Da sam pismen kao Stefan davno bih ovako nešto napisAo. Pošto nisam onda cu ovo ovdje pocalit jer se istim stvarima ibretim i nikako da skontam ovoliki idiotizam
Stefan Simic
Da bi danas skrenuo pažnju šire javnosti, osim ako nisi baš neki Bogom dani talenat,
ti moraš da se ponašaš kao idiot.
Najbolji primer su Baka Prase, Desingerica, Jovana Jeremić i slični profili.
Skoro da i nema tog poniženja koje nisi spreman da uradiš pred kamerama,
da bi ljudi nastavili da te prate, komentarišu,
Koji su, uglavnom, očajni, izgubljeni, ali to maskiraju lakom zabavom.
Hajde što odvlačiš pažnju od bitnih stvari i služiš sistemu za dalju idiotizaciju,
kako bi, i preko tebe, mogao da prodaje ljudima koješta, nego, u najbukvalnijem smislu,
postaješ sluga svemu najgorem.
Od kockarnica, zloupotrebe dece, najprimitivnijeg senzacionalizma, itd.
Sve ono što je nekad bilo ispod svakog dostojanstva i časti
postaje putokaz, a i primer kako treba.
Lestvica srama je toliko nisko spuštena da ni ne znamo koliko je dno duboko.
Radi se o prilagođavanju tržištu pažnje, gde je javna sfera takmičenje u daljoj degradaciji.
Što si spremniji da se poniziš, ili da ponižavaš, to si poželjniji.
Nema više granice ukusa ili „zdravog“ humora.
Prilagođavaš se najnižim porivima, bez težnje ka bilo kakvom idealu.
Sve skidaš sa sebe, ako je potrebno — odeću, sram, šta god,
samo da prodaš emisiju, koncert ili šta već treba da se proda.
Ljudi više nisu ljudi, nego likovi, karikature, maske, sakrivene iza svojih javnih uloga.
Zabava nije oplemenjivanje, duhovitost, nego ismevanje svega što je ljudsko.
Dubina traži napor, obrazovanje, nešto,
idiotizam isključivo banalnost.
Tišina više nema publiku — daj sve sada i odmah.
Urlaj, podriguj, prelazi svaku granicu.
Ljudi misle da ih to oslobađa, a zapravo ih oslobađa odgovornosti
da se dublje bave sobom, nego spuštaju nivo,
kako bi omalovažavali ili obesmislili sve što ih prevazilazi.
Ne moraš više da promišljaš — samo reaguj na prvu, kikoći se, blebeći.
Čime se pravi kompromis sa ništavilom i odsustvom vrednosti.
Gde se sve briše.
I jedino što se traži, to je stimulacija —
ne pametna misao, dubina, nežnost,
nego šokiranje.
Gde neko želi da bude viđen po svaku cenu, bez kriterijuma,
gde se manipuliše tuđim slabostima, jer oni to ne mogu.
I onda, što je neko veći idiot u javnom prostoru — proglašava se slobodnijim.
A masa od takvih uči slobodu, ubeđeni da će i oni postati "uspešne" face ako slede njihove primere.
Umesto da princip bude čovečnost i težnja da se ljudi motivišu, budu ljudi,
princip postaje obesmišljavanje elementarnog dostojanstva,
gde ti se neko unosi u lice, pljuje te i šta već.
I umesto da to bude primer kako ne treba,
ili, što kažu deca — fuj, bljak,
to postaje najgledanije,
najplaćenije.
Još nam svakodnevno dele lekcije sa najgledanijih televizija.
Zato me sramota, ne zbog njih,
nego zbog svih onih koji nisu dobili šansu,
dok su nas zamajavali kojekakvima.
Stefan Simic
A lijepa pa i pametna žena.
