Dakle....Vaša najgora date iskustva, drugi dio.
Kao što sam rekla....mislim da svako zaslužuje drugu šansu. Zbog toga i samo toga sam opet izašla sa NJIM.
Dogovorili smo se da idemo u kino. On je insistirao na izboru filma, jer ja zaboga ne znam izabrati film.
Odnosno, izabrala bi neko trećerazredno komercijalno sranje bez dovoljno pročitanih kritika sa najmaje 150 različitih filmskih sajtova.
Zato je on pomno prostudirao ponudu, iščitao šta se ima iščitati i odlučioo da gledamo kineski historijski spektakl koji traje 2,5 sata.
Da se razumijemo, meni je film bio odličan.
Jedino je to i valjalo to večer.
Film je počinjao u 9 , mi smo se dogovorili u 8 da se nađemo ispred kina, ko fole da ugrabimo karte. kasnije se ispostavilo da u cijeloj kino dvorani nije bilo nikoga sem nas dvoje i još jednog para.
Opet sam ga čekala, ovaj put dobrih 15 minuta. Smrzla sam se živa, to večer je strašno leden vjetar puhao.
Elem...napokon se pojavljuje lik, pozdravlja se. Standardna pitanja, šta ima, šta se radi itd. Krenuli smo prema kinu i....meni ni dan danas nije jasno kako se ovo desilo.
Naime...ja sam nekako ispala da idem korak brže od njega. Valjda zato što mi je bilo zima pa sam požuriila da uđem. Uhvatila sam rukohvat na vratima i povukla....svak normalan bi primio vrata jednom rukom, i djevojku pustio da uđe.
Ali ovaj...jok. Hladno se uvuče pored mene i kliznu unutra ostavljajući me da držim vrata.
U tom trenu sam znala da će ovo biti duuuuuuga noć.
Prišli smo kasi i ja kontam sad...haj rekoh da vidim šta će sad uraditi. Da se razumijemo...ne treba meni niko ništa kupovati, pa ni tu jebenu kino kartu. Ovo je sada bilo iz principa, naročito zbog toga kako se ponio prethodni put.
Stojimo na kasi, za onim pultom i pita nas momak koji ćemo film. On mu kaže, te nas momak pita koje mjesto, hoćemo li ljubavna sjedišta.
A ja kao iz topa....NE!! A on me pogleda. Jao kuku meni majko.
Ono..kad bi pogledi mogli ubiti, on ne samo da bi mene smaknuo nego pet idućih generacija moje familije.
Možda ja jesam prenaglo reagovala, ali sam je bio rekao da nije pravi date. Šta sam trebala uraditi? Sjest sa njim na ljubavna sjedišta pogotovo nakon scene u pivnici? Thanks, but no thanks.
Vadi on svoj novčanik, i ja ga diskretno ispod oka gledam. Vadi on kovanicu od 5 KM, i to ljutito. Haman ju je tresnuo od pult te još 1 KM i sve to gurnu prema momku za kasom.
E tu sam te čekala papane.
Izvadim i ja lovu, platim svoju kartu i hajmo.
Kontam se...nema šanse da sjednem negdje sa njim. Gledam u onaj BBI i namah dobijem ideju.
Rekla sam već...on je skroz protiv komercijalizma u svakom pogledu. Zato sam mu bila rekla....hajmo u BBi da vidim šta ima, tražim jedan poklon.
Ušli smo unutra..i komplet sam ga pregledala. Ušla sam u radnje u koje nikad za nikad ne bih ušla. Probavala i gledala stvari koje ni u snu ne bih pipnula. Na kraju smo ušli u Turbo Limach radnju, tu više nije mogao izdržati i pita me: a šta to ti tačno tražiš?
Rekoh..ma ništa posebno...razgledam...kupim inspiraciju za eventualne buduće poklone.
Ko me zna, zna da nisam zloća, ali ovo je ovaj put bilo jače od mene i jednostavno je zaslužio da se tako ponašam.
Kako smo se spuštali sprat po sprat niže, svratili smo i u Konzum. Brat me bio zamolio da mu nešto kupim za doručak. Pita me on a šta ću mu kupiti, pa rekoh vjerovatno paštetu neku od tunjevine.
On, a što od tunjevine? Pa moj brat ne jede meso, vegetarijanac je.
On se odvalio smijat. Kaže on...još ćeš reći da je budista.
Pa rekoh...on sebe vidi u tome, ne vidim št0 aje u tome loše.
Tad se on počeo još više smijat i pričat. Nisam očekivao da ti je brat tako ispranog mozga, kao i skoro i ostatak populacije. Kakve su to gluposti, vjerovati u takve svtari i bla bla bla. Priča mu uopšte nije bila prikladna i bila je krajnje uvredljiva. A da ne govorim što se ismijavao mom bratu.
Na to sam ga pitala...šta fali tome što ljudi teže nekom unutrašnjem duševnom miru. Svima nama to treba. Neko ga nalazi u religiji, vjeri prema Bogu, neko u nekom svom hobiju a ti izgleda u cinizmu i ismijavanju drugih.
Tu je ušutio.
Vratili smo se u kino, i ja sam htijela kokice uzeti.
Budala i fina kakva jesam, pitam ga ja hoće li on kokica, na šta je on odgovorio da neće, ne može. Nešto ga stomak boli.
Međutim, samo što sam se ja pojavila sa kokicama on se njima slobodno poslužio.
Ušli smo u kino salu, smjestili se. On očigledno vrlo ljut, ja mu blago okrenula leđa. Što zbog kokica, što da ga ne gledam.
Cijeli film nije riječi prozborio. Samo kad su bile scene sexa...tu me kao ko fole krajičkom oka pogledao i samo ljutito frknu.
Kontam se....jarane...ne znam šta hoćeš. Em nije date, em se ponašaš kao papak sa dna kace. I ti bi još da ti se ja bacim oko vrata? Ma odjebaus.
Kad je završio film, pitao me hoćemo li negdje na piće.
Rekoh...ne znam za tebe, ali meni ja za danas pun kufer, ja odoh doma.
Mrtva ozbiljna
). 
