Forum Klix.ba

konrad wrote:

Obrazlažući svoju razočaranost ambijentom u kojem živi eminentni glumac napominje da je današnja BiH daleko od one Bosne o kojoj je on sanjao, rodio se i posvetio čitav život

Sarajevo – Josip Pejaković, jedan od najboljih glumaca Bosne i Hercegovine svih vremena, kojem je za monodramu „On meni – nema Bosne” nekad aplaudirala cela bivša Jugoslavija, danas se u toj istoj Bosni ne oseća komotno i želi otići iz nje. On kaže da Bosne ima kao zemlje, ali nema više onoga što je čini Bosnom.

Pejaković u razgovoru za „Politiku”, na njemu svojstven način, govori o bosanskohercegovačkom ambijentu u kojem „ne može da deluje punim plućima” i da kaže „nešto što ima smisla”, otvoreno i bez zadrške upire prstom u kreatore današnje BiH, za koju kaže da je „nakaradno organizovana”, a potpisnicima Dejtonskog mirovnog sporazuma sugeriše da svoju poruku „mi se ne mešamo u unutrašnje stvari BiH” zamene „kakvom-takvom integracijom sa ovom zemljom”.

On predlaže da to bude savez suverenih država i mišljenja je da su predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadić i Ivo Josipović „upravo na tom tragu”.

Pejaković istovremeno precizira da govori o savezu Hrvatske, Srbije i BiH koji ne podrazumeva da će i „dlaka faliti suverenitetu” nijedne od ove tri zemlje.

„Naprotiv, njihov suverenitet će jačati iz dana u dan ukoliko se dogovore oko samo jednog elementa, recimo jedinstvenog ekonomskog prostora, odnosno jedinstvenog tržišta”. Suverena država, prema njegovom mišljenju, ne može biti „siromašna država”, kao ni država koja podrazumeva „isključivo traganje za nekim nacionalnim identitetima”, koji su davno otkriveni i „nema potrebe” da ih stalno otkrivamo.

Objašnjavajući zašto misli da je savez suverenih država „pravo rešenje”, Pejaković kaže da bi bilo normalno i moralno da se oni koji su potpisali Dejtonski ugovor „uključe puno ozbiljnije u rešavanje pitanja u BiH”, a ne da stalno, „pomalo i lukavo”, izjavljuju kako oni ne žele da se mešaju u unutrašnje stvari BiH.

„Katkad dobra namera iz Hrvatske može biti lošija i manje delotvorna, nego recimo neki radikalizam koji se pojavi iz Srbije”, ocenjuje on.

Obrazlažući svoju razočaranost ambijentom u kojem živi, Pejaković napominje da je današnja BiH daleko od one Bosne o kojoj je on sanjao i u kojoj se rodio i kojoj je, kako kaže, posvetio čitav svoj život.

„Ona više ni po čemu i ni na koji način ne može biti prostor koji mene interesuje i ja želim da odem iz ove zemlje”, ističe on i dodaje da ne vidi nadu sa „ovakvim narodima koji neprekidno biraju svoje dželate”, one koji su im „napravili grobove” i koji su ih „odveli u rat sa svojim privatnim i poluprivatnim vojskama i policijama”.

„Ne možemo svoje užase prikrivati na način da napadamo druge. Ja ne želim participirati više u tom užasu, neću da se stidim svoje dece i onih koji me vole i cene ono što sam radio”, poručuje Pejaković.

Sarajevo u kojem je proveo najveći deo svog života i u kojem i trenutno živi on ne smatra multietničkim gradom, već je to „mesto mržnje, nepodnošenja, neprincipijelne većine i svega onoga što podrazumeva loš život u njemu”. Ne bi, uveren je on, „bila ništa bolja situacija ni kad bi ovde bili samo Srbi, ili samo Hrvati”.

„Kad je Milorad Dodik rekao da ne voli doći u Sarajevo jer ga podseća na Teheran on je ovom izjavom povredio Teheran deset hiljada puta više nego Sarajevo, jer Teheran je kulturna sredina, za razliku od Sarajeva koje danas ni po čemu ne podseća na kulturni centar”, dodaje Pejaković.

Prisećajući se prošlih vremena, kada je, naglašava on, njegov prostor za delovanje bila čitava Jugoslavija, Pejaković navodi i neke druge razloge zbog kojih se iz „najvećeg zagovornika BiH” pretvorio u najvećeg njenog kritičara. On pominje, između ostalog, i slučaj svoje supruge Vesne Mašić, eminentne bosanskohercegovačke glumice, koja je, tvrdi on, „s noge na nogu izbačena iz sarajevskog Kamernog teatra i sada pravdu traži pred sudom”.

„Oj, živote”, simbolika ili samo naziv monodrame sa kojom je Josip Pejaković svojevremeno diljem Jugoslavije i šire promovisao Bosnu, onu koje, prema njegovom mišljenju, „kao takve više nema”.

Zaista je cudno da jedan takav doajen Bosne ovako nesto izjavi

Josipe RESPECT. A framasoni ti nisu ni do koljena. Sve sami mentoli uvezani ko tariguz. Nekad hercegovci, crnogorci i šiptari, a danas framasoni. Vuku jedan drugog s položaja na položaj. Jad i čemer od ljuskog roda. Kontaju nešto znaju, dijele si međusobno značkice lafo priznanja, totalna cenzura medija, crne liste kao ona na kojoj si i ti, lažni političari, naučnici, ljekari, umjetnici... Jedno lažno kvazidruštvo koje je stvorio kvazilider Alija u vlastitom imidžu. A takvo što se može jedino i ugušiti - u vlastitoj krvi.

Jednoga dana kada budemo zivjeli u danas, a o jucer trezveno razgovarali..imacemo sutra.
Danas zivimo u proslosti, o danas ne razgovaramo, a sutra nam i nije bitno..bitnije je da imamo dobar izgovor od jucer za danas.
Nesto je trulo u drzavi Danskoj....i malo dalje i juznije.

Izgleda je najveci problem sto je covjek dao intervju "Politici" ..taj list je pojam novinarstva za gro listova sa Balkana, ima najduzu tradiciju, traje evo vec 106 godina, naravno kao i svi ostali i "Politika" je imala crnih perioda..pogotovo u periodu 91-95...al' ko nije ....na kraju krajeva jedan je od rijetkih listova iz Srbije koji formalno postuje integritet BiH jer oni ne vrse kategorizaciju tako da RS predstavljaju kao zaseban subjekt.

Ej mos mislit Josip dao intervju "Politici" , jbt ljudi u kojem filmu vi zivite ?

Super. Jedan nebošnjak manje. Još jedna dobijena bitka u ratu za čisto, lijepo i zeleno naše Sarajevo.

hz__semir wrote:Super. Jedan nebošnjak manje. Još jedna dobijena bitka u ratu za čisto, lijepo i zeleno naše Sarajevo.

bošnjak je isto autentično kolko i "bosanski srbin " ili "bosanski hrvat". zavadi pa vladaj. Klasika. i radost za budale

Obrazlažući svoju razočaranost ambijentom u kojem živi eminentni glumac napominje da je današnja BiH daleko od one Bosne o kojoj je on sanjao, rodio se i posvetio čitav život

Sarajevo – Josip Pejaković, jedan od najboljih glumaca Bosne i Hercegovine svih vremena, kojem je za monodramu „On meni – nema Bosne” nekad aplaudirala cela bivša Jugoslavija, danas se u toj istoj Bosni ne oseća komotno i želi otići iz nje. On kaže da Bosne ima kao zemlje, ali nema više onoga što je čini Bosnom.

Pejaković u razgovoru za „Politiku”, na njemu svojstven način, govori o bosanskohercegovačkom ambijentu u kojem „ne može da deluje punim plućima” i da kaže „nešto što ima smisla”, otvoreno i bez zadrške upire prstom u kreatore današnje BiH, za koju kaže da je „nakaradno organizovana”, a potpisnicima Dejtonskog mirovnog sporazuma sugeriše da svoju poruku „mi se ne mešamo u unutrašnje stvari BiH” zamene „kakvom-takvom integracijom sa ovom zemljom”.

On predlaže da to bude savez suverenih država i mišljenja je da su predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadić i Ivo Josipović „upravo na tom tragu”.

Pejaković istovremeno precizira da govori o savezu Hrvatske, Srbije i BiH koji ne podrazumeva da će i „dlaka faliti suverenitetu” nijedne od ove tri zemlje.

„Naprotiv, njihov suverenitet će jačati iz dana u dan ukoliko se dogovore oko samo jednog elementa, recimo jedinstvenog ekonomskog prostora, odnosno jedinstvenog tržišta”. Suverena država, prema njegovom mišljenju, ne može biti „siromašna država”, kao ni država koja podrazumeva „isključivo traganje za nekim nacionalnim identitetima”, koji su davno otkriveni i „nema potrebe” da ih stalno otkrivamo.

Objašnjavajući zašto misli da je savez suverenih država „pravo rešenje”, Pejaković kaže da bi bilo normalno i moralno da se oni koji su potpisali Dejtonski ugovor „uključe puno ozbiljnije u rešavanje pitanja u BiH”, a ne da stalno, „pomalo i lukavo”, izjavljuju kako oni ne žele da se mešaju u unutrašnje stvari BiH.

„Katkad dobra namera iz Hrvatske može biti lošija i manje delotvorna, nego recimo neki radikalizam koji se pojavi iz Srbije”, ocenjuje on.

Obrazlažući svoju razočaranost ambijentom u kojem živi, Pejaković napominje da je današnja BiH daleko od one Bosne o kojoj je on sanjao i u kojoj se rodio i kojoj je, kako kaže, posvetio čitav svoj život.

„Ona više ni po čemu i ni na koji način ne može biti prostor koji mene interesuje i ja želim da odem iz ove zemlje”, ističe on i dodaje da ne vidi nadu sa „ovakvim narodima koji neprekidno biraju svoje dželate”, one koji su im „napravili grobove” i koji su ih „odveli u rat sa svojim privatnim i poluprivatnim vojskama i policijama”.

„Ne možemo svoje užase prikrivati na način da napadamo druge. Ja ne želim participirati više u tom užasu, neću da se stidim svoje dece i onih koji me vole i cene ono što sam radio”, poručuje Pejaković.

Sarajevo u kojem je proveo najveći deo svog života i u kojem i trenutno živi on ne smatra multietničkim gradom, već je to „mesto mržnje, nepodnošenja, neprincipijelne većine i svega onoga što podrazumeva loš život u njemu”. Ne bi, uveren je on, „bila ništa bolja situacija ni kad bi ovde bili samo Srbi, ili samo Hrvati”.

„Kad je Milorad Dodik rekao da ne voli doći u Sarajevo jer ga podseća na Teheran on je ovom izjavom povredio Teheran deset hiljada puta više nego Sarajevo, jer Teheran je kulturna sredina, za razliku od Sarajeva koje danas ni po čemu ne podseća na kulturni centar”, dodaje Pejaković.

Prisećajući se prošlih vremena, kada je, naglašava on, njegov prostor za delovanje bila čitava Jugoslavija, Pejaković navodi i neke druge razloge zbog kojih se iz „najvećeg zagovornika BiH” pretvorio u najvećeg njenog kritičara. On pominje, između ostalog, i slučaj svoje supruge Vesne Mašić, eminentne bosanskohercegovačke glumice, koja je, tvrdi on, „s noge na nogu izbačena iz sarajevskog Kamernog teatra i sada pravdu traži pred sudom”.

„Oj, živote”, simbolika ili samo naziv monodrame sa kojom je Josip Pejaković svojevremeno diljem Jugoslavije i šire promovisao Bosnu, onu koje, prema njegovom mišljenju, „kao takve više nema”.

I sve to nakon što je promijenio 3-4 političke stranke, izmuzao stotine hiljada KM od javnog servisa za nebulozni serijal, glumio alternativnog visokog predstavnika za potrebe mesara Lijanovića, izražavao ljubav prema Dodiku u jeku njegovih fašističkih orgija... pa da je Mak Dizdar, a ne Pejaković, previše je...

Objektivno čovjek više nema ništa novo za ponuditi kao umjetnik, i izgleda da pokušava nešto zaraditi i u Srbiji na konto stare slave... ali pošto ljudima tamo odzvanja u glavi ta laž da je bio ratni zločinac, on odlučuje dati intervju istim novinama koje ga optužiše za to, ne bi li saprao svoj imidž Fuj, podaništvo u najgorem smislu riječi

Što bi rekao jedan njegov rođak iz Travnika: Što ne dođe bar jednom godišnje i "u ime naroda" očisti i sredi oko grobova svojih roditelja, a ne da ja to moram raditi...

"Sto bi rek'o jedan njegov rodjak"...joj mahalastine


Sta fali serijalu?...meni je sasvim ok, jest nekad crnjak al' je istinit...al' jebo to, bolje gledat Primeru na LCD-u uz kokice ...raja hoce veselo

felipe kajetano wrote:"Sto bi rek'o jedan njegov rodjak"...joj mahalastine


Sta fali serijalu?...meni je sasvim ok, jest nekad crnjak al' je istinit...al' jebo to, bolje gledat Primeru na LCD-u uz kokice ...raja hoce veselo

Eh vala ako je ko izmahalao po forumu to si ti Pa pola Doboja pati od štucavice

ultima_palabra wrote:

felipe kajetano wrote:"Sto bi rek'o jedan njegov rodjak"...joj mahalastine


Sta fali serijalu?...meni je sasvim ok, jest nekad crnjak al' je istinit...al' jebo to, bolje gledat Primeru na LCD-u uz kokice ...raja hoce veselo

Eh vala ako je ko izmahalao po forumu to si ti Pa pola Doboja pati od štucavice

e jbg pomenuo dva covjeka a ti podmiri pola grada

...mir..žene..
Još ćete se za kose počupat...
PS.
Svadjajte se ko ljudi..

Ne bi Josip trebao da ide. Mi bi se svi trebali fino da razidjemo.

felipe kajetano wrote:Izgleda je najveci problem sto je covjek dao intervju "Politici" ..taj list je pojam novinarstva za gro listova sa Balkana, ima najduzu tradiciju, traje evo vec 106 godina, naravno kao i svi ostali i "Politika" je imala crnih perioda..pogotovo u periodu 91-95...al' ko nije ....na kraju krajeva jedan je od rijetkih listova iz Srbije koji formalno postuje integritet BiH jer oni ne vrse kategorizaciju tako da RS predstavljaju kao zaseban subjekt.

Ej mos mislit Josip dao intervju "Politici" , jbt ljudi u kojem filmu vi zivite ?

Režim je dozvolio i podsticao da u medijima ovlada atmosfera u kojoj je Govor Mržnje predstavljao uobičajeni način izražavanja i jezičke prakse uopšte. Mediji su stvarali i stvorili uverenje da iskazivati mržnju prema pripadnicima nesrpskih naroda predstavlja Slobodu Govora, da ubistvo ne-Srbina koji javno demonstrira svoje protivljenje politici ne predstavlja zločin koji se mora istražiti i počinilac kazniti, da je pravo nesrpskih naroda bivše SFRJ na suverenost u svojim republikama manje od prava na suverenost, kako u Srbiji tako i u ostalim republikama SFRJ u kojima žive srpske etničke zajednice, da pravo uopšte a posebno međunarodno javno i humantarno pravo - nemaju vrednost po sebi, već da su vredni samo onoliko koliko pozivanje Miloševićevog režima na njega doprinosi ostvarenju srpskog nacionalnog programa i očuvanju vlasti režima (Iz Analize pripremljene za međunarodnu konferenciju o medijima u ex-SFRJ, održanoj 2002. godine u Holandiji)

1.1. Uvod, opšte napomene:
Tragični serijal pomahnitalog nacionalizma, šovinizma, pravoslavnog fašizma - započet populističkom propagandom po obrascima Srpske Akademije Nauka i Umetnosti (“Memorandum”), a nastavljen sadejstvom Crkve i Vojske - ne bi bio moguć bez nezapamćene medijske manipulacije koja je godinama eskalirala u esencijalni, slavodobitno-ratni govor mržnje kakav se na prostorima Evrope nije čuo još od nacističkih vremena.

Iskazivanje mržnje u srpskim medijima (pre svega na Televiziji i u štampi) bilo je korišćeno za sledeće ciljeve:
*Srpski nacionalni narcizam
*Etničku ksenofobiju
*Neprijateljstvo prema svim onim državama koje se protive ciljevima i metodima delovanja srpskog režima
*Sumnja u međunarodne institucije, te stvaranje uverenja u srpskoj javnosti da su one neprijatelji srpskog naroda i srpske države
*Sistematsko anatemisanje država i naroda sa kojima je srpski narod kroz istoriju bio u sukobu, kao i država i naroda koje je propaganda ocenila kao najvažnije prepreke ostvarenju srpskog nacionalnog programa

Režim je dozvolio i podsticao da u medijima ovlada atmosfera u kojoj je Govor Mržnje predstavljao uobičajeni način izražavanja i jezičke prakse uopšte. Mediji su stvarali i stvorili uverenje (do današnjeg dana ničim nepomućeno) da iskazivati mržnju prema prema pripadnicima nesrpskih naroda (Hrvatima, Muslimanima, Makedoncima, Albancima, Slovencima) predstavlja Slobodu Govora, da ubistvo ne-Srbina koji javno demonstrira svoje protivljenje politici ne predstavlja zločin koji se mora istražiti i počinilac kazniti, da je pravo nesrpskih naroda bivše SFRJ na suverenost u svojim republikama manje od prava na suverenost, kako u Srbiji tako i u ostalim republikama SFRJ u kojima žive srpske etničke zajednice, da pravo uopšte a posebno međunarodno javno i humanitarno pravo - nemaju vrednost po sebi, već da su vredni samo onoliko koliko pozivanje Miloševićevog režima na njega doprinosi ostvarenju srpskog nacionalnog programa i očuvanju vlasti režima.

Da propaganda protiv svih navedenih, Ustavom i zakonima zaštićenih vrednosti, ima podršku režima i javnosti Srbije - jasno je stavljeno do znanja time što državni tužioci nisu nijednom u periodu od 1989-2000. pokrenuli sudski postupak ni protiv nekog javnog medija i njegovog odgovornog urednika ili novinara za dela propagiranja verske, nacionalne ili rasne mržnje.

1.2. Propaganda

Odmah nakon septembra 1987, kad je Miloševićev režim preuzeo “Politiku”,

ona je u rekordno kratkom vremenu postala najmoćnije oružje Populističke Propagande u kojoj je floskula “Narod” (“volja naroda”, “potreba naroda”, “narod se pita”, “narod zahteva”) bila alibi za ostvarivanje ciljeva iz “Memoranduma”. Gostovanja mnogobrojnih akademika u “Politici”, kao i ostalih “nacionalnih radnika”, bila su priprema za nezapamćenu propagandnu kampanju – u kojoj su čitaoci “Politike”, sinonim za Srpski Narod, imali glavnu reč.

1.3. Odjeci i reagovanja
Rubrika koja je započela svoj “život” jula 1988. i koja je do svoje “smrti” marta 1991. imala čak 4122 priloga (!) svojim spektrom tema, jezikom mržnje i nacionalističko-fašističkim tezama, predstavljala je poligon za mobilizaciju masa; tekstovi u ovoj rubrici imali su precizan i jasno definisan zadatak – da podrže Slobodana Miloševića i njegovu politiku i da, istovremeno, ostalim narodima i rukovodstvima upute preteću poruku: ili će Jugoslavija biti po meri Miloševića ili je neće biti!

josip je glumčina za ove mahalske papke

felipe kajetano wrote:Izgleda je najveci problem sto je covjek dao intervju "Politici" ..taj list je pojam novinarstva za gro listova sa Balkana, ima najduzu tradiciju, traje evo vec 106 godina, naravno kao i svi ostali i "Politika" je imala crnih perioda..pogotovo u periodu 91-95...al' ko nije ....na kraju krajeva jedan je od rijetkih listova iz Srbije koji formalno postuje integritet BiH jer oni ne vrse kategorizaciju tako da RS predstavljaju kao zaseban subjekt.

Ej mos mislit Josip dao intervju "Politici" , jbt ljudi u kojem filmu vi zivite ?

Samo za tebe jos malo iz novina koje su pojam novinarstva

Rat može da počne (2)

1.5. Istorijske lekcije
Među hiljadama objavljenih pisama, zanimljivo je naći ona koja pripremaju na rat protiv Hrvatske. Recimo: „Čovek je naše najveće bogatstvo! Ovaj slogan podugo i počesto izvikivaše mnogi naši važniji i najvažniji 'narodnobrižnici' i tražiše da se to njihovo 'otkriće' upiše u sve đačke čitanke, što morade da se učini i – učini se. Ovaj aksiom važno je u novoj Jugoslaviji za sve njene narode i narodnosti, sem za Srbe – i žive i mrtve, kao i za njihovu nazovimo državu. Srbi ni u Srbiji a naročito drugde nisu smeli govoriti ko su i šta su, da ne bi vređali osećanja drugih. U poslednjih desetak godina Srbe po Hrvatskoj hapse (i svoje i one iz Srbije) samo i isključivo zato što za vreme svoga godišnjeg odmora na obalama Jadranskoga mora pevaju svoje pesme – a to, kažu, vređa braću Hrvate. Srpske grobnice po zemlji Hrvata još odmah na početku slobode, godine 1946. ti isti 'narodnobrižnici' uništiše a da im ni sveće ne zapališe. Hiljade jama po zemlji Hrvata zatrpaše i srpske žrtve sakriše i zabetoniraše. A ove žrtve su činjene u ime Hrvata, valjda to nije sporno i nije sporno to ko ih je činio. Samo je sporno to što to neki neće da vide i da priznaju. Ali takva priznanja nisu ni potrebna. Istorija će ovo zapisati”, Milovan Radisavljević, Beograd).

Politički događaji u Hrvatskoj 1990. prate se sledećom reakcijom: “Ono što se ovih dana dešava u Jugoslaviji zbunjuje ceo kulturni svet. Najverovatnije da ovakve 'pravne' države nema nigde. Gde su državni organi i šta rade? Razmišljaju li o posledicama koje, nakon Tuđmanovog proglasa i ustoličenja Endehazije usred Zagreba, može da snađe ovu zemlju? Do danas se niko ne obrati ovom narodu preko sredstava javnog informisanja da mu kaže makar neku reč utehe i smirivanja. Istina o politici koja se vodi u SR Hrvatskoj od 1971. god. sada je preplavila zemlju. Desetkovanom srpskom narodu u Hrvatskoj trebalo je, izgleda, još otvorenije poručiti, ako nećete da doživite sudbinu kao 1941. god. selite se kud znate jer ćemo biti još nemilosrdniji!

Sve ovo što se dešavalo u 'Vatroslavu Lisinskom' neka sredstva javnog informisanja u Hrvatskoj nazivaju VRHUNSKOM demokratijom!? Državni organi na svi nivoima prihvataju bez ikakvog reagovanja najavu rušenja Ustavom utvrđenog poretka i prekrajanje teritorijalne podele zemlje, ne preduzimaju nikakve mere iako su im još uvek u rukama sve mogućnosti za zaštitu postojećeg ustavnog poretka. Hoće li se setiti neko da pokrene krivični postupak protiv najodgovornijih za ovo haotično stanje. Pitam ceo jugoslovenski politički vrh da li se ovako odužuju žrtvama ustaške kame, kao i onima koji proliše krv širom Jugoslavije da bi se živelo u miru”. Jandre Žakula).

O međunacionalnim odnosima iz srpskog ugla, daju se sledeći komentari: “Godine 1941. ustaše su srušile spomenik kralju Petru I Karađorđeviću u Mrkonjić-Gradu. Nedavna inicijativa grupe građana Mrkonjić-Grada da se spomenik Petru I ponovo podigne – nije prošla.

Obrazloženje kao u stara, dobra vremena: moglo bi to negativno da utiče na međunacionalne odnose u ovoj višenacionalnoj sredini. Čudi me da se već nije neko, a sve zarad razvijanja i bogaćenja međunacionalnih odnosa, pojavio sa idejom da se briše i sadašnje hegemonističko ime Mrkonjić-Grad, i da se kasabi vrati stari turski naziv Vascar Vakuf. Valjda je čuvarima međunacionalnih odnosa smetala i spomen-ploča na zgradi bivše bolnice u Mrkonjić-Gradu, gdje su ustaše, 1942. godine, zaklale 250 Srba. Ne znam kako drugačije da objasnim njen volšebni nestanak. Baš me interesuje da li bi smirivanju međunacionalnih trvenja u Jugoslaviji doprinijelo uklanjanje spomenika ustaškim žrtvama u Jasenovcu? A građani Novog Sada, na primjer, da imaju imalo smisla za međunacionalne odnose, uklonili bi smjesta spomenik Svetozaru Miletiću iz centra grada.

Za normalne ljude ovo su, naravno, besmislice, ali ne i za one koji misle da se zajedništvo gradi na zaboravljanju zločina, i koji između praštanja i zaborava stavljaju znak jednakosti. Ne mogu, na kraju, a da se ne upitam: jesmo li, zaista, toliki slijepci da ne vidimo kome to smeta Petar I, kome smeta spomen-ploča kao sjećanje na srpsko stradanje od ustaškog noža? (Boris Vuković, Mrkonjić Grad”).

1.6. Zaključak o “Odjecima i reagovanjima”:
Mobilisano svakodnevnom propagandom preko “Politike”, “Ekspresa”, “Večernjih novosti” i RTS-a, javno mnjenje Srbije – u trenutku kad su na prostorima SFRJ počeli prvi sukobi – već je bilo instruirano, spremno da saučestvuje u nacionalističkim orgijama protiv mnogobrojnih srpskih neprijatelja. “Politika” je odlično obavila posao: Albanci su prikazani kao divlja, plemenska skupina, nesposobna za bilo šta sem za razmnožavanje; Hrvati su prikazani kao neoustaše, fašisti, željni da sve Srbe još jednom pokolju i isteraju s “vekovnih ognjišta”; Slovenci su prikazani kao hladni, cinični i sebični, zaboravni da se sete srpske pomoći tokom Drugog svetskog rata; Muslimani su prikazani kao islamisti, kao prljava sekta koja sanja o Džihadu, nezahvalni prema Srbima iz čijeg su “genetskog koda” proizašli.

U takvim koordinatama, sve je bilo moguće: da se krene u rat i zločine, jer je Milošević – godinama pažljivo radeći na svojim pristalicama – uspeo da pod svoj ideološki vizir pruvuče četnike, partizane, ravnogorce, monarhiste, komuniste… sve one koji jesu ali i one koji nisu poverovali u tezu o “odbrani Jugoslavije”, za koje je stvorena nova virtuelna granica: Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica.

Kad je posle 4.000 napisa zadatak izvršen – “Odjeci i reagovanja” su ukinuti. U istoriji srpske štampe ostavljen je najsramniji trag: dokaz kako se manipulisalo, lagalo, kako se dizala nacionalna temperature i kako se, polako, spremao Rat.

Koliko god da zvuci poeticno , utopijski ili nerealno, ovo je jedna velika istina :

''(...) Sarajevski svijet: pametni i papci, pohlepni i lijepi, umorni i mladi, mlađahni i mahniti, bogati i jadni, jedri i bolesni, visoki i trošni, ljuti i lavordžije, šaneri i geniji, dijaspora i jalijaši, željovci i pitari, djeca i odrasli, vjerni i nevjerni, moćni i pobožni - sve u svemu, skoro četiristo hiljada gradskih atoma.

I da se ne lažemo, tu nema kraja. Sarajevo se ili voli ili ne voli.''

- Aleksandar Hemon

I samo da jos jednom spomenem, bar meni, NIJE PROBLEM INTERVJU U 'POLITICI'. I jos manje je problem u kritici.
Problem je u tome sto citira Dodika, po meni trenutno najveceg neprijatelja BiH, covjeka koji navija za BiH samo kada ova igra protiv Turske. On podrzava i produbljuje Dodikovo zlobno i u uvrijedljivo poredjenje SA sa Teheranom.
Odobravanje Dodikovih uvreda i BH patriotizam ne mogu u istu recenicu. Ono cuveno 'on meni nema Bosne' kao da je pisano za odgovor Dodiku i njemu slicnima, a ovo danas je razocarenje, jednostavno....

fixer wrote:Ne bi Josip trebao da ide. Mi bi se svi trebali fino da razidjemo.

MokeQc wrote:
I samo da jos jednom spomenem, bar meni, NIJE PROBLEM INTERVJU U 'POLITICI'. I jos manje je problem u kritici.
Problem je u tome sto citira Dodika, po meni trenutno najveceg neprijatelja BiH, covjeka koji navija za BiH samo kada ova igra protiv Turske. On podrzava i produbljuje Dodikovo zlobno i u uvrijedljivo poredjenje SA sa Teheranom.

Odobravanje Dodikovih uvreda i BH patriotizam ne mogu u istu recenicu. Ono cuveno 'on meni nema Bosne' kao da je pisano za odgovor Dodiku i njemu slicnima, a ovo danas je razocarenje, jednostavno....

Aко постоји храброст као ријеч, онда се она зове Милорад Додик.
Josip Pejaković


Sve je jasno k'o dan ...

ultima_palabra wrote:
I sve to nakon što je promijenio 3-4 političke stranke, izmuzao stotine hiljada KM od javnog servisa za nebulozni serijal, glumio alternativnog visokog predstavnika za potrebe mesara Lijanovića, izražavao ljubav prema Dodiku u jeku njegovih fašističkih orgija... pa da je Mak Dizdar, a ne Pejaković, previše je...

Objektivno čovjek više nema ništa novo za ponuditi kao umjetnik, i izgleda da pokušava nešto zaraditi i u Srbiji na konto stare slave... ali pošto ljudima tamo odzvanja u glavi ta laž da je bio ratni zločinac, on odlučuje dati intervju istim novinama koje ga optužiše za to, ne bi li saprao svoj imidž

aleDP wrote:Što se svi vežu za to multietnično Sarajevo, sa pitanjem, je li ili nije? Valjda bi čitava BiH trebala biti donekle multietična, pa onda i Sarajevo. Pitaju li se ovi srpski "mislioci", je li Banja Luka multietična, je li Trebinje multietično, kao što su nekad bili?


Jel ljudi otišao Pejaković? Recite mi da se pripremim na to da sunce više neće sijati, da gledam rijeke kako ne teku, da trava više ne bude zelena i na ostale promjene koje će uslijediti...bit će to veliki šok za naše živote...

Otiso i Torabi-pa niko nista da kaze

PipiDugaDevetka wrote:Pejaković kopa bunareve, to je njegov biznis od birvaktile.
Nenadmašan je u tome. I kuće je gradio, imao svoju ekipu.

I ja kopam po kucama-pa ako neko treba -eto mene.....

mig wrote:

VerticalHairFactor wrote: A, nije on dao sporni intervju u BG? Konteksti nisu bitni, važno je pljuvati po Sarajevu? On pljuje po Sarajevu u BG, zar ne. Sve dok se BG involvira u pljuvanje po Sarajevu, preko koga god, stvari treba staviti u kontekst, onaj od 92. kada je BG učestvovao u ubijanju cirka 12000 ljudi, koja stotina gore dole.
Dakle, mi ovdje imamo dosta toga za počistiti u svome domu, ali suština je u ovome što je kolega forumaš gore rekao.
Sa druge strane, kakav god Roman Polanski umjetnik bio, suđenje mu ne gine za snošaj sa maloljetnicom. Kakav god Josip portreista bosanskih brđana sa Vlašića bio, ne gine mu kritika kad počne ovakve stvari da govori u mjestu koje je kumovalo i kumuje bosanskoj patnji.
Sve ima svoju mjeru, sam Josip je involvirao Beograd u svoj odnos prema Sarajevu, tako da je to dio teme, a tebi vjerovatno odgovara samo pljuvanje po Sarajevu, zato se nevješta praviš.

O meni NISTA ne znas i zato se suzdrzi od bilo kakvih licnih komentara.
Beograd ovde NIJE tema i zato necu nastaviti ovaj razgovor.

Nemoj nikada biti apsolutno sigurna u to sto pises.Vrlo lako dolaze do podataka-govorim ti iz iskustva-jaran da jaranu podatke i tako to ide-ali ja sam svjestan da je ovo obicna ujdurma obavjestajnih sluzbi(mozes reci teorija zavjere na fundamentalnom nivou).Ali nije bitno-treba im vaditi zivce-lakse izadju na povrsinu.Devedeset posto provokatora i saradnika OS(obavjestajne sluzbe) kodnog imena MOS mozes snimiti preko ovog portala-o srpskim i hrvatskim ne govorim na ovome portalu-vec kod njih.Totalna kontrola -Probaj pisati i govoriti o necemu sto pokrece lavinu svijesti-i biljezi-vidjeces formu koja se mijenja sa istim idejama nadimcima itd. i samo pljuju po svemu sto se ne uklapa u semu.JEL' TAKO UREDNICE AGITPROPA-snimil se stagod

Sretno! i ne okreci se sine!

exliberal wrote:

ultima_palabra wrote: I onda čovjek po imenu Željko Komšić dobije 330.000 glasova

Ultima nemoj se pravit naivan, zna se ko je glasao za Zeljku i zasto .....to smo davno protabirili ovdje na forumu. Mada i Zeljko ima svoj rok upotrebe ko sto je imao i Pejanovic, Ljujicka, Divjak, Siber, Muniticka....Pejakovic....i mnogi drugi znani i neznani.
Sjeca li se ko kad je Zeljko izjavio da Srebrenicani nemaju sta da se bune u Federacij jer je Srebrenica u RS i da tamo treba da rjesavaju svoje probleme?....tad je bio ekspresno popljuvan ovdje na forumu.....isto ko sto je i Pejakovic ekspresno popljuvan jer je kritikovao Sarajevo i pohvalio Dodika.....

Ko ga je popljuvao i gdje???????????

Kusturica već 20 godina pokušava stvoriti situaciju u kojoj bi važnost njegove malenkosti bila u ravni sa važnošću grada Sarajeva (stalno se provlači teza SUKOB KUSTURICE I SARAJEVA). Poučen tim iskustvom, Josip sada pokušava povećati svoju važnost. Što se mene tiče, ja sam na Josipa kao poštenog čovjeka prestao računati kad sam ga vidio u Mercedesu tipa "Okac", a sve dok na televiziji ide ona njegova emisija o ljudima koji sanjaju da imaju bojler...


Još samo nešto:


Sarajevo je važnije od svakog pojedinca pa i od novotravničana (čitaj papčića) Pejakovića...

VerticalHairFactor wrote:

exliberal wrote:Da postavim pitanje

Zasto je problem ako Pejakovic kaze u Beogradu i u Zagrebu isto ono sto je vec izjavio u Sarajevu ?
Jel to postoje dvije istine?

Prije svega, nije istina ono što je on izjavio - njegove posljednje izjave najviše sliče onim Dodikovim i očigledno je da imaju drugu konotaciju od one puke dobrohotne kritike. Svakako da je upitno optuživati grad, koji je strahovito stradao, u gradu koji je kumovao tom stradanju, i pritome ignorirati upravo taj segment društvene stvarnosti; takva izjava dobija sasvim drukčiju konotaciju od te hinjene istine. Borba između fašizma i antifašizma je trajnog karaktera, ne mora nužno biti klasična partizanija kakvu je Tito vodio, recimo, i stoga izjaviti kako je gotovo, nema Bosne, ona nije njegova domovina osim po prirodi rođenja u njoj, itd., i sve to u BG-u, koji je do lakata involviran u krv Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka i Albanaca (sve narodi i narodnosti ex Yu), i žaliti za ex Yu, u najmanju ruku je klasični cinizam, i kao takav opravdano je izložen kritikama i gnušanju ljudi, posebice Sarajlija. Ja znam da bi mnogi htjeli da mi u Sarajevu zaboravimo sve naše mrtve i ranjene, ubijene haubicama, minobacačima i snajperima "heroja s brda", koje je podržao i aktivno s njima učestvovao taj isti slobodarski Beograd, ali to se neće desiti, pa makar da to zatraži i Alija iz mezara, figurativno govoreći.
Dakle, pred Sarajevom je dug put, milijardu stvari treba ispraviti, isto toliko nelogičnosti i nepravdi, ali ne ovako kako to Josip radi, njegov postupak nije bio motiviran popravljanjem ičega, nego pljuvanjem Sarajeva tamo gdje je to pljuvanje dobrodošlo.
Na kraju krajeva, čemu Zagreb i Beograd imaju da poduče Sarajevo, uplitanju u tuđe zemlje i ubijanju ljudi u njima?
Iz Sarajeva nisu išle ni vojske ni dobrovoljci da ubijaju ljude po Hrvatskoj i Srbiji, a iz obje ove zemlje u Sarajevo i Bosnu slilo se jada i jada, i dan danas ga osjećamo.
Zato, neka ide gdje god hoće, i po mogućnosti neka ostavi ovu jadnu Bosnu na miru.

Veliki sam ljubitelj tvoga lika i djela-tipicno kvazi intelekualno sranje za fascinaciju mase-Hoces li i ti pisati o Aristotelovim pecinama-ili da bjezimo.Pusti stari moj-nakupio si se i ti guzovace u inostranstvu i nemoj glumiti herojskog intelektualca koji je MORAO otici vani da bi se potkozio.Neko te poslao valjda i na tome im hvala(govorim u prvom licu jednine-valjda znas zasto).Uzmi te rukavice i radi svoj posao-a Pejakovica prepusti narodu kojem i pripada.I nemoj molim te da pricas o zrtvama ranjavanju itd.Kad bih ja pricao o svojoj historiji i stradanju moje porodice mozda bi te bilo sramota bacati petardice pod vrata.

Država wrote:Kusturica već 20 godina pokušava stvoriti situaciju u kojoj bi važnost njegove malenkosti bila u ravni sa važnošću grada Sarajeva (stalno se provlači teza SUKOB KUSTURICE I SARAJEVA). Poučen tim iskustvom, Josip sada pokušava povećati svoju važnost. Što se mene tiče, ja sam na Josipa kao poštenog čovjeka prestao računati kad sam ga vidio u Mercedesu tipa "Okac", a sve dok na televiziji ide ona njegova emisija o ljudima koji sanjaju da imaju bojler...


Još samo nešto:


Sarajevo je važnije od svakog pojedinca pa i od novotravničana (čitaj papčića) Pejakovića...

Prvo burek a onda Avaz(urlikanje)nakon toga namaz(izvinjavam se vjernicima radi konteksta rijeci namaz)