Dešavanja u Srbiji

[dallton]

Nikada mu nisu oprostili što je Miloševića poslao u Haag

12. marta 2009. navršava se šest godina od smrti srbijanskog premijera Zorana Đinđića koji je ubijen ispred zgrade Vlade. Njegova majka Mila nikada neće zaboraviti taj dan. U stančiću u Novom Beogradu provodi svoje posljednje dane s uspomenama na sina. Samo za Dane pristala je ("jer se radi o novini iz Bosne, odakle sam i ja") govoriti o svom sinu Zoranu, o danu kad je saznala da je ubijen, njegovim prijateljima i neprijateljima, ali i Zoranovom djetinjstvu u Bosni




Mila Đinđić: "Amfilohije je mog sina proglasio izdajnikom, a Zoran je pravio donatorske večere za završetak hrama Svetog Save!"
Zvuči nevjerovatno, ali izgleda da je glavni razlog zbog kojeg je gospođa Mila Đinđić ipak pristala da mi da intervju bio taj što radim za "bosanske novine".

"Zoran je, dušo, Bosanac, kao i ja. Tamo se rodio... Hajde, dođite ujutro u devet" - rekla je.

A nekoliko dana ranije, kada sam je prvi put pozvala, odbila je. Bio je pogrešan moment. Upravo se, kazala je, vratila s groblja. Potresena, objasnila je da nema ni snage ni volje da s bilo kim razgovara. "Zvali su me mnogi. Ovi iz Spiegela prave veliku priču o mom sinu. Ne mogu, dušo. Drago mi je da ga se sete, ali, šta ja imam od toga?! Ništa ne može vratiti moga Zorana" - pravdala se. "Javite mi se sjutra, preksjutra."

I javila sam se.

Opet se kolebala.

Spominjala sam desetak novinskih i televizijskih intervjua koje sam uradila sa Zoranom Đinđićem, obećala da ću joj donijeti našu zajedničku fotografiju napravljenu 1997., odmah nakon Đinđićevog imenovanja za gradonačelnika Beograda, pričala joj o jednom ručku s njenim sinom u Crnoj Gori, u kojoj je boravio tokom NATO intervencije na Saveznu republiku Jugoslaviju 1999... Šta sve ne!

I... presudila je Bosna!

Tačno u devet sati ujutro stajala sam ispred ulaza jedne u nizu tih groznih zgrada - spavaonica na Novom Beogradu.

Vrata mi je otvorila suha, niska žena, bistrih, živih očiju. Energična, žustrih pokreta, uprkos godinama.

Još na vratima mi je ponudila papuče.

"Evo, dušo, ovde možete da se izujete... U Srbiji se to ne radi, ali se kod mene mora. Tu sam naviku zadržala. Mi smo Bosanke jako uredne žene. Nećete zameriti?"

Nisam.

Uvodi me u mali, uredan i skromno namješten stan. Stare, ali dobro očuvane stvari.

Tu je dio mladosti proveo budući doktor filozofije i prvi demokratski izabrani predsjednik srpske Vlade, Zoran Đinđić.

Po cijelom stanu - njegovi portreti.

Kroz glavu mi prolazi intervju koji sam sa Zoranom Đinđićem napravila u njegovom tadašnjem kabinetu gradonačelnika Beograda. Sjećam se da sam ga tri sata mučila da mi odgovori na pitanje zašto se tokom demonstracija 1996./1997., "dok smo mi šetali", tajno sastao sa Slobodanom Miloševićem. Pokušavao je da se izvuče, da izbjegne direktan odgovor, da, kako bi me zavarao, izbaci jednu od onih svojih metafora po kojima je bio čuven. Očima istim kao ove koje su me sada posmatrale, sijevao je, istovremeno se nervirajući zbog toga što sam, kako je kasnije govorio Bogdan Tirnanić, "uporna kao Jaser Arafat".

Sjetila sam se i večere s Milom i Lidijom Đukanović i Borom Krivokapićem u podgoričkom hotelu Crna Gora tokom koje je tadašnjem crnogorskom predsjedniku do dva sata ujutro bjesomučno zvonio telefon. Bilo je to odmah nakon revolucije od 5. oktobra 2000.

"Đinđić" - kratko bi nas obavijestio namrgođeni predsjednik Đukanović.

Nije htio da mu odgovori. Bio je ljut zbog toga što je tog dana u beogradskom NIN-u izašao intervju u kojem je Zoran Đinđić rekao da Demokratska stranka ima više glasača nego Crna Gora stanovnika.

"Ista ona Crna Gora koja mu je pružila utočište kada se skrivao od Miloševićevih ubica" - gunđali smo povrijeđeno. "Pa, to su Koštunicini 'argumenti!'"

Naravno da nisu bili.

Među njima dvojicom nikada nije bilo nikakve sličnosti.

Kada bi, na primjer, Vojislavu Koštunici palo na pamet da se, nakon višesatnog mučenja, posluži nečim što je, po riječima Mila Đukanovića, baš zbog toga što je bilo šarmantno i mangupski, "tako ličilo na Zorana"?!

A na taj poziv - odavno je bila prošla ponoć - crnogorski predsjednik je morao da odgovori.

Kasnije nam je objasnio da je Đinđić, ne uspjevši da s njim uspostavi vezu, suprugu, Ružicu Đinđić, nagovorio da sa svog telefona pozove Đukanovića. Bio je siguran da će se njoj javiti. Očigledno mu je bilo jako stalo da izgladi nesporazum.

Nakon nekoliko ljubaznih, konvencionalnih rečenica, gospođa Đinđić je slušalicu prepustila mužu.

Znao je da je pogriješio, ali je mislio da će "Milo to razumeti".

"Ej, čoveče, valjda znaš s kim imam posla! Milošević je za ove majka Tereza" - pravdao se. "Ej, nemoj da se ljutiš! Znaš da ne mislim tako, ali, to je bio jedini način da odobrovoljim nacoše. Ništa mi ne veruju."

"Ko bi mogao da se naljuti na njega?!" - smijao se kasnije Đukanović.

Sjetila sam se i intervjua za beogradski Profil iz 1997. kada mi je ispričao kako je s kartom u jednom pravcu i dvadeset maraka u džepu jedne zime otišao u Njemačku s namjerom da se iz nje vrati kao doktor filozofije; kako se, tražeći Jürgena Habermasa, odjednom našao u Štandbergu, ispred ogromne zgrade s vratima od četiri metra visine, bez zvona.

"Bila je zima, padao je sneg" - pričao mi je Zoran Đinđić. "Noć, nigde žive duše.

Lupao sam na vrata, lupao... Nije bilo šanse da uđem kod Habermasa. Nekoliko puta sam obišao zgradu i video otškrinut prozor. Popeo sam se.

'Kako ste ušli?' - pitao me zaprepašćeni Habermas.

Rekao sam mu da sam ušao kroz prozor.

'Zaista?' - nasmejao se. 'Pre hiljadu godina, Sloveni su tako došli na Balkan. Vi ćete daleko dogurati.'

Znam - odgovorio sam."

Daleko?!

Sjetila sam se i Kritičkih članaka V.G. Bjelinskog, koje mi je, nakon intervjua za neke beogradske novine, u sjedištu Demokratske stranke u Krunskoj, poklonio Zoran Đinđić.

"Pročitajte pismo Bjelinskog Gogolju i umesto Rusi, čitajte - Srbi! Sve je isto! Pravoslavlje... Mnoge stvari će Vam biti jasnije..." - rekao je, pozdravljajući se.

I bile su. Ali, kakva vajda od te "jasnoće"?!

Kao da je njega sačuvala.

Sjetila sam se i tog 12. marta 2003. i Željka Mitrovića koji mi javlja: "Pucali su na Zorana." Pitala sam hoće li se izvući. "Nisam siguran" - rekao je i spustio slušalicu.

Sjetila sam se i Mila Đukanovića koji je, na vijest o atentatu, uprkos upozorenjima da je opasno, da se ne zna ko će iskoristiti gužvu i preuzeti vlast, istog trenutka odjurio u Beograd.

"Kada smo ga videli, svima nam je bilo lakše" - prisjećao se kasnije Čedomir Jovanović.

Sjetila sam se opela u Hramu Svetog Save. I skarednog govora mitropolita crnogorsko - primorskog Amfilohija. I Vojislava Koštunice koji sa svojom svitom dolazi da izjavi porodici saučešće. I Vladimira Popovića koji im to ne dozvoljava. I "nosača kovčega" od kojih je samo jednome od njih taj "grijeh" oprošten. I sahrane. I djece. I žene. I majke. I sestre. I prijatelja. I Beograda. I Srbije...

Užas!

"Užas, dete, nego šta je nego užas!" - kaže Mila Đinđić. "Moj je život gorak... Gorak... Svi su mi dani teški, ali 12. mart mi je najteži... Živim ovde sama..."

DANI: Živite u Beogradu?

ĐINĐIĆ: Dio godine provodim u jednom selu kod Prokuplja. Tamo imam kuću, baštu. Zasadila sam cveće, nosim ga Zoranu na grob i ponavljam: e, moj sine, nisam ga tebi namenila... Ne daj Bože da ikada saznate kako je to.

DANI: Suprug Vam je umro?

ĐINĐIĆ: Pre sedam godina, godinu dana pre Zoranovog ubistva. Umro je u Prokuplju, ali sam ga ovde sahranila. Leži na Bežanijskom groblju, a naš sin na Novom. Nikada jednome nisam otišla na grob, a da ne odem i drugome. Drago je umro, ubila ga je kap dan poslije Zoranovog povratka iz inostranstva... Već je DOS bio napravljen... Šta je mom sinu to trebalo?!

DANI: Šta mu je trebala politika, na to mislite?

ĐINĐIĆ: Njega niste mogli zaustaviti, sprečiti ga kada nešto naumi. Šta mu je trebalo da na silu sastavlja šesnaest, sedamnaest stranaka i da od njih pravi vladu?! Vidite kakvi su naši ljudi! Danas govore - pobedio je Koštunica, a svi znaju da bez Zorana ne bi bilo ništa. Bio je vođa, lider... Praktično nije imao nikoga oko sebe. Bio je sam! Kako to da, kada je tog 12. marta došao, u Vladi nije bilo nikoga; kako to da su vrata bila zaključana? Njegov pratilac Veruović ga je otpratio do vrata, a onda se vratio do kola po tašnu. Zašto ga je ostavio? A Zoran je hodao pomoću štaka. Prvo su ga obogaljili, a onda su mi ga ubili! Onakvog čoveka! Bio je čudo, duša, to se ne rađa svaki dan. Nije što je moj... Pametan, načitan... Doktorirao je u Nemačkoj, ali se vratio u ovu kuću. Ja sam ga odgajila...

DANI: Zoran Đinđić je rođen u Bosanskom Šamcu. Odakle tamo?

ĐINĐIĆ: Đinđići su poreklom s Kosova, ja Bosanka, iz Šamca. Suprug je bio vojno lice, penzionisan u činu pukovnika... U Šamcu smo se upoznali i venčali. Tamo su rođeni Gordana i Zoran.

DANI: Koliko dugo ste živjeli u Bosni?

ĐINĐIĆ: Zoran je osnovnu školu završio u Šamcu, a dva razreda gimnazije u Travniku. Lepo smo živeli, složno. Svi - Srbi, Hrvati, muslimani... Nikada se nismo delili... Taj prokleti rat! Gordana je maturirala u Travniku, a onda je, kada smo se doselili u Beograd, upisala medicinu, specijalizirala... Često smo se selili.

DANI: Koje godine ste se doselili u Beograd?

ĐINĐIĆ: 1967. Zoran je bio najbolji đak i nisu mu smetale česte očeve prekomande. Brzo se uklapao. Poslednja dva razreda gimnazije je završio u Beogradu. Sećam se da je jednom pisao sastav za takmičenje povodom Dana Jugoslovenske narodne armije i pobedio. Profesor i on su dobili pedeset hiljada dinara kao nagradu.

DANI: Bio je i odličan student.

ĐINĐIĆ: Izuzetan. Drago je želeo da mu sin bude mašinski inženjer, pa je Zoran najpre tamo predao dokumenta. "Mogu ja to završiti" - ubeđivao nas je. "Imaću stan, kola, novac, ali neću biti srećan. Hoću da upišem filozofiju." Pustili smo ga da studira ono što želi. Učio je do kasno u noć, nikada ga nismo terali. Spavao je s knjigom. Uvek nam je govorio tek kada položi ispit, nikada pre.

DANI: Kako ste gledali na to što se još kao student uključio u politički život?

ĐINĐIĆ: Rekla sam vam da njega nikada niste mogli odvratiti od nečega što je naumio. Početkom sedamdesetih godina su došla ovde kod nas dvojica policajaca u civilu da ga ispituju. Kasnije je uhapšen... Zoran je bio u svojoj sobi, nešto je učio. Otvorila sam im vrata i, kada su rekli zašto su tu, rekla sam im da uđu, ali da se najpre izuju. Navika iz Bosne. Zoran se kasnije smejao kako sam ih isprašila. Pričao je svima... Bio je moćan, studenti su ga voleli. Bio je temperamentan, pun energije... Ličio je na mene. Zdrav kao dren! Srce me boli za njim. Da je bolovao od neke bolesti, ni po' jada! Polomili su mu noge, da bi ga lakše ubili... Niko ne može razumeti moj bol. Ne znam kako ću preživeti taj dan... Kada sam čula..

DANI: Kako ste čuli, ko Vam je rekao?

ĐINĐIĆ: Bila sam tog 12. marta u opštini, da platim neke račune. Porez. Svi šalteri su bili zatvoreni, a zaposlene žene su pile kafu... Zoran nije voleo lenje ljude. Voleo je da radi, kao i ja... Nisam mogla da platim račun, pa sam se požalila šefici. Proveravala je nešto u kompjuteru, a onda rekla da nisam platila porez šest godina. Ni slučajno! - planula sam. Gospođo, znate li da bi moj muž pre umro od gladi, nego što bi preskočio da plati neki račun. Bio je uredan čovek. Celo jutro sam se time bavila. Dan lep, pravi prolećni. Sećam se da sam svratila u stari Merkator da nešto kupim. Bila sam na vratima, kada sam čula telefon. "Crna Mila, jesi li videla šta ti je sa Zoranom?!"

DANI: Ko Vam je javio?

ĐINĐIĆ: Komšija iz Prokuplja kome sam se nekoliko dana ranije žalila kako se bojim za Zorana. Rekao je da uključim televizor. Imala sam šta da vidim.

DANI: Kako to da niko nije došao da Vam to kaže?

ĐINĐIĆ: Možda je neko i dolazio, ali sam bila vani. Ne znam. Pozvala sam odmah momke iz Zoranovog obezbeđenja i odjurila u Urgentni centar. Dvorište je bilo puno policajaca. Sada mu ne trebate - mislila sam u sebi. Kada je trebalo da ga čuvate, nije vas bilo. Ušla sam. Doktor je rekao sestri da mi da neku tabletu za smirenje. Neću nikakvu tabletu. Ne treba mi! - odbila sam. Ušla sam u salu u kojoj je ležao Zoran. Ona njegova lepa glava... Oči zatvorene... Lep, a dole... grudi su mu bile otvorene... Srce prosuto na sve strane... Puklo... Stajala sam pored njega, grlila ga, kukala... Ponovo su pokušali da mi daju nešto za smirenje. Odbila sam, nisam htela.

DANI: Zašto niste?

ĐINĐIĆ: Nisam htela da mi umrtvljuju bol... Moralo je da boli... Pa, ubili su mi sina! Ležao je tako... Bio je moj život. Imam ja i Gordanu, ali Zoran je bio moj život. Samo ja znam kako sam to podnela... Ružica je znala, bila je kod Zorana pre mene... Kada sam izašla iz te sobe, videla sam da je bila s Mijatom, doktorom, Čedinim tastom... Stajala je na prozoru, nema... Dole su bili fotoreporteri.

DANI: Gdje ste otišli?

ĐINĐIĆ: Kod Ružice kući... Plakala sam... Videla sam da je moj plač nekima smetao... Htela sam da vrištim, znala sam koga sam izgubila... Kada sam juče bila na groblju, pitala sam: sine moj, šta ćeš mi tu?! Više bih volela da si u onoj "mišijoj rupi", samo da si živ...

DANI: Kakvoj "mišijoj rupi"?

ĐINĐIĆ: Milorad Dodik ga je upozoravao da mu spremaju atentat, ali... Zoran je bio takav. Rekao je: "Šta hoćete?! Da se sakrijem u mišiju rupu?! Ne pada mi na pamet. Neka me ubiju!" I - ubili su ga.

DANI: I drugi su ga upozoravali. Kako to da nikoga nije poslušao?

ĐINĐIĆ: Bio je takav, tvrdoglav i... Bio je naivan, lakomislen, verovao ljudima... Bio je strašno hrabar..

DANI: Rekli ste da ste ga i sami upozoravali, nešto ste predosjetili?

ĐINĐIĆ: Bila je nedelja... Pošla sam u kupatilo... Zvonio je telefon... Vratila sam se, podigla slušalicu, ali nisam prepoznavala glas. Izvinite, s kim razgovaram? - pitala sam. "Mama, ja sam, Zoran" - rekao mi je. Počela sam da plačem. Šta je to, Zorane, s tobom? Kakav ti je to glas? Kaži mi, sine, šta se to dešava, šta ti je? Osetila sam da se nešto strašno sprema, ali nisam mogla ni da pretpostavim da će... Molila sam ga da se pazi, podsetila ga šta mu se dogodilo kod hale Limes, kako su pokušali da ga ubiju...

DANI: A on?

ĐINĐIĆ: Ništa. Slušao je, ali više nisam čula njegov glas. Nikada! Uvek je negde žurio... Poslednje što sam rekla bilo je - Zorane, čuvaj se! Nije me poslušao... A nije ni mogao. Nije mu bilo spasa. Bili su odlučili da ga ubiju... Prosti naš svet, ne voli da vidi nekoga prepametnog, nekoga ko je iznad... Pogledajte mu biblioteku... E, moj Zorane... Ogovarali su ga, svašta govorili protiv njega... Koštunica je u tome debelo učestvovao. Nikada mu nisu oprostili što je Miloševića poslao u Haag... Pitali su me jednom u Prokuplju policajci: "Na koga sumnjate?" Na vašeg šefa - odgovorila sam - na Koštunicu! Zoranu sam stalno govorila da ih se čuva, ali je mislio da je pametniji od svih njih. I bio je... Govorila sam mu da mu sestra neće preživeti ako se njemu nešto desi... A onda ta sahrana...

DANI: I taj govor mitropolita Amfilohija. Kako ste ga doživjeli?

ĐINĐIĆ: Ružica nikada posle toga nije zvala popove. Vidite li šta oni danas rade?! Amfilohije je mog sina proglasio izdajnikom, a Zoran je pravio donatorske večere za završetak hrama Svetog Save! Nikada ga nisu voleli. I patrijarh Pavle je više voleo Koštunicu... A Zoran im je pomogao... Nikada ih više nismo zvali... Gordana će doći sutra da zajedno idemo na groblje. Uvek tako odlazimo pre ostalih, kada nema gužve...

DANI: Šta se desilo s Vašom ćerkom? Da li ste ikada dobili izvještaj o tome šta se zapravo dogodilo s njom prije nekoliko godina, ko ju je napao, ko joj je dao tu injekciju?

ĐINĐIĆ: Nikada, dušo moja. Nikada. Ko da nas obavesti?! Mene i danas slušaju, znam ja to. I moram vam reći - čuvajte se! Nemate se kome obratiti, nema ko da vas zaštiti! Pa, ovde su ubili premijera! Ko da nešto kaže?! Čulo se bilo da Gordana ima nekakav spisak kod sebe, da nešto zna.

DANI: Kakav spisak?

ĐINĐIĆ: Ne znam. Pričalo se o nekakvom spisku na kome su bila imena ljudi koji su bili opasni, lopovi, radili Zoranu o glavi, bili umešani u ubistvo... Rekla sam novinarima da takav spisak postoji. Videli su, pročitali, otišli kod Gordane u Valjevo... Upali su u kuću, uhvatili je za vrat, vukli je za kosu do kreveta i dali joj neku injekciju. Ne znam šta je. Spavala je, oni su tražili...Nikada nismo saznali ko su... Kasnije smo je prebacili na VMA. Tamo su rekli da to nije bila nikakva opasna supstanca, da je zdrava...

DANI: Kasnije je i ona dobila obezbeđenje?

ĐINĐIĆ: Jeste, ali kakvo?! Imali su ti momci posebnu prostoriju u Gordaninoj kući. Znali su da, kada završe smenu, ostave na stolu otvorenu Legijinu knjigu. To su čitali! Namerno su provocirali. Ovo je čudna zemlja, čudan narod... Kao da još uvek ne shvataju šta je Zoranovom smrću Srbija izgubila. Pa, vidite li da Legiji prijatelji spremaju bekstvo?! Zamislite da čovek na čoveka pospe živi kreč! To nije čovek, on je čudovište! A kada je prvi put ušao u sudnicu, sećam se... Gledao me je pravo u oči. I ja njega. Nije skidao pogled. To su svi primetili.

DANI: Tomislav Nikolić kaže da se izvinio Ružici Đinđić što je rekao: "Poručite Zoranu Đinđiću da je i Tito pred smrt imao problema s nogom." Da li biste Vi prihvatili to izvinjenje?

ĐINĐIĆ: Ne bih. Kasno se Nikolić setio da se izvinjava. To boli i nikada ne bih za tako nešto prihvatila izvinjenje. Ne možete jednog dana da vređate, a drugoga da se ljubite. To kod mene ne može. Ja imam karakter. Dosta je bilo! Ružica može da prihvati, ali ja neću.

DANI: Sjećate li se svog posljednjeg susreta sa sinom?

ĐINĐIĆ: Ne, ne mogu da se setim... Kada je postao premijer, retko sam ga viđala. Nije imao vremena, stalno je radio. Ostali smo ga željni. Tešila sam se time što ga viđam na televiziji. Znao je ponekad da dođe na ručak kod mene, dovede decu...

DANI: Posjećuje li Vas unučad?

ĐINĐIĆ: Ponekad. Luka trenira košarku, Jovana uči... Dođu na ručak kada imaju vremena...





O demokratima



Četiri kale za Zorana



DANI: Posjećuje li Vas neko iz Demokratske stranke?

ĐINĐIĆ: Nikada! S njima nemam ništa.

DANI: Zašto?

ĐINĐIĆ: Neću da komentarišem. Oni najbolje znaju. Smatraju da je sve njihova zasluga, da tu nema mesta za mog Zorana... Svom sinu sam u Prokuplju sama podigla spomenik. Gde su njegovi prijatelji, gde su ti "saborci"?! Neki su došli... Bio je Tadić, Šutanovac... Gašu Kneževića, Gordanu Matković i Rasima Ljajića sam pozvala da dođu... Rasim je dobar čovek. Volim ga, cenim i poštujem. On je drugačiji, pošten... Bilo je dosta sveta. Ljudi plaču, žale, a dok je bio živ, nisu ga voleli... Zoran je bio izuzetan. Žao mi je što je sebe toliko ponizio i dozvolio da ga ubiju, da tako ode... Neka mu je laka crna zemlja...To što su ga ubili, to je najgori zločin! Bedni, mali, nepismeni ljudi! Ubiti takvog čoveka! Srce me boli za ovom mojom Gordanom. Crći će od tuge. Ja sam jača, sve izdržim. Idem na groblje... Verujte da svakoga dana na njegovom grobu nađem cveće. Neko je juče ostavio kale, četiri kale... Znao je da ih je najviše voleo.






O legiji



Koštunica, Rade Bulatović i Jovičić su Legiji spremali doček



DANI: Kako ste reagirali kada ste čuli da se Legija predao?

ĐINĐIĆ: Sećate li se ko ga je sve dočekao? Kakvi su to ljudi?! U tri sata noću se skupila elita da dočeka čoveka koji je ubio predsednika Vlade! Sećate li se? Rade Bulatović, Jočić, ona debela nakaza iz televizije... Svi! Skupili su se i većali, sigurno su mu nešto obećali... A vidite sad Jočića... Ma kako vam to zvučalo, Ivica Dačić je drugačiji. S njim se može nekako razgovarati. Bio je među Miloševićevim ljudima, a sada vidi da se ne može nazad... Nema povratka na staro. To je govorio i moj sin. Nema ga, ali nikada se Srbija više neće vratiti na ono gde je bila. Zoran je to platio životom. A oni ga danas pljuju.

DANI: Sigurno Vas pogađa kada čujete tako nešto. Radikali...

ĐINĐIĆ: Oni su beda i od njih me ništa ne pogađa. Znam ko je bio Zoran. Radikali prave cirkus od države, parlamenta, svega...

[Vlajko]

Reagovanja povodom inicijative Ambasade Turske

Spomenik Turcima podelio javnost


Autor: M. Laketić | 15.03.2009. - 00:02


Inicijativa turskog ambasadora u Srbiji Ahmeta Siha Umara da se na Vezircu, brdu između Srem­skih Karlovaca i Petrovaradina, podigne spomenik u čast otomanskoj vojsci povodom čuvene bitke iz 1716. godine naišla je na burna reagovanja. Ideju su podržali novosadski gradonačelnik Igor Pavličić i deo stručne javnosti. Prvi su reagovali opozicioni odbornici, ali i istoričari.

Prihvatanje ove ideje gradonačelnik Pavličić komentariše rečima da je „Novi Sad multikulturalna i multikonfesionalna sredina, pa je inicijativa Ambasade Turske u skladu s evropskim duhom grada“. Slično je i objašnjenje predsednika Mesne zajednice Petrovaradin Petra Mudrog. On smatra da nije ništa sporno u podizanju spomenika na Vezircu, kao i da se konačno treba osloboditi predrasuda i promeniti odnos prema prošlosti.



– Neki neodgovorni ljudi, među kojima su, nažalost, i istoričari, pokušavaju da u javnosti u negativnom svetlu prikažu nameru Turske da podigne spomenik izginulim ratnicima u bici koju je turska vojska izgubila. Vreme je da se svi okrenemo budućnosti, da se ljudi, nacije, države okrenu miru i što boljoj saradnji, pa će postavljanje spomenika Turcima, na neki način, predstavljati pomirenje među narodima – ističe Mudri.
Na drugoj strani, istoričar Žarko Dimić smatra da je u najmanju ruku neobično, ali čak i degutantno i licemerno podići spomenik turskoj vojsci, koja je palila i ubijala svuda po Sremu, a naročito u Karlovcima, mestu koje dugo nije moglo da se oporavi od te najezde.
– To je kao da postavljate spomenik nacistima u Srbiji, a nisam čuo da ima takvog primera u Evropi. Mi idemo korak dalje i hoćemo da postavimo spomen-obeležje vojsci koja je uništila Srbiju, nabijala na kolac i čerečila – ocenio je Dimić.
U međuvremenu, gradske vlasti su predlog uputile članovima Saveta za kulturu Skupštine grada koji je utvrdio da je „predlog nepotpun“, pa ga je vratio Gradskom veću uz sugestiju da bude dorađen ali i da se održi javna rasprava. Predsednik Saveta Miloš Pankov je rekao da „stručnjaci o tome treba da daju konačnu ocenu, a ne Savet“.
– Grob treba da bude obeležen, odnosno mogla bi da bude postavljena spomen-tabla, ali mi ne odlučujemo o tome, već Gradsko veće, odnosno gradonačelnik. Savet ima ingerencije samo oko izbora mesta gde će spomenik da bude postavljen – naveo je Pankov.
Gradski odbornik i član Saveta Radovan Jokić obraćajući se predlagačima rekao je sledeće: „Turska vojska je pobila 10.000 ljudi prilikom povlačenja. Pošto ste na javnu raspravu stavili inicijativu za uklanjanje spomenika Jaši Tomiću, bilo bi u redu da pitate Novosađane šta misle o ideji da se podigne spomenik turskoj pošasti.“
Međutim, iako je Savet za kulturu gradskoj vladi inicijativu vratio na doradu, uz predlog da pokrene javnu raspravu, ona još nije počela, niti su predstavnici grada zvanično razgovarali o tim primedbama. A, prema informacijama nekih članova Saveta, Turci su novac za podizanje tog spomenika već obezbedili. Turski ambasador sa vojnim izaslanikom nedavno je prilikom obeležavanja godišnjice potpisivanja Karlovačkog mira o tome upoznao srpske zvaničnike.

Spomenik Eugenu Savojskom
Na vrhu Vezirca 1902. godine podignut je spomenik posvećen velikoj pobedi Eugena Savojskog. Ukoliko gradski čelnici donesu odluku da se podigne spomenik otomanskoj vojsci, prema sadašnjem projektu koji je odobrila turska strana, to obeležje će biti smešteno oko 50 metara iza postojećeg spomenika. Istoričar Dimić smatra da se umesto spomenika postavi spomen-ploča pored ekumenske, tekijske crkve, jer je to mesto gde svi treba da se izmire, pa je to i za Turke najbolje rešenje.

Petrovaradinska bitka
Bitka kod Petrovaradina vođena je avgusta 1716. godine, između hrišćanske i turske vojske. Turci su bili poraženi, a njihov predvodnik Damad Ali-paša je smrtno ranjen. Austrijsku vojsku, u kojoj je osim Ugara bilo najviše Srba, i njenih saveznika Poljaka i Rusa, predvodio je Eugen Savojski. Poražena otomanska vojska u kojoj je bilo Turaka, Persijanaca, Tatara i Afrikanaca, trajno je potisnuta južno od Save i Dunava.

http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=83601

Turci opet dele Srbe
D. STOJANOVIĆ, 11.03.2009 20:22:16 Ocena: 2.78 (Glasova: 9) Komentara: 8

NOVI SAD - Da li će na brdu Vezircu, smeštenom između Sremskih Karlovaca i Petrovaradina, biti podignut spomenik u čast otomanskoj vojsci poginuloj u čuvenoj bici iz 1716. godine, u kojoj su učestvovale turska i austrijska vojska, još nije izvesno, ali je sigurno da su se strasti i pre otvaranja najavljene javne rasprave, dobrano rasplamsale.
Predlog Ambasade Turske podržali su Igor Pavličić, gradonačelnik Novog Sada, i deo stručne javnosti, dok na drugoj strani pojedini istoričari smatraju da je neprimereno i licemerno da se podiže spomenik vojsci koja je tokom dve godine činila stravične zločine nad lokalnim stanovništvom.
Savet za kulturu Skupštine grada, krajem prošle godine vratio je predlog projekta Gradskom veću na doradu, uz objašnjenje da nije potpun, jer nije predviđena javna rasprava, odnosno, nije bilo zvaničnih konsultacija sa stručnom javnošću. Tek posle javne rasprave će se predlog naći pred odbornicima Skupštine grada.
Čelnici Novog Sada do sada nisu razgovarali, bar zvanično, o tim primedbama. Tako ostaje nejasno da li je grad odustao od ideje Ambasade Turske, koja je najavila da će u celini finansirati izgradnju. Prema nezvaničnim informacijama, novac se već nalazi u Beogradu.
Pavličić je ranije objasnio da je Novi Sad multikulturalna i multikonfesionalna sredina, pa se inicijativa Ambasade Turske ne protivi Evropskom duhu našeg grada.
Petar Mudri, predsednik MZ Petrovaradin, smatra da nije ništa sporno u podizanju spomenika na Vezircu, kao i da se konačno treba osloboditi predrasuda i promeniti odnos prema prošlosti.
- Neki neodgovorni ljudi, među kojima su, nažalost, i neki istoričari, pokušavaju da u javnosti u negativnom svetlu prikažu nameru Republike Turske da izgradi spomenik izginulim ratnicima u bitci koju je turska vojska izgubila - kaže Mudri. - Važno je reći da slični spomenici već odavno postoje širom Evrope.
Mudri dodaje da se zaboravlja činjenica da su Engleska i Francuska vodile stogodišnje ratove, a da su danas to dve vodeće evropske države koje imaju izuzetno dobre i prijateljske odnose.
- Vreme je da se svi okrenemo budućnosti, da se ljudi, narodi, nacije i države okrenu miru i što boljoj saradnji. Istorija je tu da nas uči da ne ponavljamo greške i ne zaboravimo prošlost, ali prošlost ne sme da opterećuje našu budućnost - naglašava Mudri. - Postavljanje spomenika će predstavljati, na neki način, pomirenje među narodima.
Na drugoj strani, istoričar Žarko Dimić smatra da je u najmanju ruku neobično, ali čak i degutantno i licemerno podići spomenik turskoj vojsci, koja je palila i ubijala svuda po Sremu, a naročito u Karlovcima, mestu koje dugo nije moglo da se oporavi od te najezde.
- To je kao da postavljate spomenik nacistima u Srbiji, a nisam čuo da ima takvog primera u Evropi. Mi idemo korak dalje i hoćemo da postavimo obeležje vojsci koja je uništila Srbiju, nabijala na kolac, čerečila... - naglašava Dimić. - Mislim da javne rasprave neće ni biti, jer je sve dogovoreno, a iako se ta priča gura pomalo na silu, smatram da će spomenik sigurno biti izgrađen.

U ČAST EUGENU SAVOJSKOM
NA vrhu Vezirca je 1902. izrađen spomenik od belog krečnjaka, visine 650 santimetara, posvećen velikoj pobedi Eugena Savojskog. Ukoliko gradski čelnici donesu odluku da podignu spomenik otomanskoj vojsci, prema sadašnjem projektu, to obeležje će biti smešteno oko 50 metara iza postojećeg spomenika.

BITKA KOD PETROVARADINA
BITKA kod Petrovaradina vođena je 5. avgusta 1716. godine, između austrijske i turske vojske na brdu Vezirac. Turci su bili poraženi , a sam Damad Ali-paša smrtno je ranjen. Austrijska vojska, koju je predvodio Eugen Savojski, zaplenila je veliku količinu oružja i ratne opreme. Petrovaradinska bitka je značajna jer su posle nje Turci trajno potisnuti južno od Save i Dunava.

http://www.novosti.rs/code/navigate.php ... est=139878

Mozda da podignemo spomenik hitleru , to bi barem bila turisticka atrakcija


inace prica se tj suska se da Turska sprema optuznice protiv Srbije zbog prvog i drugog srpskog ustanka

[dallton]

kakve optuznice, kad se turci seoskih ustanaka i ne sjecaju

[bijelo_dugme]

Reagovanja povodom inicijative Ambasade Turske

Spomenik Turcima podelio javnost


Autor: M. Laketić | 15.03.2009. - 00:02


Inicijativa turskog ambasadora u Srbiji Ahmeta Siha Umara da se na Vezircu, brdu između Srem­skih Karlovaca i Petrovaradina, podigne spomenik u čast otomanskoj vojsci povodom čuvene bitke iz 1716. godine naišla je na burna reagovanja. Ideju su podržali novosadski gradonačelnik Igor Pavličić i deo stručne javnosti. Prvi su reagovali opozicioni odbornici, ali i istoričari.

Prihvatanje ove ideje gradonačelnik Pavličić komentariše rečima da je „Novi Sad multikulturalna i multikonfesionalna sredina, pa je inicijativa Ambasade Turske u skladu s evropskim duhom grada“. Slično je i objašnjenje predsednika Mesne zajednice Petrovaradin Petra Mudrog. On smatra da nije ništa sporno u podizanju spomenika na Vezircu, kao i da se konačno treba osloboditi predrasuda i promeniti odnos prema prošlosti.



– Neki neodgovorni ljudi, među kojima su, nažalost, i istoričari, pokušavaju da u javnosti u negativnom svetlu prikažu nameru Turske da podigne spomenik izginulim ratnicima u bici koju je turska vojska izgubila. Vreme je da se svi okrenemo budućnosti, da se ljudi, nacije, države okrenu miru i što boljoj saradnji, pa će postavljanje spomenika Turcima, na neki način, predstavljati pomirenje među narodima – ističe Mudri.
Na drugoj strani, istoričar Žarko Dimić smatra da je u najmanju ruku neobično, ali čak i degutantno i licemerno podići spomenik turskoj vojsci, koja je palila i ubijala svuda po Sremu, a naročito u Karlovcima, mestu koje dugo nije moglo da se oporavi od te najezde.
– To je kao da postavljate spomenik nacistima u Srbiji, a nisam čuo da ima takvog primera u Evropi. Mi idemo korak dalje i hoćemo da postavimo spomen-obeležje vojsci koja je uništila Srbiju, nabijala na kolac i čerečila – ocenio je Dimić.
U međuvremenu, gradske vlasti su predlog uputile članovima Saveta za kulturu Skupštine grada koji je utvrdio da je „predlog nepotpun“, pa ga je vratio Gradskom veću uz sugestiju da bude dorađen ali i da se održi javna rasprava. Predsednik Saveta Miloš Pankov je rekao da „stručnjaci o tome treba da daju konačnu ocenu, a ne Savet“.
– Grob treba da bude obeležen, odnosno mogla bi da bude postavljena spomen-tabla, ali mi ne odlučujemo o tome, već Gradsko veće, odnosno gradonačelnik. Savet ima ingerencije samo oko izbora mesta gde će spomenik da bude postavljen – naveo je Pankov.
Gradski odbornik i član Saveta Radovan Jokić obraćajući se predlagačima rekao je sledeće: „Turska vojska je pobila 10.000 ljudi prilikom povlačenja. Pošto ste na javnu raspravu stavili inicijativu za uklanjanje spomenika Jaši Tomiću, bilo bi u redu da pitate Novosađane šta misle o ideji da se podigne spomenik turskoj pošasti.“
Međutim, iako je Savet za kulturu gradskoj vladi inicijativu vratio na doradu, uz predlog da pokrene javnu raspravu, ona još nije počela, niti su predstavnici grada zvanično razgovarali o tim primedbama. A, prema informacijama nekih članova Saveta, Turci su novac za podizanje tog spomenika već obezbedili. Turski ambasador sa vojnim izaslanikom nedavno je prilikom obeležavanja godišnjice potpisivanja Karlovačkog mira o tome upoznao srpske zvaničnike.

Spomenik Eugenu Savojskom
Na vrhu Vezirca 1902. godine podignut je spomenik posvećen velikoj pobedi Eugena Savojskog. Ukoliko gradski čelnici donesu odluku da se podigne spomenik otomanskoj vojsci, prema sadašnjem projektu koji je odobrila turska strana, to obeležje će biti smešteno oko 50 metara iza postojećeg spomenika. Istoričar Dimić smatra da se umesto spomenika postavi spomen-ploča pored ekumenske, tekijske crkve, jer je to mesto gde svi treba da se izmire, pa je to i za Turke najbolje rešenje.

Petrovaradinska bitka
Bitka kod Petrovaradina vođena je avgusta 1716. godine, između hrišćanske i turske vojske. Turci su bili poraženi, a njihov predvodnik Damad Ali-paša je smrtno ranjen. Austrijsku vojsku, u kojoj je osim Ugara bilo najviše Srba, i njenih saveznika Poljaka i Rusa, predvodio je Eugen Savojski. Poražena otomanska vojska u kojoj je bilo Turaka, Persijanaca, Tatara i Afrikanaca, trajno je potisnuta južno od Save i Dunava.

http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=83601

Turci opet dele Srbe
D. STOJANOVIĆ, 11.03.2009 20:22:16 Ocena: 2.78 (Glasova: 9) Komentara: 8

NOVI SAD - Da li će na brdu Vezircu, smeštenom između Sremskih Karlovaca i Petrovaradina, biti podignut spomenik u čast otomanskoj vojsci poginuloj u čuvenoj bici iz 1716. godine, u kojoj su učestvovale turska i austrijska vojska, još nije izvesno, ali je sigurno da su se strasti i pre otvaranja najavljene javne rasprave, dobrano rasplamsale.
Predlog Ambasade Turske podržali su Igor Pavličić, gradonačelnik Novog Sada, i deo stručne javnosti, dok na drugoj strani pojedini istoričari smatraju da je neprimereno i licemerno da se podiže spomenik vojsci koja je tokom dve godine činila stravične zločine nad lokalnim stanovništvom.
Savet za kulturu Skupštine grada, krajem prošle godine vratio je predlog projekta Gradskom veću na doradu, uz objašnjenje da nije potpun, jer nije predviđena javna rasprava, odnosno, nije bilo zvaničnih konsultacija sa stručnom javnošću. Tek posle javne rasprave će se predlog naći pred odbornicima Skupštine grada.
Čelnici Novog Sada do sada nisu razgovarali, bar zvanično, o tim primedbama. Tako ostaje nejasno da li je grad odustao od ideje Ambasade Turske, koja je najavila da će u celini finansirati izgradnju. Prema nezvaničnim informacijama, novac se već nalazi u Beogradu.
Pavličić je ranije objasnio da je Novi Sad multikulturalna i multikonfesionalna sredina, pa se inicijativa Ambasade Turske ne protivi Evropskom duhu našeg grada.
Petar Mudri, predsednik MZ Petrovaradin, smatra da nije ništa sporno u podizanju spomenika na Vezircu, kao i da se konačno treba osloboditi predrasuda i promeniti odnos prema prošlosti.
- Neki neodgovorni ljudi, među kojima su, nažalost, i neki istoričari, pokušavaju da u javnosti u negativnom svetlu prikažu nameru Republike Turske da izgradi spomenik izginulim ratnicima u bitci koju je turska vojska izgubila - kaže Mudri. - Važno je reći da slični spomenici već odavno postoje širom Evrope.
Mudri dodaje da se zaboravlja činjenica da su Engleska i Francuska vodile stogodišnje ratove, a da su danas to dve vodeće evropske države koje imaju izuzetno dobre i prijateljske odnose.
- Vreme je da se svi okrenemo budućnosti, da se ljudi, narodi, nacije i države okrenu miru i što boljoj saradnji. Istorija je tu da nas uči da ne ponavljamo greške i ne zaboravimo prošlost, ali prošlost ne sme da opterećuje našu budućnost - naglašava Mudri. - Postavljanje spomenika će predstavljati, na neki način, pomirenje među narodima.
Na drugoj strani, istoričar Žarko Dimić smatra da je u najmanju ruku neobično, ali čak i degutantno i licemerno podići spomenik turskoj vojsci, koja je palila i ubijala svuda po Sremu, a naročito u Karlovcima, mestu koje dugo nije moglo da se oporavi od te najezde.
- To je kao da postavljate spomenik nacistima u Srbiji, a nisam čuo da ima takvog primera u Evropi. Mi idemo korak dalje i hoćemo da postavimo obeležje vojsci koja je uništila Srbiju, nabijala na kolac, čerečila... - naglašava Dimić. - Mislim da javne rasprave neće ni biti, jer je sve dogovoreno, a iako se ta priča gura pomalo na silu, smatram da će spomenik sigurno biti izgrađen.

U ČAST EUGENU SAVOJSKOM
NA vrhu Vezirca je 1902. izrađen spomenik od belog krečnjaka, visine 650 santimetara, posvećen velikoj pobedi Eugena Savojskog. Ukoliko gradski čelnici donesu odluku da podignu spomenik otomanskoj vojsci, prema sadašnjem projektu, to obeležje će biti smešteno oko 50 metara iza postojećeg spomenika.

BITKA KOD PETROVARADINA
BITKA kod Petrovaradina vođena je 5. avgusta 1716. godine, između austrijske i turske vojske na brdu Vezirac. Turci su bili poraženi , a sam Damad Ali-paša smrtno je ranjen. Austrijska vojska, koju je predvodio Eugen Savojski, zaplenila je veliku količinu oružja i ratne opreme. Petrovaradinska bitka je značajna jer su posle nje Turci trajno potisnuti južno od Save i Dunava.

http://www.novosti.rs/code/navigate.php ... est=139878

Mozda da podignemo spomenik hitleru , to bi barem bila turisticka atrakcija


inace prica se tj suska se da Turska sprema optuznice protiv Srbije zbog prvog i drugog srpskog ustanka

Pa svedno su u Srbiji i PC:u ratni zlocinci heroji, genocid se slavi i cetnici se hvale. Tako da.. Zasto da ne?

[dallton]

ma hajde bolan, srbija je oborila svjetski rekord u broju optuznica protiv te zemlje za genocid, jos jedna od strane turske im ne bi dosla kao iznenadjenje

[dobrovoljac]

Протест против НАТО пакта на 10-огодишњицу злочиначког бомбардовања Србије



Како би се обележила десетогодишњица незаслуженог страдања и херојског и пркосног отпора српског народа ратној машинерији НАТО, и како би се свету упутила порука о самопоштовању и достојанству савремене Србије и српског народа, 24. марта биће одржан масовни митинг на Тргу Републике у Београду, који ће по форми и садржају подсећати на митинге одржаване на истом месту за време бомбардовања.

Овим поводом, у данима уочи и 24. марта одржава се више митинга широм Европе – у Италији, Грчкој, Немачкој, Русији.
Манифестација ће почети у 19 часова 24. марта, док окупљање на Тргу Републике почиње већ у 15 часова. Манифестација ће имати општенародни патриотски и нестраначки карактер.

Међу говорницима ће бити истакнуте јавне личности из Србије – научни радници, публицисти, ратни ветерани, уметници, спортисти, као и гости из иностранства – Ремзи Кларк (САД), Сергеј Бабурин (Русија), Клаус Хартман (Немачка), Велко Валканов (Бугарска,) Максим Мишенко (Русија) и други. Њихова излагања пратиће музички спотови, видео пројекције, стихови…

За учешће у музичком делу програма биће позвани најистакнутији извођачи наше естраде, који су против агресије наступали и пре 10 година, као и гости из Русије и Грчке.

Формални организатор манифестације је патриотско удружење грађана Народни покрет Србије, а њен садржај одређиваће Савет и Организациони одбор, састављени од истакнутих јавних личности, представника најширег круга патриотских организација и професионалаца.

Пуни успех ове значајне манифестације зависи од Ваше подршке. Циљевима скупа и организаторима можете помоћи учешћем, идејама, морално, новчано, материјално - путем медија, штампе, аудио, видео и сценске технике, обезбеђења, превоза… Сви организатори, учесници, извођачи и страни гости уложиће свој рад, односно учествоваће волонтерски.

Унапред захвални за Ваш допринос припремама, обавештавању јавности и одржавању митинга и концерта 24. марта,

С поштовањем,
За Савет и Организациони одбор



Будите добротвор!

За динарске уплате:

Жиро рачун у Комерцијалној Банци: 205-142128-19

Шифра плаћања: 88

Сврха уплате: донација


Организација

Савет манифестације

проф. др Милош Алексић
проф. др Слободан Антонић
проф. др Ђорђе Благојевић
проф. др Раде Божовић
Љиљана Булатовић
Момир Булатовић
Ратко Булатовић
академик Алекса Буха
пук. Влатко Вуковић
генерал Милош Ђошан
проф. др Мирко Зуровац
Бојана Исаковић
др Марко Јакшић
Драгољуб Кочовић
Владимир Кршљанин
Рајко Лежајић
академик Михаило Марковић
Томислав Миленковић
генерал Живомир Нинковић
Горан Петронијевић
проф. др Бранко Ракић
генерал Милен Симић
проф. др Славенко Терзић
Мирослав Тохољ
Мила Штула

Организациони одбор

Милан Беатовић
мр Борис Братина
Вишња Братина
Миша Вацић
пук. Вуксан Вемић, председник
Бранислав Југовић
Игор Маринковић
Добро Марић
Светислав Марић, подпредседник
Драган Миланов
Душан Опачић
Љев Рјадченко
Иван Павловић
Катрин Шуц
Горан Шимпрага


Канцеларија: Светозара Марковића 1, 11000 Београд

Тел/факс: 011/3035295



Протест организују :

Српски народни покрет 1389

Народни покрет Србија

Слобода

Подршку протесту дали су:

НАШИ Аранђеловац

Српско Славјанско Саборје

Српске Двери

Форум Српски Националисти

Млада Русија (Русија)

Руски Образ (Русија)


Инфо:

http://1999-2009.info/

http://narodnipokretsrbije.org/
http://www.snp1389.rs

АнтиНАТО кампања:
http://www.facebook.com/group.php?gid=63335638781







Nestranacki i narodni karakter a pogle organizatora i upravnog odbora sve pacifisti s parolom "Srbija do Pacifika"

srbija do Kosova

[anna_1]

@here's johny (AKA Rudonja):
"primitivizam" o kojem pričate je jedino u glavi komentatora, tj. vašoj
jadni ste i nadasve n-e-p-i-s-m-e-n-i, to je objektivno potvrđena činjenica

(over and out, s volom nema priče)

Pa, iskreno, inspirativno si me zainteresovala, da se cak i prijavim ovde.
Zelim ti samo poruciti- na cudan nacin pokazujes svoju kulturu, pismenost i velicinu!

[anna_1]

Протест против НАТО пакта на 10-огодишњицу злочиначког бомбардовања Србије



Како би се обележила десетогодишњица незаслуженог страдања и херојског и пркосног отпора српског народа ратној машинерији НАТО, и како би се свету упутила порука о самопоштовању и достојанству савремене Србије и српског народа, 24. марта биће одржан масовни митинг на Тргу Републике у Београду, који ће по форми и садржају подсећати на митинге одржаване на истом месту за време бомбардовања.

Овим поводом, у данима уочи и 24. марта одржава се више митинга широм Европе – у Италији, Грчкој, Немачкој, Русији.
Манифестација ће почети у 19 часова 24. марта, док окупљање на Тргу Републике почиње већ у 15 часова. Манифестација ће имати општенародни патриотски и нестраначки карактер.

Међу говорницима ће бити истакнуте јавне личности из Србије – научни радници, публицисти, ратни ветерани, уметници, спортисти, као и гости из иностранства – Ремзи Кларк (САД), Сергеј Бабурин (Русија), Клаус Хартман (Немачка), Велко Валканов (Бугарска,) Максим Мишенко (Русија) и други. Њихова излагања пратиће музички спотови, видео пројекције, стихови…

За учешће у музичком делу програма биће позвани најистакнутији извођачи наше естраде, који су против агресије наступали и пре 10 година, као и гости из Русије и Грчке.

Формални организатор манифестације је патриотско удружење грађана Народни покрет Србије, а њен садржај одређиваће Савет и Организациони одбор, састављени од истакнутих јавних личности, представника најширег круга патриотских организација и професионалаца.

Пуни успех ове значајне манифестације зависи од Ваше подршке. Циљевима скупа и организаторима можете помоћи учешћем, идејама, морално, новчано, материјално - путем медија, штампе, аудио, видео и сценске технике, обезбеђења, превоза… Сви организатори, учесници, извођачи и страни гости уложиће свој рад, односно учествоваће волонтерски.

Унапред захвални за Ваш допринос припремама, обавештавању јавности и одржавању митинга и концерта 24. марта,

С поштовањем,
За Савет и Организациони одбор



Будите добротвор!

За динарске уплате:

Жиро рачун у Комерцијалној Банци: 205-142128-19

Шифра плаћања: 88

Сврха уплате: донација


Организација

Савет манифестације

проф. др Милош Алексић
проф. др Слободан Антонић
проф. др Ђорђе Благојевић
проф. др Раде Божовић
Љиљана Булатовић
Момир Булатовић
Ратко Булатовић
академик Алекса Буха
пук. Влатко Вуковић
генерал Милош Ђошан
проф. др Мирко Зуровац
Бојана Исаковић
др Марко Јакшић
Драгољуб Кочовић
Владимир Кршљанин
Рајко Лежајић
академик Михаило Марковић
Томислав Миленковић
генерал Живомир Нинковић
Горан Петронијевић
проф. др Бранко Ракић
генерал Милен Симић
проф. др Славенко Терзић
Мирослав Тохољ
Мила Штула

Организациони одбор

Милан Беатовић
мр Борис Братина
Вишња Братина
Миша Вацић
пук. Вуксан Вемић, председник
Бранислав Југовић
Игор Маринковић
Добро Марић
Светислав Марић, подпредседник
Драган Миланов
Душан Опачић
Љев Рјадченко
Иван Павловић
Катрин Шуц
Горан Шимпрага


Канцеларија: Светозара Марковића 1, 11000 Београд

Тел/факс: 011/3035295



Протест организују :

Српски народни покрет 1389

Народни покрет Србија

Слобода

Подршку протесту дали су:

НАШИ Аранђеловац

Српско Славјанско Саборје

Српске Двери

Форум Српски Националисти

Млада Русија (Русија)

Руски Образ (Русија)


Инфо:

http://1999-2009.info/

http://narodnipokretsrbije.org/
http://www.snp1389.rs

АнтиНАТО кампања:
http://www.facebook.com/group.php?gid=63335638781







Nestranacki i narodni karakter a pogle organizatora i upravnog odbora sve pacifisti s parolom "Srbija do Pacifika"

Ima li nesto sto se smije uraditi, a da ti ne das neki komentar?

[dallton]

kad ce ponovljeno sudjenje klintonu za bombardovanje srbije? jel i to dio ovog anti-nato plana?

[anna_1]

kad ce ponovljeno sudjenje klintonu za bombardovanje srbije? jel i to dio ovog anti-nato plana?

Zar njemu treba sudjenje? Ne vjerujem.

[pici]

Протест против НАТО пакта на 10-огодишњицу злочиначког бомбардовања Србије



Како би се обележила десетогодишњица незаслуженог страдања и херојског и пркосног отпора српског народа ратној машинерији НАТО, и како би се свету упутила порука о самопоштовању и достојанству савремене Србије и српског народа, 24. марта биће одржан масовни митинг на Тргу Републике у Београду, који ће по форми и садржају подсећати на митинге одржаване на истом месту за време бомбардовања.

Овим поводом, у данима уочи и 24. марта одржава се више митинга широм Европе – у Италији, Грчкој, Немачкој, Русији.
Манифестација ће почети у 19 часова 24. марта, док окупљање на Тргу Републике почиње већ у 15 часова. Манифестација ће имати општенародни патриотски и нестраначки карактер.

Међу говорницима ће бити истакнуте јавне личности из Србије – научни радници, публицисти, ратни ветерани, уметници, спортисти, као и гости из иностранства – Ремзи Кларк (САД), Сергеј Бабурин (Русија), Клаус Хартман (Немачка), Велко Валканов (Бугарска,) Максим Мишенко (Русија) и други. Њихова излагања пратиће музички спотови, видео пројекције, стихови…

За учешће у музичком делу програма биће позвани најистакнутији извођачи наше естраде, који су против агресије наступали и пре 10 година, као и гости из Русије и Грчке.

Формални организатор манифестације је патриотско удружење грађана Народни покрет Србије, а њен садржај одређиваће Савет и Организациони одбор, састављени од истакнутих јавних личности, представника најширег круга патриотских организација и професионалаца.

Пуни успех ове значајне манифестације зависи од Ваше подршке. Циљевима скупа и организаторима можете помоћи учешћем, идејама, морално, новчано, материјално - путем медија, штампе, аудио, видео и сценске технике, обезбеђења, превоза… Сви организатори, учесници, извођачи и страни гости уложиће свој рад, односно учествоваће волонтерски.

Унапред захвални за Ваш допринос припремама, обавештавању јавности и одржавању митинга и концерта 24. марта,

С поштовањем,
За Савет и Организациони одбор



Будите добротвор!

За динарске уплате:

Жиро рачун у Комерцијалној Банци: 205-142128-19

Шифра плаћања: 88

Сврха уплате: донација


Организација

Савет манифестације

проф. др Милош Алексић
проф. др Слободан Антонић
проф. др Ђорђе Благојевић
проф. др Раде Божовић
Љиљана Булатовић
Момир Булатовић
Ратко Булатовић
академик Алекса Буха
пук. Влатко Вуковић
генерал Милош Ђошан
проф. др Мирко Зуровац
Бојана Исаковић
др Марко Јакшић
Драгољуб Кочовић
Владимир Кршљанин
Рајко Лежајић
академик Михаило Марковић
Томислав Миленковић
генерал Живомир Нинковић
Горан Петронијевић
проф. др Бранко Ракић
генерал Милен Симић
проф. др Славенко Терзић
Мирослав Тохољ
Мила Штула

Организациони одбор

Милан Беатовић
мр Борис Братина
Вишња Братина
Миша Вацић
пук. Вуксан Вемић, председник
Бранислав Југовић
Игор Маринковић
Добро Марић
Светислав Марић, подпредседник
Драган Миланов
Душан Опачић
Љев Рјадченко
Иван Павловић
Катрин Шуц
Горан Шимпрага


Канцеларија: Светозара Марковића 1, 11000 Београд

Тел/факс: 011/3035295



Протест организују :

Српски народни покрет 1389

Народни покрет Србија

Слобода

Подршку протесту дали су:

НАШИ Аранђеловац

Српско Славјанско Саборје

Српске Двери

Форум Српски Националисти

Млада Русија (Русија)

Руски Образ (Русија)


Инфо:

http://1999-2009.info/

http://narodnipokretsrbije.org/
http://www.snp1389.rs

АнтиНАТО кампања:
http://www.facebook.com/group.php?gid=63335638781







Nestranacki i narodni karakter a pogle organizatora i upravnog odbora sve pacifisti s parolom "Srbija do Pacifika"

Ima li nesto sto se smije uraditi, a da ti ne das neki komentar?

3 posta i 3 replike....de kad staviš neš svoje i obrazložiš il daš argumentaciju ,možemo tad pricat a do tada........imas li preko 18 godina,jesili dovoljno narasla i razvijena,možemo na PP

[vee-jay]

Pici Pici ... Sada barem znamo zasto nam se Pesak ne vraca

[dallton]

kad ce ponovljeno sudjenje klintonu za bombardovanje srbije? jel i to dio ovog anti-nato plana?

Zar njemu treba sudjenje? Ne vjerujem.

pa ne treba mu sudjenje kad je pravno gledano nevin - al samo pravno gledano

[Maraschino]

kad ce ponovljeno sudjenje klintonu za bombardovanje srbije? jel i to dio ovog anti-nato plana?

Zar njemu treba sudjenje? Ne vjerujem.

pa ne treba mu sudjenje kad je pravno gledano nevin - al samo pravno gledano

a gdje je tu monika ...nije on bas nevin...

[dallton]

pa ne treba mu sudjenje kad je pravno gledano nevin - al samo pravno gledano

a gdje je tu monika ...nije on bas nevin...

e pa to ti je bilo prav(n)o gledano - a monika je imala pogled odozdo i malo ukoso i ne znam sto u srbiji krive nato za bombardovanje kad trebaju kriviti u stvari monikinu perspektivu - ispod stola

[anna_1]

Nestranacki i narodni karakter a pogle organizatora i upravnog odbora sve pacifisti s parolom "Srbija do Pacifika"

Ima li nesto sto se smije uraditi, a da ti ne das neki komentar? [/quote]

3 posta i 3 replike....de kad staviš neš svoje i obrazložiš il daš argumentaciju ,možemo tad pricat a do tada........imas li preko 18 godina,jesili dovoljno narasla i razvijena,možemo na PP [/quote]

Preko 4000 postova, i, gle= tamo gdje se tebi ne svidja = omalovazavanje. Politicke teme da i ne pominjem. Nisi mi zapao za oko zbog neke silne argumentacije, ve' zato sto si na svakoj temi i sto stalno nekog= malo, ono, znas....
Jesam odrasla, imam 29 godina, razvijena, hvala Bogu, ma sve OK. Ali imam neki cudan feeling na ove sto imaju argumentaciju za sve. Eto. Sta te jos interesuje, pitaj slobodno.

[dallton]

pa eto posto ste oboje punoljetni mozete preci na pp

btw. anna nisam bas kod tebe neke argumentacije primjetio dovoljno da bi kritika bila opravdana ...a jos ako mislis da za gornju glupost o natou treba argumentacija - onda ne znam sta da ti kazem, mislim da je gornji plakat glupost ocigledna bez dalje rasprave dostojna samo ismijavanja

[anna_1]

pa eto posto ste oboje punoljetni mozete preci na pp

btw. anna nisam bas kod tebe neke argumentacije primjetio dovoljno da bi kritika bila opravdana ...a jos ako mislis da za gornju glupost o natou treba argumentacija - onda ne znam sta da ti kazem, mislim da je gornji plakat glupost ocigledna bez dalje rasprave dostojna samo ismijavanja

Ne, hvala, ne trebaju mi pp.
Ne znam kakva argumentacija ti treba za gore navedeni plakat? Molim te, ispravi me ako grijesim, jeli ovo tema Desavanja u Srbiji? E, ako jeste onda valjda i trebaju da se iznose sadrzaji iz te drzave, pa cak iako se to nekome ne svidja. Ja , npr. necu na teme o Hrvatskoj, ili o nekim stvarima koje mi nisu interesantne.
A sad argumente trazis, jel? Pa za ovaj plakat, smatram da drzava treba da obelezi, ne samo 10 godina od toga, nego i svaku narednu i tako zauvijek. Bas kao sto svaka drzava treba da se stidi svojih nedjela,(tu mislim na Srbiju), tako treba i da obelezi tudje sulude ideje i psihopatoloske naume.

[dobrovoljac]

pa eto posto ste oboje punoljetni mozete preci na pp

btw. anna nisam bas kod tebe neke argumentacije primjetio dovoljno da bi kritika bila opravdana ...a jos ako mislis da za gornju glupost o natou treba argumentacija - onda ne znam sta da ti kazem, mislim da je gornji plakat glupost ocigledna bez dalje rasprave dostojna samo ismijavanja

Ne, hvala, ne trebaju mi pp.
Ne znam kakva argumentacija ti treba za gore navedeni plakat? Molim te, ispravi me ako grijesim, jeli ovo tema Desavanja u Srbiji? E, ako jeste onda valjda i trebaju da se iznose sadrzaji iz te drzave, pa cak iako se to nekome ne svidja. Ja , npr. necu na teme o Hrvatskoj, ili o nekim stvarima koje mi nisu interesantne.
A sad argumente trazis, jel? Pa za ovaj plakat, smatram da drzava treba da obelezi, ne samo 10 godina od toga, nego i svaku narednu i tako zauvijek. Bas kao sto svaka drzava treba da se stidi svojih nedjela,(tu mislim na Srbiju), tako treba i da obelezi tudje sulude ideje i psihopatoloske naume.

Ekavica ili ijekavica, odluči se. Ovako se ofiraš

[dallton]

pa eto posto ste oboje punoljetni mozete preci na pp

btw. anna nisam bas kod tebe neke argumentacije primjetio dovoljno da bi kritika bila opravdana ...a jos ako mislis da za gornju glupost o natou treba argumentacija - onda ne znam sta da ti kazem, mislim da je gornji plakat glupost ocigledna bez dalje rasprave dostojna samo ismijavanja

Ne, hvala, ne trebaju mi pp.
Ne znam kakva argumentacija ti treba za gore navedeni plakat? Molim te, ispravi me ako grijesim, jeli ovo tema Desavanja u Srbiji? E, ako jeste onda valjda i trebaju da se iznose sadrzaji iz te drzave, pa cak iako se to nekome ne svidja. Ja , npr. necu na teme o Hrvatskoj, ili o nekim stvarima koje mi nisu interesantne.
A sad argumente trazis, jel? Pa za ovaj plakat, smatram da drzava treba da obelezi, ne samo 10 godina od toga, nego i svaku narednu i tako zauvijek. Bas kao sto svaka drzava treba da se stidi svojih nedjela,(tu mislim na Srbiju), tako treba i da obelezi tudje sulude ideje i psihopatoloske naume.

pp tvoja stvar ...

a bombardovanje natoa - koliko je dugo trajalo koliko je ljudi poginulo, sta je bio cilj tog bombardovanja? i sta je bio uzrok? ja sam recimo bio prvi put nakon 1999 u srbiji u toku 2001 kao dio istraznog time koji je ispitivao prenosenje zamrznutih leseva u vrecama sa sjevera kosova u rijeke i jezera na sjeveru kosova i jugu danasnje srbije ...ako se dobro sjecam brojeva, u tim vrecama je bilo oko 3500 hiljade puta vise mrtvih nego u bombardovanju..btw. nato je bombardovao BiH 10 puta vise nego srbiju

[Abacija]

pa eto posto ste oboje punoljetni mozete preci na pp

btw. anna nisam bas kod tebe neke argumentacije primjetio dovoljno da bi kritika bila opravdana ...a jos ako mislis da za gornju glupost o natou treba argumentacija - onda ne znam sta da ti kazem, mislim da je gornji plakat glupost ocigledna bez dalje rasprave dostojna samo ismijavanja

Ne, hvala, ne trebaju mi pp.
Ne znam kakva argumentacija ti treba za gore navedeni plakat? Molim te, ispravi me ako grijesim, jeli ovo tema Desavanja u Srbiji? E, ako jeste onda valjda i trebaju da se iznose sadrzaji iz te drzave, pa cak iako se to nekome ne svidja. Ja , npr. necu na teme o Hrvatskoj, ili o nekim stvarima koje mi nisu interesantne.
A sad argumente trazis, jel? Pa za ovaj plakat, smatram da drzava treba da obelezi, ne samo 10 godina od toga, nego i svaku narednu i tako zauvijek. Bas kao sto svaka drzava treba da se stidi svojih nedjela,(tu mislim na Srbiju), tako treba i da obelezi tudje sulude ideje i psihopatoloske naume.

Neces na moju temu?! Haj' makar svrati na temu o Dodi.

[mmostar]

pa eto posto ste oboje punoljetni mozete preci na pp

btw. anna nisam bas kod tebe neke argumentacije primjetio dovoljno da bi kritika bila opravdana ...a jos ako mislis da za gornju glupost o natou treba argumentacija - onda ne znam sta da ti kazem, mislim da je gornji plakat glupost ocigledna bez dalje rasprave dostojna samo ismijavanja

Ne, hvala, ne trebaju mi pp.
Ne znam kakva argumentacija ti treba za gore navedeni plakat? Molim te, ispravi me ako grijesim, jeli ovo tema Desavanja u Srbiji? E, ako jeste onda valjda i trebaju da se iznose sadrzaji iz te drzave, pa cak iako se to nekome ne svidja. Ja , npr. necu na teme o Hrvatskoj, ili o nekim stvarima koje mi nisu interesantne.
A sad argumente trazis, jel? Pa za ovaj plakat, smatram da drzava treba da obelezi, ne samo 10 godina od toga, nego i svaku narednu i tako zauvijek. Bas kao sto svaka drzava treba da se stidi svojih nedjela,(tu mislim na Srbiju), tako treba i da obelezi tudje sulude ideje i psihopatoloske naume.

pp tvoja stvar ...

a bombardovanje natoa - koliko je dugo trajalo koliko je ljudi poginulo, sta je bio cilj tog bombardovanja? i sta je bio uzrok? ja sam recimo bio prvi put nakon 1999 u srbiji u toku 2001 kao dio istraznog time koji je ispitivao prenosenje zamrznutih leseva u vrecama sa sjevera kosova u rijeke i jezera na sjeveru kosova i jugu danasnje srbije ...ako se dobro sjecam brojeva, u tim vrecama je bilo oko 3500 hiljade puta vise mrtvih nego u bombardovanju..btw. nato je bombardovao BiH 10 puta vise nego srbiju

Jesi li bio u istražnom timu za vađenje organa?

[dallton]

ako se ne sjecas bila istraga o tome, pa se vukla godinama i na kraju nikakvih dokaza ili skroz slabih...gotovo kao optuznica protiv silajdzica

[pici]

Preko 4000 postova, i, gle= tamo gdje se tebi ne svidja = omalovazavanje. Politicke teme da i ne pominjem. Nisi mi zapao za oko zbog neke silne argumentacije, ve' zato sto si na svakoj temi i sto stalno nekog= malo, ono, znas....
Jesam odrasla, imam 29 godina, razvijena, hvala Bogu, ma sve OK. Ali imam neki cudan feeling na ove sto imaju argumentaciju za sve. Eto. Sta te jos interesuje, pitaj slobodno.

Nisam ti zapeo za oko dobronkam da se pripremim za feelinge i stajlinge.......prvo hajd jopet procitaj plakat i organizatore pa potpisnike pa "NVO"(država ne obilježava to vec "patriJote") pa se javi da "argumentirano" napadaš picija (mada mi se djasvi tvoji napadai) imam feelinge da cemo produbiti našu komunikaciju ......joj 29 godina malo je to prestaro za mene ja ti do 25 furam mada mi je 40 na ledjima al ne mogu imam pogresan genetski kod pa ono se furam na studentice do 25 ovo preko više nemožeš prevarit za razvijenost i ja kažem hvala bogu super .....e interesuje me dali voliš pozorište il kazalište i dali si vicna kakom hrvačkom sportu...et ako može iskren odgovor.

[dallton]

Jeremić: Kampanja etničkog čišćenja
17. mart 2009.

Broj komentara: 14

Pošaljite komentar


Na današnji dan pre pet godina počeo je pogrom hiljada srpskih civila u "orkestriranoj i organizovanoj" kampanji na Kosovu, naveo je ministar Vuk Jeremić.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, u uvodniku grčkog lista To Vima, piše da su za manje od 72 sata, 35 crkava i manastira, od kojih mnogi potiču još iz XIV veka, nestale u plamenu, zauvek izbrisane iz kulturnog nasleđa čovečanstva.

Prema rečima Hjuman rajts voča u izveštaju iz jula 2004, "velike grupe Albanaca su sa zastrašujućom efikasnošću čistile sredine od svih preostalih znakova srpskog prisustva".

Uprkos rečima Harija Holkerija, tadašnjeg šefa UNMIK-a, da ti događaji predstavljaju "teške zločine protiv čovečanstva", tek je desetak Albanaca osuđeno za uništavanje srpskih svetinja. Danas, ni jedan jedini počinilac nije iza rešetaka zbog paljenja neke crkve na Kosovu, kaže Jeremić.

To je kontekst u kome su albanske vlasti jednostrano proglasile nezavisnost 17. februara 2008. kršeći međunarodno pravo. Srbija je odmah jasno rekla da nikad neće priznati taj čin i da će na pokušaj otcepljenja kosovskih Albanaca odgovoriti mirnim i diplomatskim putem, naglasio je ministar spoljnih poslova Srbije.

"Očekujemo da će aktivno učešće Euleksa u statusno neutralnoj administraciji pokrajine dovesti do transparentnijeg i efikasnijeg rada policije i pravosuđa.

U tom svetlu, smatramo da svi oni koji su učestvovali u najgorem mirnodopskom pogromu u Evropi od Drugog svetskog rata moraju da se nađu pred licem pravde", naveo je Jeremić.

Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je da su dešavanja 17. marta 2004. godine bila šok za sve, pre svega za Srbe koji su imali velika očekivanja od međunarodne zajednice da će ih zaštititi i da će odgovorne izvesti pred lice pravde.

"Obećali su da će kazniti sve one koji su učestvovali u zločinima nad Srbima ta dva dana, da će kazniti one koji su bili inspiratori, ali i one koji su pokušali da iz toga izvuku bilo kakvu političku ili materijalnu korist", podsetio je Ivanović.

On je konstatovao da se, nažalost, ni nakon pet godina to nije dogodilo, što nas, kako je kazao, uči da poverenja možemo imati samo u sebe.

Državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju Zvonimir Stević izjavio je da 17. mart 2004. godine predstavlja obavezujuću opomenu svim ključnim međunarodnim faktorima da je krajnje vreme da se stane na put nasilju nad kosovskim Srbima.

Stević je rekao da "masovno i orkestrirano nasilje oko 60.000 Albanaca nad kosmetskim Srbima nije predstavljalo samo akt etničkog čišćenja, koje i dalje traje na prostoru Kosova i Metohije, već i poraz međunarodne zajednice".

Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica izjavio je danas da je međunarodna zajednica u potpunosti podbacila u ostvarivanju svoje misije na Kosovu.

"Danas je dan i kada moramo uputiti jasnu poruku međunarodnoj zajednici da je u potpunosti podbacila u ostvarivanju svoje misije mira i stabilnosti, a posebno u sprečavanju nasilja nad Srbima. Sa dolaskom Euleksa oslobađaju se krivice već sudski dokazani zločinci, što je ravno saučesništvu u planskom proterivanju Srba sa Kosova", rekao je Koštunica.

Povodom petogodišnjice martovskog nasilja nad Srbima na Kosovu, Koštunica je naveo da je najveća obaveza Srbije da pruži svu podršku i pomoć srpskom narodu da opstane na Kosovu.

Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski izjavila je da su Srbi na Kosovu i dalje suočeni sa konstantnim napadima i pritiscima koji imaju samo jedan cilj - da onemoguće njihov opstanak na Kosovu.

Filipovska je kazala da i pet godina posle martovskog nasilja Srbi sa Kosova još ne mogu da se vrate i obnove svoje porušene kuće.

Srpska radikalna stranka ocenjuje da je pogrom nad Srbima na Kosovu predstavljao plansko etničko čišćenje srpskog naroda sa teritorije Kosova.

Za samo dva dana neviđenog i nečuvenog nasilja nad kosovskim Srbima, prema zvaničnim podacima, ubijeno je 19 osoba, povređeno 954, proterano oko 4.500 Srba i Roma, sedam srpskih sela je spaljeno do temelja, oko 800 kuća je uništeno, a 35 manastira i crkava oskrnavljeno i porušeno, navodi se u saopštenju SRS-a.

Srpska napredna stranka ocenjuje da je danas položaj Srba na Kosovu gori nego ikada i da se o tome nikad manje nije govorilo, kako u domaćim medijima, tako i u srpskim političkim krugovima.

"Položaj Srba na Kosovu i Metohiji kao da više nikoga ne interesuje. Naša država ćuti, u međuvremenu se hvalila sa šest tačaka koje bi trebalo da primenjuje Euleks, a ta misija ne primenjuje ni jednu od njih", rekao je zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić.

Vlada Kosova: I danas osuđujemo nasilje

Vlada Kosova saopštila je da i danas osuđuje napade 17. marta 2004. i navela da ostaje privržena otklanjanju načinjene štete i da će učiniti sve da se nasilje ne ponovi.

"Tragični događaji iz marta 2004. godine obeležili su jednu od najtamnijih epizoda u našoj novijoj istoriji. Građani i institucije Kosova su tada osudili, a osuđuju i danas, napade koji su izvršeni. Sećajući se tih događaja, ljudi i Vlada Kosova još jednom ponavljaju svoju solidarnost sa svima onima koji su pogođeni ovim nesrećnim dešavanjima", navodi se u saopštenju kosovske vlade.

Vlada ističe da ostaje privržena otklanjanju načinjene štete, posebno renoviranju, ponovnoj izgradnji i obezbeđivanju srpskih pravoslavnih crkava.

"Ne možemo promeniti istoriju, ali možemo da učinimo sve što je u našoj moći da obezbedimo da se takva nasilna dešavanja više ne ponove i da svim zajednicama na Kosovu budu obezbeđena njihova prava i da se osećaju bezbedno i slobodno. Ostajemo čvrsti u uverenju da će nam odredbe Ustava Kosova i puno sprovođenje Ahtisarijevog plana pomoći da ostvarimo ovaj cilj", navodi se u saopštenju.

Vlada smatra da, pored toga, svi učesnici u kosovskom društvu moraju biti spremni da "zrelo i mirno odgovore na različite bezbednosne i političke izazove sa kojima se možemo suočiti u budućnosti".

vidju djetica zecine jeremije kako drzi lekcije, jos da je dodao "ugrozeni goloruki sprski narod" i bio bi prava mini kopija milosevica a zaboravio da spomene sta se prije toga desilo - npr. ono zamrzavanje leseva ili recimo (kao sto sud u hagu rece prije neki dan) pokusaj protjerivanja 800000 albanaca, i taman da se junacki otvore srpski konclogori za albance, kad eto ti nato-a