Forum Klix.ba

jao_situacije wrote:Možda je već neko pitao, ali evo mene zanima odakle ovoliki psi ? Mislim nije moguće da je ovoliko ljudi u KS imalo pse i pustilo ih na ulice. Čuo sam priču, eh sad je li šuplja, da su psi dovezeni sa strane u KS jer se znalo da neće biti adekvatne reakcije na problem.
Ima li neko neki podatak cifru statistiku jer mi je stvarno čudno ovo, ne znam kad sam zadnji put vidio da ljudi šetaju tolike pse pa da su njihovi..

jao_situacije wrote:Možda je već neko pitao, ali evo mene zanima odakle ovoliki psi ? Mislim nije moguće da je ovoliko ljudi u KS imalo pse i pustilo ih na ulice. Čuo sam priču, eh sad je li šuplja, da su psi dovezeni sa strane u KS jer se znalo da neće biti adekvatne reakcije na problem.
Ima li neko neki podatak cifru statistiku jer mi je stvarno čudno ovo, ne znam kad sam zadnji put vidio da ljudi šetaju tolike pse pa da su njihovi..

AlwaysHappy wrote:Podhitno treba nesta poduzeti u naselju Nova Breka.Na svakom cosku je copor pasa,mozda samo da jedan copor nije agresivan ostala 3 4 copora su nepodnosljiva.Svaku noc ja ih moram kamenjati tjerati a inace ljetos su me i izujedali po nogama a najgori pas je bijeli,inace vodza copora on je ljudi moji ko lav a najagresivniji je i sto je najgore milion je slucajeva bilo da nekoga ovdje napadnu ili izujedaju a pored svega toga ima jedna sto je ja zovem "saptacica pasa" koja neda na njih ja ako ovako nastavi bicu primoran bijelog i ostalu klapu pobiti pa kako god

klixoris wrote:

AlwaysHappy wrote:Podhitno treba nesta poduzeti u naselju Nova Breka.Na svakom cosku je copor pasa,mozda samo da jedan copor nije agresivan ostala 3 4 copora su nepodnosljiva.Svaku noc ja ih moram kamenjati tjerati a inace ljetos su me i izujedali po nogama a najgori pas je bijeli,inace vodza copora on je ljudi moji ko lav a najagresivniji je i sto je najgore milion je slucajeva bilo da nekoga ovdje napadnu ili izujedaju a pored svega toga ima jedna sto je ja zovem "saptacica pasa" koja neda na njih ja ako ovako nastavi bicu primoran bijelog i ostalu klapu pobiti pa kako god

Taj bijeli pas sa Breke je, ja mislim, najpoznatiji pas u Sarajevu
Ne kontam kako ga do sada niko nije rokn'o obzirom koliko terorise narod i kakvu reputaciju je stekao... Stvarno i ljudi mogu trpiti, to je cudo jedno

kakaljin wrote: Neku noc je taj bijeli sa ostalim psima napao covjeka na raskrsnici kod bolnice, kako smo culi da pomaze covjek izasli smo iz kuce i sa lopatama i peper sprejom se nas nekoliko zaletilo da odbrane covjeka i bilo je lopatom po psu, kako su se razbjezali i poceli cviliti. Covjeka smo odveli u bolnicu koji je bio krvav od ujeda i po rukama i nogama i razderane odjece. DA nismo izletili neznam sta bi bilo sa covjekom jer su covjeka oboriri na zemlju i ujedali ga gdje su stigli.

Zastozato wrote:Dajte vi sa Breke javite da ste liferovali tog bijelog psa. Stvarno nema smisla, pa nije medjed. Dokad ce se o ovome samo pisati, kad ce konkretne akcije, protesti ili tako nesto? Ovo je cista dehumanizacija koju sprovode ovi na vlasti udruzeni sa organizacijama koji kupe kajmak protiv obicnog, vecinskog bosnjackog zivlja. U RS niko ne smije i nece da zaviri jer se ovo sve radi ciljano, a ti Bosnjo samo suti, vazno je da ne puca.

Rizvan wrote:

jao_situacije wrote:Možda je već neko pitao, ali evo mene zanima odakle ovoliki psi ? Mislim nije moguće da je ovoliko ljudi u KS imalo pse i pustilo ih na ulice. Čuo sam priču, eh sad je li šuplja, da su psi dovezeni sa strane u KS jer se znalo da neće biti adekvatne reakcije na problem.
Ima li neko neki podatak cifru statistiku jer mi je stvarno čudno ovo, ne znam kad sam zadnji put vidio da ljudi šetaju tolike pse pa da su njihovi..

Pa naravno da su dovoženi, čak su građani i svjedočili kad ih ispuštaju iz kombija.

MrShadow wrote:jel ima neki otrov da im se ubaci u hranu i da pocrkavaju, ali bezbolno ?

U Ul. Zmaja od Bosne, oko zgrade gdje je kafic La Casa Mata se vrti copor od 10-ak pasa. Neki dan kad sam parkirao auto i izvadio neke namirnice iz auta te krenuo prema ulazu opkolili su me i poceli rezati i lajati na mene, valjda su nanjusili hranu ili sta vec. Da sam imao pistolj u tom trenutku bez razmisljanja bi ih potamanio sve do jednog mamicu im, pitam se samo sta bi bilo da tako neko sa djetetom ili bebom naleti.

Najgore je sto svako jutro kad krenem na posao neka od starih baba stanara im iznosi hranu, takvi idioti su ih i navikli da budu tu.

Trovanje pasa na području grada Beograda u periodu od 2006. do 2012. god.
Dogs poisoning at the territory of Belgrade in the period from 2006. to 2012.
Krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja uvedeno je u naše krivično pravo
1. januara 2006. godine i predstavlja relativno novu inkriminaciju (Batrićević,
2010b). Ubrzo potom, zabeležen je određen broj prijava, optuženja i osuda, koji
ne zaostaje u odnosu na broj ostalih krivičnih dela protiv životne sredine. Godine
2006. nadležnim organima prijavljena su 32 punoletna lica kao učinioci ovog krivi­254
čnog dela. U 2007. godini broj prijavljenih učinilaca iznosio je 80, u 2008. godini
115, a u 2009. godini za ovo delo je bilo prijavljeno 116 punoletnih lica. Tokom
2010. godine za krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja prijavljena su ukupno
123 punoletna lica, neznatno više nego prethodne godine. Kod maloletnika je
zabeležen određen broj lica koja su prijavljena za isto krivično delo, ali može da se
konstatuje da je on značajno manji. Za ovo krivično delo su 2007. godine prijavljena
3 maloletnika, a tokom 2008. i 2009. godine 2 maloletnika. U saopštenju Republičkog
zavoda za statistiku koje se odnosi na prijavljene, optužene i osuđene
maloletnike u 2010. godini izneti su samo podaci o ukupnom broju maloletnika za
sva krivična dela protiv životne sredine, bez navođenja podataka za pojedinačna
krivična dela iz te grupe. O tome koliko je životinja namerno ili slučajno otrovano
na teritoriji Republike Srbije na godišnjem nivou ne postoje zvanični podaci.
U periodu od 2006. do 2012. godine Katedra za sudsku veterinarsku medicinu
i zakonske propise, Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu obdukovala
je 48 leševa pasa u cilju postavljanja sumnje na trovanje. Najveći broj slučajeva
evidentiran je u 2011. godini (17), zatim u 2010. godini (12), 2012. godini (10),
2009. (6), 2008. (2) i po jedno trovanje u 2007. i 2006. godini. Ekspertize su obavljane
po osnovu zahteva istražnog sudije u 32 slučaja, a po zahtevu vlasnika u
17 slučajeva. Najučestalija trovanja bila su na opštini Rakovica (10), zatim opštini
Voždovac (6), Novi Beograd (4) i Zvezdara (3). Na javnim površinama otrovan
je 31 pas, a u dvorištima 17 pasa. Od ovog broja bilo je 35 mešanaca i 13 rasnih
pasa. Od njih su 25 bili vlasnički psi i 23 lutalice.
Na osnovu rezultata obdukcije u 19 slučajeva postavljena je sumnja na trovanje
antikoagulantnim rodenticidima, u 17 slučajeva na trovanje kreozanom i u 11
slučajeva trovanja sumnjalo se na organofosfatne i karbamatne pesticide. Hemijsko-toksikološka
analiza uzorkovanog materijala izvršena je samo u 6 slučajeva,
kada je u uzorcima organa uginulih pasa utvrđeno prisustvo kreozana, metomila
i karbofurana. U svim slučajevima je na osnovu anamnestičkih podataka, kliničke
slike ili nalaza prilikom obdukcije zaključeno da se radilo o namernom trovanju.
Prikupljanje dokaza u slučaju sumnje na trovanje /
Collecting of evidence in cases of suspected poisoning
U cilju prikupljanja dokaza potrebno je da veterinar forenzičar sa posebnom
pažnjom proceni anamnestičke podatake, detaljno opiše ili pribavi opis kliničkih
simptoma koji su prethodili uginuću, obradi mesto događaja, stručno obavi patomorfološki
pregled leša, uzorkuje adekvatan materijal za hemijsko-toksikološku
analizu i konačno postavi sumnju na određenu vrstu otrova. Prvi korak na tom
putu je uviđaj, kao posebna radnja čiji je cilj prikupljanje i registrovanje svih relevantnih
informacija radi razjašnjenja krivičnog dela i pribavljanja svih dostupnih
dokaza. Uviđaj predstavlja sistem raznovrsnih kriminalističkih radnji kojima se na
mestu događaja opažaju i uz učešće stručnih lica ili upotrebom specijalnih instrumenata
kriminalističke tehnike, posredno ili neposredno, utvrđuju sve bitne okolVet.
glasnik 68 (3-4) 251 - 263 (2014) Aleksić Jelena i sar.: Trovanje životinja –
veterinarsko medicinski i krivično pravni aspekti255
nosti spornog događaja, pronalaze i u skladu sa kriminalističko-tehničkim pravilima
stručno obrađuju tragovi i predmeti krivičnog dela. Uviđaj se vrši kada je potrebno
utvrditi ili razjasniti neke važne činjenice u krivičnom postupku neposrednim
čulnim opažanjem i zbog toga važi za najpouzdaniji način utvrđivanja činjenica
(Simović, 2009).
U slučaju trovanja životinja, uviđaj će se sprovoditi kako u užem tako i u širem
krugu oko mesta na kome je pronađen leš životinje. Uviđaj spada u takozvane
hitne radnje, jer se preduzima što je moguće brže po saznanju za učinjeno
krivično delo, odnosno za određeni događaj čija je moguća posledica krivično delo.
Zahtev za izrazito hitnim sprovođenjem uviđaja proizlazi iz činjenice da može
biti efikasan samo ukoliko se obavi odmah po prispeću informacije o postojanju
potrebe za njegovim sprovođenjem. U protivnom, važni tragovi i predmeti krivičnog
dela, odnosno dokazi uopšte, mogli bi zauvek da se izgube usled dejstva
različitih faktora kao što su atmosferske prilike, ali i slučajne ili namerne ljudske
delatnosti (Škulić, 2009). Uviđaj, kao posebna radnja dokazivanja ima značaj i
važnost u slučaju postojanja sumnje da je izvršeno krivično delo ubijanja životinja
trovanjem. Ovo iz razloga što je moguće da se dragoceni materijali, koji bi kasnije
mogli da budu podvrgnuti ekspertizi, mogu uništiti ili dovesti u stanje da ne mogu
da se analiziraju na adekvatan način.
Veterinar forenzičar ima presudnu ulogu u obezbeđivanju materijalnih dokaza
za procesuiranje namernog trovanja životinja. Postupak prikupljanja i obezbeđivanja
dokaza podrazumeva i uzorkovanje suspektnog materijala. Ukoliko
postoje tragovi ili ostaci neuobičajene materije različitog agregatnog stanja, oblika
i boje u okolini mesta egzitusa, bojene supstance na njušci, dlačnom pokrivaču
šapa ili povraćen sadržaj prilikom vršenja uviđaja, odnosno prilikom obrade mesta
događaja treba ga fotografisati, uzorkovati na način kojim je obezbeđen od rasipanja
i označiti radi dostavljanja na analizu.
Prikupljanje anamnestičkih podataka je lako u slučajevima kada su vlasnici
videli unošenje otrova od strane svog ljubimca. Ukoliko postoje drugi svedoci
potrebno je uzeti njihove izjave u vezi sa okolnostima slučaja. Češće se dešava
da ovaj čin prođe neopaženo ili u odsustvu ljudi, što dodatno otežava postavljanje
sumnje na trovanje. U situacijama kada su uviđaju prisustvovala službena lica-
policija ili veterinarski inspektor, dokumentaciji treba priključiti odgovarajuće
zapisnike. Ukoliko je životinji pružena veterinarska pomoć, neophodni su podaci
o kliničkoj slici, preduzetim merama lečenja i vrsti primenjene terapije. Važno je
saznanje da li je životinja bila u zatvorenom ili na otvorenom prostoru, broj, vrsta
i zdravstveni status drugih životinja u istom okruženju, kao i kako se životinja
ponašala, kojom brzinom i intenzitetom su nastajali i smenjivali se klinički simptomi
do uginuća.
Obaveza veterinara forenzičara je i održavanje kontakta sa predstavnicima
izvršne i sudske vlasti u cilju otkrivanja svih dela koja imaju obeležja ubijanja i zlostavljanja
životinja i kažnjavanja učinalaca.

Ridjobrki wrote:Samo da pozdravim komšije iz Bosanske Krupe i čestitam im na postignutom uspjehu u rješavanju problema pasa lutalica


Krajina FTW <3

jao_situacije wrote:

Ridjobrki wrote:Samo da pozdravim komšije iz Bosanske Krupe i čestitam im na postignutom uspjehu u rješavanju problema pasa lutalica


Krajina FTW <3

?

Ridjobrki wrote:

jao_situacije wrote:

Ridjobrki wrote:Samo da pozdravim komšije iz Bosanske Krupe i čestitam im na postignutom uspjehu u rješavanju problema pasa lutalica


Krajina FTW <3

?

Nemam pojma, ili to ili je bilo neko kolektivno samoubojstvo pasa na deponiji.

Ridjobrki wrote:Ne zna se, niko ništa ne zna o tom slučaju

:zvizdi:

jao_situacije wrote: Na osnovu rezultata obdukcije u 19 slučajeva postavljena je sumnja na trovanje
antikoagulantnim rodenticidima, u 17 slučajeva na trovanje kreozanom i u 11
slučajeva trovanja sumnjalo se na organofosfatne i karbamatne pesticide.

Ridjobrki wrote:Prema Ali Šiljdediću postoje indicije da nije riječ o prirodnoj smrti. Vrag će ga znati.

All Apologies wrote:

jao_situacije wrote: Na osnovu rezultata obdukcije u 19 slučajeva postavljena je sumnja na trovanje
antikoagulantnim rodenticidima, u 17 slučajeva na trovanje kreozanom i u 11
slučajeva trovanja sumnjalo se na organofosfatne i karbamatne pesticide.

Antikoagulanti super


Možda bi mogli i tako neki obični lijekovi za pritisak itd?