Forum Klix.ba

HarTar wrote: ↑03/12/2023 21:34 Šef Shin Beta, Ronen Bar, prijeti da će ubiti visoke zvaničnike Hamasa koji se nalaze u Turskoj i Kataru.

HarTar wrote: ↑03/12/2023 21:34 Šef Shin Beta, Ronen Bar, prijeti da će ubiti visoke zvaničnike Hamasa koji se nalaze u Turskoj i Kataru.

Rothmans wrote: ↑03/12/2023 16:09

MUNAFIK wrote: ↑03/12/2023 14:08

HarTar wrote: ↑03/12/2023 10:22

Imal igdje priblizan broj koliko je eliminisano ovih agresora i vršioca genocida?

Lete kikice na sve strane i mene zanima koliko je jevrejskih vojnika eliminisano dosad ?

Teror-rijaliti

HAARETZ
04/12/2023

Teško je proceniti kolektivnu psihološku štetu koja se nanosi građanima Izraela u danima primirja. U pravu su novinari koji ističu da nigde na svetu još uvek nije bilo ovakvih televizijskih prenosa. Ovo je nešto posebno, kao uvod u novi svet u kom terorističke organizacije terorišu civile. Ovo je probni rijaliti iz pakla. Okvir dogovora o oslobođenju otetih je zapravo format za jezivi rijaliti šou koji se bavi bliskom budućnošću gde rijaliti programi prelaze Rubikon i igraju se života i smrti pravih ljudi. Ovde nema proterivanja kući ili na neko ostrvo. Kao u Netflixovom hitu „The Squid Game“.

Okvir dogovora o oslobođenju otetih reflektuje mračni duh vremena naše kulture pod dubokim i kontinuiranim uticajem rijaliti žanra, koji oblikuje način razmišljanja i shvatanja stvarnosti u celom svetu. Jahja Sinvar [komandant Hamasa u Gazi] zna koliko su građani Izraela navučeni na televiziju i takođe zna šta vole da gledaju. Ovde im je pripremio reality snuff od kog nisu u stanju da odvoje pogled. Svako veče Izraelce obaveštavaju da je desetak ljudi oslobođeno, a napetost ih je do tada već prikovala za ekran. Nakon toga sledi katarza. Oni razumeju Sinvarovu predstavu i format rijalitija koji je izmislio da se igra njihovim emocijama. Oni shvataju da se učesnici i porodice muče. Ali ipak pristaju na to.

To je ostvarenje vizije „Igre gladi“. Izrael je probni teren, kao što je bio sa vakcinama protiv korone. Pravi ljudi se nalaze u istinskoj i neposrednoj smrtnoj opasnosti. Rijaliti zahteva i takmičarski element. Ako nema takmičenja nema ni igre, nema ni pobednika. Gde je ovde takmičenje? Ono je skriveno, prefinjeno i izražava se samo kroz pitanje svih pitanja, kroz moto ovog čudovišnog rijalitija: ko će danas biti oslobođen? Solidarnost između porodica je prava i iskrena, naravno, ali pitanje ipak stoji. To je neka vrsta zero sum igre koja se nevoljno odvija između njih i bez ikakve inicijative s njihove strane. Još jedan dan u zatočeništvu je dan bliže smrti. Sat otkucava, a takmičenje je igra protiv protoka vremena. Ali takmičenje se odnosi i na pitanje prioriteta u oslobađanju. Postoji hijerarhija: deca pre odraslih, žene pre muškaraca. To su bolesne okolnosti koje su nametnute gledaocima igre. Teške moralne dileme, kao i u svakoj rijaliti igri, ali ovde još jačeg intenziteta.

Igre pogađanja identiteta onih koji će biti oslobođeni u studijima i po kućama su preuzete direktno iz „Igara gladi“. Ovaj format je u stvari nova vrsta terora: zastrašivanje mase kroz rijaliti. Nazvaćemo ga terroreality. Ono što ga čini posebno efektivnim jeste nužni sastojak svakog rijalitija: svedočanstva učesnika kojih ovde ima u izobilju. Intervjuišu se članovi porodica otetih koji su ostali u Gazi, kao i oni koji su se vratili; oni pružaju kritične informacije za mehanizam igre publici koja žudi za svakom mrvicom detalja o proživljenom iskustvu, traumi, trenucima sreće i žalosti. Sve je prožeto najdramatičnijim mogućim stvarima. Televizija koja se mora gledati.

Rogel Alpher, Haaretz, 29.11.2023.

Prevela Alma Ferhat

Peščanik.net, 04.12.2023.

SmokingMan wrote: ↑04/12/2023 11:43 Slabašan članak, kamo sreće da se neko potrudio oko fragmenata događaja i posložio ih u jednu povezanu cijelinu, ima ih, ali ovi novinari nikako da napišu smislenu analizu. Gdje im se žuri sa ovim prepiranjem onoga što se već zna. Trebalo bi duboko udahnuti, i pronaći onaj pravi zanos, i unijeti se malo u uloge žrtava.

Bloo wrote: ↑04/12/2023 11:48

SmokingMan wrote: ↑04/12/2023 11:43 Slabašan članak, kamo sreće da se neko potrudio oko fragmenata događaja i posložio ih u jednu povezanu cijelinu, ima ih, ali ovi novinari nikako da napišu smislenu analizu. Gdje im se žuri sa ovim prepiranjem onoga što se već zna. Trebalo bi duboko udahnuti, i pronaći onaj pravi zanos, i unijeti se malo u uloge žrtava.

Ako mislis na ovaj PEscanikov, on je, barem se meni tako cini, vise napisan pod dojmom videnog.

Bloo wrote: ↑04/12/2023 11:50 @SmokingMan
https://pescanik.net/vaznost-palestinskih-zivota/

Originalni intervju J. Butler
https://www.democracynow.org/2023/10/26 ... za_israel
https://www.democracynow.org/2023/10/26 ... - VIDEO 2

We speak with philosopher Judith Butler, one of dozens of Jewish American writers and artists who signed an open letter to President Biden calling for an immediate ceasefire in Gaza. “We should all be standing up and objecting and calling for an end to genocide,” says Butler of the Israeli assault. “Until Palestine is free … we will continue to see violence. We will continue to see this structural violence producing this kind of resistance.” Butler is the author of numerous books, including The Force of Nonviolence: An Ethico-Political Bind and Parting Ways: Jewishness and the Critique of Zionism. They are on the advisory board of Jewish Voice for Peace.


MAda mislim da si vec upoznat sa njom. Kroz druge momente.

Anyway, moze biti interesantno.

SmokingMan wrote: ↑04/12/2023 12:09

Bloo wrote: ↑04/12/2023 11:48

SmokingMan wrote: ↑04/12/2023 11:43 Slabašan članak, kamo sreće da se neko potrudio oko fragmenata događaja i posložio ih u jednu povezanu cijelinu, ima ih, ali ovi novinari nikako da napišu smislenu analizu. Gdje im se žuri sa ovim prepiranjem onoga što se već zna. Trebalo bi duboko udahnuti, i pronaći onaj pravi zanos, i unijeti se malo u uloge žrtava.

Ako mislis na ovaj PEscanikov, on je, barem se meni tako cini, vise napisan pod dojmom videnog.

Ne znam koliko i pod kakvim okolnostima i koliko je to dobro u domenu sagledavanja zaista onoga što se dogodilo. Za priču je se potrebno izložiti riziku, pribran izaći vani, provesti nekoliko dana na različitim lokacijama, primjerice od Hebrona do Juga Gaze. Danas žurnalistika pati od lijenosti i dosta toga se odvija tek u krugu kancelarije, ne znam koliko njih to zaista radi u nekom srčanom ritmu, pa toliko i ne misle o tome da li će negdje izgubiti glavu ili ne. Dao bih Pulitzera onome ko bi praktično sakupio nešto stvari u ranac, strpao tu i tamo friškog novca u džep, povukao za sobom nekog jednako ludog kolegu fotografa da mu usput pravi i društvo. To je negdje bilo rašireno do Invazije na Irak, kasnije se pristupilo manjem riziku, a odnos između vojske i je omogućio agencijskim kućama da naprave nešto elastičniji odnos. Jer niko nikada nije mogao garantovati fotoreporterima sigurnost na frontu.

Koliko sam obaviješten u pogledu Ukrajine, skoro svi reporteri daju "idiote" vojnicima, kako bi izbjegli da sa vojskom skakuću po tranšeima. To su oni jednokratni aparati za upotrebu, daš nekome da fotografiše ko nema pojma šta je shutter speed, i nije više bitno koliko je to dobra fotografija, bitno je da je načinjena na prvoj liniji otpora, i da što prije bude spremna za javnosti.

Istina se ne treba pretvoriti u spektakl, već u svjedočanstvo jednog vremena, i kao takvo ne smije biti samo prolazni podsjetnik.