbinom njegova licna karta? Iako se u prethodnim dokumentima izjasnjavao kao Hrvat?

Kako to da jedini dokument u kojem se Mesa Selimovic izjasnjavao kao srbin njegov navodni testament, za koji i malo dijete koje ga procita moze da vidi da se radi o laznom velikosrpskom pismu?

Pretpostavljam da je i autobiografska "Sjećanja" napisao za 37 minuta u Francuskoj 7, sa sve prislonjenim lugerom na čelu

Zamisli... ponovo je rijec od djelu koje je nastalo nakon njegove smrti

Ti ako ne vidis o cemu se radi onda ti nema pomoci...

Ko na Balkanu ne poznaje velikosrpsku ideologiju i mentalitet kad tad ce postati zrtva iste.

Samir_01 wrote:
Zamisli... ponovo je rijec od djelu koje je nastalo nakon njegove smrti

Netačno. Knjiga "Sjećanja" je prvi put izašla iz štampe 1976.-te

15. Sjecanja. Sloboda. Beograd, 1976; 1976; 1979; 1981; - Svjetlost. Sarajevo, 1976.

http://www.camo.ch/mesa_selimovic.htm
Meša Selimović je umro 1982.-e.

dragan.s wrote:

Samir_01 wrote:
Zamisli... ponovo je rijec od djelu koje je nastalo nakon njegove smrti

Netačno. Knjiga "Sjećanja" je prvi put izašla iz štampe 1976.-te

15. Sjecanja. Sloboda. Beograd, 1976; 1976; 1979; 1981; - Svjetlost. Sarajevo, 1976.

http://www.camo.ch/mesa_selimovic.htm
Meša Selimović je umro 1982.-e.

Ma nebitno, ja znam kakav je Mesa bio dok je zivio u Bosni, a kakav kad je otisao u penziju i preselio se u Beograd 1971... gdje se druzio sa najvecim velikosrpskim fasistima u to vrijeme, medju kojima i Dobrica Cosic.

Sigurno su imali vremena da objasne malom Mesi da je on poturica i da su svi koji zive u granicama Kavvobag-Oguvin-Kavvovac-Vivovitica u stvari Servi

Da je Zagreb bio najveci i glavni grad u Jugoslaviji i centar svih desavanja vjerovatno bi Mesa bio danas svrstan kao Hrvat, ili u najboljem slucaju Herceg-Bosanac

Izvinjavam se zbog skretanja sa teme samo mi smeta to kurcenje velikosrba i svojatanje Ive Andrica... vise cijene to sto mu u licnoj karti stoji "Srbin'' nego sva njegova djela koja je napisao...

Samir_01 wrote: Ma nebitno, ja znam kakav je Mesa bio dok je zivio u Bosni, a kakav kad je otisao u penziju i preselio se u Beograd 1971... gdje se druzio sa najvecim velikosrpskim fasistima u to vrijeme, medju kojima i Dobrica Cosic.

Pa i Aljo se družio s Dobricom ....

fatamorgana wrote:

Samir_01 wrote: Ma nebitno, ja znam kakav je Mesa bio dok je zivio u Bosni, a kakav kad je otisao u penziju i preselio se u Beograd 1971... gdje se druzio sa najvecim velikosrpskim fasistima u to vrijeme, medju kojima i Dobrica Cosic.

Pa i Aljo se družio s Dobricom ....

Aljo nije bio clan SANU

Samir_01 wrote:

fatamorgana wrote:

Samir_01 wrote: Ma nebitno, ja znam kakav je Mesa bio dok je zivio u Bosni, a kakav kad je otisao u penziju i preselio se u Beograd 1971... gdje se druzio sa najvecim velikosrpskim fasistima u to vrijeme, medju kojima i Dobrica Cosic.

Pa i Aljo se družio s Dobricom ....

Aljo nije bio clan SANU

Tim i gore ....

Nazalost, nisam cito Andrica (eto jos nekoliko knjiga koje moram dodati na listu "za obavezno procitati"), pa ce mozda ovo pitanje zvucati glupo: Zasto se daje toliko znacenja njegovim knjigama? On nije zivio u periodu o kojem pise, pa i ako je koristio historijku dokumentaciju (a znamo kako je nasa historija lose zabiljezena), zar bi se trebalo sve sto on pise uzeti zdravo za gotovo?

Zamislite da ja napisem roman o Bosni u Austrougarskom periodu (otprilike isti vremeski razmak kao Travnicka Hronika) da li bi ljudi, ako imam fantastican stil, pricu, i talenat, uzeli ono sto ja napisem zdravo za gotovo, cak i ako se uzme u obzir da imam mogucnost da istrazim taj period bolje nego sto je to uradio Andric, zbog danasnjeg tehnoloskog napretka i resursa?

Jednom prilokom sam procitao roman u kojem se radnja desava u starom Rimu P.N.E. i autorica je uradila nevjerovatan posao. Nakon citanja, osjecao sam se kao da sam i sam zivio u tom periodu. Ipak, niko ne daje neko vazno znacenje toj knjizi. Ako zelis nauciti o starom Rimu, svi ce ti reci da se citaju stari rimski historicari, ili moderni koji se uveliko oslanjaju na one stare.

Zato ne razumijem kako ljudi mogu citave narode i "zeitgeist" tog perioda okarakterisati onim sto je Andric reko, ma kako dobra knjiga bila.

E, moj @TheMule,

Ti si ovdje ubo "u sridu". Pa masa ovdje prisutnih "forumaša" smatra da je IA, u stvari bilježio istoriju, što je apsurd naravno. Sve što je on napisao bilo je njegovo/umjetničko viđenje te istorije, a nikako stvarni fakti.

Činjenica je, nažalost mnogih, da je IA bio veliki pisac, i niko to ne može realnim argumentima osporiti. E, sad što se neki "nađu" u njegovim djelima, to samo pokazuje njegovu veličinu. Isto bi bilo kao kada bi Lava Tolstoja okarakterisali kao anti-semitu, i zabranili mu knjige u Izraelu. Mislim,

I da, pročitaj Andrića obavezno. Bilo koju knjigu nećeš se zajebati, za razliku od mnogih koji nikada nisu pročitali ništa više od predizbornih plakata po džamijama, pa se smatraju većim Bošnjacima od mene ako pljuju po NAŠEM Ivi

Haj, živio (ili što bi Andrić rekao "živeo")