oakville wrote:Ondašnja Jugoslavija je bila 100 miliona puta ekonomski jače tržište, a unutar nje BiH 100 miliona puta ača po kupovnoj moći. Pa se nešto ne sjećam da je to bilo koga zaustavilo.
Danas je drugi vakat.
EU, USA, NATO, medjudrzavne asocijacije, socijalna mobilnost stanovnistva, globalizacija, opstenarodna komunikacija sa ostatkom planete, kreditne institucije i sl. Sve ove strukture tad nisu bile ni blizu integrisane u BiH kao sto su danas. Tad je BiH bila izolovana na nivou danasnjeg Boratovog Kazahkstana. Vilajet ide dalje i bitno se razlikuje od kraja osamdesetih kad je Zijo Valentino bio tinejdzer. Ne kazem da je BiH napravila neki zesci iskorak, ali porediti sa stanjem prije cetvrt vijeka je besmisleno. Posebno svijet i ljude s druge strane Alpskog masiva pa sve preko Atlantika, dakle oni koji danas najvise uticu na BiH drustvo.
Glede troskova jednostrane secesije rs-a i fantomske hrhb, i/ili unilateralne aneksije istih od strane susjedskih drzava, diletantski je i pomisliti da bi ta drustva i ekonomije mogli odgoditi kolaps duze od par godina. Malo preostalo za prodati a porodicno srebro gubi na cijeni kad otkupljivac zna da si u ocajnoj potrebi za lovom. Pitaj Putina sta mu se najavljuje ovih dana. Istorija je puna naglih padova cijene energenata.
Uostalom, ne postoji nista sto ukazuje da aktuelne politicke elite u Srbiji ili Hrvatskoj imaju bilo kakvih pretenzija u tom pravcu. Totalno su preokupljeni sasvim drugim pitanjima. Jedni su u EU, drugi se tamo preusmjerili. A to je jedan milje gdje vlada sasvim druga filozfija odnosno politicka kultura. U tom drustvancetu postoji konsenzus: "kad komsiji crkaje krava najebacemo i mi prije ili kasnije i zato je najbolje pomoci." Uporedi krizu 1938 i krizu 2008 i kako su se evropske politicke elite nosile s njima pa ce sve biti jasno.
Da se iscitati da su i u Srbiji i u Hrvatskoj zagovornici entitetske podjele. Srbija podrzava opstanak rs-a, Hrvatska bi rado odobrila famozni treci entitet. Medjutim, treba imati distancu i shvatiti da to nije zato sto zele urusiti drzavu BiH ili nauditi Bosnjacima. Ondasnje politicke elite sasvim iskreno vjeruju da je takvo uredjenje optimalno. I za njih i za BiH. Obje zemlje su prihvatile cinjenicu koja se zove BiH.
Zato su price o secesiji i prisjedinjavanju besmislice i politicke elite u BiH, Srbiji i Hrvatskoj nemaju mogucnost bez opsteg konsenzusa da izadju iz tog okvira. Jer mirovni sporazum, do kojeg baj d vej sami nismo bili u stanju doci, je upravo to, Okviran. Sustinski vaznije nego detalj da je Dejtonski. To sto ovi seru da su garanti je za unutrasnju upotrebu. Znaju dobro da su potpisnici Sarajevo, Beograd i Zagreb a ne Alija, Slobodan i Franjo, tadasnji i buduci. Znaju kad zazvoni telefon ili kad ih odvedu u zasebnu prostoriju na samitima.
Jebes raspad, secesiju, crtanje karata, ukidanje, zakidanje... ono sto je tragicno je da u 20 godina politicke elite u Bih nisu nasli shodno da pokusaju uraditi nesto u okviru Okvirnog sporazuma sto bi njihovim glasacima znacilo konkretan napredak: ekonomski, socijalni, kulturni, obrazovni, ekoloski itd. Pozitivni pomaci su unatoc njima, ne zahvaljujuci.
A mozda to i nije cudno kad vidis da diskusije i ideje, recimo i u ovom podforumu ili na fudbalu, u kafani, medijima... imaju dva tematska bloka: "konflikti i rjesenja van okvira" i "onanisanje nad lesinom komsijske krave".
.
