Bome, glede dopadljivosti, meni je odbojka daleko ispred rukometa (volem hendbolšut, trenirah ga skoro 3 godine). Rukomet je jedan od onih kontaktnih sportova koji su dosadnjikavi više...što zbog zbijenosti prostora i igrača, što zbog načina igre. Naravno da i tu ima prosotora za vic i neki lucidni solo manevar ala Ivano Balić, lepu akciju i asistenciju, ali sveukupno je to previše zgusnuto i svedeno na par ofanzivnih iteracija....sa sve diskutabilnim kriterijumom koji zna testirati nerve dvostrukim aršinima i proizvoljnim odlukama, začinjeno bezobraznim kompenzacijama. Prosto je takav sport. Ali, da se ne shvati pogrešno, ima i taj sport svoju čar.
Danak tromosti najviše plaća vaterpolo. Štaš, medij igre je takav da je unapred osakaćena hitrost, kontra napad (ovo se i dogodi, ali daje toliko na dramatici da možeš komotno svratiti do frižidera po vops i vratiti se a ovaj će i dalje "istrčavati" istu kontru), dribling u vidu prelaska protivnika, i slične finese; sa samo malo prostora za fintiranja, i još većim kuršlusom oko arbitriranja meča. Jedno je zagarantovano - onaj što te čuva ima da te podžapa gore od najbesnije mačke (pod vodom sigurno), a kad ćeš za to dobiti dosuđen prekršaj koji će pratiti neku konzistentnu nit u odlučivanju, bolje ti je da se obratiš rendom pasuljaru vračaru, nego zdravoj logici za odgovor.
Basket jednostavno najviše simpatišem. Lično mi je prvi na listi omiljenih sportova, tu šiša i fuZbal (plasirali se mi na narednih 10 SP uzastopce, i jedno osvojili...džaba).
Ono što je simptomatično za sve zemlje iz ex yu, jesu slabi/skromni rezultati u bazičnim OI sportovima: atletika, plivanje i gimnastika. Tu smo svedeni na individualni talenat koji naleti s vremena na vreme, ali osnovni uslovi za temeljni razvoj u tim sportovima su katastrofalni. Potrefi se vanserijski čova u nekoj od disciplina, i to je sve kratkog daha, bez ozbiljnijeg pristupa. Neiskoristi se nečiji bum, a sam individualac je prinuđen da se nekako izbori za bolje uslove u kojima će trenirati i sazrevati u tom sportu. Sve to je jedna klimava investicija u budućnost, a država se samo reaktivno osloni na eventualne uspehe, u kojima ima malo zasluga.
Sve to se najbolje vidi na olimpijadama.
Što se tiče BiH suše u sportu, to je nažalost ispaštanje zbog specifikuma koji snažno boji samu strukturu ove države i poimanje iste od strane njenih građana, te njeno realno traljavo funkcionisanje u različitim sferama, pa i sportu. Neosporan je veliki broj talenata koji potiču sa prostora Bosne, ali taj potencijal neretko bira dobrovoljno drugačije puteve koji zaobilazeći logičan/očekivan sled na kraju ne predstavlaju dovoljan podstrek za razvoj bolje atmosfere i klime u BiH sportu. Samim tim, takva okljaštrenost ne dozvoljava kumulativan razvoj i umnožavanje uspeha.
Pored ove glavne začkoljice, manjkave i gurave ekonomske involviranosti i perspektive, kao i nedostatka vizijie, i neodgovornosti čelnih ljudi, ima tu još sitnih razloga, možda manje popularnih za čuti, a koji takođe čine kamenčić u široj slici zvanoj BiH sportski uspesi. Jedan od tih je i kulturološka osobenost koja negujući dominantan set vrednosti i skup svetonadzorskih stajališta, gaji i uobličava određene tradicionalne načine formiranja jendog čoveka i njegovog odnosa ka svemu što ga okružuje. Ta kulturološka diferenciranost i jedinstvenost se tvori iz više faktora koji na to utiču - istorija, geografski položaj, religija, itd. Iz tog basena isprepletanih doživljaja sveta, odnos jedne religijske zajednice koja prevladava na datom području može posredno uticati na stvaranje prioriteta čoveka i njegovog odnosa ka različitim aktivonstima, kroz ono šta i kako ona baštini i šta više a šta manje naglašava.
U poređenju sa bliskim i relativno daljim zemljama, u neku ruku različitog civilizacijskog predznaka naspram islamske zajednice, u muslimanskom svetu se sport suviše stavlja u sporedan okvir, donekle ga pasivizira. Ne želim da se ovo protumači kao kakav šovinizam (daleko od toga) ili stavljanje određene zajednice u podređen, inferioran položaj sam po sebi...NE. Narav se tu razlikuje u onoj meri da drugačije stimulativno deluje na pojedinca. Naravno da je gore napisano daleko od jednoznačog rezona, jer, za razliku od drugih verski srodnih zemalja, prisutnost sekularizacije i "verske" slobode u svim društvenim porama života bošnjačkog sveta, na nižem je,
tolerantnijem i manje rigidnom i autoritativnom stepenu. To je, opet, "zasluga" podneblja u kojem je dominantiniji jedan drugi orijentir nego na istoku, kao i suživot sa sličnim/isitm narodima koji udahnjuju ove druge vrednosti, pa se tu sve izmešalo dajući specifičan obris celoj priči. ALI, ponavljam, sve ovo je akcentovano kao manji deo objašnjenja vaše zbilje, no i to je u sastavu spektra boja koje oslikavaju realnost sporta BiH, a koja ima i te škakljive elemente.
Na stranu i to, znamo da, između ostalog, potez duž zapadnog Balkana pulsira dinarskim "genom" koji nam daruje dobre fizičke predispozicije, podrctava prkosan, dokaziv, drčan i žilav karakter u sportskom smislu, te da smo i sa tog genetskog rakursa posmatranja, jedinstveni u odnosu na druge delove Evrpe i sveta. Otuda i mnoštvo talenata sa svih strana...samo, tu su finese koje tu raspodelu drugačije preslaguju u konačnim prebiranjima po uspesima, a koje sam opisao u prethodnom pasusu.
