SLAVOLJUB ĐUKIĆ O "VJEŠTICI SA DEDINJA": Umrla Mirjana Marković, žena koja je vladala Slobodanom Miloševićem
Interpol je izdao potjernicu za njom, ali ruska policija odbila je da je uhapsi, pretpostavlja se zbog jakih veza koje porodica Milošević ima u Rusiji.
Kako saznajemo, udovica bivšeg pedsednika SR Jugoslavije Mirjana Marković preminula je danas.
Mirjana Marković rođena je 10. jula 1942. godine u Požarevcu.
Bila je srpska političarka i supruga bivšeg predsjednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića. Svojevremeno bila je na čelu JUL-a, Jugoslovenske levice.
Osnovnu školu završila je takođe u Požarevcu, a još u gimnazijskim danima upoznala je slobodana Miloševića, koji je bio njena najveća ljubav.
U braku su dobili dvoje djece - Mariju i Marka. KĆerka živi u Crnoj Gori, a sin u Rusiji.
Bila je profesorka sociologije na Prirodno-matematičkom fakultetu Beogradskog univerziteta. Sociologiju je takođe predavala kao redovni profesor na Američko-francuskom fakultetu za menadžment u Beogradu kao i na Fakultetu za međunarodni menadžment u Beogradu. Bila je redovni član Ruske akademije društvenih nauka i gostujući profesor Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov i počasni profesor Univerziteta Lomonosov u Moskvi.
Interpol je izdao potjernicu za njom, ali ruska policija odbila je da je uhapsi, pretpostavlja se zbog jakih veza koje porodica Milošević ima u Rusiji.
Mira je bila prepoznatiljiva po cvijetu u kosi.
Beogradski pisac Slavoljub Đukić napisao je četiri knjige o bračnom paru Milošević:
Prenosimo dio iz knjige "On, ona i mi"
"Kada se o Miri Marković znalo tek toliko da je predsednikova supruga, jedan politički dobro obavešteni prijatelj mi je rekao da, ako želim da upoznam ličnost Slobodana Miloševića, moram najpre upoznati ličnost Mire Marković. Da nije nje bilo, ne bi bilo srpskog vodje, Miloševića. Ona je programirala njegovu karijeru, podsticala njegove ambicije i bila inspirator i organizator mnogih događaja i politike režima u Srbiji. Ali, i obrnuto. Bez Slobodanovog vladarskog prestiža, ne bi bilo ogromnog uticaja njegove supruge. Zajedno su odrastali i ispomagali se, zajedno su krčili put ka vrhovima vlasti i međusobno je delili.
Mada sve sto rade supružnici Milosević, rade uigrano, u tandemu, sa podeljenim ulogama, njihov odnos je često zagonetan i nerazumljiv. Teško je utvrditi gde je Slobodan a gde Mirjana, ko je predvodnik a ko pratilac, ko koga upotrebljava i zloupotrebljava. Oni blisko sarađuju, ali se, takodje, nadigravaju i poigravaju, čak podvaljuju jedno drugom, kako je to sa ljudima jakih individualnosti, a sudbinski povezanih za sva vremena.
Najviše se glože u izboru prijatelja i saradnika kojima se može ukazati poverenje. Ovaj sukob traje od početka njihove karijere, i u njemu, obično, Mirjana pobeđuje. Onaj koga bi ona izabrala, tome je obezbedjena dobra budućnost. Ako je samo Slobodanov izabranik, čekale su ga nevolje.
Za ljude koji nisu po njenoj volji, ne otvaraju se vrata Tolstojeve 33. Kada bi se Radovan Karadžić, pre konačnog razlaza, javio na kućni telefon, uvek bi odgovarala: " Slobodan nije kod kuće. " Svrstala ga je među četnike i prema njemu pokazivala otvorenu netrpeljivost. I mnogi drugi Miloševićevi saradnici prisiljeni su da sa srpskim predsjednikom kontaktiraju izvan njenog pogleda. I on o tome vodi računa i prilagodjava se njenim željama. Kad god su kolektivni supružnicki susreti, a oni su najčešće u ekskluzivnom restoranu " Jugopetrola " , kod Dragana Tomica, u novoj luksuznoj zgradi na Novom Beogradu, spisak pozvanih gostiju diktira Slobodan, pazeći da medju njima ne bude niko čije prisustvo nju nervira.
Ona najveće poverenje ima u svoje prijatelje. Uveravala je supruga, i u tome obično uspevala, da se samo na njene drugove može osloniti, da će ga " svi drugi izdati " , a medju svojima je govorila: " Da nije mene, Slobodan bi bio sa jako lošim ljudima, odnosno samo sa lošim ljudima. "
Slobodan toleriše ove njene slabosti i dopušta njenim štićenicima, više nego drugima, do granice koja se teško uklapa u sliku o vladaru pred kojim svi strahuju. Najviše sebi dozvoljava Zoran Todorović, zvani Kundak. Njegovo ponašanje, tvrde očevici, ide do nadmenosti, a ništa se ne menja u njihovim odnosima i Todorovićevoj poziciji uticajnog političara. Mirjanina zastita daje punu sigurnost njenim miljenicima.
Moć vjenčanog prstena
Sa statusom bračnog druga, Mirjana je dobila i sva druga ovlašćenja i postala najmoćnija zena u istoriji Srbije. Dovoljno je njeno poverenje steći, a onda sve ide samo po sebi, ministarski i ambasadorski položaji, sigurnost u vrhovima vlasti.
Ono sto ne mogu legalni predstavnici režima, može ona. Po povratku iz Kine, uzgred se, pred novinarima, povoljno izrazila o svome pratiocu, profesoru Slobodanu Unkovicu: " On bi bio sjajan ambasador u Pekingu. " Ubrzo je imenovan za ambasadora.
Onaj koga ona osudi, to je konačna presuda, kao što je bilo sa mnogim političarima, od Panića do Karadžića, koji su izgubili poverenje srpskog predsednika. I obratno: njena reč zlata vredi. Pola godine pre nego što će Slobodan Jovanović, udarna novinarska pesnica režima, postati žrtva čistki u vrhovima socijalista, uveliko se govorilo o njegovom " skorom odlasku " . Nikakvog povoda nije davao: uvek je bio poslušno odan. Sigurno odlazi, uporno se tvrdilo u redovima socijalista. A njegovi drugovi su to zakljucili na osnovu jedne nežne Mirine upadice. Kada se pomenulo ime Slobodana Jovanovića, ona je čedno upitala: " Je li to onaj sa neopranom kosom? " I tu je njegova karijera zapečaćena.
No, svoju moć ona nikada ne priznaje. Govorila je: " To što se moje procene pokazu, ponekad, kao tačne, nije zato sto sam ja u dogovoru sa nekim anticipirala dogadjaje koji ce se tek desiti. To jedino znači da sam imala sposobnost za ocenu, ali, i za procenu, sposobnost da stvari vidim, ali i da ih predvidim... Ako se moje mišljenje podudara sa nekim političkim dogadjajem, ja to doživljavam kao podrsku, kao priznanje. "
Slobodna Bosna
Suviše se, medjutim, dogadjaj podudara sa njenim gledistima i opste je uverenje da je srpski predsednik talac svoje žene. I anegdote na račun supružnika Miloševića su usmerene na Mirjaninu superiornost. Slobodanu ne smetaju ovakve šale i ne pokazuje nelagodnost zbog svoga podredjenog položaja, kako je predstavljen u javnosti. Više mu je stalo do lepog mišljenja o Mirjani nego o njemu, sto je neobično za čoveka koji veruje da ceo svet ima pod svojim nogama. Za nju je spreman sve da učini. Uz samo jedan uslov koji je za njega bitan: da se zna ko je prvi, da je njegova rčc poslednja. Sve će uraditi sto ona želi, ali uz njegov pristanak. Da on kaze: može.
Taj princip poštuje i Mirjana. I utoliko je potrebna korekcija tvrdnje generala Stevana Mirkovica koji kaže da Miloševic " okreće pedale, a Mirjana upravlja volanom bicikla " . On jeste često okretao pedale, ali je on i vlasnik bicikla, i sve sto radi, radi po sopstvenoj volji."
ima finih pjesama ko mandic, corba ali Neda Starka 
Ja kad sam govorio kako je u srpskoj politici, neovisno o ideoloskom background- u, oduvijek postojao konsenzus u vezi Bosne i Bosnjaka, pojedini su kmecali i optuzivali, no to su cinjenice. Nekad Mosa Pijade, juce baba Jula, danas onaj svercer iz Laktasa.
