I ovo je Beograd
SVI U NAPAD - ZA BEOGRAD
Da pisem ovih dana o pijacnim zgodama i drugim tragikomicnim
situacijama u ovom nasem gradu, kada se istovremeno na "Platou" ispred
Filozofskog, na Terazijama, na Trgu Republike, Zeleznickoj stanici,
Cuburi, Dorcolu i Bulevaru, pa i Novom Beogradu i Zemunu vidja
neuobicajeno mnogo sveta, to bi stvarno bilo neukusno. A da ne pominjem
i ostale gradove u Srbiji.
Kada se vec mesec dana, svakog dana, u gradu vidja cetiri do
cetrdeset hiljada studenata i pored njih jos trideset do trista hiljada
urbanog stanovnistva, kada se umesto, grca, straha, patnje, ljutnje, i
nervoze na licima Beogradjana vec mesec dana, svako popodne, i pored
jezive "vreve" u gradu, uglavnom loseg i hladnog vremena, vide sasvim
drugacija lica - nije umesno to ne primetiti ili pisati o necem drugom.
A da ne pominjem i druge gradove.
Kada trista hiljada mojih sugradjana, u vrlo dobrom raspolozenju,
krene da se proseta Beogradom u jednoj karnevalskoj atmosferi (nema
veze sto je oko nule), ne pridruziti im se i ne napisaiti o tome bio bi
jeziv propust. A, obaska sto i drugi gradovi...
Beograd je ovih dana jedna otvorena scena. Narodno pozoriste ima
puno publike, ali okrenute na ovu stranu. Publika je okrenuta ka ulici,
jer se vec mesec dana odvija masovna scena koja nikako ne moze da se
spakuje u arhitekturu jednog klasicnog pozorista. Za takvu scenu,
neophodan je ceo grad, a glumacka ekipa se sastoji od ansambla koji
broji nekoliko stotina hiljada clanova.
Proci Ulicom Lole Ribara ovih dana predstavlja uvek novi i
neponovljiv dozivljaj. Baka Olga sa cvetnog balkona, light show i
bubnjevi sa treceg sprata na uglu sa Palmoticevom, puno svetlih
"puzavica" na fasadama i naravno, neizbezni Kralj Ibi, alias Zoran
Radmilovic koji nas svakog dana saceka i isprati onim svojim nevidjenim
pogledom iz koga zakljucujemo da je onih dvesta hiljada cikaskih
policajaca sasvim daleko od nas - sto na mase deluje jako umirujuce. A
ljudi koji prolaze, takodje su deo te scene. Trube, zastave, pistaljke,
bombice, transparenti, svece, baterije, svetlece kape, zvecke i vec
poznata "Ritam sekcija" sacinejna od druzine koja znalacki ume da da
ritam pomocu bubnjeva, truba, cinela, zvecki, serpenja i slicno. Pa
onda tri blondine, M., Lj. i J. sa transparentom: I PLAVUSE SU
UKAPIRALE. Pa, onda odmah drugi transparent na kome pise: MIROM PROTIV
SLOBE, pa ...
Ziveti u ovom gradu, a to ne primetiti, moze se nazvati cistim
bezobrazlukom.
Oni koji nisu imali pojma da je u subotu uvece, kada se na vedrom
nebu video mlad Mesec, uz pesmu "Za Beograd" (iz filma "Ko to tamo
peva") nekoliko desetina hiljada studenata kroz gust spalir gradjana
krenulo da Beograd osvetli lampama, svecama i ostalim rekvizitima -
takvi su sigurno izgubili jedan izuzetan dozivljaj. Nikakvo
osvetljavanje nije bilo potrebno. Toliko lepog, mladog raspolozenog i
nasmejanog sveta obasjalo je Beograd dovoljno, da coveku bude puno srce
vise godina. A, povratak na "Plato" nije znacio i rasturanje. Uz zvuke
bubnjeva, cinela i prirucnih rekvizita i podrsku vise stotina devojaka
i mladica u zestok Afro-ritam osecalo se ljuljanje ploce celog
"Platoa". A ko je gledao film "Podzemlje", taj sigurno moze da nasluti
uz koju se pesmu zavrsio ovaj skup.
Ispracaj studenata iz Novog Sada koji su prepesacili 80 kilometara
da bi izrazili solidarnost sa protestom beogradskih kolega, pa pesacki
dolazak studenata iz 230 kilometara dalekog Nisa, a i polazak njihovih
kolega na pesacki put za Beograd iz 120 kilometara udaljenogog
Kragujevca izaziva ogromne kolicine uzbudjenja kod nas, Beogradjana.
Ako je neko sve ovo prespavao i nema pojma sta se proteklih
tridesetak dana desava u gradu, sigurno je osiromasen za jedan izuzetan
dogadjaj, za dogadjaj masovne pobune obescascenih, izruganih,
osiromasenih, pokradenih, i posramljenih gradjana ove zemlje.
)
