juga 1950.-1990.

[radostan dan]

a metuzalemi, šta je ovo?

[Hajvan]

to je Made in China

'Šangajke'

[radostan dan]

[Ali Kemal]

http://dnevnik.hr/vijesti/zanimljivosti ... 16410.html

Ovo treba ponavljati sa vremena na vrijeme

[radostan dan]

to ti je kemo teški aorist, prošlo-svršeno.
mi imasmo sreću kakvu takvu, a šta će ova Đeca - bog sveti zna...

[radostan dan]

[rekla-kazala]

Sjeća li se neko nestašica kafe, žileta, maslaca, ulja, faks helizim-a, čestih nestanaka struje, nestašice goriva, par nepar,...
Ja kao radničko dijete nisam osjetio blagodeti socijalizma kao što mnogi danas ne osjete blagodeti kapitalizma.
Otac nije loše zarađivao ( smjenski poslovođa u Željezari Zenica), nije pio, nije se kurvao ali nije bilo dovoljno novca za luksuz. A i cipele viška su bile luksuz.
I tada je manjina dobro živjela, uglavnom onaj ko je nešto muljao. Bolje je bilo biti poslovođa u trgovini ili skladištu građevinskog materijala nego profesor na fakultetu.
Moja prva plaća u oktobru 1986. nešto preko 10 miliona dinara. Koliko se sjećam oko 450 maraka. Pivo u gradskoj kafani koštalo 14 hiljada, sok 12 hiljada. Plaća mi bila 750 piva klipača.
Istina u vrijeme Markovića je bila oko 700 maraka. U to vrijeme moj otac koji je bio pezioner je mogao šteiti od penzije 200 do 300 maraka mjesečno. To je bilo najbolje doba al ga sjeba Beograd i Topčider.

[Bratov brat]

a metuzalemi, šta je ovo?

odakle ih izvuce

Početkom osamdesetih nije bilo upečatljive socijalne razlike, Beograd je pripadao Beograđanima, a ljudi iz unutrašnjosti su tek kasnije krenuli u bolji život koji su očekivali u prestonici. Sredinom te decenije stvorili su se inicijalni usluvi za masovnije bavljenje privatnim biznisom i odatle su proistekle osetnije socijalne razlike među sugrađanima. Većina se odevala u domaćim prodavnicama: Kluz, Beko i Prvi Maj Pirot, dok su novostvoreni bogataši vikendom odlazili po garderobu u inostranstvo.

Pojavili su se „šaneri“, koji su donosili firmiranu italijansku garderobu sumnjivog porekla. Estrada je počela da zarađuje do tada neslućen novac kojim su sebi omogućavali da se uveliko razlikuju od običnog sveta. Po garderobi, automobilima, ali i po mestima na koja su izlazili.

Najpoznatiji klub toga doba Dugu, projektovao je čuveni beogradski arhitekta Ilija Gligorijević. Klub je bio smešten u podrumu kuće u Sredačkoj ulici, a vlasnik je u njega uložio 200 000 maraka. Taj novac bio je dovoljan da se kupi cela kuća u kojoj je diskoteka nastala, ali ideja je bila jasna-okupiti celokupnu estradu, zvezde šou biznisa, čuvene i bogate osobe koji će ovde za veče ostavljati toliko novca koliko prosečan radnik u fabrici zaradi za godinu dana.

Svako ko nije bio deo ove grupacije osećao se počastvovanim ako mu se omogući da provede veče sa elitom. Međutim, postoji anegdota, po kojoj se jedan čovek nije povinovao svim normama oblačenja i ponašanja koji su vladali ovde. Naime, priča se da je Zoran Radmilović u Dugu svraćao u kućnim papučama da u svom komšiluku popije kafu.

Takmičenje ko će više da potroši za veče održavalo se i na drugom poligonu- u diskoteci Nana na Senjaku. Vlasnik je 1987 godine, da bi privukao elitne posetioce uveo „dress code“- obavezno odelo, a u Nani se za razliku od Duge nisu mogli čuti „zvuci rodnog kraja“. Najčešći posetioci su bili mladići koji su učili školu na beogradskoj kaldrmi i njihova uparađena ženska pratnja.

Kasnije su počele da dolaze komšije- diplomate čije su rezidencije bile u kraju, pa je mesto dodatno dobilo na značaju. Propusnice su bile obavezne, a ekipa iz JAT-a obzirom da se znalo da imaju plate po nekoliko hiljada maraka ulazili su sa ID karticama JAT-a. Diskoteka je zatvorena početkom devedesetih, kada je Veselin Vukotić (Vesko) ispred nje ubio Andriju Lakonića.

Treću tačku elitnog trougla osamdesetih činila je diskoteka Taš, napravljena na ruševinama mnogo slavnijeg Cepelina. Sve što važi za Nanu i Dugu važi i za Taš koji je prvi uveo „Čivas separe“ i tako na mala vrata uveo viski psihologiju u Beograd i viski kao simbol noćnog života i atribut socijalnog prestiža.

Za razliku od diskoteka koje su primale samo dobro platežnu klijentelu, klub Akademija bio je etapa u sazrevanju mnogih generacija i u njega su išli uglavnom avangardni buntovnici. Ekipa iz elitnih diskoteka najčešće nije htela ni da priviri u ovu rupu jer ih je šokirala i provocirala. Na improvizovanoj bini ovde su svirali Ekaterina Velika, Električni orgazam, Partibrejkersi, Psihomodopop, Toni Montano i mnogi, mnogi drugi.

Ovo je muzika uz koju se nije poštovao princip “držim ruke u dzepu i samo te gledam“, već se potpuno otvoreno prilazilo nepoznatim osobama. Novac je počeo da određuje sve, pa i izbor noćnog života .

Tako je 1983 godine kultno mesto beogradskih šminkera Zvezda počela da bije bitku sa ostalim diskotekama. Sa Akademijom koja se nalazila prekoputa nije imala skoro nikakvih dodirnih tačaka i na početku Rajićeve, gde su se nalazile obe diskoteke, mogao si po garderobi da prepoznaš u koji klub dotični ide.

Ako je obukao elegantni sako, znači staće u levi red za Zvezdu, a sako mu je najbolja propusnica za ulazak. Članske karte dobijali su samo srećnici i za nju se mesecima trazila veza.

Za razliku od ovih diskoteka, 1980. godine je otvorena diskoteka koja potpuno odudara od navedenih. Bezistan, u podrumu današnjeg MC Donaldsa u Bezistanu je bio jedini „dancing club“ koji je radio do 1989. godine. Pojavom Italo disko hitova, Bezistan organizuje takmičenje u plesu na kome učestvuju takmičari iz cele Jugoslavije.

Ovde je grupa Zana imala svoju prvu promociju, a Aske i Viktorija uvezbavali koreografiju za Evroviziju. Najpoznatiji gost Bezistana bio je Travolta iz Borče, koji je svoju afirmaciju stekao 1979. kroz „performans“ na Tašu na koncertu koji je Bora Čorba održao povodom odlaska u vojsku.

Tih godina, studenti su uglavnom odlazili u Bona fides na Pravnom i KST na Elektrotehničkom fakultetu. Ovde je retko bilo incidenata, atmosfera je bila akademska a većina posetioca studenti koji su u Beograd došli po akademsko znanje. Osamdesetih je malo mladih ljudi imalo svoj auto pa su patike (najčešće All star), osim što su bile moderne, najudobnije za pešačenje, bile i obavezni deo stajlinga. Iz godine u godinu smenjivala su se mesta za masovna, letnja okupljanja počev od Šanse, preko SKCa, Sunca, Šumatovca pa do restorana Pod Lipom.

Tu nisi morao ništa da piješ, dođeš i stojiš ispred na trotoaru ili se muvaš kroz masu. Oko 21 h, odlazilo se u nekoliko otvorenih diskoteka. Crveni podijum na Kalemegdanu je sredinom 80-ih bilo mesto koje se na radiju reklamiralo kao najveća diskoteka na otvorenom na Balkanu. Kažu da je u nekim večerima bilo i po 10 000 ljudi, a ulaz se plaćao 15 dinara, bez potrebe da poseduješ člansku kartu.

Bez članske karte ulazilo se i u Bezistan, diskoteku London i diskoteku na 6. spratu Beograđanke-Šestica. Ovde se dolazilo oko 20 h i ostajalo do ponoći, pa onda noćnim busem- „vampircem“ kući. Šestica je radila 2-3 godine, ali je jedna od retkih koja nije bila u nus prostorijama već je imala prelep pogled na Beograd. Ulazilo se iz Masarikove pa liftom do 6 sprata. Prostor je bio kružno orjentisan, pa se često šetalo u krug i tako proveravalo da li je u međuvremenu stigao neko novi koga znaš.

Ljudi koji su poznavali “pola grada“, postali su lideri u večernjim izlascima i diktirali su način i mesta zabave, na koja se dolazilo masovno. Večernji izlazak se nije dogovarao, ekipa je znala gde se ide svako veče i mogao si samo minus da dobiješ ako ne dođeš. Jedan od vodećih kreatora noćnog života bio je izvesni Đura koji je svoje školovanje u medicinskoj školi na Zvezdari gde je 95% devojaka, materijalizovao najvećim brojem fanova u večernjim izlascima. Njegov veliki prijatelj Pinokio radio je kao “lift boy“ u Beograđanci na putu ka diskoteci na 6. spratu.

Zbog ograničenog kapaciteta lifta u donjem holu se skupljalo po par stotina ljudi koji su čekali da udju. Pinokio je u masi odabirao lepe devojke i njima davao prioritet na ulasku u lift te ih tako spašavao dugog čekanja. Tako je sticao ženska prijateljstva koja su nadmašivala Đurina i sebe pozicionirao u muškom društvu veoma visoko.

Gira, stjuart Jata, koji je uvek išao sa gomilom stjuardesa, imao je socijalnu dominaciju nad svim akterima noćnog života. Sa svojom ID karticom JAT-a mogao je da uvede svakoga u bilo koji noćni klub u kome je trebala članska karta.

Osim toga on je devojkama bio prozor u svet i način kako da dodju do sitnica iz Njujorka. Bilo je dovoljno da jedan od ove trojice kaže da je na Petlovom Brdu otvoren dobar kafić „Bacardi“ i da stotine ljudi iz centra grada krene za njima u hodočašće na periferiju.

http://www.b92.net/putovanja/beograd.ph ... _id=606998

http://www.youtube.com/watch?v=QZ4uloEXBmA

[Ali Kemal]

Sjeća li se neko nestašica kafe, žileta, maslaca, ulja, faks helizim-a, čestih nestanaka struje, nestašice goriva, par nepar,...

Kao kroz maglu sjecam se malo par-nepar i nekih bonova, ali to je kratko trajalo, prakticno beznacajno u odnosu pogleda na stanje u drzavi, jer tada je bila globalna naftna kriza, pa su redovi za benzin postojali i u Americi.
Ko ne vjeruje evo slika


Nestasice su pravljeno povremeno jer se ocekivalo poskupljenje pojedinih proizvoda, muljavljenje je nasa zastitni znak, neka vrsta tradicije.
Inflacije je bila konstantan problem, jer se tako htjelo, a onda je i to rjeseno pred kraj osamdesetih.

Medjutim raja ne shvata kada imas takvu jednu masovnu proizvodnju, onda je sve drugacije od situacije kao sto je sada kada se skoro nista ne proizvodi.
Pa cak i jedna svicarska u koju dolazi lova iz cijelog svijeta, se i pored toga ne odricu proizvodnje.
Prosto je neshvatljivo da su se tolike firme jednostavno unistile od strane vlasti i nikom nista

[vazi]

Sjeća li se neko nestašica kafe, žileta, maslaca, ulja, faks helizim-a, čestih nestanaka struje, nestašice goriva, par nepar,...
Ja kao radničko dijete nisam osjetio blagodeti socijalizma kao što mnogi danas ne osjete blagodeti kapitalizma.
Otac nije loše zarađivao ( smjenski poslovođa u Željezari Zenica), nije pio, nije se kurvao ali nije bilo dovoljno novca za luksuz. A i cipele viška su bile luksuz.
I tada je manjina dobro živjela, uglavnom onaj ko je nešto muljao. Bolje je bilo biti poslovođa u trgovini ili skladištu građevinskog materijala nego profesor na fakultetu.
Moja prva plaća u oktobru 1986. nešto preko 10 miliona dinara. Koliko se sjećam oko 450 maraka. Pivo u gradskoj kafani koštalo 14 hiljada, sok 12 hiljada. Plaća mi bila 750 piva klipača.
Istina u vrijeme Markovića je bila oko 700 maraka. U to vrijeme moj otac koji je bio pezioner je mogao šteiti od penzije 200 do 300 maraka mjesečno. To je bilo najbolje doba al ga sjeba Beograd i Topčider.

sjecamo se nestasica, naravno i bonova i dva litra ulja mjesecno i ne znam koliko margarina...

nego, vidi ovo, jutros, prije posla, jednim uhom slusam na teveu intervju s nekom zenom, elem zena politolog izdala knjigu o dogovoru Regana i Pape Ivana , polajaka naseg, omiljenog u cijelo svijetu, da sruse istocni blok...ostalo znamo....

"1987,"Zakos je napisao,"stara Jugoslavija,i sa svim svojim tragicnim slabostima,je i dalje funkcionisala.

"Internacionalni Monetarni Fond" je onda preuzeo ekonomsku politiku u svoje ruke,namecuci nekoliko veoma dobro poznatih šok terapija:

devalvacija dinara,smrzavanje plata i dekontrola cijena-dizajnirane po principima Harvard/MIT udzbenika ekonomije,namijenjenim da spusti plate do nivoa na kojem bi one bile internacionalno konkurentne.

Dok se ekonomija stezala od ovog soka,prihodi centralnoj vladi su pali, sto je zapocelo pritisak od "IMF-a" da podigne poreze da bi uravnotezila budzet. …

"Ove centrifugalne sile su pocele da cijepaju federaciju,kada su bogatije provincije Hrvatske i Slovenije odbile da im sredstva budu iscrpljena za potrebe siromasnijih provincija.

Baš kao što se Sovjetski Savez raspao kad je "IMF" primorala vladu Gorbaceva da devalvira rublju, ugoslavija se slomila na komade dok su etnicka i religiozna rivalstva ponovo izbila u pokusaju da se kontrolisu ekonomska sredstva,koja su se sve brze suzavala. …

"Kad je IMF sok terapija udarila po Jugoslaviji,pocetni oblik socijalnih nemira nije bio etnicki sukob nego masivni i ponavljani strajkovi i radnicke akcije.

1988,poduzetljiv novinar SAD-a zaposlen u Beogradu,kome je bilo teško da pronadje etnickih strasti je izjavio:

"Bio bi Srbin,Bosanac,šta bilo-Uzebekistanac-napravio bi svoje oci kose, samo kad bi imao novca,

"kaže Zoran,beogradski taksista,rastezuci kožu oko svojih ociju da bi napravio poentu."

Obicni ljudi su postali etnicka cudovista jedino kada su im svi izbori za normalan ekonomski zivot bili uništeni.

"Etnicko ciscenje se pojavilo jedino kada je "sok terapija" obavila svoj posao."

Prema tome,kao sto Woodward pravilno primjećuje u svojoj studiji:

"Da se jugoslovenska kriza objasni kao rezultat etnicke mržnje znaci obrnuti pricu i poceti sa njenog kraja."

(Woodward op.cit p.189)"

http://sfrj4ever.forumieren.de/t354p15- ... ugoslavija

da se vratim na temu, ko se sjeca ovoga

[radostan dan]

@ vazi

samo da znaš da sam se sjetio da voliš ovu temu, pa sam je aktivirO...

[vazi]

@ vazi

samo da znaš da sam se sjetio da voliš ovu temu, pa sam je aktivirO...

http://jugozvuk.blogspot.fr/p/hronologi ... avije.html

[Zviz]

Kako sam volio ove igre bez granica


Envoyé de mon iPhone à l'aide de Tapatalk

Et violà



Bolje bi bilo ovo da organiziju nego ono sranje od Ojrovizije...

[fosil]

http://en.m.wikipedia.org/wiki/Jeux_Sans_Frontières

[Ali Kemal]

Ne znam da li je bilo, a ako i jeste, moze jos jednom

Neunistivi frizider Obodin

[radostan dan]

nije baš da je neuništiv...naš je radio 35 godina, kad mu je otišO motor (čini mi se).
nakon kraćeg vijećanja, odlučili smo se za eutanaziju milog i odanog nam člana familije.

istini za volju, i dan danas naletim na isti primjerak u nekim prčvarama u koje volim da se zavučem kada želim da pobjegnem od tehno ljudi, tehno misli, tehno odnosa, tehno okoliša i ostalog tehno...

...još zuji i hladi.

[VCorp]

Na ovo se je nekad gulila banana

[Ali Kemal]

Odlican casopis dobar ko Obodin frizideri

[Bratov brat]

[Keiko]

Prije par mjeseci sam na YT pregledala cijelu seriju Jelenko. Sjecate li se toga?

(Ne znam postavit' slike i klipove, sorry!)

[Cybernetic]

.

[Niemand]

Prije par mjeseci sam na YT pregledala cijelu seriju Jelenko. Sjecate li se toga?

(Ne znam postavit' slike i klipove, sorry!)

[Bratov brat]

Sjeca li se netko reklame sa padobrancima gdje se jednom ne otvara padobran, pa otvori Podravku i otvori se i padobran. Ja tada bio dijete i mislio da padobrani iskacu iz pastete.

Secam se ja. To je vec negde 89-90.

Evo jos nekih.

[kakavdanakneiskustvu]

http://www.jutarnji.hr/narod-je-plakao- ... -/1227528/

[radostan dan]