OVAKO FAŠISTU PREDSTAVLJA ŠUMSKI „PRESS“: Dragoslav Bokan (53), beogradski režiser, pisac, publicista, nekadašnji vođa dobrovoljačke srpske jedinice "Beli orlovi" i jedan od tvoraca imena Republika Srpska za Press kaže da je RS mimo svoje volje, ali samim svojim položajem i sudbinom danas nesumnjivo postala Pijemont srpstva!
BITI SRBENDA U ŠUMSKOJ, AH LJEPOTE: Republika Srpska je središte i centar naše otadžbinske ideje. Dakle, bogu hvala, ona ne mora da prolazi kroz sve one psihološke, političke i kulturne rituale proživljavanja eks-Ju sindroma dvostruke svesti ("mi" kao Srbi i "mi" kao Jugosloveni) jednog razrušenog i udvojenog, samom sebi suprotstavljenog nacionalnog identiteta bez uporišta u političkoj realnosti.
SRBIJA JE GOLI KURAC: Zbog toga je teže zamisliti da iko oduzme RS jedno selo ili livadu nego Srbiji čitave oblasti. U Srpskoj bi postojao organski otpor i slobodarska nepopustljivost prema takvom pokušaju, dok je onemoćala, izmoždena, obezbožena i obezglavljena Srbija danas spremna samo na verbalni otpor i kvazibunt prejakim rečima.
BELI ORAO IMA IDEJU: Srbija bi, ma kako to paradoksalno i pretenciozno zvučalo, trebalo da se pripoji Srpskoj.
A OD KUMA – ŠUMSKA: Na poziv ministra informisanja Velibora Ostojića, Goran Marić, Sonja Karadžić i ja početkom devedesetih u kasarni u Rajlovcu smišljali smo ime Republici Srpskoj: nas troje smo se osamili i u par dana osmislili ideju da ova, tada samo oslobođena srpska teritorija bivše BiH, zadrži ime "Srbija" u onom drugom svom obliku - kao u slučaju Francuske, Češke, Danske, Grčke, Engleske... Po tom modelu smo predložili ime "Srpska" i ono je ubrzo usvojeno sa naknadnim dodatkom "Republika".
TI DIVNI KRVOLOCI RAŠO I RATKO: Nema nikakvog smisla kritički suditi o tim ličnostima iz današnje perspektive i posle svega, o ljudima koji se bespravno drže u zatvoru zbog svega onog najboljeg i najhrabrijeg što su ikada učinili u životu, svega onog najopasnijeg i po sebe i po svoje najmilije...
DOZVOLITE DA SE DODIKU UVUČEM U ANALNI OTVOR: Kada je reč o savremenim državnicima RS, oni to i jesu, i od samog početka do sada su se, za razliku od političara (nikad državnika) iz Srbije, zaslepljenih politikantstvom i isključivo partijskim interesima, takvima pokazali u kontinuitetu. Milorad Dodik je po svom arhetipu pre i iznad svega tip "domaćina" i on baš tako, kao pravi gazda, čuva i brani ono što doživljava kao svoje gazdinstvo, žestoko i na sve moguće načine, ne dajući ni pedalj teritorije, ne popuštajući pred mnogim pritiscima na koje je Srbija, s druge strane, reagovala pasivno i kapitulantski. To je neporeciva činjenica.
BLAGO ŠUMNJACIMA POD ČIZMOM MILETA DODIKA: Mi iz Srbije možemo samo s čežnjom da gledamo prema bratskoj nam državi s druge strane Drine. Možemo da sanjamo količinu suvereniteta koji je Srpska uspela da sačuva u neuporedivo težim okolnostima nego što su bile one beogradsko-srbijanske. Na primer, naš premijer se prema Srbiji ponaša, otprilike, kao neko ko je na lutriji (dakle, ničim zasluženo) dobio veliki stan i onda ga, bez ikakvog sentimenta, istovremeno prodaje trojici kupaca, a niko od njih trojice ne zna da ga je tri puta prodao. I mi, građani Srbije, danas smo samo nemoćni podstanari u tom ko zna kome sve već prodatom stanu i nervozno čekamo kakav će prema nama biti novi gazda i ko će to biti.
JEDVA ČEKAM DA SE VOJA VRATI: Šešelj je jedina realna politička figura iz Srbije u ovom trenutku. Dakle, paradoks je da je ličnost koja duže od 12 godina boravi u svojoj zatvorskoj ćeliji u Hagu mnogo realnija od svih ovdašnjih prikaza, sablasti i marioneta najrazličitijih partijskih boja i ideoloških vrsta koje se mehanički smenjuju u našem, odavno nepostojećem, političkom životu.
SLOBA JE BEŽAO OD PRAVOSLAVNOG ČINIOCA: Milošević je, pre svega, pogrešio što se nije odrekao komunizma, čime je naneo Srbiji i svim Srbima nenadoknadivu, skoro pa neizmernu štetu. A to što su ga nasledili onakvi kakvi su ga nasledili - ničim ne umanjuje njegovu istorijsku krivicu. Pokušavajući da meša nespojive ideje i ideologije, bežeći od pravoslavnog činioca u srpskom društvu, Milošević je započeo sve ono čemu i danas s tugom i žaljenjem prisustvujemo i što sve više liči na pogrebni ispraćaj posmrtnih ostataka srpske slobode i konačnu sahranu srpske suverenosti.
DA SRBIJA IMA MILETA UMESTO VUČIĆA, GDE BI JOJ BIO KRAJ: U Bugarskoj vlada mafija, u Hrvatskoj Nemačka, u Nemačkoj - SAD od 1945, a kod nas vladaju svi i niko. Svi oni pokušavaju da uđu u isti stan koji su povoljno i lako kupili (ispod svake vrednosti) od srbijanskih državnih zastupnika s ciljem da ga preurede po svom modelu ili dalje preprodaju. Ta suštinska geopolitička, ideološka, društvena, kulturna i duhovna dezorijentacija srbijanskog dela srpskih zemalja je naš strašni usud, smrtonosno istorijsko iskušenje naše generacije.
SEM MILETA, ŠTA JOŠ FALI DANAŠNJOJ SRBIJI: Nedostaje nam onaj naš vekovni svetosavski, kosovski i autentično hrišćanski pogled na svet. Mi smo od njega još davno odustali, ne shvatajući njegov smisao, pogrešno misleći da je "zastareo", "nemoderan" i "nefunkcionalan". A nije tako... Nedostaju nam, takođe, čvrsta vera i međusobno bratsko saosećanje. I, više od svega, doživljaj naše Srbije kao otadžbine, a ne onoga što svaki ovdašnji režim pravi od nje.
NEDOSTAJE NAM SVETOSAVSKI AUTOPUT: Tragično nam nedostaje osećaj da smo "narod" (sa prošlošću, istorijskim iskustvom i kolektivnim identitetom), a ne samo apstraktno "stanovništvo". "Srpska ideja" je povratak na naš davni, trajni i jedini srpski, svetosavski put. Svako eksperimentisanje sa oblicima našeg nacionalnog i državnog identiteta je opasno po život, sa otvorenom opcijom lakog i često neizbežnog upadanja u bezbrojne provalije.
KAKO DA RAZGORIMO SRPSTVO I SPALIMO KOMŠILUK: Ponoviću, u RS od početka postoji realno osećanje srpstva. Ono je ugrađeno u njene temelje odbrane i funkcionisanja, dok je u savremenoj Srbiji srpstvo odavno iščezlo i sada predstavlja samo besomučno recitovanje napamet naučenih pojmova o navodnom "nacionalnom interesu" i tobožnjim "narodnim potrebama" - bez ičeg realnog u tome i osećanja za naš nacionalni i duhovni identitet, bez smisla i suštine. Nažalost, ali je tako... Dakle, svetla za spas postoje samo ih treba "upaliti" i razgoreti. To je jednostavno da jednostavnije ne može biti i, u isto vreme, komplikovano da se ništa komplikovanije i teže od toga ne može zamisliti.
ZAPAD VEČITO HOĆE DA UNIŠTI MAJKU RUSIJU: Ni mržnja, ni divljenje nisu pojmovi zapadnog sveta. Bilo bi mudrije da počnemo da tumačimo politički Zapad kao jednu prirodnu stihiju, kao orkan, cunami, poplavu ili najezdu skakavaca. Taj svet funkcioniše po zakonima tržišta i sasvim pragmatičnim interesima, po ogoljenoj logici proizvodnje i potrošnje. I kao što silovita poplava pokušava da ukloni sve pred sobom, tako i Zapad pokušava da uništi Rusiju i njen uticaj u svetu, a samim tim i među Srbima i u svim srpskim zemljama. Tako je bilo oduvek, sve od Krimskog rata, tako je bilo juče, danas i zauvek.
TKO VOLI RUSIJU, ZAVOLEĆE I GULAG: Srbija je još od 12. veka, kada je počelo bratsko i duhovno savezništvo s Rusima uvek imala uz sebe tu zemlju kao zaštitnika. Naime, Rusija je garant naše samostalnosti i autentičnosti, kako u periodima našeg ropstva, tako i onda kada smo živeli periode svoje krvlju stečene i junaštvom zaslužene slobode.
TAJ ODVRATNI SRBOMRZITELJ TITO: A koji su to veliki i vekovni saveznici Amerike? Da li tako nešto uopšte postoji u doživljaju sveta koji sa sobom nosi i bez izuzetka primenjuje najveća sila zapadnog sveta? Amerika zna samo za svoje interese i deluje striktno po zakonima svoje kolonijalne politike. SAD su, svojevremeno, imale dugoročni interes za savez sa Titom i odvajanjem države na čijem je bio čelu od SSSR-a. Otud sve one silne milijarde i povoljni krediti u jugo-kasi. Cena tih kredita i "dobrih odnosa" je bila spremnost Broza da doslovno žrtvuje živote naših vojnika i da, ako bude trebalo, JNA stane prva pod udar sovjetske Crvene armije i moćnih snaga tadašnjeg Varšavskog pakta, štiteći angloameričke interese i plaćajući krvlju sve povlastice i finansijske darove sa Zapada. I danas bi Amerika bila spremna da nam da mnogo povoljniji status kad bismo pristali da pristupimo NATO paktu i postavimo se neprijateljski prema Putinovoj Rusiji.
KOSOVO JE SRBIJA, A MOŽDA I RUSIJA: Nikada nije sve izgubljeno uprkos trenutnim teškoćama, naizgled nerešivim problemima i užasnim okolnostima. Ja sam, takođe, osmislio i slogan: "I Kosovo i Rusija", koji daje metaforični, ali i jedini realni odgovor na vaše pitanje („Da li je sve izgubljeno?“). Uz novo mešanje svetskih geopolitičkih karata, promenu odnosa međunarodnih snaga i nezaustavljivo jačanje Putinove Rusije, sve ono danas nemoguće, već sutra može da postane sasvim izvesno.
* Ovaj nacionalsocijalistički referat po nacističkim principima Šumske, objavljen je na sajtu bosanskog lista Press.ba. Vesele, letnje međunaslove doturio Rajko Vasić, vascelo ljubomoran na Bokanovo obožavanje Mileta.
Jede govna i sere bezveze.Bolje mu je da se spremi kući,i on i onaj
:-):-)
Nikada! 
