Nervira me puno stvari, ali ova kur**bolja da se čisti snijeg, pa čak i oni koji mogu, a neće, mi nikad neće biti jasna. Npr. ovo je ulica koja se spaja sa prilaznom ulicom do moje zgrade:
Moja je u dosta boljem stanju, ali ova je katastrofa. Inače se 4 ulaza vežu za nju i ne mogu da vjerujem da niko neće da izađe pa da makar počne čistiti, ali zato znaju da pišu i seru po društvenim mrežama kako službe ne rade svoj posao ili tako nešto, dok oni lično ne mogu dupe dignuti, lopatu uzeti i nešto uraditi za dobrobit svoju/svojih komšija. Naravno, tu je i čuveno tradicionalno ostavljanje auta na mjesto koje je neko drugi očistio, pa kada se vratiš s posla nemaš gdje ostaviti auto jer ih boli k**** ko je čistio, samo neka oni imaju gdje svoje auto parkirati. Jutros sam očistio dva mjesta za sebe i posuo malo soli da se možemo svi okretati sa autima ako treba, iako me leđa već malo bole, ali stvarno mislim da li sam idiot što eto hoću da olakšam i sebi i ostalima.
Fakat se čovjek treba zapitati, šta kada bi palo pola metra ili više snijega? Kad se sjetim onog snijega iz 2012. i kako smo naredni dan 04.02. odmah počeli čistiti ja, otac i još nekoliko komšija, pa smo makar nešto uspjeli očistiti i osposobiti ulicu, pa je bilo druženja uz čaj i zajebancije, dok danas sumnjam da bi tako bilo kada bi bilo. Da se ne shvati pogrešno ili da ja nešto paranoično se istresam, ali fakat se moramo zapitati u šta se pretvaramo i zašto postajemo tako lijeni po pitanju nekih stvari?
Mnogi dugogodisnji vozaci u rikverc voze da ne puste kvacilo do kraja 
