Forum Klix.ba

kiky wrote:da li su na ovoj slici partizani ( nešto im se crne one šubare ) al nije bitno .... nek bude .... savo kovačević i fadil jahić španac s nijemcima..
meni je interesantniji onaj snimak sa y.t. o muđahedinima....
neznam šta se onim snimkom želi dokazat .... ( ti snimci se inače često vrte po tv kad se nešto prebacuje bih )
u bosni su bili muđahedini, to je činjenica..... uglavnom su pravili zločine ... nisu imali nikakvu vojnu važnost ( znači nisu nam ni trebali ) ..
ali zašto mmostar i ne samo on, ne obrati pažnju na datume u tom filmu ..... tu ima snimaka iz 95-te
muđahedini dolaze u bih krajem 93 ! kad u bosnu nije mogao uč ni metak za armiju ( zbog rata sa hv )....
pojavljuju se u zoni odgovornosti engleza ....
komadant engleza u to vrijeme je došao u bih iz pakistana i vratio se poslije bih u pakistan/avganistan ( taj rajon ) ...
kako je moguče da hv njih pusti, i to odjednom na desetine, a jedva prođe humanitarna pomoč ....
šta je u bosni več urađeno do 93 god. ..... koliko je svijeta poklano, silovano, strpano u logore pa opet kolji, siluj ...
kome u stvari odgovara taj odred muđahedina .... u korist čije štete radi .....
ono o al kaidi u bih .... to je stara žvakalica i hvatanje za slamku kako bi se opravdali več učinjeni zločini .....

dallton wrote:po cemu znas da su ovo gore partizani? i koja je ovo prilika, povodom cega se grle? kako ta slika utice na cinjenicu da su oni na kraju i porazili njemce (za razliku od cetnika, koji su izgleda najjaci bili u bjezanju dal pred njemcima dal pred partizanima)

konrad wrote:

dallton wrote:po cemu znas da su ovo gore partizani? i koja je ovo prilika, povodom cega se grle? kako ta slika utice na cinjenicu da su oni na kraju i porazili njemce (za razliku od cetnika, koji su izgleda najjaci bili u bjezanju dal pred njemcima dal pred partizanima)

Da budemo realni Nijemce su kod nas porazili Rusi kad je dosla Crvena armija, a partizani su 4 godine rata bjezali i vrtili se u krug. Njemacki gubici na podrucju Jugoslavije tokom drugog svjetskog rata su bili samo nekoliko hiljada ljudi, dok su nasi gubici dostigli milionske cifre.
Treba li jos kakav komentar, ili je sve jasno.

Johny wrote:Naisao sam na tu sliku negde bez detaljnih informacija o mestu susreta, al vidi se po uniformama da je sastanak bio izmedju nemaca i partizana...to ne znaci da su saradjivali, ali sigurno su se sastajali radi nekih dogovora...

Ono sto je zanimljivo je ovaj dokument, vidi se da su i cetnici i partizani saradjivali donekle...

http://www.znaci.net/00001/4_14_1_29.htm

Srbija “stari“ trostruko brže
12. maj 2009.

Za svega tri godine brzina kojom se smanjuje broj stanovnika Srbije utrostručena je u odnosu na period 1991-2002, kaže za Politiku demograf Vladimir Nikitović.

„Pitanje opstanka sela biće gotovo nemoguće rešiti ako se bude čekalo pet do deset godina“, kaže dr Vladimir Nikitović iz Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka.

Po njegovim proceni, tada ćemo imati demografski gotovo opustele seoske predele, svojevrsnu mrežu domova penzionera koji će očekivati da ih izdržavaju malobrojne generacije njihovih potomaka, koncentrisane u svega nekoliko urbanih centara.

„Ako smo tokom perioda intenzivne industrijalizacije zemlje šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bili svesni da se stanovništvo nepovratno preseljava iz sela u gradove, sada smo svedoci bespovratnih migracija iz urbanih opštinskih centara u jedina tri velika grada Srbije – Beograd, Novi Sad i Niš”, kaže ovaj demograf.

Koliko je proces demografske diferencijacije Srbije na tri urbana centra i izumiruće relikte socijalističke industrijalizacije uznapredovao, najbolje pokazuje poređenje između dve demografske karte, koje predstavljaju promenu broja stanovnika po opštinama Srbije; jedna u periodu 2002-2005. a druga u periodu 2002-2008. godina.

Nikitović objašnjava da prva karta pokazuje da su gotovo sve opštine zabeležile pad broja stanovnika, osim onih koje čine Beograd, Novi Sad i Niš, ali i onih većinski naseljenih albanskom i bošnjačkom populacijom, koje su locirane na krajnjem jugu odnosno jugozapadu zemlje.

„Pri tome, ove poslednje svoj porast, koji bi bio i veći da nema tradicionalne emigracije, duguju isključivo visokom prirodnom priraštaju,budući da je u njima broj rođenih u odnosu na umrle veći za dva do četiri puta”, ističe Nikitović.

On podseća da smanjenje broja stanovnika u svim delovima Srbije, osim u prethodno navedenim, predstavlja samo nastavak trenda započetog početkom poslednje decenije prošlog veka, ali dramatično povećanom brzinom.

AMNESTIJA ZA ZLOČINCE

Objavljeno: Sre, 13. 05. 2009. 13:09
http://www.e-novine.com/sr/stav/clanak.php?id=26000
Piše: Ljiljana Jokić Kaspar


Skoro da sam nasela na izjavu našeg predsednika Tadića da treba menjati postojeći Ustav Srbije, verujući da misli na problematiku njegove neusklađenosti sa EU, zbog načina na koji je donet bez javne rasprave, zbog ograničavanja slobode građana i svakako tačke da se naši građani i kad su kriminalci i ratni zločinci ne mogu isporučivati drugim državama, pa i zbog zločina i nepočinstva koje su tamo činili. Sve sam promašila! Predsednik ima na umu nešto sasvim drugo, ono što opozicija naziva „politički marketing“ i apriori tu ideju odbacuje. Ne bih o Glavašu i ko mu je u Hrvatskoj omogućio da pobegne, pre bih rekla nešto u ime sećanja o Goranu Hadžiću, koga su u Novom Sadu svojevremeno na vreme obavestili da mu se sprema hapšenja, pa je ’ladno otišao kući da se spakuje, dok ga je TV ekipa snimila kako sa aktašnom ulazi u svoj luksuzni automobil i briše! Sada čekamo da nam se sam javi razglednicom. Ako je kojim slučajem u komšiluku, ništa nam ne vredi jer sve novonastale države imaju tu čarobnu klauzulu da štite žgadiju. Kad se promeni član ustava koji štiti kriminalce i zločince u svim ustavima u regionu i kad se ukinu dvostruka merila za svoje i tuđe, tek tada ćemo lakše disati.

Ne znam na koji način će Srbija „sve učiniti“ da smanji kaznu Veselinu Šljivančaninu osuđenom za ratne zločine u Hagu na 17 godina robije, ali verujem da predsednik Tadić zna kad o tome govori. Svojim izjavama da je kazna preoštra i zapanjujuća pokazao je da ga prošlost ne zanima, ma kakva bila. Prema njemu, izgleda da nema ničeg spornog u uništavanju Vukovara i ubijanju Hrvata. Ko još može da podrži bilo koga ko je postupio bezočno i nemoralno prema ranjenim i bolesnim zarobljenicima?! Da li pravda postoji samo za naše žrtve, a za tuđe nas nije briga? Šljivančaninu je dokazana krivica i nije mi jasno da predsednik smatra da je prvobitnih šest godina kazne pravedno za gubitak 194 života! Kolika treba da je kazna čoveku koji je evidentno ratni zločinac?

Da je bilo kome od onih koji sede u Hagu suđeno u Srbiji, pretpostavljam da bi svi bili oslobođeni. Mrkšić bi možda dobio i odlikovanje. Šljivančanin bi bio zapamćen kao oficir koji se oštro suprotstavio belosvetskim moralizatorima i očitao im pred TV kamerama lekciju o patrotizmu i odbrani države. Ovako ga je zli svet proglasio krivim, potpuno bez veze. Pitam se za čiji račun je Šljivančanin na indirektan način lišio života 194 ranjenika kad ga danas brane u demokratskoj Srbiji? Ako iko smatra da je Šljivančanin dobio nepravedno visoku kaznu, očito se slaže sa njegovom odlukom da prosledi 194 zarobljenika u svrhu njihove likvidacije. I pored takvog stava i izjave predsednik Tadić tvrdi da ništa ne sme da dovede u pitanje našu saradnju sa Haškim tribunalom, put ka pridruživanju EU, bla, bla. Serž Bremerc se smeška, Tadić mu se srdačno smeje, a građani Srbije su zbunjeni i ne znaju o čemu se radi. Ministar Ljajić svaki put kad se osudi neki srpski zločinac u Hagu u medijima ponavlja da će zbog toga javnost Srbije biti razočarana i time kao i predsednik svojim razočaranjem podgreva nebuloze da se u Hagu sudi samo Srbima i Srbiji. Komentari čitalaca po medijima pokazuju da u Srbiji ima mnogo više onih koji misle drugačije i nije istina da je srpska javnost svaki put razočarana, tu razočaranost širi politička elita i kao što smo videli u poslednjem slučaju i predsednik lično! Ne znam šta Tadić misli koliku kaznu zaslužuje čovek odgovoran za 194 ubistva.

Predsjednik Srbije Boris Tadić izjavio je da Dejtonski sporazum podrazumijeva nadležnosti entiteta - Federacije BiH i Republike Srpske - te da te nadležnosti mogu biti smanjene "isključivo i samo ako građani ta dva entiteta i njihovi legitimni politički predstavnici pokrenu takvu inicijativu".


"Država Srbija nema nikakvih inicijativa takve vrste i ostavlja građanima BiH i njihovim legitimnim predstavnicima da načine izbor odluke iza koje će stati i Srbija, ali jedino ukoliko svi u BiH podrže takvu odluku. U suprotnom, Srbija nema prava da podržava samo jednu stranu", naglasio je Tadić skopskom dnevniku "Večer".

kiky wrote:samo ako se svi NARODI slože ..... bla bla ...
onda ima dodo koji je zadužen da se srbi ne slažu ni sa čim ....
i eto srbija to ( nešto) nemože podražat .......
slobodan milošević .....

dallton wrote:

kiky wrote:samo ako se svi NARODI slože ..... bla bla ...
onda ima dodo koji je zadužen da se srbi ne slažu ni sa čim ....
i eto srbija to ( nešto) nemože podražat .......
slobodan milošević .....

umiveni sloba, verzija 2009, s kratkim rokom trajanja

Johny wrote:
A i nije mu bas kratak rok, traje vec 5 godina, a i najmanje ce toliko

Partizani / NOB

Preuzeto sa leksikona Yu Mitologije

SARADNJA ČETNIKA SA USTAŠAMA

Četnici i njihovi simpatizeri se do dana današnjeg ubiše osporavajući da su četnici i ustaše sarađivali tokom NOB. Kolaboraciju sa Talijanima i ne opovrgavaju, jer to bi bilo uzaludno, kada i oni znaju da su četnici i opstajali u Crnoj Gori, Hercegovini i jugoistočnoj Bosni samo zahvaljujući talijanskoj pomoći. Sa Nijemcima tako-tako, sa Nedićem i ostalim kvislinzima još nekako, ali sa ustašama, tim najvećim zlotvorima srpskog naroda ? Ma dajte molim vas! Na njihovu žalost, mnoštvo dokumenata dokazuje tu kolaboraciju.
Svakako da su četnici i ustaše bili protivnici u ideološkom smislu i masa četničkog ljudstva regrutovana je iz srpskog življa koje je preživjelo ustaške pokolje. Ali već početkom 1942. pojavio se za četnike novi i uskoro jedini pravi neprijatelj - partizani. Da bi ih uništili četnici su tražili saveznike u svima protiv kojih su se partizani borili. U talijanskom dijelu NDH četnici i nisu bili ništa drugo do pomoćna talijanska vojska ( MVAC ) tako da su do bitke na Neretvi sa svojim gospodarima kontrolisali to područje.
Međutim, u njemačkoj zoni NDH četnici su morali naći drugog saveznika, a najbliže su im bile vlasti NDH, dakle ustaše. Tako su u proljeće 1942. gotovo svi četnički odredi u dijelu Bosne pod njemačkom kontrolom potpisali sporazume o saradnji sa vlastima NDH. Komandanti tih odreda bili su, kao što ćemo vidjeti, neki od najistaknutijih vođa bosanskih četnika, u koje se četnici i danas kunu.
Prvi sporazum sa ustašama sklopio je Uroš Drenović, komandant četničkog odreda "Kočić" ( inače prijeratni seoski učitelj ) u Mrkonjić Gradu 27. aprila 1942. Ustaše će Drenovića do kraja smatrati lojalnim. Iste lokalne vlasti NDH sklopile su sporazum o saradnji i sa Lazarom Tešanovićem, komandantom odreda "Mrkonjić", 23. maja 1942.
Nekoliko dana kasnije, 28. maja 1942., sa ustašama je sklopio sporazum i Ozrenski i Trebavski četnički odred popa Save Božića.
Rade Radić, komandant odreda "Borja" bio je toliko ažuran da je sa vlastima NDH potpisao čak dva sporazuma: jedan 9. juna 1942. u Banjoj Luci i drugi pet dana kasnije u Prnjavoru. Rade Radić, seoski trgovac i špekulant, "proslavio" se ubistvom teško ranjenog narodnog heroja dr Mladena Stojanovića 1. aprila 1942. u svojoj rodnoj Jošavci. Radić će imati i tu "čast" da mu poslije rata bude suđeno zajedno sa njegovim vrhovnim komandantom Dražom Mihailovićem i da zajedno stanu pred streljački stroj.
"Vojvoda" Borivoje Kerović, komandant Majevičkog četničkog odreda, stavio je u Loparama 15. juna 1942. svoj paraf na ugovor sa ustašama, a isto je 16. januara 1943. u Kovanju kod Rogatice učinio i Radivoje Kosorić, zloglasni "koljač sa Romanije" koga je po zlu zapamtilo muslimansko stanovništvo goraždanskog, fočanskog i rogatičkog kraja.
Suština svih ovih sporazuma bila je ista: četnici su izražavali svoju lojalnost ustaškoj državi, obavezali se da će obustaviti sva neprijateljstva protiv snaga NDH i da će se zajedno boriti protiv partizana. Vlasti NDH su se sa svoje strane obavezale da neće progoniti četnike, da će ih za borbu protiv partizana opskrbiti municijom, da će ranjenim četnicima omogućiti liječenje u bolnicama NDH ( imam uvid i u ustaške otpusnice iz bolnica ranjenih četnika gdje se navodi kako im je vraćeno donje rublje ) , i da će porodice poginulih četnika primati odgovarajuću pomoć.
Sam vrh NDH bio je obaviješten o ovim pregovorima i podržavao ih je, pa je tako Ravnateljstvo za javni red i sigurnost Ministarstva unutrašnjih poslova NDH izdalo 9. oktobra 1942. direktivu u kojoj kaže da nijedan ustaški organ ne smije stupiti u formalne ni u neformalne pregovore sa četnicima bez odobrenja X odjela tog ravnateljstva. Dakle, X odjel je bio ustaški organ za koordinaciju saradnje sa četnicima.
Pored ovih formalnih sporazuma, bilo je bezbroj primjera neformalne kolaboracije četnika sa ustašama. Ta kolaboracija je svoju kulminaciju doživjela tokom bitke na Neretvi. Tako su, na primjer, prilikom partizanskog napada na Konjic krajem februara 1943., Nijemcima i ustašama u pomoć priskočili četnici iz Sandžaka predvođeni majorom Vojislavom Lukačevićem, koji su nepune dvije sedmice ranije učestvovale u stravičnim pokoljima muslimanskog življa po Sandžaku i jugoistočnoj Bosni ( to su oni zločini o kojima je Pavle Đurišić izvijestio Dražu Mihailovića, kada se hvalio sa 8000 poklane djece, žena i staraca ). Zahvaljujući Lukačevićevoj pomoći partizani nisu zauzeli Konjic.
Na kraju, i sam Draža Mihailović je uoči svog sloma pokušao doći do nekog dogovora sa vrhom NDH. Tako je, dok se sa ostacima svojih snaga pobjeglih iz Srbije nalazio na planini Vučjak u sjevernoj Bosni, u aprilu 1945. poslao u Zagreb svoje emisare: advokata dr Ranka Brašića, generala Svetomira Đukića i majora Žiku Andrića. Dr Brašić je nosio sa sobom Mihailovićeva pisma upućena Paveliću i nadbiskupu Stepincu. Četnička delegacija se dva puta sastala sa Pavelićem u Zagrebu, 17. i 22. aprila i načelno dogovorila neke stvari, ali su brzi slom NDH dvije sedmice kasnije i zlosretni pokret četnika prema Srbiji završen u paklu na Zelengori, učinili bespredmetnim sve ustaško - četničke kombinacije.
by Edin Čengić @ 2006-06-09

Johny wrote:

dallton wrote:

kiky wrote:samo ako se svi NARODI slože ..... bla bla ...
onda ima dodo koji je zadužen da se srbi ne slažu ni sa čim ....
i eto srbija to ( nešto) nemože podražat .......
slobodan milošević .....

umiveni sloba, verzija 2009, s kratkim rokom trajanja

A i nije mu bas kratak rok, traje vec 5 godina, a i najmanje ce toliko

kiky wrote:ma nek tadić bude predsjednik milion godina u srbiji i predsjednik eu uz to ....
nama ni iz đepa ni u đep ...
samo nek ostavi bih na miru ...

Johny wrote:Slusajte moje reci, Tadic ce biti predsednik Velike Srbije a najvise glasova dobice u Sarajevu i Zenici

Johny wrote:Slusajte moje reci, Tadic ce biti predsednik Velike Srbije a najvise glasova dobice u Sarajevu i Zenici

kiky wrote:taman mislim mi ozibljno tabirimo kad đoni se zafrkava ...
pa nemoj tako ...
đony ...