https://pescanik.net/borci-za-mir/
Originalni clanak se placa, prevod na linku.
Godine 2005. grupa bivših izraelskih vojnika koji su odbili da služe na Okupiranim teritorijama sastala se s grupom Palestinaca koji su se borili protiv izraelske okupacije i proveli određeno vreme u izraelskim zatvorima. Sastanak je održan u skromnom hotelu u Bejt Džali, u blizini Vitlejema, na okupiranoj Zapadnoj obali. Bio je to kraj druge intifade, koja je odnela živote oko 3.000 Palestinaca i 1.000 Izraelaca. Mnogi ljudi u grupi aktivno su učestvovali u nasilju.
Ta borba je teška. Mnogi ljudi, ovde i širom sveta, veruju da je ovaj sukob osuđen da se stalno nastavlja. Mi, naprotiv, insistiramo na tome da ljudi i društva koja oni prave nisu okamenjeni entiteti već procesi otvoreni za intervencije. Nije reč o tome da je sve moguće. Prošle traume, zavisnosti i navike mišljenja ograničavaju naš horizont. Duboko ukorenjene verske tradicije na obema stranama polažu pravo na celu zemlju; one neće iščileti. Ali oba društva imaju i ideje o kompromisu – kao što je sulha (na arapskom „pomirenje“), plemenski mehanizam za rešavanje sukoba koji je overilo vreme – i upravo na te ideje možemo da se oslonimo u traženju mirnog rešenja.
Proces rehumanizacije za koji se mi zalažemo nije buket lepih želja. On znači viđenje svih ljudskih života kao jednako svetih i opiranje svim ideologijama i mehanizmima koji jednu grupu ljudi izlažu nasilnom i ugnjetačkom ponašanju druge grupe. Naša vizija ne briše asimetriju u moći između Izraelaca i Palestinaca, ali je preispituje. Radeći kao ravnopravni partneri u odlučivanju i formulisanju naših poruka, trudimo se da otelovimo budućnost koju želimo da stvorimo, a ne samo da o njoj govorimo.
Okupacija je najveća prepreka na putu ka budućnosti i mnogo energije trošimo boreći se protiv nje. Bunili smo se protiv neravnopravnog pristupa vodi u Južnim hebronskim brdima, protestovali protiv širenja izraelskih naselja na Zapadnoj obali i organizovali se protiv raseljavanja palestinskih zajednica u dolini Jordana. Opirali smo se ograničenjima slobode kretanja za Palestince, rušenju njihovih kuća koje su sprovodili izraelski doseljenici i zatvaranju palestinske dece. Naši aktivisti, Palestinci i Izraelci, izveli su zajedno više stotina direktnih akcija, mitinga, marševa, javnih govora i komemorativnih svečanosti. Bojkotovani smo, tučeni, ponekad hapšeni, a sve zbog – kakva ironija! – „ometanja mira“.
Ali čak i gubitak se može pretvoriti u saosećanje. Osamnaest godina „Borci za mir“ održavaju zajedničke komemorativne svečanosti za one koji su ubijeni u sukobu. Ovogodišnjoj ceremoniji je prisustvovalo 15.000 ljudi. Pre nekoliko godina, započeli smo zajedničku godišnju Nakbu, komemorativnu ceremoniju posvećenu raseljavanju i brisanju stotina palestinskih zajednica 1948. godine: svako rešavanje sukoba mora uzeti u obzir te događaje.
Naše ceremonije naglašavaju posledice masovnog nasilja po pojedince. Izraelci i Palestinci koji su izgubili svoje najdraže ili doživeli raseljavanje dele svoja iskustva i izražavaju svoju posvećenost životu i slobodi uprkos bolu, ali i zbog njega. Podeliti gubitak znači priznati ljudskost neprijatelju i videti da smo kao pojedinci svi žrtve ovog nasilja koje se stalno ponavlja. Ali smo i njegovi počinitelji.
To je naša druga ključna poruka. Rat je izbor; imamo mogućnost da izaberemo drukčije kako bismo sprečili buduće žrtve. Na nama je da ukinemo razloge za nasilje, okupaciju, ideologije mržnje i nadmoći.
Oni od nas koji su nekad bili upleteni u nasilno ugnjetavanje Palestinaca ili u nasilan otpor izraelskoj okupaciji teže ne da poreknu našu prošlost već da rade s njom, da je pretvore u osnovu za zajedničku, konstruktivnu aktivnost. Kad tako mnogo ljudi, ovde i širom sveta, otvoreno ili potajno želi da jedna strana pobedi drugu silom, mi insistiramo, kao što smo uvek činili, na tome da ovaj sukob ne može biti rešen vojnim sredstvima. Držimo se svoje ljudskosti. Kroz ovu oluju vodi nas vrednost svakog života.
Sulaiman Khatib i Avner Wishnitzer
