Dešavanja u Srbiji

[bosna123]

Dalton je svetski putnik

..na relaciji Podujevo-Lukavica(imigracioni centar)

Onaj u ulici Draze Mihailovica, jel'? Ovaj komentar ti je maksimalno pokvaren. Ti si od onih forumasa koji nisu u stanju sastaviti post od 20-tak recenica, nego samo uskacu kada im neko nabaci lopticu, a onda pobjegnu. Ima ime za takve...

[mmostar]

Dalton je svetski putnik

..na relaciji Podujevo-Lukavica(imigracioni centar)

Onaj u ulici Draze Mihailovica, jel'? Ovaj komentar ti je maksimalno pokvaren. Ti si od onih forumasa koji nisu u stanju sastaviti post od 20-tak recenica, nego samo uskacu kada im neko nabaci lopticu, a onda pobjegnu. Ima ime za takve...

Niti znam kako se ulica zove niti sam joj davao ime.Jbga ,kad hoćeš nešto da kažeš ne moraš pisati tekst od 20 i više rečenica.Neka ti to neko nacrta

[pici]

ovaj tekst jest malo poduži al taman za Hove internet ratnike s golubradu

Beograd za postčetnike

Procitajte jedan fenomenalni tekst beogradskog novinara Petra Lukovica koji je dao mislim ''Magazinu Dani'', a koji je opisao kako se u Bg, u tadasnjoj vlasti, pa bogami i narodu dozivljavao rat u Bosni/Sarajevu. Jeste da je malo poduzi tekst, ali stvarno odlican, vrijedi procitati. Zbog ovakvih i ne smijemo misliti da su ipak svi isti, mada sve ukazuje na suprotno. Nadati se ipak pobjedi dobra nad zlom.

Sarajevo - šta god ono značilo - predstavljeno je kao Zlo koje valja uništiti; radost, veselje i vrsta normalnog života u Beogradu - bili su jedini odgovor za šutnju spram onoga o čemu smo svi znali. Bolje reći: svako ko je hteo da sazna šta se u Sarajevu dešava - mogao je; ali većina nije; zatvorila je oči, ćutala, brinula o sebi, sve vreme se plašeći da se i Miloševićevoj Srbiji ne dogodi neki belaj, daleko bilo, recimo, da i nas bombarduju!

"Sad Srbi znaju na čemu su i sve će učiniti da što manje žive s drugima, a što više pored drugih." (Radovan Karadžić, Nin, januara 1992)

U Sarajevu sam, poslednji put uoči rata, boravio upravo u trenutku kad je Radovan-Rašo Karadžić razgovarao s patriotskim novinarima Nina, ćiriličnog nedeljnika čiji je tadašnji slogan "Kreativni rukopis" bio, vaistinu, kreativni doprinos srpskom fašizmu u njegovom četničkom rukopisu. Stigao sam avionom, u subotu popodne, 18. januara 1992, iz Beograda; zašto pamtim sve detalje - autobus sa aerodroma koji nas je vozio u grad, monolog vozača koji nam je iz karadžićevske političke vizure pokazivao "turske kioske", tvrdeći da je "islamska arhitektura" tek uvod u novo klanje nesrećnih Srba, zlokobno ćutanje putnika koji su tupo gledali kroz prozor, brojeći pahulje; dolazak pred Holiday Inn; torba koja mi je ispala na pločnik, otvorila se i sve ispalo na ulicu - zbog čega su mi se negde u mozgu urezali datumi i slike: olovno nebo nad planinama oko Sarajeva, nekakvi zabrinuti ljudi koji su gledali u pločnik, prvi telefonski pozivi prijateljima čiji su glasovi bili bolesno veseli: kao što se prost čovek, kad nešto ne razume - rastuži, tako su moje Sarajlije, kao da su razumeli više nego što treba, odjednom postali napadno veseli; uveravali su me da rata u Bosni ne može da bude, da su izjave Radovana Karadžića i Momčila Krajišnika i Velibora Ostojića (seća li iko Ostojićevih sinova koji su ga gvozdenim šipkama prebili zbog preljube da bi potom optužili "muslimane", malim slovima, naravno?) samo politička špekulacija, da SAO Romanija ima značaj koliko i SAO Paolo. Sećam se da sam svoj rođendan (21. januara; Vodolija) dočekao u automobilu Gorana Milića, tadašnjeg šefa Yutela; negde oko ponoći - krenuli smo njegovim kolima u jednu od kockarnica u okolini Sarajeva. Padao je sneg, bilo je mračno, Milić je u jednom trenutku usporio i rekao mi: "Odavde počinje SAO-teritorija." Očekivao sam straže, legitimisanje, maskirane momke iz ratova sa Slovenijom i Hrvatskom; ali, ništa. Izgledalo je kao vic: proglasiš Srpsku Autonomnu Oblast Na Periferiji Grada tek da nerviraš komšije koji mašu SDA-zastavama. Milić je lepo prošao u kockarnici: nešto je čak i dobio, pili smo viski i onako omamljeni vraćali se u grad. Koliko zbog rođendana, četrdeset prvog, koliko zbog prethodne večere u Domu pisaca - opet pamtim: bili su tu Goran Bregović, Saša Lošić i Veso Đorem, vlasnik "Crvene galerije", tako se zvaše galerija u Titovoj? - povratak u Holiday Inn potvrdio je sasvim lažno uverenje da imam posla sa Sarajevom koje jeste pod stresom, ali, jebi ga, biće sve u redu. Te večeri sam spavao kao zaklan: pod vlašću viskija - rata nije moglo biti!

"Nama je demokratija donela ropstvo." (Radovan Karadžić u razgovoru za Yutel, marta 1992)

Vratio sam se u Beograd očajnički želeći da verujem da su Sarajlije u pravu: nažalost, nisam zaboravio susret sa Senadom Pećaninom u jednoj od "naših" aščinica - između zalogaja, kao da su u razgovoru postojale nevidljive pauze, čak ni hrana više nije imala onaj okus na cimet, jer smo pričali o Beogradu i Sarajevu, kao što smo, po običaju, ali u nekim drugim gastronomskim uslovima, godinama radili. Sećam se da sam negde, tokom boravka u Sarajevu, upoznao Zdravka Greba: on je bio prvi koji me je izbacio iz sedla uvrnutnog optimizma, pohvalio tjednik Vreme (u kojem sam tad bio novinar) ali mi rekao da u Srbiji nema mnogo onih koji su protiv rata u Bosni; znao sam da sam reagovao kao dijete - mislio sam da nitko neće hteti da se kolje i da se ubija i da se granatira i da se etnički čisti, uveravao sam Greba da je ratom u Hrvatskoj stavljena točka na tačku. Tek kad sam stigao u Beograd, shvatio sam koliko je Zdravko u pravu a ja u krivu: Srbija se - ozbiljno - spremala za rat u Bosni. Opšte antimuslimansko--antitursko-antibalijsko raspoloženje moglo se, bukvalno, seći nožem: Šešelj, Arkan, dobrovoljci, mediji, crkva, vojska... sve kao da se svelo na poziv na Pravoslavni Jihad; Bosna, videlo se već početkom marta 1992, nije imala nikakve šanse.

"Čini mi se da je u ovom trenutku Beograd, na žalost, pravi petokolonaški grad, pun smutljivaca, kukavica, lažnih pacifista, navijača za suprotni tabor, ali to nije čitava ova zemlja Srbija koja može sebi i u ovakvom trenutku da dozvoli taj luksuz i trpi tu menažeriju na svojoj grbači sa koje može da je strese kao onaj vepar sa Karađorđeve zastave koji stresa dosadne buve." (Momo Kapor, maj 1992)

Srpske barikade u Sarajevu izazvale su prave ovacije u Srbiji: Radovan Karadžić bio je svake večeri Glavna TV Zvezda, svaka SAO Nedođija dobijala je značaj Amerike: iz Trebinja se redovito javljao kamiondžija & pjesnik Božidar Vučurević, nezadovoljan što Dubrovnik već nije srušen; Milorad Vučelić, budući RTS-direktor, prihvatio se odgovorne funkcije: postao je ministar inozemnih poslova SAO Hercegovine; stizale su - pamtim - vesti da se "muslimani zvani balije" (sve malim slovima) organizuju u Banja Luci i da hoće da uzmu "srpsku zemlju". Vesti o dobrovoljcima koji idu u Bosnu da "štite srpski narod" postale su običnije od meteorološke prognoze: sve se kuhalo proverenim pričama o "masakrima nad Srbima", o "islamskim ratnicima", o čudovištu zvanom Alija Izetbegović, ubacivala se teorija Dobrice Ćosića o "humanom preseljenju"; sećam se - krajem marta 1992 - netko je iz Televizije Sarajevo stigao u Beograd: tražio je intervju sa mnom. Usred parka u Skupštini grada, pred kamerama, rekao sam sve najgore o Karadžiću i njegovim zlodusima: da nije u pitanju psihijatar, već pacijent; da je čovek lud; da niko ne zna razmere budućeg rata u Bosni koji će biti strašan i strašniji i najstrašniji; da je srpski nacionalizam na takvom talasu fašizma da ga jedino svet/međunarodna zajednica može obuzdati, ako bude htela. Pamtim reakcije: jebali su mi majku telefonom Srbi iz Bosne, u Vremenu su bili zagušeni pozivima da čuju tu "balijsku pičku", "to govno", "tog pedera" koji zaboravlja šta znači biti patriota u ovom odlučnom trenutku.

"Kad sam video kako se Sarajevo puši i gori, moram priznati - osetio sam radost." (Dragoš Kalajić, 1. marta 1994. u Beogradu, na promociji knjige Svedok Sarajeva)

Rat u Sarajevu - za mene u Beogradu - počeo je očajničkim telefonskim pozivima poznatih i nepoznatih Sarajlija koji su, ne znajući šta da rade, zvali Vreme, pokušavajući da nam objasne kako ih granatiraju i ubijaju, sve vreme pitajući samo jedno: zašto? Ideološka panika u redakciji: od onih koji su sumnjali i bili oprezni preko onih koji su sve hteli da provere do onih - među kojima sam i ja - čija je reakcija bila emotivna, da odmah na naslovnu stranu stavimo naslov da je Radovan ubica i zločinac i kriminalac i manijak i kreten i pizda mu materina, dabogda mu kćer snimila još jednu ploču! Kako su telefoni sa Sarajevom radili, sve je izgledalo lako: zvao sam poznate i nepoznate, pokušavajući samo jedno - da objasnim da Karadžić & Debili nikako nisu reprezenti Srpstva, šta god to značilo; da u Beogradu ima ljudi koji su rat sa Sarajevom shvatili strašnije od bilo kojeg strašnog horrora, da je maltene nemoguće da se bombarduje grad koji smo, hteo sam da verujem, svi toliko voleli. U očaju: šta raditi - preko sarajevskih informacija tražio sam i dobio broj Televizije; tražio uredništvo Dnevnika - predstavio se: Petar Luković iz Beograda, novinar, i hteo da poručim da je ono što se sa Sarajevom dešava užasno i da se stidim što sam Srbin u čije se ime isto to Sarajevo bombarduje. Pustili su me u Dnevnik nekoliko večeri zaredom; javio se i Bogdan Bogdanović - ali sem nas dvojice niko više, kao da je čitav Beograd ućutao, jeste ućutao, sklonio pogled od Sarajeva, zaboravio na Sarajevo, nije trenutak, rekli su mi. Sve luđe vesti - da se granatira centar grada i da ima desetine mrtvih - imale su eho sa Pala: Radovan, naš Radovan, naš srpski Radovan, s budističkom mirnoćom objašnjavao je da mi samo uzvraćamo i da nas, u stvari, granatiraju prljavi muslimani (s malim "m") i da su, kao obično, Srbi opet ugroženi, zar ima te situacije kad fucking Srbi nisu ugroženi? Taj kaos zvani haos glede vijesti o prvim granatama, ta konfuzija i, napokon, odluka - svi mi uz Radovana, nije bila samo medijska već i politička, da se ne zezamo: nacionalna odluka. Sarajevo - šta god ono značilo - predstavljeno je kao Zlo koje valja uništiti; radost, veselje i vrsta normalnog života u Beogradu - bili su jedini odgovor za šutnju spram onoga o čemu smo svi znali. Bolje reći: svako ko je hteo da sazna šta se u Sarajevu dešava - mogao je; ali većina nije; zatvorila je oči, ćutala, brinula o sebi, sve vreme se plašeći da se i Miloševićevoj Srbiji ne dogodi neki belaj, daleko bilo, recimo, da i nas bombarduju!

A opet: protesti u beogradskom Pionirskom parku, povremene demonstracije, paljenje sveća, sastanci kod Borke Pavićević u Centru za kulturnu dekontaminaciju, protesti Žena u crnom, sastanci na "Beogradskom krugu", tekstovi u nezavisnim medijima - Vreme, Naša Borba, B92, Republika - davali su nam svima nadu da se Beograd baš nije totalno usrao; telefonske veze sa Sarajevom (prekinute tek 27. jula 1992) bile su kao pojas za spasavanje. Opet se sećam: zvao sam Marka Vešovića da piše za Vreme, bio na vezi sa Grebom i Televizijom 99, zvao prijatelje, učestvovao na debatama usred fašističkog Beograda da kažem koju reč u odbranu Sarajeva koje ništa od ovoga nije zaslužilo, da ne pominjem bgd. dvojac Lula Mikijelj & Jasna Bogojević: njih dve su za Bosnu uradile više nego čitava međunarodna zajednica!

"U bukvaru koji su izdali beogradski i novosadski zavodi za udžbenike, pominju se tipična muslimanska imena: Emina, Omer, Merima. Na taj način se kod najmlađih Srba rađa sasvim isti odnos prema ovoj vrsti imena kao prema imenima: Rastko, Sava, Nemanja, Uroš, Miloš." (Miroljub Jevtić, profesor na Fakultetu političkih nauka, samozvani stručnjak za islam, u listu Javnost, 1993)

Granatiranje/ubijanje Sarajeva postalo je u Srbiji tokom 1992/1993. masovna medijska zabava; dok su se populističke televizije iz sve snage trudile da golim sisama folk-pevačica gledaoce prevedu u nacionalističku Nirvanu, u kojoj je sve savršeno i sve sexy i sve uzbudljivo, državna Radio-televizija Srbije dizala je tonus svojim ratoborno/patriotskim izveštajima, objašnjavajući da su sankcije svetska osveta zbog pomoći braći preko Drine; masakr u ulici Vase Miskina, maja 1992, zbog čega je tzv. Savezna Republika Jugoslavija postala predmetom moralne pošasti i s punim pravom stavljena u karantin i izolovana - bio je tek prvi u seriji događaja koji ne samo da nisu osvestili javnost Srbije, već su svojim stravičnim rezultatom - desetinama mrtvih i ranjenih - potvrdili rešenost miloševićevsko-nacističke Srbije da nastavi rat do istrebljenja. Pod granatama i bombama i mecima, građani Sarajeva - ni onda a ni sad nisu svesni kako se i na koji način pisalo o njima, kakva je slika stvorena o "navodno bombardovanom gradu": ispostavilo se da su žrtve samo one četvrti u gradu gde su živeli Srbi (recimo: Grbavica); ispostavilo se da se u Sarajevu vodi verski, građanski rat i da on nikakve veze nema sa Srbijom; ispostavilo se da jadni/poor Srbi nemaju šanse da prežive u tom nehumanom, otuđenom gradu u kojem ih bacaju lavovima u zoološkom vrtu (radio je to lično, pisali su srpski mediji, pokojni Davorin Popović), ubijaju na ulici i kafićima koji rade, masovno streljaju, kolju, vešaju, nabijaju na kolac, a kad se Balijama osladi - seku im glave (sve primeri iz srpske štampe).

Zato je Sarajevo - u najgorim godinama opsade - postalo opšte mesto srpske osvete; više se u državnim medijima gotovo niko i nije trudio da objasni da ono što se dešava nikakve veze s ratom ima - likovalo se nad Sarajevom, upravo na gore citiran Kalajićev način. A to, da izvinete, ja lično, Beogradu nikad neću zaboraviti!

"Nije problem nabaviti nuklearno oružje na tržištu, čak i kad ga ne bismo imali." (Radovan Karadžić u Večernjim novostima, decembra 1993)

Hajde da se kladimo: da je, daleko bilo, Radovan-pacijent nekako nabavio A-bombu, da li bi je upotrebio? Naravno da bi je upotrebio, nije bez veze Radovan sopstveni pacijent za kojeg nema leka; ono što jeste bitno - a bilo je bitno još 1993/1994/1995, sadrži se u činjenici da se Karadžićeva paranoja proširila Srbijom upravo u godinama kad su se pojavljivali koncentracioni logori ili nečuveni masakr u Srebrenici ili "čišćenje terena" u istočnoj Bosni (zar još aprila 1993. Biljana Plavšić u listu Svet nije izjavila: "Ja bih više volela da potpuno očistimo istočnu Bosnu od Muslimana. Kad kažem očistimo, nemojte da me niko uhvati za riječ pa da misli da govorim o etničkom čišćenju. Ali, oni su nam jednu sasvim prirodnu pojavu podmetnuli pod naziv 'etničko čišćenje' i okvalifikovali to kao neki ratni zločin"). Suočena sa zgražanjem svetske javnosti kojoj je i Sarajevo bilo previše za njihov ukus - a kamoli konc. logori - većina Srba makijavelistički, s idejom da cilj opravdava sredstva, uspela je da relativizuje čitavu stvar. Danas, aprila 2002, kad u Beogradu pitate za logore oko Prijedora - gledaće vas belo: koji logori, koji Muslimani? Zar vam, druže - reći će vam - nije poznato da Srbi nisu sposobni da čine ratne zločine?

"Srbi nemaju ratnih zločinaca." (Brana Crnčević, februara 1994. na Televiziji Politika)

Tokom opsade/ubijanja Sarajeva imao sam horror-priliku da usred Beograda često gledam Televiziju Pale: ono što su radili Risto Đogo i Ilija Guzina prevazilazilo je sve dimenzije ratnog zločina, jer se u biti radilo o mentalno bolesnim likovima čiji se ekstremno-fašistički rasizam naslanjao na najbolje tradicije četničkih koljača. Guzina je tih "sarajevskih godina" bio rado viđen beogradski gost: u Dugi je, recimo, 1993. izjavio: "U Prijedoru su samo u ovom vijeku bila dva ili tri genocida nad Srbima. Dobro, Srbi su sada vratili za sve", a svoj profesionalni kredo pred kamerama RTS-a objasnio parolom: "Objektivni su oni koji su na našoj strani." Pominjem ovu dvojicu - srećom po sve nas: rahmetli ludaka - samo da bih potvrdio ono što se zna: da su Đogo/Guzina oblikovali "novinarstvo" koje je postalo zaštitni znak Srbije. Dugačak je spisak onih koji su istinski uživali nad tragedijom Bosne i posebice Sarajeva: pod dirigentskom palicom Milorada Vučelića - RTS direktora u godinama opsade - na ekranu su se pojavljivale različite forme duševnih bolesnika: prorok Milja Vujanović, slikar Milić od Mačve (dobra vest: umro pre nekoliko godina), novinar Miloš Marković (zadužen za Božidara Vučurevića), Rada Đokić (specijalni dopisnik sa Pala), književnik koji je otkrio gusle Momo Kapor, fašista Nebojša Pajkić i lijepa mu naci-ljuba Isidora Bjelica, novinar Nebojša Jevrić (poznat po reportaži s dubrovačkog ratišta u kojoj je opisao kako se posrao na klavir Tereze Kesovije i ispišao u njen bazen), Miodrag Popov (ratni reporter s druge strane Drine; danas zvezda Televizije Pink i - zanimljivo - tužilac u sudskom sporu protiv autora ovog teksta), patriota Brana Crnčević, pjesnik Rajko Petrov Nogo (poznat po izjavi glede Muslimana: "Zar se naši neprijatelji ne boje naše krvi nenamirene?"), vođa Belih orlova Dragoslav Bokan, istoričar Milorad Ekmečić, otac nacije Dobrica Ćosić, novinarka Milijana Baletić... spisak je predug čak i za Haški tribunal.

U nekoliko navrata Beograđani su imali čast da na svojim lokalnim televizijama ugoste vitku i zanosnu Sonju Karadžić čija je telesna zapremina - po sistemu: šta zna dijete šta je trista kila - bila proporcionalna njenim umnim ispadima. Novembra 1992, nezadovoljna što u Beogradu ima i takvih koji su na strani Sarajlija a ne na strani njenog oca, izjavila je: "Mi tamo (u RS) pravimo jedinstvenu srpsku državu koja jako dobro funkcioniše, i uskoro ćemo biti matica ljudima iz SRJ. Mi nismo veseli i lijepi zato što je nama ovde (u Beogradu) dobro, već zato što je nama tamo (u RS) super, i zato dolazimo tako zdravi, i kad vidimo sve ovo bolesno stanje ovde (u Beogradu), pogotovo bolesnu omladinu koja ništa ne radi osim što je nešto buntovna... Oni bi sad da skinu Miloševića ne razmišljajući šta kad ga skinu, ne razmišljajući šta će se iza toga desiti, ne nude nikakav novi program. E kad sve ovo vidimo, onda smo pogotovo srećni kad treba da se vratimo na Pale."

"Ništa ja nisam osvojio u ovom ratu. Samo sam oslobodio ono što je oduvek bilo srpsko, iako još ni izbliza nisam oslobodio sve što je srpsko. Zadar je pretežno srpski grad. I Trst je stari srpski grad." (Ratko Mladić, RTS, april 1993)

Vesti o Sarajevu i njihovom životu pod opsadom - nisu se nalazile u opisu beogradskih medija; onaj mali krug prijatelja koji se trudio da pomogne Sarajevu kako zna i ume - od slanja humanitarnih paketa i prihvata izbeglica, preko tekstova u retkim novinama koje su imale hrabrosti da pišu šta se zaista dešava (Naša borba, Vreme), do različitih tribina i apela međunarodnoj javnosti da jednom, konačno, zaustavi ubijanje grada... taj mali ali najbolji deo Beograda, osećao se potpuno nemoćnim. Sasvim dobro poznajem to osećanje: pišeš o Sarajevu, povremeno - negde u svetu - srećeš ljude koji su iz Sarajeva izašli da bi se u njega ponovo vratili, ali, šta god da kažeš i pretočiš u riječi, malo je, gotovo ništa. Histerično nadrkana Srbija, napumpana fašizmom, perfektno primitivna u svojoj krvavoj odeždi - apsorbovala je svaku česticu snage, iz dana u dan ponavljajući tezu o nepravdi nad jadnim srpskim narodom koji se bori protiv još jednog genocida.

Juna 1994, sećam se, u Beču sam se sreo sa Senadom Pećaninom; znam da sam ga zagrlio kao da mi je najrođeniji brat, ne umeći ništa da mu kažem, verujući da će zagrljaj biti dovoljan da ispriča sve ono što se u grlu skupljalo svih tih godina. Uradio je intervju sa mnom: kao kroz maglu, pamtim da sam govorio o Nedi Ukraden, Nadi Obrić, političkim reklamama Arkanove stranke koje je Vreme - tad sam već bio zamenik glavnog i odgovornog urednika - publikovalo, uprkos uverenju nekolicine nas u redakciji da pare nisu važnije od principa. Sećam se da sam imao tu neprijatnu dužnost da pokušam da branim ono što se nikako braniti nije moglo; hteo sam da verujem da čak i takvo Vreme - daleko od onog što sam zamišljao - može da bude korisno i bitno na srpskom medijskom prostoru. S tim u vezi, u intervjuu, osvrnuo sam se na lik i delo nekadašnje dopisnice Oslobođenja iz Brisela Ljiljane Smajlović: ne preterano biranim rečima, tu Karadžićevu obožavateljku - s kojom, zanimljivo, nisam uopšte govorio, niti s njom sarađivao, mada smo, praktično, radili u istoj redakciji - pomenuo sam kao nešto najgore što se Vremenu moglo desiti. Njeni tekstovi, svaki bez izuzetka, pokušavali su - tobož - da vaspostave "ravnotežu" kad je sarajevska drama u pitanju; koliko je to uspešno radila pokazuje detalj koji nisam zaboravio: Ljiljana Smajlović umalo nije postala glavna urednica Srpskog oslobođenja na lični Radovanov predlog!

Kad se taj intervju pojavio - Smajlovićeva je bila na bezbednom mestu: negde u Americi, na jednoj od svojih mnogobrojnih turneja. S druge strane okeana javila se telefonom u redakciju Vremena i histerično-unjkavim glasom počela da mi preti jer sam joj, navodno, uništio "reputaciju" u gradu iz kojeg je pobegla.

Sve se okončalo onako kako je moralo: dao sam otkaz u Vremenu zgađen političkim licemerjem, naročito glede Bosne (čitaj: Sarajevo). Ljiljana Smajlović, u međuvremenu, postala je miljenik svih režima: kao što je nekad strasno podržavala Karadžića, danas još strasnije (bosanski: strašnije) podržava Koštunicu i među vodećim je medijskim ličnostima koje se protive saradnji s Hagom. Njen neprikosnoveni status komentatora u Ninu daje joj mogućnost da često o Bosni & Sarajevu govori ono što je dosledno činila poslednjih desetak godina; zanimljivo ali ne neočekivano - čovek kojeg najviše mrzi zove se Petar Luković. Kad su Smajlovićevu pre desetak dana na Televiziji Studio B pitali da komentariše Lukovićevu izjavu da novinare-fašiste koji su širili versku, rasnu i svaku ostalu mržnju valja obesiti ili streljati ili poslati u Hag, rekla je s prezrenjem: "O toj odvratnoj pojavi ne želim ništa da kažem."

"U aksiologiji naroda dominira mudrost da je samo jedno Sunce na nebu - a to je nepobitno Radovan Karadžić u Republici Srpskoj." (Srpsko oslobođenje, avgust 1998)

Ponovo sam stigao u Sarajevo ujesen 1997. Moj brat od strica, Vasko Luković, pukovnik u Armiji BiH, otac dva sina od kojih je mlađi poginuo boreći se na jedinoj pravoj strani - u bosanskim specijalcima, poveo me je u obilazak "fronta". Sve ono što sam mislio da znam, da sam negde video, čuo ili su mi pričali - palo je u vodu nad prizorima nečuvenog, nepojamnog divljaštva. Kao da sam tu mržnju s okolnih brda mogao fizički da osetim, kao da mi je tek tad, na svim tim strašnim razvalinama, postalo jasno u šta se floskula o Srpstvu izrodila.

Koliko god iracionalno izgledalo - osećao sam stid što stižem iz Beograda; kad sam na promociji svoje knjige Ćorava kutija, u "Buybooku", oktobra 1998, zaplakao pred svojim prijateljima, činilo mi se da je plakati sasvim prirodno, ne samo zbog grada koji toliko volim, već pre svega zbog ljudi u tom gradu.

Zato i hoću da kažem da su moji sarajevski prijatelji - Pirke, Bure, Senad, Dino, Draško, Durmo, Zijo, Žika, Enes, Čenga... ima ih na stotine - možda nešto najdragocenije što imam u svom životu; oni su dokaz da se Sarajevo nije moglo ubiti.

[Johny]

Pici, ima li na tvom Ron Jeremy-ovskom meniju ista osim e-novina, Petra Lukovica, analiza iz novina Dani, svih tih apokaliptickih tekstova punih mrznje i zlobe...

Pogledaj Rona, on je uvek nasmejan i u pozitivnom drustvu, sve sto radi je sirenje dobrih vibracija i pokreta

Ugledaj se na svog gurua, inace ces za njega biti obican sektas i bogumil

[pici]

Pici, ima li na tvom Ron Jeremy-ovskom meniju ista osim e-novina, Petra Lukovica, analiza iz novina Dani, svih tih apokaliptickih tekstova punih mrznje i zlobe...

Pogledaj Rona, on je uvek nasmejan i u pozitivnom drustvu, sve sto radi je sirenje dobrih vibracija i pokreta

Ugledaj se na svog gurua, inace ces za njega biti obican sektas i bogumil

Jonien .BA pa kud šetkaš s teme na temu.......neg hajd da pitam ja tebe jel tebe "Boli Sarajevo" košto rece Čedica nije valjda da si se pronašo u tekstu .....neg daj ti meni kakve vaistinu dobre info novine a da su nepristrasne i da dolaze iz srbije.....ako ih ima ....hebemli ga ja kolko znam da je najbolja kritika,samokritika .....šo se za tvoje pisanje....strastveno nemere reci.

[dallton]

dalton je svetski covek, prerasao je on Balkan

"Skuzio" je on sve to, jedno je poluselo polugrad, drugo je hibrid, trece carsija...jedino Skopje, ko bi rekao da ta mikroklima prija njegovim belosvetskim manirima

Tesko sta ce dirnuti taj istancan ukus, malo sta ce preskociti tu lestvicu, ipak je to gospodin u fraku i cipelama od zmijske koze

ih, nemoj tako @johny, znas sta da ti ironija nije jaca strana, moras jos malo bildati da bi to postigao...

vidim da te komentar malo pogodio evo ti odgovor: nisam ja nista prerastao, nego se mjesto oko mene spustilo u blato - pogotovo beograd...ja sam ostao na istoj razini iz koje sam startao, a sto neki idu trcecim korakom unazad, sta ja tu mogu, samo konstantujem dokle su dosli u trci prema prljavoj proslosti

[kiky]

cerić ide u sanđak ....
u tutinu su tražili da država zabrani miting dobrodošlice ... ( lokalne institucije tu nisu bitne )
baš me interesuje šta če da bude ....

[Johny]

Jonien .BA pa kud šetkaš s teme na temu.......neg hajd da pitam ja tebe jel tebe "Boli Sarajevo" košto rece Čedica nije valjda da si se pronašo u tekstu .....neg daj ti meni kakve vaistinu dobre info novine a da su nepristrasne i da dolaze iz srbije.....ako ih ima ....hebemli ga ja kolko znam da je najbolja kritika,samokritika .....šo se za tvoje pisanje....strastveno nemere reci.

Idem od metafizike do porno superstara

Ceda kenja, prodaje muda za bubrege, secam ga se 1996 na studentskim protestima, bio je energican u borbi protiv Slobe, ali ni blizu danasnje retorike o toleranciji i postovanju suseda, njegovi poznanici tvrde da je tad bio na tvrdim nacionalinim linijama...usao je u Demokratsku stranku koju je vodio Djindjic, a koji je samo 2 godine pre toga davao podrsku Karadzicu sa cuvenim "volom na Palama", sto je po meni jedina Zoranova mrlja(bez obzira na motive, a oni sigurno nisu bili ljubav prema Radovanu)...

"Boli Sarajevo"...sigurno da mi je zao zbog tragedije tog grada, ali ne smatram sebe i delicem odgovornim...u suprotnom to znaci da sam imao mogucnost odabira zemlje u kojoj cu se roditi, i da sam glasao za Slobu, posto nisam nista od toga ne osecam nikakvu odgovornost... paradoksalno je to sto je meni stalo u vezi te price, sto sam kopao duboko trazeci uzroke te tragedije, i ne samo te, nego svih ostalih na Balkanu, a da pritom oni koji su direktno odgovorni za to peru ruke od svega, misle da ce ocistiti savest ako sve te teske teme gurnu pod tepih, kao da nista nije bilo...

Nove generacije u Srbiji imaju veliki zadatak da povezu pokidane veze, i da ostanu dostojanstveni i u osudama za one stvari sa kojima oni nemaju nikakve veze...

Ono sto mi smeta kod Lukovica je visegodisnje sranje po svemu&svacemu, koristi pogani jezik da bi sve zivo naruzio a pritom ne nudi nikakva resenja... najlakse je kritikovati tako, to moze svako posle par piva...

[dallton]

Jonien .BA pa kud šetkaš s teme na temu.......neg hajd da pitam ja tebe jel tebe "Boli Sarajevo" košto rece Čedica nije valjda da si se pronašo u tekstu .....neg daj ti meni kakve vaistinu dobre info novine a da su nepristrasne i da dolaze iz srbije.....ako ih ima ....hebemli ga ja kolko znam da je najbolja kritika,samokritika .....šo se za tvoje pisanje....strastveno nemere reci.

Idem od metafizike do porno superstara

Ceda kenja, prodaje muda za bubrege, secam ga se 1996 na studentskim protestima, bio je energican u borbi protiv Slobe, ali ni blizu danasnje retorike o toleranciji i postovanju suseda, njegovi poznanici tvrde da je tad bio na tvrdim nacionalinim linijama...usao je u Demokratsku stranku koju je vodio Djindjic, a koji je samo 2 godine pre toga davao podrsku Karadzicu sa cuvenim "volom na Palama", sto je po meni jedina Zoranova mrlja(bez obzira na motive, a oni sigurno nisu bili ljubav prema Radovanu)...

"Boli Sarajevo"...sigurno da mi je zao zbog tragedije tog grada, ali ne smatram sebe i delicem odgovornim...u suprotnom to znaci da sam imao mogucnost odabira zemlje u kojoj cu se roditi, i da sam glasao za Slobu, posto nisam nista od toga ne osecam nikakvu odgovornost... paradoksalno je to sto je meni stalo u vezi te price, sto sam kopao duboko trazeci uzroke te tragedije, i ne samo te, nego svih ostalih na Balkanu, a da pritom oni koji su direktno odgovorni za to peru ruke od svega, misle da ce ocistiti savest ako sve te teske teme gurnu pod tepih, kao da nista nije bilo...

Nove generacije u Srbiji imaju veliki zadatak da povezu pokidane veze, i da ostanu dostojanstveni i u osudama za one stvari sa kojima oni nemaju nikakve veze...

Ono sto mi smeta kod Lukovica je visegodisnje sranje po svemu&svacemu, koristi pogani jezik da bi sve zivo naruzio a pritom ne nudi nikakva resenja... najlakse je kritikovati tako, to moze svako posle par piva...

sto volim ovu suplju, znam napamet sta ce reci...hajd sad upotrjebi onu kovanicu "tragicni sukob" ili nesto slicno, da se jos malo smijem...a onda dodaj "da svi treba jedni drugima da oproste" ili nesto slicno

[Abacija]

Nek Tadic ne kenja.

[pici]

Jonien .BA pa kud šetkaš s teme na temu.......neg hajd da pitam ja tebe jel tebe "Boli Sarajevo" košto rece Čedica nije valjda da si se pronašo u tekstu .....neg daj ti meni kakve vaistinu dobre info novine a da su nepristrasne i da dolaze iz srbije.....ako ih ima ....hebemli ga ja kolko znam da je najbolja kritika,samokritika .....šo se za tvoje pisanje....strastveno nemere reci.

Idem od metafizike do porno superstara

Ceda kenja, prodaje muda za bubrege, secam ga se 1996 na studentskim protestima, bio je energican u borbi protiv Slobe, ali ni blizu danasnje retorike o toleranciji i postovanju suseda, njegovi poznanici tvrde da je tad bio na tvrdim nacionalinim linijama...usao je u Demokratsku stranku koju je vodio Djindjic, a koji je samo 2 godine pre toga davao podrsku Karadzicu sa cuvenim "volom na Palama", sto je po meni jedina Zoranova mrlja(bez obzira na motive, a oni sigurno nisu bili ljubav prema Radovanu)...

"Boli Sarajevo"...sigurno da mi je zao zbog tragedije tog grada, ali ne smatram sebe i delicem odgovornim...u suprotnom to znaci da sam imao mogucnost odabira zemlje u kojoj cu se roditi, i da sam glasao za Slobu, posto nisam nista od toga ne osecam nikakvu odgovornost... paradoksalno je to sto je meni stalo u vezi te price, sto sam kopao duboko trazeci uzroke te tragedije, i ne samo te, nego svih ostalih na Balkanu, a da pritom oni koji su direktno odgovorni za to peru ruke od svega, misle da ce ocistiti savest ako sve te teske teme gurnu pod tepih, kao da nista nije bilo...

Nove generacije u Srbiji imaju veliki zadatak da povezu pokidane veze, i da ostanu dostojanstveni i u osudama za one stvari sa kojima oni nemaju nikakve veze...

Ono sto mi smeta kod Lukovica je visegodisnje sranje po svemu&svacemu, koristi pogani jezik da bi sve zivo naruzio a pritom ne nudi nikakva resenja... najlakse je kritikovati tako, to moze svako posle par piva...

ma mani se ti metafizike...drž se samo pornjave ....nisi jopet skontao "Boli Sarajevo" nije to zbog patnji mojih sugradjana (bilo koje vjere i nacije) vec zbog neosvajanja i proglasenja"Srpskog grada" u tom vaktu(vremenu) postoje nepobitni dokazi i cinjenice u isticanju "Srpskijeh Junaka" i njihovom utrkivanju u prognozama za koliko "Pada Sarajevo"..tri dana,sedmica,mjesec itd itd.......

Sto se tice novih generacija,tu ti je svugdje isto......mlad covjek je mlad covjek i on sebe nevidi u ovim sranjima za odrasle(moje misljenje jer sam i ja nekad bio mlad ) il postaje topovsko meso.

Luković.......hajde de necu reci otrcano da je više takvih u srbiji al ako ništa drugaciji jeste i tu on isplivava kao ono s moje strane "Bolji dio Srbije"......rješenje se samo nudi niko ga netreba traziti,ulazak u EU,NATO,otvaranje granica,sloboda govora,čvrsta ekonomska povezanost,naci-faci politike bacati na marginu(iskorjenit je nemoguce) i glavno i osnovno povezivanje ljudi kulturno,muzicki,obrazovno itd itd (al prije toga ocistiti se ovih pisaca i kulturnjaka koji ubijaju perom i mastilom).

[Johny]

Nek Tadic ne kenja.

iskoristio si smajlic "bole travar"

Ne bi rekao da Tadic kenja, to je previse prosto za njegov psiholoski profil pre bi rekao da se njegov organizam oslobadja nepotrebnih materija koje nisu apsorbovale crevne resice, vec u miomirisu dedinjske vile salje braon ladje ispod sahta

Dobar je on glumac, do perfekcije dovodi svoje nastupe svojim blagim glasom i govorom, sve je to pitko i tecno, relaksira atmosveru, posle sat vremena njegove besede osecam se kao da sam popusio dobru travu, nista me vise ne tangira i ne nervira, Srbija kao glavna na Balkanu, malo Rusija, malo EU, tolerancija i suzivot... da imam neudatu sestru poslao bi je da se uda za njega

daltone, kad si me to tako dobro provalio sad mi je bezze, i pre nego sto bilo sta napisem vec znam da su te reci zapisane u super-racunaru u okviru supljine u lobanji svetskog nadrealiste s' onu stranu Drine... nije mi lako, nema tu vise stvaralastva, imaginacije... sve je to zapisano u hologramu u nekom dalekom sazvezdju na koje si ti shortcutom povezan

p.s ah da, zamalo da za boravim, sve je to bio "tragican sukob"

[Johny]

ma mani se ti metafizike...drž se samo pornjave ....nisi jopet skontao "Boli Sarajevo" nije to zbog patnji mojih sugradjana (bilo koje vjere i nacije) vec zbog neosvajanja i proglasenja"Srpskog grada" u tom vaktu(vremenu) postoje nepobitni dokazi i cinjenice u isticanju "Srpskijeh Junaka" i njihovom utrkivanju u prognozama za koliko "Pada Sarajevo"..tri dana,sedmica,mjesec itd itd.......

Sto se tice novih generacija,tu ti je svugdje isto......mlad covjek je mlad covjek i on sebe nevidi u ovim sranjima za odrasle(moje misljenje jer sam i ja nekad bio mlad ) il postaje topovsko meso.

Luković.......hajde de necu reci otrcano da je više takvih u srbiji al ako ništa drugaciji jeste i tu on isplivava kao ono s moje strane "Bolji dio Srbije"......rješenje se samo nudi niko ga netreba traziti,ulazak u EU,NATO,otvaranje granica,sloboda govora,čvrsta ekonomska povezanost,naci-faci politike bacati na marginu(iskorjenit je nemoguce) i glavno i osnovno povezivanje ljudi kulturno,muzicki,obrazovno itd itd (al prije toga ocistiti se ovih pisaca i kulturnjaka koji ubijaju perom i mastilom).

Da nije bilo sexa ne bi bilo metafizike, a mozemo i obrnuto..."sta je starije, jaje ili kokoska?!"

Znas kolko mi treba Sarajevo u sastavu Srbije, zbog te falinke ne mogu oka da sklopim vec 14 godina

Ovaj zadnji pasus je ok, zato ja i objavljujem pozitivne stvari ovde za razliku od svih vas koji vec 200 strana ovde zabijate hejt... juce objavim odlicnu vest da su se nasli mladi ljudi u BG u okviru "dana Sarajeva" i odmah se nakace neke face koje se sprdaju sa tim... svima treba mnogo vise takvih vesti, a ovo sto Lukovic radi je mazanje toalet papira recima punim mrznje...satro on je bio za Sarajevo, a neki dusmani nisu... sere matora pijandura, kada jednom napise clanak gde ce reci nesto pozitivno i pohvaliti neke pojave tad cu poceti ozbiljno da ga shvatam...

[dallton]

nije hologram (i ne razbacuj se rijecima za koje ne znas sta znace), nego obudjala retorika koju smo 3000 puta culi...srecom uspjeva mi da te lijepo isprovociram da nam pokazes sta zaista mislis u momentima kad te retorika vise ne sluzi - primjer ono kad si krenuo da ubjedjujes sve okolo da su albanci upravo taj necivilizirani narod, sto je interesantna tvrdnja za nekoga ko opet dolazi iz naroda kojem je etnicko ciscenje i ubijanje dio tradicije po kojoj je svjetski poznat

i da da ne zaboravim - ono sto mi pricamo nije "hejt" (bogati jel ovo rijec po onoj uzrecici fesa lupusa (vuka k.) pisi kao sto govoris ili sta?) nego cinjenice koje se tebi ne dopadaju pa pokusavas da ih proglasis za "predrasude", a tvoja fola pozitiva je pokusaj da se dokaze kako su "svi u stvari isti" - al te ne ide radi cinjenica

ovaj ce forum tebi biti kao terapija da otkrijes svoje pravo ja

[Johny]

nije hologram (i ne razbacuj se rijecima za koje ne znas sta znace), nego obudjala retorika koju smo 3000 puta culi...srecom uspjeva mi da te lijepo isprovociram da nam pokazes sta zaista mislis u momentima kad te retorika vise ne sluzi - primjer ono kad si krenuo da ubjedjujes sve okolo da su albanci upravo taj necivilizirani narod, sto je interesantna tvrdnja za nekoga ko opet dolazi iz naroda kojem je etnicko ciscenje i ubijanje dio tradicije po kojoj je svjetski poznat

i da da ne zaboravim - ono sto mi pricamo nije "hejt" (bogati jel ovo rijec po onoj uzrecici fesa lupusa (vuka k.) pisi kao sto govoris ili sta?) nego cinjenice koje se tebi ne dopadaju pa pokusavas da ih proglasis za "predrasude", a tvoja fola pozitiva je pokusaj da se dokaze kako su "svi u stvari isti" - al te ne ide radi cinjenica

ovaj ce forum tebi biti kao terapija da otkrijes svoje pravo ja

pokusaj sa knjigom "hologramski univerzum" pa ces shvatiti sta je pisac Dzoni hteo reci

"nisu svi ustvari isti", albanci su necivilizovan narod

3000 puta cuo?! to mora da je neka dobra pesma, mada posle tolko puta i to se izlize jbg... steta sto imas prijem samo jedne stanice, gadna je ta propaganda koja ti je nametnuta, pokusaj sa radio Luxemburgom... ne znam koja je frekvencija ali ne bi bilo lose da ti puste Yesterday, pravi si momak iz te pesme

[dallton]

nije hologram (i ne razbacuj se rijecima za koje ne znas sta znace), nego obudjala retorika koju smo 3000 puta culi...srecom uspjeva mi da te lijepo isprovociram da nam pokazes sta zaista mislis u momentima kad te retorika vise ne sluzi - primjer ono kad si krenuo da ubjedjujes sve okolo da su albanci upravo taj necivilizirani narod, sto je interesantna tvrdnja za nekoga ko opet dolazi iz naroda kojem je etnicko ciscenje i ubijanje dio tradicije po kojoj je svjetski poznat

i da da ne zaboravim - ono sto mi pricamo nije "hejt" (bogati jel ovo rijec po onoj uzrecici fesa lupusa (vuka k.) pisi kao sto govoris ili sta?) nego cinjenice koje se tebi ne dopadaju pa pokusavas da ih proglasis za "predrasude", a tvoja fola pozitiva je pokusaj da se dokaze kako su "svi u stvari isti" - al te ne ide radi cinjenica

ovaj ce forum tebi biti kao terapija da otkrijes svoje pravo ja

pokusaj sa knjigom "hologramski univerzum" pa ces shvatiti sta je pisac Dzoni hteo reci

"nisu svi ustvari isti", albanci su necivilizovan narod

3000 puta cuo?! to mora da je neka dobra pesma, mada posle tolko puta i to se izlize jbg... steta sto imas prijem samo jedne stanice, gadna je ta propaganda koja ti je nametnuta, pokusaj sa radio Luxemburgom... ne znam koja je frekvencija ali ne bi bilo lose da ti puste Yesterday, pravi si momak iz te pesme

ma cuj...a ako je sve to yesterday sto nas onda ubjedjujes u pozitivu? ako nije bitno i vec je sve "proslost" kako ti kazes, sto se onda zamaras temom? ...i dalje 3000 puta znaci da supljiras pricama za malu djecu kakvih smo se naslusali do mile volje, a sve se koriste iste fraze bez cinjenica i fakata da podrze retoriku...tako da ti valjda opet moram posnoviti tvrdnju koje sam ti gore postavio, al na koje nemas odgovor, evo da ponovim

"ono sto mi pricamo nije "hejt" (bogati jel ovo rijec po onoj uzrecici fesa lupusa (vuka k.) pisi kao sto govoris ili sta?) nego cinjenice koje se tebi ne dopadaju pa pokusavas da ih proglasis za "predrasude", a tvoja fola pozitiva je pokusaj da se dokaze kako su "svi u stvari isti" - al te ne ide radi cinjenica"...

vidis stalno pricas "u svakom ratu ima svega, naravno da se ovo i ono desava" da stvari koje su se desavale obojis maltene kao normalne - al kad ti se te stvari (bolje receno cinjenice) nabiju na nos, e onda se ljutis...al ako je sve sto je radjeno "normalno", onda cemu ljutnja - ili ti se ne svidja sto u okruzenju se konstantno isticu i konstantno ce se isticati siroko rasirene gadosti koje su srbi radili u bivsem ratu u hrvatskoj, kosovu, i bih?

[pici]

ma mani se ti metafizike...drž se samo pornjave ....nisi jopet skontao "Boli Sarajevo" nije to zbog patnji mojih sugradjana (bilo koje vjere i nacije) vec zbog neosvajanja i proglasenja"Srpskog grada" u tom vaktu(vremenu) postoje nepobitni dokazi i cinjenice u isticanju "Srpskijeh Junaka" i njihovom utrkivanju u prognozama za koliko "Pada Sarajevo"..tri dana,sedmica,mjesec itd itd.......

Sto se tice novih generacija,tu ti je svugdje isto......mlad covjek je mlad covjek i on sebe nevidi u ovim sranjima za odrasle(moje misljenje jer sam i ja nekad bio mlad ) il postaje topovsko meso.

Luković.......hajde de necu reci otrcano da je više takvih u srbiji al ako ništa drugaciji jeste i tu on isplivava kao ono s moje strane "Bolji dio Srbije"......rješenje se samo nudi niko ga netreba traziti,ulazak u EU,NATO,otvaranje granica,sloboda govora,čvrsta ekonomska povezanost,naci-faci politike bacati na marginu(iskorjenit je nemoguce) i glavno i osnovno povezivanje ljudi kulturno,muzicki,obrazovno itd itd (al prije toga ocistiti se ovih pisaca i kulturnjaka koji ubijaju perom i mastilom).

Da nije bilo sexa ne bi bilo metafizike, a mozemo i obrnuto..."sta je starije, jaje ili kokoska?!"

Znas kolko mi treba Sarajevo u sastavu Srbije, zbog te falinke ne mogu oka da sklopim vec 14 godina

Ovaj zadnji pasus je ok, zato ja i objavljujem pozitivne stvari ovde za razliku od svih vas koji vec 200 strana ovde zabijate hejt... juce objavim odlicnu vest da su se nasli mladi ljudi u BG u okviru "dana Sarajeva" i odmah se nakace neke face koje se sprdaju sa tim... svima treba mnogo vise takvih vesti, a ovo sto Lukovic radi je mazanje toalet papira recima punim mrznje...satro on je bio za Sarajevo, a neki dusmani nisu... sere matora pijandura, kada jednom napise clanak gde ce reci nesto pozitivno i pohvaliti neke pojave tad cu poceti ozbiljno da ga shvatam...

hebi ga,tu je malo pecnem ja tebe pa bi ti ko pametniji trebo bi meni da vratiš ....il obratno......... Vid jednu stvar,uglavnom il vecina Bosanaca a bogumi i Hercegovaca,drži s rezervom sve što dodje iz Srbije pa i dobre stvari.Zajedljivost je "Balkanski Sindrom" tako da il oguglaš na to il se poČmeš nervirat.
Moja trenutna zamjerka Srbiji je što svoje gradjane koji dodju u neki grad recimo Sarajevo,Zagreb il Prištinu ....automatski nazivaju izdajicama i maltene pozivi na linč i nabijanja na kolac(mataforično receno)........odlicno Beograd primi one sa strane koji dodju,cak sta više i pregostoljubljivo al svoje gradjane koji odu i tamo ih docekaju super il nedaj bože kažu kakvu pozitivnu o Bosni,Hrvatskoj........Kosovu........uuuuuuuu bolje da te nema



eve jedna pozitiva od mene








...odoh mlatit pare na Berzi.......izgleda da dolaze bolji dani.

[Johny]

ako neko nesto ponavlja to je tvoja fora sa fes lupusom, napisao si je desetine puta i nije ti dosadila

Znas u cemu je stvar, sto ti svaku pricu pokusavas da navedes u svoj sesnesterac, driblas x puta na isti nacin pokusavajuci da nametnes pricu rata, a onda da poentiras sa svojim tezama o silovanju muslimanki i genocidu... e vidis, to je dosadno!

Kako ti ne dosadi ta uloga zrtve, dokle ces vise da prolivas krokodilske suze, ajde pogledaj malo u buducnost, ili reci jos kolko se mora slusati ta prica...10, 20 godina?! Prihvatam sve, samo reci dokle ce to da traje...

Neki ljudi kao nojevi zabijaju glavu u pesak i sve sto ne valja pripisuju ratu, bezanje od sopstvenih slabosti, uvek mozes naci izgovore.

Za mene je i dalje jaci utisak ovih mladih Sarajlija koji su dosli u Skadarliju i sirili pozitivne vibracije, to sto ti kakis ovde je manje vise irelevantno...jbg...

[Johny]

Pici, nije tacno...

Moj drugar koji je po stavovima malo vise okrenut nacionalizmu(ne onom Seseljevom, nego ono - slavna istorija blabla... on je glumac koji je skoro gostovao u SA, nije bas bio srecan kad je cuo ali vratio se prepun super utisaka koje je podelio sa nama bez ikakve malicioznosti...

Ja sam bio proslo leto u Sarajevu, trebao sam i pre mesec dana ali sam odlozio za ovo leto, prosli put nisam obisao sve sto sam hteo pa eto me opet... nikad nisam napisao nista lose o tom gradu i o njegovim ljudima, i da hocu nemam sta...

Ziva komunikacija medju ljudima je izuzetno vazna, ubedjen sam da ona razbija sve predrasude i prociscava atmosveru od svih pecinskih ideja...

[dallton]

ako neko nesto ponavlja to je tvoja fora sa fes lupusom, napisao si je desetine puta i nije ti dosadila

Znas u cemu je stvar, sto ti svaku pricu pokusavas da navedes u svoj sesnesterac, driblas x puta na isti nacin pokusavajuci da nametnes pricu rata, a onda da poentiras sa svojim tezama o silovanju muslimanki i genocidu... e vidis, to je dosadno!

Kako ti ne dosadi ta uloga zrtve, dokle ces vise da prolivas krokodilske suze, ajde pogledaj malo u buducnost, ili reci jos kolko se mora slusati ta prica...10, 20 godina?! Prihvatam sve, samo reci dokle ce to da traje...

Neki ljudi kao nojevi zabijaju glavu u pesak i sve sto ne valja pripisuju ratu, bezanje od sopstvenih slabosti, uvek mozes naci izgovore.

Za mene je i dalje jaci utisak ovih mladih Sarajlija koji su dosli u Skadarliju i sirili pozitivne vibracije, to sto ti kakis ovde je manje vise irelevantno...jbg...

e tako volim kad progovoris za prave, bas onako kako mislis - "bosanci glume zrtve"

mislis glumim da sam zrtva pa mi to kao cini da se bolje osjecam? mogu ti samo reci ja nisam nikakva niti cu ikada biti zrtva - gdje si ti procitao u mojim postovima da se ja zalim? ja se ne zalim ni na sta, nego opisujem sve ono sto je bilo, cinjenice, brojeve, ko je sta uradio gdje i koliko i zbog cega...nema tu glumljenja zrtve, nego se iznosi svo sranje koje je napravljeno i salje se na adresu onoga koji je to napravio...a koliko ce trajati? pa koliko god bude potrebno ...ja vise nego odlicno znam recimo sta srbima znaci kad im se spomene srebrenica, a ostalim stvarima da ne govorim - tesko im to pada i pokusavaju da se operu kako god umiju, al im nesto ne ide, evo vec 15 godina im ne ide nego ih stalno vuce unazad jer otkriva svu dubinu propasti u kojoj se nalaze i sve ono sto cini im je imidz u svijetu pokvaren dotle da ne mogu da ga poprave jos jedno 50 godina minimalno a i to pod idealnim uslovima koji se nece desiti

sto se tice moje buducnosti, nista se za nju ne boj, moja je sadasnjost vec odlicna, a i buducnost mi se smjesi bez problema, ne vidim nikakve tamne oblake ovo da "bosanci prestanu glumiti zrtve" je potrebnije takvima kao sto si ti nego bilo kome drugom

[Mx]

ako neko nesto ponavlja to je tvoja fora sa fes lupusom, napisao si je desetine puta i nije ti dosadila

Znas u cemu je stvar, sto ti svaku pricu pokusavas da navedes u svoj sesnesterac, driblas x puta na isti nacin pokusavajuci da nametnes pricu rata, a onda da poentiras sa svojim tezama o silovanju muslimanki i genocidu... e vidis, to je dosadno!

Kako ti ne dosadi ta uloga zrtve, dokle ces vise da prolivas krokodilske suze, ajde pogledaj malo u buducnost, ili reci jos kolko se mora slusati ta prica...10, 20 godina?! Prihvatam sve, samo reci dokle ce to da traje...

Neki ljudi kao nojevi zabijaju glavu u pesak i sve sto ne valja pripisuju ratu, bezanje od sopstvenih slabosti, uvek mozes naci izgovore.

Za mene je i dalje jaci utisak ovih mladih Sarajlija koji su dosli u Skadarliju i sirili pozitivne vibracije, to sto ti kakis ovde je manje vise irelevantno...jbg...

Johny nisi fer? Srbi vade svoji istoriju 1000 godina unazad, ponavljaju o kosovskoj bitci, nosaju kosti Lazara, vracaju se stalno na Jasenovac, ponavljaju stalno o razno-raznim zavjerama protiv njih itd, itd. Vade i ponavljaju price o Turcima i sta su im oni radili. Pa onda vade Hrvate, Bosnjake, Albance i vicu non-stop kako su ih oni ubijali , protjerivali itd. A Bosnjaci i Bosanci ako kazu i ponavljaju sta su im Srbi uradili prije 17 ili 50 godina onda ih optuzujes da izigravaju zrtve da su dosadni sa takvim pricama itd. Pa prvo reci svojim srbima da prestanu sa vadjenjem neke njihove istorije zadnjih 1000 godina pa onda dijeli savjete drugima.

[Abacija]

"nisu svi ustvari isti", albanci su necivilizovan narod

Zbog slicne izjave podignuta je optuznica protiv Dobrice Cerica.

[Johny]

Mx, slazem se, to je totalna idiotija pozivati se na stvari koje su daleko iza nas, to je jedna od krupnih gresaka srpske politike sto je svoje svinjarije opravdavala nekim "istorijskim pravom"...

Rat u Bosni je jos svez, zato razumem zasto je ta tema jos uvak tako dosta prisutna, ali ne moze se na njoj graditi buducnost, jer ce onda i ona biti povod buducih sukoba...

Niko rat nece zaboraviti, ali prioriteti moraju biti drugi, a to je pre svega pomirenje ovih naroda... ne neko novo bratstvo i jedinstvo, lazna ljubav, nego partnerski odnosi koji ignorisu price "Vi ste izvrsili genocid...ali i vi ste pre, ne vi ste jos pre toga...." taj zacaran krug vodi u novo nasilje...

[dallton]

Mx, slazem se, to je totalna idiotija pozivati se na stvari koje su daleko iza nas, to je jedna od krupnih gresaka srpske politike sto je svoje svinjarije opravdavala nekim "istorijskim pravom"...

Rat u Bosni je jos svez, zato razumem zasto je ta tema jos uvak tako dosta prisutna, ali ne moze se na njoj graditi buducnost, jer ce onda i ona biti povod buducih sukoba...

Niko rat nece zaboraviti, ali prioriteti moraju biti drugi, a to je pre svega pomirenje ovih naroda... ne neko novo bratstvo i jedinstvo, lazna ljubav, nego partnerski odnosi koji ignorisu price "Vi ste izvrsili genocid...ali i vi ste pre, ne vi ste jos pre toga...." taj zacaran krug vodi u novo nasilje...

kad su to bosnjaci izvrsili genocid na srbima? koliko ja znam, srbima je glavni odgovor zasto ubijaju druge vazda bio 2 svjetski rat i jasenovac, sto otprilike s bosnjacima nema nista (i nemoj navesti onih 100 sto su bili u ustasama kao dokaz podrske) jer da su bosnjaci htjeli da izvrse genocid nad srbima u 2 svjetskom ratu ili da su podrzavali ustase bez zadrske, onda od srba u BIh ne bi ostao ni kamen na kamenu...znaci prica o zacaranom krugu je suplja, bar sto se tice bosnjaka u BiH, jer oni nisu bili dio tog kruga...srbi sad pricaju o "zaboravu, oprostu, pomirenju i okretanju buducnosti" iz dva razloga: da pokusaju da operu svoju najvecu krivicu za najteze zlocine u ratu i, 2, jer znaju sta su uradili pogotovo u bosni pa sad kontaju da ce im se vratiti kad tad, a sad vise nema ni velike juge, ni jna, niti se iko boji sto puta u ratovima porazene srbije, pa sad malo strah proizvodi laznu pozitivu

[kiky]

đoni ..
nemože se živjeti od prošlosti ali da bi se od nje pobjeglo mora, pored mira biti i pravde, ...

mir bez pravde je nemoguč na duge staze ( mi smo još mila majka kako je u drugim dijelovima svijeta ) ...
sva filozofija je, znači u tome, da se sad, u ustavnim reformama, poštuje princip pravde ... ( dejton je obezbjedio mir.. ) ...
i to je to ...

tek, normalna i mirna bih, može ravnopravno gradit budučnost sa svojim susjedima i biti kompatibilna sa eurointegracijama ...

ako to nekom nije po volji od naših susjeda ( i njihovih klovnova u bih ) onda imamo problem ...