ado-šampion wrote:sudnjidan wrote:ado-šampion wrote:
Kakve su to gluposti!? I ML klasa ima ESP pa se prevrnula. Na A-klasu nisu samo stavili ESP, nego su postavili opruge i amortizere 100% tvrđe. 65 km/h nije ništa i ako se prevrnuo onda k...u ne valja. Ja sam sa svojim autom koje je btw. visoko 160 cm i koje po udobnosti podvozja može držati lekcije svim autima kompaktne klase od kojih je još malo manji tu istu situaciju prošao sa 70 km/h uz kontrolisano klizanje zadnjeg kraja sa Sava zimskim gumama i bez ESP-a.
1. Bilo kakvo objasnjenje je suvisno. "Gluposti" su napisane u trenutku kada su objavljene prve bombasticne vijesti o "prevrtanju" Logana. Dan kasnije utvrdjeno je da se u slucaju Logana nije radilo o prevrtanju na testu, stavise, Logan je test uspjesno polozio (pri 100 km/h), vec o "izivljavanju" za potrebe fotografisanja. U prevodu, daj mi kakvo god hoces auto i ja cu ga, ako to zelim, prevrnuti, pa cak i sa 65 km/h.
2. ML klasa se nije nikad prevrnula u zvanicnom testu izbjegavanja jelena niti bilo kakvom drugom testu, izuzev ako ima neki "privatni" slucaj "prevrtanja" kao u slucaju Logana.
3. U automobilima poput Mercedesa A-klase i svih ostalih kompaktne klase ESP je kljucna stvar za odrzavanje stabilnosti, a tvrdje opruge i amortizeri samo "poboljsavaju ugodjaj". Tvrdje opruge i amortizeri s obzirom na dimenzije A-klase (kratak, a visok) imale bi malo efekta. U drugacije koncipiranim autima, problem stabilnosti je rjesavan na drugi nacin. Na primjer, ucestali slucajevi prevrtanja Audija TT prije 6-7 godina (ekstremno malen medjuosovinski razmak a ogromna snaga) rijeseni su ugradnjom sofisticiranog zadnjeg spojlera koji ne bi bio efikasan ni isplativ u autima kompaktne klase. Svi ovi elektronski dodaci su mislena imenica za auto poput Logana pa je Rumun opet uspjesno polozio "regularni" ispit.
Da je položio pri 100 km/h su čiste gluposti, Peugeotu 307 sa ESP-om je granica 79 km/h (Auto Bild). Pri većoj brzini obični vozač ne može kontrolirati auto, ali daleko od toga da je blizu prevrtanja.
Auto Blic 2000 godina, čini mi se broj 10, prevrnula se ML-klasa na 63 km/h, da vidiš slike, strava i užas, pri pomenutoj brzini je sa samo jednim točkom na tlu. Test je radio Auto Bild a tiče se sigurnosti terenaca.
Čuj ESP je ključna stvar! Još jedna glupost. Ako se auto prevrne na testu, vjeruj mi puno više fali od ESP-a. Glavno je da su dobri amortizeri i dobra podešenost ovjesa. Kako bi obajsnio to da većina auta kompaktne klase ima prilično tvrde opruge i amortizere (čak i francuski), a svi imaju ESP? Kad opruge i amortizeri imaju malo efekta što onda npr. na novom Meganu ne postaviše mekane opruge i amortizere kao na prethodniku?
Još jednom: Podešenost ovjesa i odabir amortizera i opruga je najvažnija stavka za sigurno držanje ceste, ESP je samo 10%. Elektronički uređaji na autu nisu tako svemogući kako mnogi misle.
Prema tvojoj priči ispade da, stavio ti velike ili male diskove, važno je samo da imaš ABS. To ti je isto.
Ja u klin, ti u plocu. Ovo je moj zadnji post i nemam namjeru dalje gubiti vrijeme na bilo kakva objasnjenja s nekim ko znanje o autima crpi iz Auto Bilda.
Dakle, pojmovi "
dobro podesen i tvrd ovjes, odnosno amortizeri" u
godini 2005. su nesto sto se
podrazumijeva i bez cega se ne moze zamisliti nijedan auto koji nastupa na imalo zahtjevnijem trzistu, a danas su to sva trzista osim Iraka, Afganistana, Uzbekistana, Ruande, Turkmenistana i slicnih. Koji to nov auto danas ima mekan ili los ovjes kod nas? Od onih koje sam vozio Hyundai Accent i Daewoo Lacetti imaju "ne previse tvrd", ali daleko od toga da bi se nazvao "mekanim" i "lose podesenim". Da li si ti shvatio da, kada govorim o kljucnoj ulozi ESP-a, mislim da je moguce ESP ugraditi na Pezo 404, Reno 16, tristaca ili pezejca (i slicne ostatke proslosti sa rahiticnim prednjim osovinama i lisnatim oprugama nazad) i udri po gasu jer nema brige oko prevrtanja? Dobro podesen i tvrd ovjes danas je standard a ESP nadogradnja za ekstremne situacije i zato vrijedi mnogo, mnogo vise od 10 posto. Ova tvoja logika je isto kao kada bih ti pokusao objasniti znacaj ABS-a a ti mi "strucno" objasnio kako ABS malo pomaze ako auto ima dobos kocnice na sva cetiri tocka kao "peglica" ili prve verzije Renoa 4.
Da je znacaj ESP-a za stabilnost puno, puno veci od 10 posto moze se vidjeti iz ovog kratkog citata:
Nach Zahlen der deutschen Versicherungswirtschaft liegt die Zahl von Schleuderunfällen auf Landstraßen bei ansonsten identischen Fahrzeugtypen mit ESP um rund zwei Drittel niedriger als ohne ESP. Wären schon heute alle Fahrzeuge mit ESP ausgerüstet, würde jährlich mehr als 500 Menschen das Leben retten. In Deutschland werden derzeit fast zwei Drittel aller neuen Personenkraftwagen mit Fahrstabilitätssystemen ausgeliefert
Ukratko: Prema podacima njemackih osiguravajucih kuca,
kod identicnih tipova vozila, na magistralnim cestama (ne autoputevima), udesi su zbog gubitka kontrole nad vozilom za
dvije trecine rjedji kod vozila
opremljenih ESP-om nego kod tih istih vozila
bez ESP-a (dakle, na najbanalnijem primjeru rizika od udesa
prednost je 66,66 posto). Strucnjaci smatraju da bi se godisnje spasilo vise od 500 zivota kada bi sva vozila serijski bila opremljena ESP-a, a u Njemackoj je vec 2/3 vozila sa ESP-om. Posto se u Njemackoj proda godisnje oko 3,5 miliona novih auta (za jedan dan vise nego u BiH za citavu godinu!), ova statistika je izuzetno vjerodostojna.
Rijec
"standard" bitna je i za objasnjenje testa sjevernog jelena za razliku od mase slicnih testova proisteklih iz njega. Za ovaj test niko skoro da nije znao dok se u Svedskoj na testu nije prevrnuo Mercedes A-klase. Tek tada se otkrila topla voda da je pomenuti test obavezan u nordijskim zemljama zbog uslova voznje u ekstremnim zimskim uslovima kada postoji velika opasnost da na cestu nenadano izleti sjeverni jelen. Pomenuti test ima strogo precizirane standarde – voznju brzinom 100 km/h izmedju cunjeva postavljenim po tacno odredjenoj shemi. Kakvi su ti standardi, moze se vidjeti na videu koji je postavio icatenej. To znaci da rezultati testa ne mogu biti mjerodavni ukoliko nisu zadati parametri o kojima govorimo (ne kazem da nece imati uticaja na odluku obicnih kupaca) sto se desava na masi testova "imitacije sjevernog jelena" koji su postali moderni u posljednjih osam godina od kako se A-klasa prevrnula. Dovoljno je da se smanji rastojanje izmedju cunjeva i svako od nas ce biti u stanju prevrnuti svaki auto, pa tako i ML. Da ne govorimo o rezervi prema testovima Auto Bilda koji je kcerka izdanje Bilda najveceg evropskog bulevarskog (zutog) lista koji je opet pokrenuo madjionicar senzacionalnog zurnalizma Axel Springer i cija su sva izdanja na isti senzacionalisticki kalup: Auto Bild, Sport Bild, Computer Bild...
ADAC je susta suprotnost, najveci evropski automobilski klub sa 17 miliona clanova (poredjena radi BIHAMK 5.000, Hrvatski HAK 100.000) i zato im ova blamaza sa Loganom nije trebala. Imam utisak da su shvatili da su pojeli govna i da su procijenili da je najbolje sutjeti i zato skoro mjesec dana ne odgovaraju na objasnjenje Renoa koje je izaslo samo dan nakon spornog testa.
vakat je bio za ovako nesto... 
