Forum Klix.ba

.

Zima ti je.
Obuci vestu.
Kako koju?
Pa znas koju.
Onu sto kazes da mirise na mene.

I ne volis da te tako gledam.

A, dobro.
Mozemo ugasiti svjetlo.
Mozda uspijes sakriti ljubav.

I ne znas sta ti je.
Nikad ti se to ranije nije desilo.
A, dobro.
Sta ces.
Svakome je jednom prvi puta.

Bas volim ovo pice,
zato sto je jako i ne popije se brzo.

Sta ce misliti o tebi?

E, to stvarno ne znam.
Mogu misliti da si...
preljubnica, nevjernica, ljubavnica...

Dobro, nemoj se ljutiti odmah.
Sta.

Nisi ljubavnica.

Dobro.
Nisi.

Jel' me volis?
Teske rijeci.
Dobro, mozda me i volis.
Sta.

U osam ti je ispit.
Dobro, navit cu sat,
samo je star i
moramo se moliti drugarici koja je bezgresno zacela
da zvoni.
Hmmm, valjda ce.

Usne su ti ispucale.
Za one od vjetra
krema pomaze,
ali, za one od ljubavi,
boga mi...

Strasno te volim.

Nista se ne smij.

Ne smij se kad kazem!

Vrlo te strasno volim,

i...

prvo cu ti skinuti naocale.
Pa cu ti onda skinuti...
naocale...

Pa onda...

Pa, nisam drzak!
Vidis sad.

Volim te budalo.

Kako volim to tvoje tijelo.

Vidi, ova traka svjetlosti pada tocno na...

Jel' to samo moje?
Reci mi. Vazno mi je to.

Nisam pospan.
Samo sam malo umoran.

Dvoje.
Koliko djece.
Starijeg sina i mladju kcer.
A, nekako cemo se valjda sloziti
kako cemo ih zvati.
Da ti pricam?
A da nesto malo drugo radimo?
Ja stalno pricam.

O mojim ljubavima?
Svasta.
Nista specijalno.
Kao i kod drugih.
Bilo ih je. I...
nekako mislim da sam ih sve lagao.
A tebe ne, naravno.

Ti si nesto drugo.

Bas si lijepa tako.

Koliko me volis?

Pokazi.

Dobro.

Onda i ja tebe volim.

E… tako.

Sat je zvonio.
Ona nije otisla na ispit,
a u bijelo sljepilo jutra
smo po svim automobilima u ulici ispisali svoja imena.

Kako ce vlasnici biti ljuti!

A obecao sam...
da nikome nista ne smijem reci,
i dogovorili smo se
da je nazovem.

Htjela bi da izadjemo negdje.

Ne znam.

Nesto se mislim...

Mozda cu je stvarno i nazvati.

Ako bude kisa.

Tako ne volim kisu sam.


Hmmm... hmmm,
zenskih trikova...


Zaboravila je rukavicu.

.

Prvo vece

Ona se bila vrlo svukla,
A velika su stabla tu
U prozor zlobno krošnjom tukla,
Da vide nju, da vide nju.
U moju je fotelju sela,
Radosno ruke sklopi tu,
Ispod golišavog joj tela
Nožice treptahu na tlu.
Pogledah zracak koji bludi
- Iz krošnje leptirasti let -
U njezin smešak i na grudi,
Ko mušica na ružin cvet.
Moj poljubac joj nogu dirne.
I kao kaznu za taj greh
Cuh zvuke bistre i nemirne,
Kristalno lep i surov smeh.
Pod košulju je raširenu
Sakrila noge: "Dosta s tim!"
- Tu prvu smelost dopuštenu
Kaznila smehom veselim!
Drhtuljke jadne, oci njene,
Dodirnuh usnom lagano.
Nežno mi glavu tad okrene:
"Oh! svida mi se, svida to!
Ali ti moram reci zato..."
Ostatak joj u grudi ja
Sakrih sa poljupcem, i na to
Zacuh njen smeh što znaci: da...
Ona se bila vrlo svukla,
A velika stabla tu
U prozor zlobno krošnjom tukla,
Da vide nju, da vide nju.

Arthur Jean Rimbaud

.

Neces jos dugo biti zedno, plameno srce!
Obecanje je u zraku, sapucu mi ga nepoznata usta:
- velika svezini dolazi ...
U podne je moje sunce peklo nada mnom:
pozdravljam vas sto dolazite,
vi - iznenadni vetrovi,
vi - svezi duhovi popodneva!
Nailazi zrak tudj i cist.
Ne merka li me,
zavodnicki,
preteci pogled noci?
Ostani jako, srce moje neustrasivo!
I ne pitaj: zasto?

Freidrich Nietzsche

.

RIZVA wrote:Bojim se vremena brzog i laganog bojim se za tebe.Hoću da ti kažem veliku tajnu. Zatvori sva vrata.Lakše je umrijeti nego voljeti Zato ja sebe mučim životom ljubavi moja.
Noć te uništava da bih te tražio kao ludjak, u tami, u snu, u smrti.
Moje srce izgara kao osamljena ptica.
Tvoja me odsutnost ruši, život se zatvorio.
Kakva samoća i mrak, kakav suh mjesec na nebu, kakvi daleki putnici po nepoznatim tjelesima pitaju za tvoju krv, za poljupce, za kucanje tvog srca, za tvoju neočekivanu odsutnost u noći koja raste.




Moje ruke te ne stežu i moje oči te ne poznaju.
Moje su riječi uspravne trazeći te utaman.
Spokojna noć u meni, horizontalna i duga, pružena kao rijeka sa samostalnim obalama.
Ali idem da te tražim, otimam te i čupam iz tame, iz sna, prikrivam te za svoje sjećanje.
Tišina gradi tvoju neobjašnjivu istinu.
Svijet se zatvorio. Sa mnom ostaješ.

Prelijepo

ne znam jeli bilo..

ČEKAJ ME - Konstantin Simonov

Čekaj me i ja ću sigurno doći
Samo me čekaj dugo
Čekaj me i kada žute kiše noći ispune tugom
Čekaj i kada vrućine zapeku
I kada mećava briše
Čekaj i kada druge niko ne bude čekao više
Čekaj i kada pisma prestanu stizati iz daleka
Čekaj me i kada čekanje dojadi svakome koji čeka
Čekaj me i ja ću sigurno doći

Ne slušaj kada ti kažu da je vrijeme da zaboraviš
I da te nade lažu
Nek povjeruju i sin i mati da više ne postojim
Neka se tako umore čekati i svi drugovi moji
I gorko vino za moju dušu nek piju kod ognjišta

Čekaj
I nemoj sjesti s njima
I nemoj piti ništa
Čekaj me i ja ću sigurno doći
Sve smrti me ubiti neće

Nek rekne ko me čekao nije taj je imao sreće
Ko čekati ne zna
Taj neće shvatiti niti će znati drugi
Da si me spasila ti jedina čekanjem svojim dugim
Nas dvoje samo znat ćemo kako preživjeh vatru kletu
Naprosto ti si čekati znala kao niko na svijetu

Muž i žena odu na odmor na jezero. Jednog jutra se muž vrati umoran od pecanja i odluči da odrijema. Njegova žena, iako ne poznaje jezero, odluči da uzme čamac i da se provoza. Izvezla se nedaleko od obale, usidrila se i počela da čita knjigu.

Dok je čitala, priđe joj lovočuvar u svom čamcu i obrati joj se: "Dobar dan, gospođo. Šta radite?"
"Čitam knjigu", ona mu odgovara i misli: "Zar nije očigledno?".
"Vi se nalazite u oblasti u kojoj je pecanje zabranjeno", kaže joj lovočuvar.
"Žao mi je, ali ja ne pecam. Ja čitam."
"Da, ali imate svu potrebnu opremu. Što se mene tiče, vi svakog trenutka možete da zabacite udicu. Moraću da vas privedem."
"Ako to učinite, tužiću vas za seksualno zlostavljanje.", kaže mu žena.
"Ali nisam vas ni dodirnuo.", odgovara joj lovočuvar.
"To je tačno, ali imate svu potrebnu opremu. Što se mene tiče, svakog trenutka biste mogli da počnete."
"Doviđenja, gospođo. Uživajte u danu.", reče lovočuvar i ode.

Nemoj se raspravljati sa ženom koja čita. Veoma je verovatno da ume i da razmišlja

Živim u senci senke tvoje senke... i znam da znaš:
još uvek šminkam stvarnost tvojom bojom, jer drukcije ne umem
ne razumem, ne želim pred lažnim svetom celim da se lažno veselim...
To nije osmeh - to je grc. Ljudi su slepi.
Lepi dani, nasmejani, za tebe - za mene skice,
druge duge ulice, srce skitnice zgaženo nehotice...
Znam da znaš. Jer u svim snovima ti vrtim sve te prazne reci
praznim danima. Nestaješ. I prica odavno nije fer:
lepotica i zver - suviše razno. Sve je prazno.
Prazno je zarazno. Neprolazno.
Vracam se njima - zar misliš da se stvarno ponosim time?
U mojoj glavi posle svega sve one nemaju cak ni ime...
...samo te oci posecene vetrom koje sjaje baš kao i moje
- znam da znaš, al ne vidis i ne cuješ, i ne znaš koje
male stvari se broje... i dok porazi se roje,
plašim se da priznam da postojiš, rane gnoje... i da mi fališ...
Fale mi dodiri, fale mi reci, fali mi osmeh
fali mi lice, fale mi laži, fale sitnice
- dosta krivice! Ptice selice nestaju...
Ja ostajem, i svi ti pogledi me plaše:
prokleti srecni zagrljeni ljudi! ...te uloge su bile naše...
Samo moje i tvoje! A gde smo sad? Gledaj u mene! Nema mene...
samo sene uspomene... samo tragovi...
Koliko dobiješ, toliko daš. Ti nisi smela... znam da znaš...
...znam da znaš...znam da znaš...

Jedan život - gde prestajem ja, gde pocinjes ti
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi
Jedan život - gde prestajem ja, gde pocinjes ti
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi
Jedan život - gde prestajem ja, gde pocinjes ti
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi
...i reci, šta je to ponos, šta je to sram? Ne želim da znam!
...i kad se svet sruši, na starom mestu bicu sam...

Sve suze sveta sprala je kiša. Na kraju nisi ni siguran
da si uopšte plakao, niti da si dno dotakao...
...a nagao kakav jesam, slagao sam sebe da si laž
I vratio se starim stazama...
Ali ni svi peroni sveta me ni malo nisu promenili:
i dalje isti blejer iz bloka, uvek maštarskog oka,
nikad izvan svog toka... mikrofon i dalje rokam na putu do doka luke srece.
I dan je taj što me vara, plavetnilo neba misli skrece.
...a onda padne noc, prokleto dugi sati, sakatim srcem shvatim:
sitnice, ponos, inati nece mi dati da pratim trag - a znam:
sve je ništa, slomicu kazaljke, vreme ce stati,
kosmos ce cekati! ...da samo umem da te vratim!!!
Tražim te, sanjam te pijanim ocima, u nocima, u tudjim licima,
u stanovnicima nekih drugih svetova - gde je naš?
Micem usnama bez glasa dok pada zaborava plašt...
Cutim jer znam da znaš. Uvek si znala i uvek znaš! Ti...
Jedina moja, tebi koja odavno nisi jedina:
svaka sekunda kao godina, al barem znam na cemu sam,
i barem znam da nema nas i spreman sam da budem nasmejan pred svima
iako te kad sam solo i dalje oblikujem od oblaka dima!
...i kroz paucinu vracam dane kad smo ti i ja još bili tim
oprosti što nemam snage da te slažem da ti želim srecu sa njim
a i šta ce ti to od mene? Sve uspomene s kaputa stresi,
samo budi to što jesi, tu gde si ... šta god da se desi,
ti budi oke i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga voliš, a mrzis, kad mrziš, a voliš
i lomiš se da izdrziš...
Ostaje nada da ce nekad negde neko hteti da shvati
mene.. moja lutanja, maštanja i sanjanja i znati da ih prati
i ko zna... možda jednom nadjes me, tamo gde prestajem ja
gde pocinjes ti, gde stali smo mi, gde sada su drugi...
...ali srešces samo stranca, slucajnog prolaznika i pogled leden...
...iako te je taj neznanac nekada voleo više od sebe.

TiDamJa svaka ti cast za odabir pjesme.Nekada je to bila moja omiljena a sada je ostala jedna od 5

.

TI I JA

Osjećam živo srebro tvoje biti
žednu kap u svakom zrncu krvi
životno tkivo od drhtavih niti
koje se raskida, raspleće i mrvi .

Želja ti je žarka. Još nikad ne ostade
kap od mlaza koji dodirnuše usta.
Ne znam zašto nema među nama mosta
kao da nas dijeli provalija pusta.

Prsti što bi htjeli da se čvrsto spletu
u dva klupka vatre i srebrene slasti
u prostoru dršću - Sami su na svijetu
u samoći žudnje, u prokletstvu strasti.

Tijela što bi htjela da se tijesno združe
pretoče u jednu bujicu od milja
venu, usamljena, kao jesenje ruše
jer na istom putu imamo dva cilja .

Ti bi htjela vječno, čemu nema mjere
ja bi dao sve za zanos jednog časa.
Ti sumnjaš u trenutak, a ja imam vjere,
u vječnost trenutka u trenutak spasa.

Dođi sva od sunca, sva od vrele vatre
na moj pusti ležaj, daj mi svoje krvi
Bolje da nas munja jedne strasti satre
nego da nas mrtve (jednom) toče crvi.

Propadni u meni, pretoči se, daj se
raspleti kroz moje vijuge i tkiva,
sve je na tom svijetu samo kratka varka,
Raj se osjeti za trenutak - a vječnost je siva !!!

G.K.

.

Ostrvo u moru - Aslan Mahmuti

za koga se izgovaraju reči?
tvoje usne oblikuju divna slova
ljubavi tri kratke letnje nedelje.
za to vreme čestiti mravi nose
mrve hleba u podrume bogatog
grada koji će uništiti prva kiša.

za koga se grade čvrsti bedemi?
oslanjaš se o njih gipkim leđima
u zanosu uzavrele ljubavne igre.
za to vreme monasi piju kozije
mleko nagnuti nad glagoljaške
spise koje će sveta vatra vratiti
u sveslovesno pomodrelo nebo.

za koga se pišu pesme? pogled tvoj
vragolast, dok ti usnama po koži
glatkoj beležim najtiše posvete.
u to doba nomadi lepog vremena
usmeravaju organe vida u lavirinte
znakova kraj puta. njihovo bivanje
štite bedemi fluidnih vrednosti i opšte
molitve vernih - otpevane za dobrobit
sveta.

... godina ova, dva sata je po ponoći, zove me kćerka i pita:

"Smijem li, tata, napisati da si ti pisac?"

"Smiješ, kako da ne smiješ, sine. Ali, nemoj."

"Pa, šta ću napisati, tata?"

"To!"

"Šta, tata?"

"To što si sad rekla. U toj rubrici "zanimanje" napiši - Tata."

"Mogu li dodati da ga volim?"

"Možeš, ako me voliš više nego ja tebe."

"E, pa, onda mogu."

Arslan wrote:... godina ova, dva sata je po ponoći, zove me kćerka i pita:

"Smijem li, tata, napisati da si ti pisac?"

"Smiješ, kako da ne smiješ, sine. Ali, nemoj."

"Pa, šta ću napisati, tata?"

"To!"

"Šta, tata?"

"To što si sad rekla. U toj rubrici "zanimanje" napiši - Tata."

"Mogu li dodati da ga volim?"

"Možeš, ako me voliš više nego ja tebe."

"E, pa, onda mogu."

o, predirljivo...

Balada iz predgradja

...I lije na uglu petrolejska lampa
Svjetlost crvenkastozutu
Na debelo blato kraj staroga plota
I dvije, tri cigle na putu.

I uvijek ista sirotinja udje
U njezinu svjetlost iz mraka,
I s licem na kojem su obicno brige
Predje je u par koraka.

A jedne veceri nekoga nema,
A mor'o bi proc;
I lampa gori,
I gori u magli,
I vec je noc.

I nema ga sutra, ni prekosutra ne,
I vele da bolestan lezi,
I nema ga mjesec, i nema ga dva,
I zima je vec,
I snijezi...

A prolaze kao i dosada ljudi,
I maj vec mirise -
A njega nema, i nema, i nema,
I nema ga vise...

I lije na uglu petrolejska lampa
Svjetlost crvenkastozutu
Na debelo blato kraj staroga plota
I dvije, tri cigle na putu.




Dobrisa Cesaric

.

RIZVA wrote:Nocas...
Ustadoh izazvan mjesecinom
Pogledao sam ga i ucinilo mi se da gori nekakvim bijelim,
vrelim plamenom i bas kao u snu i na javi, pretvarao se da je nijem
Sam vjetar donosio je tihe melodije muzike
u kojoj je bilo njegove tamne ljepote, kao i neceg tihog, tajnovitog
Pozelih da se ne izgubi car ovog trenutka, jer je poseban i drugaciji od drugih
Rekoh srcu svome da zapletene misli pozove na predaju i
kaze necujno njezan pijev usana mojih
Veceras cu prstima crtati po zamagljenim prozorima,
izmislit muziku najljepsu,
razvezat plast noci, ukrast svjetlost mjesecevu i poslat zvjezdu da ti
kraj uzglavlja strazari
Zar je vazno gdje si, ako me naslutis u ovom satu koji otkucava ponoc
Oslusni ovu cutnju rijecitu,
zanemari moj glas koji ne stanuje u pisanim redovima
i ne umije da kaze ono sto misao skroji
Mozda ce tisina, ta beskrajna pustinja gdje su zrna pjeska bezbrojna,
znati izreci ono sto je najljepse u meni
Mozda ces znati da upravo ovo vrijeme koje se u meni zaustavlja nocas,
uvijek ce imati neizbjezni mirisni oreol po kome cu te pamtiti

wow

Arslan wrote:... godina ova, dva sata je po ponoći, zove me kćerka i pita:

"Smijem li, tata, napisati da si ti pisac?"

"Smiješ, kako da ne smiješ, sine. Ali, nemoj."

"Pa, šta ću napisati, tata?"

"To!"

"Šta, tata?"

"To što si sad rekla. U toj rubrici "zanimanje" napiši - Tata."

"Mogu li dodati da ga volim?"

"Možeš, ako me voliš više nego ja tebe."

"E, pa, onda mogu."

Prelijepo

Vrati mi moje krpice


Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu
Iziđi samo preda me
Oči da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Ćutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je među nama došlo

Vrati mi moje krpice
Moje krpice od čistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastoga tkiva
Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od sarenih pogleda
Od kože s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem

Slušaj ti čudo
Skini tu maramu belu
Znamo se
S tobom se od malih nogu
Iz istog čanka srkalo
U istoj postelji spavalo
S tobom zlooki nožu
Po krivom svetu hodalo
S tobom gujo pod košuljom
Čuješ ti pretvorniče
Skini tu maramu belu
Šta da se lažemo

Neću te uprtiti na krkače
Neću te odneti kud mi kažeš
Neću ni zlatom potkovan
Ni u kola vetra na tri točka upregnut
Ni duginom uzdom zauzdan
Nemoj da me kupuješ
Neću ni s nogama u džepu
Ni udenut u iglu ni vezan u čvor
Ni sveden na običan prut
Nemoj da me plašiš
Neću ni pečen ni prepečen
Ni presan posoljen
Neću ni u snu
Nemoj da se zavaravaš
Ništa ne pali neću

Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smešnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog ćutanja na suvom
Napolje rekao sam napolje
Napolje iz moje žive provalije
Iz golog očinskog stabla u meni
Napolje dokle ću vikati napolje
Napolje iz moje glave što se rasprskava
Napolje samo napolje

Tebi dođu lutke
A ja ih u krvi svojoj kupam
U krpice svoje kože odevam
Ljuljaške im od svoje kose pravim
Kolica od svojih pršljenova
Krilatice od svojih obrva
Stvaram im leptire od svojih osmeha
I divljač od svojih zuba
Da love da vreme ubijaju
Kakva mi je pa to igra

Koren ti i krv i krunu
I sve u životu
Žedne ti slike u mozgu
I zar okca na vrhovima prstiju
I svaku svaku stopu
U tri kotla namćor vode
U tri peći znamen vatre
U tri jame bez imena i bez mleka
Hladan ti dah do grla
Do kamena pod levom sisom
Do ptice britve u tom kamenu
U tutu tutinu u leglo praznine
U gladne makaze početka i početka
U nebesku matericu znam li je ja

Šta je s mojim krpicama
Nećeš da ih vratiš nećeš
Spaliću ti ja obrve
Nećeš mi dovek biti nevidljiva
Pomešaću ti dan i noć u glavi
Lupićeš ti čelom o moja vratanca
Podrezaću ti raspevane nokte
Da mi ne crtaš školice po mozgu
Napujdaću ti magle iz kostiju
Da ti popiju kukute s jezika
Videćeš ti šta ću da ti radim
Seme ti i sok i sjaj
I tamu i tačku na kraju mog života
I sve na svetu

I ti hoćeš da se volimo
Možeš da me praviš od moga pepela
Od krša moga grohota
Od moje preostale dosade
Možeš lepotice
Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava
Da mi grliš noć u praznoj košulji
Da mi ljubiš odjek
Pa ti ne umeš da se voliš

Beži čudo
I tragovi nam se ujedaju
Ujedaju za nama u prašini
Nismo mi jedno za drugo
Stamen hladan kroz tebe gledan
Kroz tebe prolazim s kraja na kraj
Ništa nema od igre
Kud smo krpice pomešali
Vrati mi ih šta ćeš s njima
Uludo ti na ramenima blede
Vrati mi ih u nigdinu svoju beži
Beži čudo od čuda
Gde su ti oči
I ovamo je čudo

Crn ti jezik crno podne crna nada
Sve ti crno samo jeza moja bela
Moj ti kurjak pod grlo
Oluja ti postelja
Strava moje uzglavlje
Široko ti nepočin-polje
Plameni ti zalogaji a vostani zubi
Pa ti žvaći izelice
Koliko ti drago žvaći
Nem ti vetar nema voda nemo cveće
Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno
Moj ti jastreb na srce
Manje te u majke groze

Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Zderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godišnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj životni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemogući
Pa ti sad gledaj da me sretneš

Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica
Ništa neću da čujem ništa da znam
Dosta dosta svega
Reći ću poslednje dosta
Napuniću usta zemljom
Stisnucu zube
Da presečem ispilobanjo
Da presečem jednom za svagda
Staću onakav kakav sam
Bez korena bez grane bez krune
Staću oslonjen na sebe
Na svoje čvoruge
Biću glogov kolac u tebi
Jedino što u tebi mogu biti
U tebi kvariigro u tebi bezveznice
Ne povratila se

Ne šali se čudo
Sakrilo si nož pod maramu
Prekoračilo crtu podmetnulo nogu
Pokvarilo si igru
Nebo da mi se prevrne
Sunce da mi glavu razbije
Krpice da mi se rasture
Ne šali se čudo s čudom
Vrati mi moje krpice
Ja ću tebi tvoje

BREZE NA ULICI



Kraj bijelih breza svakog dana
Ja prođem srca razdragana.
(Oduvijek ima tajnih veza
Između pjesnika i breza.)

Od čega dršćete, vi breze?
Od slatkih slutnja ili jeze?
Zašto vam krošnja podrhtava
I onda kada vjetar spava?

Na ulicu, med svijet što viče,
Ko da ste izašle iz priče.
Nježne, treperave i čiste
Baš kao prva ljubav vi ste


D. Cesarić