Da li biste podržali proteste povodom odluke VM?!

[Jasmin2803]

Samo da kazem da sam vako rekao da ce tako biti. I svim bachelorima porucujem da sto prije nauce ici po kafe.

pa zar ti ne rece da si studirao po Bolonji...

[CaCO3]

ne znaci jer taj kvalifikacijski okvir nije uskladjen sa strukturom radnih mjesta u drustvenim kompanijama kada to urade onda ce biti kasno....

Sve ce to SDP rijesiti,sad nam svima cvatu ruzu,pa i bolonjcima,Zlaja je to prvi uveo na Ekonomiji

hehehe dok Zlaja rasporedi svoje po Elektroprivredi, Telekomu...za nas nece ostati nista

Ja sam bio na jednom skupu kada je rekao da ce prioritet SDP-a biti reforma obrazovanja i rjesavanje statusa bolonjaca, nisam znao da su na ovo mislili

[Jasmin2803]

Izjednačavanje dipl. sa Bsc je glupost, ali isto tako i dipl. sa Masterom. Jednio pravedno rješenje je ono Saikovo, koje je slično mom:

7.1 stepen - 180 boba (Bsc)
7.2 stepen - 240 boba (Bsc i dipl.)
8 stepen - 300 boba (Magistar/Master)

realno!!

[Jasmin2803]

Ja sam bio na jednom skupu kada je rekao da ce prioritet SDP-a biti reforma obrazovanja i rjesavanje statusa bolonjaca, nisam znao da su na ovo mislili [/quote]

nisu samo mislili nego su vec i uradili...ima se moze se!!!

[madner]

Nema zabune bio je 4,5 godine,a jedan semestar ste imali onako samo radi fore kao da pripremate i odbranite diplomski rad i da izmisljate kako ste isli 5 godina.
Mogli su i sad dodati na 3 ili 4 svejedno izradu i odbranu diplomskog rada pa da bude 3,5 ili 4,5.

Ne, isto kao sto se u Bologni za izradu radova dobijaju krediti tako je po starom nastavnom planu tehnicki fakultet trajao 5 godina.

Ma kakvi,trajao je 4,5 a onda ste imali pola godine nicega da napisete i odbranite diplomski rad. Znaci 4,5,a negdje i 4 samo,na primjer u Nisu elektrotehnika.
Krediti se dobijaju samo za polozene ispite,a taj period za izradu rada ne postoji niti se racuna kao skolovanje.

Nije tacno, mi smo ljepo precrtali sistem od svaba. Diplomski rad predstavlja malo vise od seminarskog
Tako da je i sasvim logicno da su preuzeli Njemacko rijesenje ekvivalencije.
Uglavnom, sasvim logicna stvar.

[Alkos]

Samo da kazem da sam vako rekao da ce tako biti. I svim bachelorima porucujem da sto prije nauce ici po kafe.

pa zar ti ne rece da si studirao po Bolonji...

Pogledaj opet post, nesto mi se pojebalo u koncepciji

[CaCO3]

nisu samo mislili nego su vec i uradili...ima se moze se!!!

Ma nisu oni,to je Dodik uradio,a oni ce popraviti

[madner]

Samo da kazem da sam vako rekao da ce tako biti. I svim bachelorima porucujem da sto prije nauce ici po kafe.

Nije valjda da ce Zlaja dopustiti to?

Ima li neko da ovim Bologncima objasni da je isto tako u Njemackoj i da je rijesenje u skladu sa evropskom praksom?

[moee]

Jos jedna 'zrtva' bolonje, nazalost
Po meni je jedino ispravno slijedece vrednovanje:
1 godina studija = 60 ECTS ili semestar = 30 ECTS
Bachelor titula = min 180 ECTS
Master titula = 300 ECTS
Ko je studirao po AB pravilima, broj semestara x 30 ECTS mu je titula po novom.
Tako da ce oni sa 8 semestara morati sakupiti jos 60 ECTS do Mastera, a oni sa 9 semestara, jos 30.
Ovakvim uredjenjem niko nije zakinut, a jedino neprihvatljivo mi je to da je Bachelor = nekadasnja VŠS!!!

[Jasmin2803]

Pogledaj opet post, nesto mi se pojebalo u koncepciji [/quote]

pise da trebamo nauciti donositi kafe... nista vise

[Alkos]

Samo da kazem da sam vako rekao da ce tako biti. I svim bachelorima porucujem da sto prije nauce ici po kafe.

Nije valjda da ce Zlaja dopustiti to?

Ima li neko da ovim Bologncima objasni da je isto tako u Njemackoj i da je rijesenje u skladu sa evropskom praksom?

Pravi si mali Svabo

[CaCO3]

Samo da kazem da sam vako rekao da ce tako biti. I svim bachelorima porucujem da sto prije nauce ici po kafe.

Nije valjda da ce Zlaja dopustiti to?

Ima li neko da ovim Bologncima objasni da je isto tako u Njemackoj i da je rijesenje u skladu sa evropskom praksom?

NIje tako u Njemackoj,kod njih je jos sve zbrkano kao i kod nas,s tim da su oni uveli 3,5 godine za tehnicke fakultete i definisali zakonima sta ko sa kojim ciklusom moze raditi.To je ono sto kod nas nema.A to je najvaznije.

[Jasmin2803]

Ima li neko da ovim Bologncima objasni da je isto tako u Njemackoj i da je rijesenje u skladu sa evropskom praksom? [/quote]

slaba ti je dijaspora...oni ne prizanaju ove po starom sistemu...:D:D

[Jasmin2803]

Jos jedna 'zrtva' bolonje, nazalost
Po meni je jedino ispravno slijedece vrednovanje:
1 godina studija = 60 ECTS ili semestar = 30 ECTS
Bachelor titula = min 180 ECTS
Master titula = 300 ECTS
Ko je studirao po AB pravilima, broj semestara x 30 ECTS mu je titula po novom.
Tako da ce oni sa 8 semestara morati sakupiti jos 60 ECTS do Mastera, a oni sa 9 semestara, jos 30.
Ovakvim uredjenjem niko nije zakinut, a jedino neprihvatljivo mi je to da je Bachelor = nekadasnja VŠS!!!

[bree]

A dobro, ako ćemo već izjednačavati, i ako ćemo o godinama i fair-playu, je li više fer da se mojih 9 starih semestara (4,5 god., ako je jasnije ) izjednači sa novih 6 (3 god.) ili 10 semestara (5 god.)?

Od kad su godine i semestri neko mjerilo. Mozes ti studirat i 10 godina 30 predmeta. Pa o tome se i radi sto su po starom planu u tih 4 ili 4.5 godine imali po osam predmeta godisnje i 8 termina za polaganje.

Ali opet da ne ispadne prebrojavanje, jesdnostavno kolko god da ste imali semestara ili cega vec pa budite iskreni prema sebi i recite da li stvarno mislite da zasluzujete da ste magistri? Eto posteno govoreci.

Zaslužuješ li ti, iskreno, da sa 3 godine budeš dipl.ing.el.(u mom slučaju ETF-a)? Eto pošteno!

I čitavo vrijeme ti potenciraš priču kako može 4 da se izjednači sa 5 a ne može 3 sa 4 i kako je to fer ili nije fer. Sad kad sam ti postavio konkretno pitanje o tome šta je više fer, godine i semestri nisu mjerilo ... Ma daaaj

Da, ja zasluzujem u mom slucaju da budem na istom nvou kao dipl ekonomisti prijasnjeg sistema i da, zasluzujem mogucnost prijavljivanja na ista radna mjesta na koja se oni mogu prijaviti, da, zasluzujem istu platu.

[madner]

Nije valjda da ce Zlaja dopustiti to?

Ima li neko da ovim Bologncima objasni da je isto tako u Njemackoj i da je rijesenje u skladu sa evropskom praksom?

NIje tako u Njemackoj,kod njih je jos sve zbrkano kao i kod nas,s tim da su oni uveli 3,5 godine za tehnicke fakultete i definisali zakonima sta ko sa kojim ciklusom moze raditi.To je ono sto kod nas nema.A to je najvaznije.

Sta nije tako? Bologna je izjednacena sa Vordiplomom (koja se dobijala poslje 2 godine) a Master sa diplomom. S tim da je ovo kod njih i sa nazivima bilo sasvim jasno, jer su prije tehnicki smjerovi bili diplomirani a drustveni magistri.

Gdje je razlika?
A sa ovom odlukom je to jasno definisano, posto znamo sta su prijasni smjerovi mogli raditi.

[madner]

Ima li neko da ovim Bologncima objasni da je isto tako u Njemackoj i da je rijesenje u skladu sa evropskom praksom?

slaba ti je dijaspora...oni ne prizanaju ove po starom sistemu...:D:D[/quote]

Priznaju, naravno ne ove ljeve fakultete

[bree]

Samo da ne bude zabune, ETF prije je bio 5 godina. Diplomski rad se pikao kao jedan semestar

idi ti nama donesi dvije kafe (sladje)...

[Jasmin2803]

Da, ja zasluzujem u mom slucaju da budem na istom nvou kao dipl ekonomisti prijasnjeg sistema i da, zasluzujem mogucnost prijavljivanja na ista radna mjesta na koja se oni mogu prijaviti, da, zasluzujem istu platu.[/quote]

hahahah pocinjes mi se svidjati....

[CaCO3]

Evo kako je u Njemackoj:

NJEMAČKA
Struktura studija
Vrste ustanova

U visokoobrazovne ustanove u Njemačkoj spadaju: univerziteti (Universitaten) i
ekvivalente visokoobrazovne institucije, akademije umjetnosti (Kunsthochschulen),
muzičke akademije (Musikhochschulen) i univerziteti primijenjenih umjetnosti
(Fachhochschulen). Postoje i javne i privatne (od države priznate ustanove).

Programi i zvanja

Zvanja koja se stiču variraju u zavisnosti od dužine i tipa programa.
Studiji na univerzitetima ili ekvivalentnim institucijama završavaju
diplomskim/magistarskim ispitom, državnim ispitom ili hrišćanskim ispitom (u teologiji).
Amandmanima na Zakon o univerzitetu iz 1998. godine uvedeno je stepenovanje na
Bachelor (3-4 godine) i Master (naredne 1-2 godine) programe.
Studiranje na univerzitetima primijenjenih umjetnosti donosi zvanje diplomiranog,
Master ili Bachelor.
Univerziteti i ekvivalentene ustanove zadržavaju pravo da dodjeljuju doktorate i
profesorska zvanja (Habilitation).
Diplomci sa univerziteta primijenjenih umjetnosti sa zvanjem Master ili Diplom (FH),
koje se stiče nakon četiri godine studija (od čega je bar jedan semestar bio u vidu
praktične nastave), stiču uslov za doktorske studije na univerzitetu, sa specifičnim
daljnjim zahtjevima.
Profesorsko zvanje zahtijeva nekoliko godina predavačkog iskustva. Akademska
predavačka zvanja u Njemačkoj su: Assistent, Oberassistent, Lektor, Njissenschaftlicher
Assistent, Njissenschaftlicher Mitarbeiter, Lehrkraft besondere Aufgaben, Dozent,
Professor. U nekim pokrajinama, tzv. “habilitacija” zahtijeva odbranu izabrane teze i
javno predavanje.

Upis

Pristup na univerzitete zahtijeva 12-13 godina prethodnog obrazovanja (Abitur). Uslov za
upis na Fachhochschule je prethodno dvanaestogodišnje školovanje. Specijalni uslovi
postoje kod upisa na umjetničke i muzičke akademije (testovi sklonosti).
Ako broj prijavljenih prevazilazi broj raspoloživih mjesta za datu oblast, selekcija se vrši
na osnovu prethodnih akademskih rezultata i perioda koji je protekao od završetka
prethodnog stadijuma obrazovanja do apliciranja na datu ustanovu. Ovdje u obzir dolaze
i intervjui i prijemni testovi. Fachhochschule ima restriktivnu upisnu politiku za pojedine
oblasti.
Strani studenti primaju se na bazi kvalifikacije koja bi im upis omogućila i na
univerzitetima u vlastitoj zemlji (evaluaciju vrši Servis za strane studente), pri čemu
aplicirati treba barem godinu unaprijed. U slučaju neprihvatanja kvalifikacije, student
mora da pristupi polaganju specijalnog ispita. Od suštinskog značaja je i dobro
poznavanje njemačkog jezika (sprovodi se poseban ispit), pri čemu većina univerziteta
organizuje kurseve za strane studente.

Akreditacija i priznavanje diploma

Ekvivalentnost njemačkih kvalifikacija utvrđuje Njemačka rektorska konferencija
zajedno sa Konferencijom ministara obrazovanja i kulture. S druge strane, strani studenti
zainteresovani za studiranje u Njemačkoj u cilju priznavanja diploma obraćaju se
Njemačkom akademskom servisu za razmjene (DAAD Deutscher Akademischer
Austauschdienst) i njemačkom NARIC.
Međunarodni sporazumi: Lisabonska konvencija (1997), Konvencija o priznavanju
evropskih visokoobrazovnih studija, diploma i zvanja (1979) i bilateralni sporazumi sa
Francuskom i drugim zemljama.
Diploma Supplement je od 2000. godine, kada je odluku o njegovom uvođenju donijela
Konferencija ministara za obrazovanje i kulturu, kao i Rektorska konferencija, prihvaćen
kao nacionalni model i primjenjuje se na svim studijskim programima. I nedavno
osnovani Njemački savjet za akreditaciju visokoobrazovnih ustanova spisku kriterijuma
koje redovno evaluira, dodao je i dodatak diplomi.

Kreditni sistem

Univerzitetskim zakonom iz 1998. godine uveden je sistem skupljanja kredita, a ECTS
koristi većina visokoobrazovnih ustanova.
Dakle, uvodi se sitem zasnovan na principima ECTS, koji je obavezan za sve nove
programe studija akreditovane od strane njemačkih akreditacionih tijela. Sistem je
zasnovan na radnom opterećenju studenata i upotrebljava se za akumulaciju i transfer.
Postoji 60 bodova i ne preko 1800 časova godišnje. Šest mreža koje je ustanovila
Savezna vlada radi na razvoju sistema usklađenih sa ECTS, koji treba uskoro da postanu
modeli dobre prakse.

Mobilnost

Pomoć može biti data studentima za period od maksimalno 1-1,5 godine provedene na
nekom inostranom univerzitetu.
Programi u kojima zemlja učestvuje su: Comett, Erasmus, Lingua, Petra i Tempus.

[Jasmin2803]

Ima li neko da ovim Bologncima objasni da je isto tako u Njemackoj i da je rijesenje u skladu sa evropskom praksom?

slaba ti je dijaspora...oni ne prizanaju ove po starom sistemu...:D:D

Priznaju, naravno ne ove ljeve fakultete [/quote]

ma bjezi ba dok Bolonjci nisu poceli zavrsavati fakultete imali smo vize (toliko o vama )

[paradjik]

ajde nek neko od bolonjaca organizuje proteste, pa da idemo

[Alkos]

Ima li neko da ovim Bologncima objasni da je isto tako u Njemackoj i da je rijesenje u skladu sa evropskom praksom?

slaba ti je dijaspora...oni ne prizanaju ove po starom sistemu...:D:D

Priznaju, naravno ne ove ljeve fakultete [/quote]

Nije ljeve, nego lijeve, nije rijesenje nego rjesenje Upisi po bolonji, mozda sta i naucis

[bree]

Pricat cu konkretno o ekonomiji, jer sam istu i zavrsio... Zavrsio sam studij i po starom i novom planu i programu.
Prvo sam upisao dvogodisnji i u roku zavrsio, da bih se prebacio na bolonju i takodjer u roku zavrsio (upisao bih ja stari cetverogodisnji da je moglo).
Sistemi su razliciti, nije ih moguce porediti, ali se nikako ne moze reci da je jedan tezi od drugog ili da su studenti drugog neznalice jer polazu ispite tako sto zaokruzuju... Iskreno svaki ima svojih prednosti i mana, ali je glupo reci da je jedan laksi ili tezi... Jedni su imali vise rokova i vise bubali, manje radili i bavili se faksom - drugi imaju manje rokova, daleko vise obaveza, vise rade i bave se praksom, al su profesori su manje peglativni.I jedni i drugi ce svakako izaci sa minimalnim znanjem, jer skoro sve sto se nauci na faksu se i zaboravi, tako da garantujem da ovi sa 4 godine studija nemaju nista bolje znanje od Bolonjaca.

Mucili i trudili su se i jedni i drugi, ali svako na drugaciji nacin! Ako mislite da je povecana prolaznost po Bolonji iz razloga zato sto je lakse, onda se varate. Sistem je tako osmisljen da te jednostavno tjera da radis i ucis, jer onaj ko to ne zeli sigurno nece poloziti, pa i rezultati ne izostaju. Sto ne pokusate raditi na nacin na koji se radi po Bolonji, pa bi mozda shvatili da je taj tempo jako naporan, toliko da sam ponekad pozelio da nas vrate da studiramo po starom planu i programu. Iskreno, lakse mi je bilo po starom sistemu studirati, jer mi odgovara takav nacin studiranja - sjednes i za 10-15 dana naucis knjigu, izadjes i polozis i onda par mjeseci si slobodan, sve do slijedeceg roka... Mozda je sada lakse poloziti neki test i vec je prolaznost, ali je daleko teze i zahtjevnije izvrsavati sve obaveze i spremati 5 ispita za jednu sedmicu, 5 seminarskih, 5 prezentacija za predavanja vjezbe, itd. U svakom slucaju u velikoj prednosti su oni koji su radili seminarske, prezentacije i razne istrazivacke radove, imali vise prakticnog rada (ima ih i na starom i novom sis), jer im je dosta pomoglo u razvoju i bice im od koristi u njihovom buducem poslu...
Ja u svom slucaju govorim konkretno za EFSA, i da nema nikakve razlike izmedju (broja i slicnosti) predmeta po starom i novom sistemu, te se uci u vecini slucajeva po istoj literaturi. To za nivo znanja mozete macku o rep okaciti, jer rijetki su oni koji izadju sa faksa sa velikim znanjem, jer sve sto naucimo-naucimo na poslu, tj kroz praksu.
Uglavnom, ja sam uporedjivao sisteme na ekonomiji, tj ovaj prije bolonje (2001/2002), po kojem sam i sam studirao, pa mogu biti objektivan. O drugim fakultetima i sistema ne mogu pricati, jer nisam upoznat, kako je bilo i kako je sada...
Obzirom da sam zavrsio i jedan i drugi studij, mislim da mogu objektivno komparirati ta dva sistema i reci da nema nikakve razlike, te da jedan nije lakse od drugog, osim sto je bolonja takva da te tjera da ucis, dok kod predbolonjaca to nije bio slucaj, pa je prosjek studiranja 8 godina.

Da sam na starom sistemu vise strebao jesam, ali po bolonji sam imao vise stresa, intezivnije radio i ucio i imao daleko vise obaveza na faksu. I daleko sam vise naucio spremajuci prezentacije i radeci istrazivacke radove, nego li bubajuci knjigu od 500 i vise strana.

Ukoliko ovaj nacrt prodje, ono sto mnogi ne vide kao problem, a desice se jer se desava i u Evropi, jeste hiperprodukcija Mastera, a manjak onih starih VSS-ovaca ili bachelora. Rijetki su oni koji nece nastaviti Master studij nakon ovakve odluke, a tada smo svi najebali, posla svakako nema!


pozz i upamet

Bravo i svaka cast. Sve je istina. To je i poenta nema boljeg ili goreg. Podjednaki smo o tome se ovdje radi.

[Jasmin2803]

Evo kako je u Njemackoj:

NJEMAČKA
Struktura studija
Vrste ustanova

U visokoobrazovne ustanove u Njemačkoj spadaju: univerziteti (Universitaten) i
ekvivalente visokoobrazovne institucije, akademije umjetnosti (Kunsthochschulen),
muzičke akademije (Musikhochschulen) i univerziteti primijenjenih umjetnosti
(Fachhochschulen). Postoje i javne i privatne (od države priznate ustanove).

Programi i zvanja

Zvanja koja se stiču variraju u zavisnosti od dužine i tipa programa.
Studiji na univerzitetima ili ekvivalentnim institucijama završavaju
diplomskim/magistarskim ispitom, državnim ispitom ili hrišćanskim ispitom (u teologiji).
Amandmanima na Zakon o univerzitetu iz 1998. godine uvedeno je stepenovanje na
Bachelor (3-4 godine) i Master (naredne 1-2 godine) programe.
Studiranje na univerzitetima primijenjenih umjetnosti donosi zvanje diplomiranog,
Master ili Bachelor.
Univerziteti i ekvivalentene ustanove zadržavaju pravo da dodjeljuju doktorate i
profesorska zvanja (Habilitation).
Diplomci sa univerziteta primijenjenih umjetnosti sa zvanjem Master ili Diplom (FH),
koje se stiče nakon četiri godine studija (od čega je bar jedan semestar bio u vidu
praktične nastave), stiču uslov za doktorske studije na univerzitetu, sa specifičnim
daljnjim zahtjevima.
Profesorsko zvanje zahtijeva nekoliko godina predavačkog iskustva. Akademska
predavačka zvanja u Njemačkoj su: Assistent, Oberassistent, Lektor, Njissenschaftlicher
Assistent, Njissenschaftlicher Mitarbeiter, Lehrkraft besondere Aufgaben, Dozent,
Professor. U nekim pokrajinama, tzv. “habilitacija” zahtijeva odbranu izabrane teze i
javno predavanje.

Upis

Pristup na univerzitete zahtijeva 12-13 godina prethodnog obrazovanja (Abitur). Uslov za
upis na Fachhochschule je prethodno dvanaestogodišnje školovanje. Specijalni uslovi
postoje kod upisa na umjetničke i muzičke akademije (testovi sklonosti).
Ako broj prijavljenih prevazilazi broj raspoloživih mjesta za datu oblast, selekcija se vrši
na osnovu prethodnih akademskih rezultata i perioda koji je protekao od završetka
prethodnog stadijuma obrazovanja do apliciranja na datu ustanovu. Ovdje u obzir dolaze
i intervjui i prijemni testovi. Fachhochschule ima restriktivnu upisnu politiku za pojedine
oblasti.
Strani studenti primaju se na bazi kvalifikacije koja bi im upis omogućila i na
univerzitetima u vlastitoj zemlji (evaluaciju vrši Servis za strane studente), pri čemu
aplicirati treba barem godinu unaprijed. U slučaju neprihvatanja kvalifikacije, student
mora da pristupi polaganju specijalnog ispita. Od suštinskog značaja je i dobro
poznavanje njemačkog jezika (sprovodi se poseban ispit), pri čemu većina univerziteta
organizuje kurseve za strane studente.

Akreditacija i priznavanje diploma

Ekvivalentnost njemačkih kvalifikacija utvrđuje Njemačka rektorska konferencija
zajedno sa Konferencijom ministara obrazovanja i kulture. S druge strane, strani studenti
zainteresovani za studiranje u Njemačkoj u cilju priznavanja diploma obraćaju se
Njemačkom akademskom servisu za razmjene (DAAD Deutscher Akademischer
Austauschdienst) i njemačkom NARIC.
Međunarodni sporazumi: Lisabonska konvencija (1997), Konvencija o priznavanju
evropskih visokoobrazovnih studija, diploma i zvanja (1979) i bilateralni sporazumi sa
Francuskom i drugim zemljama.
Diploma Supplement je od 2000. godine, kada je odluku o njegovom uvođenju donijela
Konferencija ministara za obrazovanje i kulturu, kao i Rektorska konferencija, prihvaćen
kao nacionalni model i primjenjuje se na svim studijskim programima. I nedavno
osnovani Njemački savjet za akreditaciju visokoobrazovnih ustanova spisku kriterijuma
koje redovno evaluira, dodao je i dodatak diplomi.

Kreditni sistem

Univerzitetskim zakonom iz 1998. godine uveden je sistem skupljanja kredita, a ECTS
koristi većina visokoobrazovnih ustanova.
Dakle, uvodi se sitem zasnovan na principima ECTS, koji je obavezan za sve nove
programe studija akreditovane od strane njemačkih akreditacionih tijela. Sistem je
zasnovan na radnom opterećenju studenata i upotrebljava se za akumulaciju i transfer.
Postoji 60 bodova i ne preko 1800 časova godišnje. Šest mreža koje je ustanovila
Savezna vlada radi na razvoju sistema usklađenih sa ECTS, koji treba uskoro da postanu
modeli dobre prakse.

Mobilnost

Pomoć može biti data studentima za period od maksimalno 1-1,5 godine provedene na
nekom inostranom univerzitetu.
Programi u kojima zemlja učestvuje su: Comett, Erasmus, Lingua, Petra i Tempus.

i oni se oslanjaju na ECTS!!!