Forum Klix.ba

To je i moje misljenje da je Kuran "finalni testament", objavljen da potvrdi (ono sto je tacno) i ispravi (ono sto je dopisano) ranije Objave. Eh sad se javlja problem kod nekih hadisa. Evo u cemu je stvar. Ako nesto korespondira sa Torom, Jevandjeljem mogu da shvatim, jer taj dio mozda ostao ispravan. Ali ako je nesto sto je samo u Talmudu (rabinski dodatni zapisi), a nema u Tori, meni je sumnjivo.
Isus se borio protiv talmudskih pravila, poznato je da se svadjao sa farizejima koji su imali dodatne zakone koje su sami zapisali u Talmudu, npr. protiv ritualnog pranja ruku prije jela, gdje se kaze molitva: "...po komandi Bozijoj". Medjutim, to ritualno pranje ruku (tacno utvrdjen postupak 3x pranja samo iz ibrika naizmjenicno i samo hrabat a ne dlanovi- nije cistoca u pitanju, sa molitvom) nije Bozija nego rabinska komanda, pa ako tvrdis da je Bozija u molitvi ispada da su rabini bogovi.

Poznato je i da se borio protiv otezavanja ljudima da odrzavaju sabat dodavajuci milion pravila, koja nisu od Boga itd. Ima naznaka u Kuranu da je on trebao da protumaci i sprovede pravila Tore ispravno, samo ne mogu da nadjem ajet. Takodjer u Kuranu pise da oni sami (njihovi ucenjaci) pisu zakone i govore "ovo je od Boga", da su sami sebi pisali zakone i zabranjivali dozvoljeno (npr. hranu koja im nije bila zabranjena), da su transgressori jer su odbili Bozije zakone a izmisljali svoje itd.

Skoro citava 2.sura Bekare govori o tome i kroz citav Kuran ima ajeta, Bog opominje one koji dodaju svoja pravila na Bozija, pa i u Fatihi imas zadnji vers: da ne budemo kao oni koji su transgressori (farizeji) ni kao oni koji su skrenuli s puta (trojstvo).
U Medini je bilo mnogo Zidova, mnogi su prihvatili islam, moguce da su svoju raniju vjeru uklopili sa novom vjerom i otud hadisi koji su zapravo talmudska pravila (protiv kojih je i Jevandjelje i Kuran). Onda ispada da su i nama podvalili ono za sta su oni kaznjeni, a rekli da je od poslanika, ashaba...Ovoga su svjesni nasi ucenjaci i mnoge hadise zovu israiliyat, ali takvih hadisa ima puno vise nego sto priznaju, to neki onako stidjivo napomenu.

nemampojma0 wrote: Hajd sacekaj koje stoljece dok nauka objasni,ako uspije,sve vjerske kategorije i fenomene,pa povjeruj.
Ne zaboravi,da se vjera objavljuje pocetkom 7.stoljeca narodu koji zivi u plemenskom ustroju drustva,da svi nisu kulturni,ljubazni i da lako shvataju,nekad se pokretom kaze vise nego rijecju.Poruka koja se salje upucena je svima,a ne samo doticnom.Taj hadis sam parafrazirao.A sto li to nosenje zlata zabranjuju i ostale abrahamske religije,kako navede djevojka par postova iznad?Samo ti je cilj da hadis prikazes prvo kao upitan,a onda kao netacan,a time i nepotreban,kad kazem hadis ne mislim samo na ovaj,vec na sve hadise.
Suprostavljanje takvim smutnjama nije nikakva zaslijepljenost
Ti nicim nisi zaslijepljena,osim sobom,cim vidis zaslijepljenost svih ostalih i znas im uzore.

Bas ovo ne bi trebalo da nas zbunjuje jer si sam tvrdio da je naucno dokazano, ja te samo pitam za izvor pa da i ja povjerujem. Nista lakse, eh?

Nisam ni pomislila da je poruka bila upucena samo doticnom.

Hadisi i ostale monotesisticke svete knjige imaju dosta zajednickih prica, propisa i zabrana, dok se one ne nalaze i Kur'anu. Sto li? Maloprije si rekao da je samo Kur'an validan i ocuvan, isto ne vazi i za hadis bez obzira koliko kontrole prolazio.

Kuran je ispravio Bibliju u svemu sto se tice vjerskih stvari (mozda ne i historijskih), samo sto mnogi ne citaju da bi povezali o cemu se radi. Primjer, u Kuranu pise: Sulejman nije bio nevjernik, nego su postojale netacne price(tracevi) koje su se rasirile... ovo je dovoljno za vjeru da znamo ko je bio itd, ali ako ne procitamo Bibliju, necemo znati zasto je Bog ovo napomenuo. Naime, u Bibliji pise da je imao i obozavao idole i posto je bio zenjen mnogoboskinjama, da je i sam postao nevjernik. Zato u Kuranu pise da je imao u velelijepnoj palati ukrase i kipove (ne idole) i da je kraljica od Sabe primila vjeru-nije ostala mnogoboskinja, i da on nikad nije bio nevjernik.

Dalje, u Bibliji pise da je dozvoljeno pobiti sve Moabijce, Kanance, Amorejce i druge i pobiti njihovu djecu i zene itd.
U Kuranu pise ajet: receno je Izraelcima: ko ubije jednog covjeka kao da je pobio cijelo covjecanstvo. Drugi ajet: oni neke stvari dopisu, a neke i sakrivaju. (parafraziram)Tim je objasnjeno da nikad nije dozvoljeno da se ubijaju drugi, a ovaj ajet o neubijanju su sakrili, a moze se naci u Talmudu, kojem nije imao pristup svako, a nema ni danas, samo su objavili dio. Ispada da su izvadili iz Tore i sakrili u Talmud, a u Tori dopisali da je ubijanje drugih dozvoljeno.

U Tori pise: ovome nista ne dodajite niti oduzimajte (znaci da je moguce i jedno i drugo)
U Jevandjelju pise: ovome nista ne dodajite (znaci da je moguce dodavanje, u revidiranom Novom zavjetu su izbacili 40 verzova, jer ih nema ni u jednom manuskriptu prije 8.-15. vijeka.-i time su izbacili uglavnom one kojima su opravdavali trojstvo)
U Kuranu pise da je zasticen.

nemampojma0 wrote:

kerima1 wrote:

nemampojma0 wrote:Ova kerimica se bas zalijepila za mene,da ti se bona ne svidjam,pa ne znas kako ces
Te mi Bog nece oprostiti,te mi ona nece halaliti...nemoj me bona ucjenjivati,ne ide to tako hahahahha

Onda se i Fatamorgana u tebe zaljubio nema sta,svi za tobom lete ko muhe na g....
Pa dosadan si i naporan guras po svom,moramo ti svi odgovarati,a ti se odma umislio.

Bas si pametna i fina.
Sad bih se naljutio,al ne mogu,jer znam da postoje i usta kroz koja moraju da izlaze takve bljuvotine,a ti si samo pokazala da si jedna od tih.

Nemoj mi se vise obracati,molim te.

A mogu li ja? Ti si naše zlato,

Fato,fato
Evo u vezi one tolerancije,ovo je dokaz da se samo jednaki mogu uvazavati i pored neslaganja,a slabi zbog nerazumijevanja su iskljucivi i agresivni.Zbog nemoci i osjecaja inferiornosti iskazuju mrznju i niskost.

schnappi wrote:Kuran je ispravio Bibliju u svemu sto se tice vjerskih stvari (mozda ne i historijskih), samo sto mnogi ne citaju da bi povezali o cemu se radi. Primjer, u Kuranu pise: Sulejman nije bio nevjernik, nego su postojale netacne price(tracevi) koje su se rasirile... ovo je dovoljno za vjeru da znamo ko je bio itd, ali ako ne procitamo Bibliju, necemo znati zasto je Bog ovo napomenuo. Naime, u Bibliji pise da je imao i obozavao idole i posto je bio zenjen mnogoboskinjama, da je i sam postao nevjernik. Zato u Kuranu pise da je imao u velelijepnoj palati ukrase i kipove (ne idole) i da je kraljica od Sabe primila vjeru-nije ostala mnogoboskinja, i da on nikad nije bio nevjernik.

Dalje, u Bibliji pise da je dozvoljeno pobiti sve Moabijce, Kanance, Amorejce i druge i pobiti njihovu djecu i zene itd.
U Kuranu pise ajet: receno je Izraelcima: ko ubije jednog covjeka kao da je pobio cijelo covjecanstvo. Drugi ajet: oni neke stvari dopisu, a neke i sakrivaju. (parafraziram)Tim je objasnjeno da nikad nije dozvoljeno da se ubijaju drugi, a ovaj ajet o neubijanju su sakrili, a moze se naci u Talmudu, kojem nije imao pristup svako, a nema ni danas, samo su objavili dio. Ispada da su izvadili iz Tore i sakrili u Talmud, a u Tori dopisali da je ubijanje drugih dozvoljeno.

U Tori pise: ovome nista ne dodajite niti oduzimajte (znaci da je moguce i jedno i drugo)
U Jevandjelju pise: ovome nista ne dodajite (znaci da je moguce dodavanje, u revidiranom Novom zavjetu su izbacili 40 verzova, jer ih nema ni u jednom manuskriptu prije 8.-15. vijeka.-i time su izbacili uglavnom one kojima su opravdavali trojstvo)
U Kuranu pise da je zasticen.

hvala Allahu kad ima muslimana koji citaju sve objave.Kur'an i jeste samo nadoveznica,a to mogu znatisamo oni sto su citali i druge objave sem Kur'ana.

sto se tice povezivanja Kurana sa drugim Objavama, nije do sad nijedan naucan rad napravljen od strane muslimanskih ucenjaka, osim par clanaka, sto je jako malo. Ali, ima jedna Njemica prof.dr.Angelika Neuwirth koja jako lijepo misli o Kuranu za koji tvrdi da je neprevazidjeno djelo i citav zivot je posvetila proucavanju sa lingvisticke i historijske strane, a onda i povezivanje sa drugim religijskim spisima. Izdala je nekoliko knjiga i zamislila da se u Kuranu nalaze odgovori na tvrdnje tadasnjih religijskih spisa u vidu postanticke rasprave na temu filozofije religije itd. Tako sura Ihlas je potvrda starozavjetnog shvatanja Boga: Cuj o Izraele, vas Bog je jedan (ehad) Bog -prvi od 10 zavjeta Tore (kulhuvallahu ehad, ehad je hebrejska rijec a ne arapska kako ona kaze namjerno upotrebljena da se prepozna sta se potvrdjuje)...a negiranje novozavjetne tvrdnje gdje oni kazu "jedinorodjeni sin" (lemjelid welem juled-nije se rodio i nije nikog rodio), doduse jelid je od imenice walid, sto znaci bukvalno sin, dok u Bibliji pise "bene Elohim" sto znaci ben, bin, ibn i ima vise znacenja, obicno metaforicno, a ne bukvalno, u Kuranu ima izraz "sin ceste", i znaci putnik, Benjamin sin desne strane, srece...

drugi izvor informacija se moze naci kod krscankog pravca unitarijanaca (ne jehovci), koji ne vjeruju u trojstvo niti u bozanstvo Isusa, oni su nasli mnoge umetnute verzove. npr. najjaci stih koji potvrdjuje trojstvo je "troje svjedoci: Bog, rijec i sveti duh i to troje je jedno", ovo je umetnuto u 15. vijeku, nigdje ga nema ranije. Drugi jak verz je "u pocetku bijase rijec i rijec bijase sa Bogom i rijec bijase Bog", ovo trinitarijanci citaju ovako: u vjecnosti bijase Isus, i Isus bijase sa Bogom...medjutim unitarijanci kazu ako pise "u pocetku bijase", znaci da nesto ima pocetak, a Bog nema pocetak, u kontekstu i na svim drugim mjestima Rijec oznacava pocetak stvaranja kad Bog kaze "budi i ono bude", ono sto je stvoreno nije kreator vec kreacija, zatim ta rijec prije svakog stvaranja (univerzuma, Adama...) je naravno sa Bogom (kao plan, zamisao...), a treci dio je namjerno lose prevedeno, gdje grcka rijec "theos" sa neodredjenim clanom nikad nije Bog, nego bog, a najcesce pridjev bozja, bozanska. pa bi verz glasio: U pocetku (stvaranja) bijase Rijec, i ta Rijec bijase sa Bogom i bozanska /bozja je ta Rijec. Tako da ovo moze biti u korespodenciji i sa Torom i sa Kuranom i odnosi se na stvaranje.

treci izvor informacija se moze naci kod protivpaulinaca, krscani koji ne priznaju Pavla, jer nije ni poznavao Isusa itd.

Evo jedan zanimljiv serijal za pogledati:

schnappi wrote:sto se tice povezivanja Kurana sa drugim Objavama, nije do sad nijedan naucan rad napravljen od strane muslimanskih ucenjaka, osim par clanaka, sto je jako malo. Ali, ima jedna Njemica prof.dr.Angelika Neuwirth koja jako lijepo misli o Kuranu za koji tvrdi da je neprevazidjeno djelo i citav zivot je posvetila proucavanju sa lingvisticke i historijske strane, a onda i povezivanje sa drugim religijskim spisima. Izdala je nekoliko knjiga i zamislila da se u Kuranu nalaze odgovori na tvrdnje tadasnjih religijskih spisa u vidu postanticke rasprave na temu filozofije religije itd. Tako sura Ihlas je potvrda starozavjetnog shvatanja Boga: Cuj o Izraele, vas Bog je jedan (ehad) Bog -prvi od 10 zavjeta Tore (kulhuvallahu ehad, ehad je hebrejska rijec a ne arapska kako ona kaze namjerno upotrebljena da se prepozna sta se potvrdjuje)...a negiranje novozavjetne tvrdnje gdje oni kazu "jedinorodjeni sin" (lemjelid welem juled-nije se rodio i nije nikog rodio), doduse jelid je od imenice walid, sto znaci bukvalno sin, dok u Bibliji pise "bene Elohim" sto znaci ben, bin, ibn i ima vise znacenja, obicno metaforicno, a ne bukvalno, u Kuranu ima izraz "sin ceste", i znaci putnik, Benjamin sin desne strane, srece...

U vezi ovoga gore napisanog novi forumaš @aharon je postavio zanimljive teze i podatke o zajedničkom porijeklu, korijenu abrahamskih religija i o Islamu kao određenom nastavku, segmentu judaizma:

http://www.klix.ba/forum/hajmo-malo-o-r ... s1525.html

Sunnijske predaje o Ehli Bejtu a.s.:

Dokumenti o napadu na kuću Poslanikove kćerke, hazreti Fatime s.a. (Prvi dio – Predaja od Džuvejnija)

Postoje mnoge predaje u ehli sunnitskim knjigama, kojima možemo dokazati da je prvi halifa, odnosno Ebu Bekr sa nekoliko neprijatelja Ehli-Bejta napao kuću Poslanikove kćerke tj. Hazreti Fatime s.a. i hazreti Alije a.s. Potom su spalili njihovu kuću, dok su prvakinja žena dženneta - hazreti Fatima s.a. i Poslanikovi unuci a.s. bili prisutni unutar kuće.

U seriji tekstova pod nazivom "Dokumenti o napadu na kuću Poslanikove kćrke, hazreti Fatime s.a.", razmotriti ćemo nekoliko vjerodostojnih predaja o tom tužnom i bolnom događaju.

S obzirom da je predaja koju prenosi Džuvejni važnija od ostalih, te on u toj predaji govori da je hazreti Fatima ubijena od napadača, prvo ćemo prenijeti spomenutu predaju:

Džuvejni je inače Zehebijev učenik. On u svojoj knjizi Fera'ed Al-Samtin od Božijeg Poslanika s.a.v.a. prenosi sljedeće:
وَ أَنِّي لَمَّا رَأَيْتُهَا ذَكَرْتُ مَا يُصْنَعُ بِهَا بَعْدِي كَأَنِّي بِهَا وَ قَدْ دَخَلَ الذُّلُّ في بَيْتَهَا وَ انْتُهِكَتْ حُرْمَتُهَا وَ غُصِبَتْ حَقَّهَا وَ مُنِعَتْ‏ إِرْثَهَا وَ كُسِرَ جَنْبُهَا [وَ كُسِرَتْ جَنْبَتُهَا] وَ أَسْقَطَتْ جَنِينَهَا وَ هِيَ تُنَادِي يَا مُحَمَّدَاهْ فَلَا تُجَابُ وَ تَسْتَغِيثُ فَلَا تُغَاثُ ... فَتَكُونُ أَوَّلَ مَنْ يَلْحَقُنِي مِنْ أَهْلِ بَيْتِي فَتَقْدَمُ عَلَيَّ مَحْزُونَةً مَكْرُوبَةً مَغْمُومَةً مَغْصُوبَةً مَقْتُولَة .

فَأَقُولُ عِنْدَ ذَلِكَ اللَّهُمَّ الْعَنْ مَنْ ظَلَمَهَا وَ عَاقِبْ مَنْ غَصَبَهَا وَ ذَلِّلْ مَنْ أَذَلَّهَا وَ خَلِّدْ فِي نَارِكَ مَنْ ضَرَبَ جَنْبَهَا حَتَّى أَلْقَتْ وَلَدَهَا فَتَقُولُ الْمَلَائِكَةُ عِنْدَ ذَلِكَ آمِين‏ .
Jednog dana Božiji Poslanik s.a.v.a. je sjedio kada mu je došao unuk - Hasan sin Alije. Čim ga je Poslanik ugledao, počeo je plakati. Zatim je došao drugi unuk- Husein sin Alije a Božiji Poslanik s.a.v.a. ponovo zaplaka. Iza njih su došli Fatima i Ali a Božiji Poslanik je plakao dok ih je gledao. Kada su Božijeg Poslanika s.a.v.a. pitali o razlogu zbog kojeg plakače, on je odgovorio: "Kada sam vidio Fatimu sjetio sam se događaja koji će je zadesiti nakon moje smrti. Vidim poniženje kako je ušlo u njenu kuću, kako gaze poštovanje prema njoj, kako joj oduzimaju pravo, kako joj zabranjuju moje nasljedstvo, kako joj lome stranu, kako joj ubijaju dijete koje nosi u materici, dok ona stalno uzvikuje: "O Muhamede". Međutim niko joj ne odgovara, ona traži pomoć, ali niko joj ne pomaže...
Ona je prva osoba od moje porodice koja će mi se pridružiti. Ona će mi se pridružiti utučena, tužna, potištena i ubijena.
Ovo govorim sad: "Bože, prokuni onoga ko joj nepravdu učini, kazni onog ko joj bude pravo oteo, ponizi onoga ko je bude ponizio, i vječno u džehennemu zadrži onog ko je bude udario nogom - kako bi njeno nerođeno dijete ubio, a na to su meleci govorili: Amin."
Fera'ed Al-Samtin, drugi tom, str. 34. i 35.

Ko je Imam Džuvejni?
Zehebi u djelu Tezkeretu-l-Hufaz ovako opisuje Džuvejnija:
وسمعت من الامام المحدث الاوحد الاكمل فخر الاسلام صدر الدين ابراهيم بن محمد بن المؤيد بن حمويه الخراساني الجوينى ... وكان شديد الاعتناء بالرواية وتحصيل الاجزاء حسن القراءة مليح الشكل مهيبا دينا صالحا .
Učio sam od Imama, jedinog i najsavršenijeg Muhadisa i ponosa Islama, Ibrahim ibn Muhamed ibn Al-Mu'ajed ibn Hamavije Al-Horasani Al-Džuvejni. On je zaista čovjek koji puno obrađuje i proučava hadise i razne knjige. Bio je lijep po izgledu i imao je dobar glas, bio je salih i pravi vjernik.
Tezkeretu-l-Hufaz, četvrti tom, str. 1505. i 1506. Br. 24

Sunnijske predaje o načinu činjenja sedžde:

Da li je Božiji Poslanik s.a.v.a. klanjao stavljajući čelo na pločicu (turbet)?

Prema hadisima i predajama o kojima se slažu i Šije i ehli sunnet, Božiji Poslanik s.a.v.a. uvijek je sedždu činio na zemlji, kamenu ili sedžadi koja je bila napravljena od palminih listova i nije nikad sedždu činio na tepihu, na komadu odjeće i sl. Za dokaz ove tvrdnje pogledati ćemo najvjerodostojne knjige ehli sunneta:

Sedžda na zemlji
Sedžda na kamen
Sedžda na sedžadi koja je napravljena od palminovih listova

Sedžda na zemlji:
Šije i ehli sunnet se slažu da je Božiji Poslanik s.a.v.a. sedždu učinio na samu zemlju i uvjek je govorio:
أعطيت خمسا لم يعطهن أحد قبلي ... وجعلت لي الأرض مسجدا وطهورا .
Meni je dato pet stvari koji nisu nikome date prije mene... meni je data zemlja da na nju činim sedždu i da bude pročišćavač (tj. da čisti da je čista).

Sahih Buhari, prvi tom, str. 86.
Također prenosi se od Ebu Vaila da je rekao:
رأيت النبي ( ص ) إذا سجد وضع جبهته وأنفه على الأرض .
Vidio sam Božijeg Poslanika s.a.v.a. kada je činio sedždu da bi svoje čelo i nos stavio na zemlju.
Ahkamu-l-Kur'an, Al-Hisas, treći tom, str. 36.
Musned Ahmeda, četvrti tom, str. 315 i 317.

Ashabi Božijeg Poslanika prativši Allahovog mlijenika sedždu su činili na zemlji:
وعن أبي عبيدة أن ابن مسعود كان لا يصلي أو لا يسجد إلا على الأرض.
Ebi Ubejde prenosi da Ibn Mes'ud kada bi klanjao sedždu činio na zemlji.
Medžme-ul-Zevaid, Al-hejsami, drugi tom, str. 57.
Prenosi se također da su neki ashabi kao što je Mesruk ibn Adžde imali neku pločicu (onako kako današnije Šije imaju) i za vrijeme putovanja ili kada je bio na brodu klanjali bi stavljajući čelo na nju.
حدثنا محمد قال كان مسروق إذا خرج يخرج بلبنة يسجد عليها في السفينة .
Prenio nam je Muhamed da kada bi Mesruk bio na putu ili na brodu uzeo bih dio zemlje kako bi na nju sedždu činio.
Al-Tabakat Al-Kubra, Muhamed ibn Sa'd, šesti tom, str. 79.
Slične hadise možemo naći i u drugim izvorima i kod Šija i kod ehli sunneta.

Sedžda na kamen:
Prenosi se od Ibn Abbasa da je rekao:
أن النبي صلى الله عليه و آله و سلم سجدعلى الحجر .
Božiji Poslanik s.a.v.a. je sedždu činio na kamenu.
Ovaj hadis prenose Hakim Nejšaburi i Zehebi i govore da je hadis vjerodostojan.
Al-Mustedrek, Hakim Nejšaburi, treći tom, str. 473.

Sedžda na sedžadi koja je napravljena od palminih listova:
Muslim u svom zbirku hadisa od Ebu Sa'id Hudrija prenosi sljedeće:
حَدَّثَنِي أَبُو سَعِيدٍ الْخُدْرِيُّ أَنَّهُ دَخَلَ عَلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ فَرَأَيْتُهُ يُصَلِّي عَلَى حَصِيرٍ يَسْجُدُ عَلَيْهِ .
Prenosi Ebu Sa'id Hudri da je došao kod Poslanika s.a.v.a. i vidio ga kako sedždu čini na sedžadi napravljenoj od palminih listova.
Sahih Muslim, drugi tom, str. 62. (Knjiga As-Salat, poglavlja As-Salat fi Saub Vahid)
Također Buhari i Muslim prenose od Majke vjernih, Mejmune da je rekla:
كَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُصَلِّي عَلَى الْخُمْرَةِ .
Božiji Poslanik s.a.v.a. klanjao je na Humru (nešto poput sedžade koja je napravljena od palminih listova)
Sahih Buhari, prvi tom, str. 101. (Knjiga As-Salat, poglavlja As'Salat Ala Humra)
Sahih Muslim, drugi tom, str. 128. (Knjiga As-Salat, poglavlja Fadl Salat Al-Džama'a)
Muslim također prenosi od Aiše da je rekla:
عَنْ عَائِشَةَ قَالَتْ قَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ نَاوِلِينِي الْخُمْرَةَ مِنْ الْمَسْجِدِ قَالَتْ فَقُلْتُ إِنِّي حَائِضٌ فَقَالَ إِنَّ حَيْضَتَكِ لَيْسَتْ فِي يَدِكِ .
Prenosi se od Aiše da je rekla, Božiji Poslanik s.a.v.a. meni je govorio da mu dam Humru. Rekla sam mu da sam u hajzu (menstruaciji). On mi je odgovorio, nisu ti ruke u menstruaciji.
Sahih Muslim, prvi tom, str. 168.
Hejsami jedan od velikih učenjaka ehli sunneta u svojoj knjizi piše sljedeće:
كان رسول الله صلى الله عليه وسلم يصلي على الخمرة ويسجد عليها. رواه أحمد والبزار والطبراني في الكبير والأوسط ، ورجال أحمد رجال الصحيح .
Ibn Omer prenosi da je Božiji Poslanik s.a.v.a. klanjao na sedžadi od Humre (sedžada napravljena od palminih listova) i činio je sedždu na njoj. Pripovjeda Ahmed i Al-bezar i Al-Taberani u knjizi Al-Mu'džem Al-Kebir. Prenosilaci hadisa su vjerodostojni.
Medž'me Az-Zava'id, Hejsami, drugi tom, str. 56.

Šta je to Humra?
Ibn Selam u knjizi Karib Al-Hadis, pozivajući se na ashaba Ebu Ubejda definiše i objašnjava šta je ta "Humra".
وقال أبو عبيد : في حديث النبي عليه السلام أنه كان يسجد على الخمرة . قال أبو عبيد : الخمرة شئ منسوج يعمل من سعف النخل ويرمل بالخيوط وهو صغير على قدر ما يسجد عليه المصلي أو فويق ذلك ، فإن عظم حتى يكفي الرجل لجسده كله في صلاة أو مضجع لو أكثر من ذلك فحينئذ حصير وليس بخمرة .
Rekao je Ebu Ubejd da je Humra mala sedžada koja je napravljena od palminih listova. Ta sedžada je tako mala da se samo čelo može staviti na nju ili je malo veća, međutim ako je toliko velika da bi cijelo tijelo mogla obuhvatiti, u tom slučaju se zove "Hasira".
Karib Al-Hadis, Ibn Selam, prvi tom, str. 276-277.

Naredba Božijeg Poslanika da se sedžda mora činiti na zemlji:
U mnogim hadisima i predajama se govori kako je Božiji Poslanik s.a.v.a. onima koji nisu sedždu činili na zemlji naredio da obavezno sedždu čine na zemlji. Za dokaz uzmiamo hadis prenesen u ehli sunnitskim knjigama:
Abdul-Rezak San'ani od Halid Al-džehni prenosi sljedeće:
رأى النبي (صلى الله عليه و آله وسلم) صهيبا يسجدكأنه يتقي التراب فقال له: تربّ وجهك يا صهيب .
Božiji Poslanik s.a.v.a. vidio je čovjeka po imenu Sahiba kako prilikom sedžde nije pazio da njegovo čelo bude stavljeno na zemlju. Božiji Poslanik s.a.v.a. mu je rekao: "O Sahibe, svoje čelo stavi na zemlju."
Al-Musnef, Abdul-Rezak Al-San'ani, prvi tom, str. 391, hadis br. 1528.
Kenzul-Ummal, sedmi tom, str. 465.
Od Umm Salame se prenosi da je rekla:
رأى النبي (صلى الله عليه و آله و سلم) غلاما لنا يقال له أفلح ينفخ إذا سجد، فقال: ياأفلح تربّ .
Božiji Poslanik s.a.v.a. vidio je našeg roba koga smo zvali Aflah kako je udaljio svoje lice od zemlje prilikom sedžde, pa mu je Poslanik s.a.v.a. rekao: "O Aflehu, stavi lice na zemlju."
Božiji Poslanik s.a.v.a zabranio je ashabima da sedždu čine na turban:
عن عياض بن عبداللّه القرشي :رأى رسول الله صلى الله عليه و سلم رجلا يسجد على كور عمامته فأومأ بيده :ارفع عمامتك، وأومأ إلى جبهته .
Ajaz ibn Abdullah Al-Kurejši pripovjeda da je Božiji Poslanik s.a.v.a vidio čovjeka kako je sedždu učinio na dio svog turbana. Božiji Poslanik s.a.v.a. mu je pokazajući rukom rekao da podigne svoj turban i pokazao mu kako da čelo stavi na zemlju.
As-Sunen Al-Kubra, Bejhaki, drugi tom, str. 105.
Također prenosi se od Zapovjednika vjernika, Imama Ali ibn Ebu Taliba da je rekao:
إذا كان أحدكم يصلي فليحسرالعمامةعن جبهته .
Kada neko od vas klanja, nek svoj turban odmakne od čela.
As-Sunen Al-Kubra, Bejhaki, drugi tom, str. 105.
Prema svim ovim hadisima i predajama vidimo da prilikom sedžde ne smije ništa biti između čela i zemlje, te da je Božiji Poslanik s.a.v.a. insistirao da ashabi sedždu čine na zemlji, kamenu ili na Humru. Tako i mi šije koji slijedimo pravi sunnet Božijeg Poslanika s.a.v.a. i njegovu časnu i čistu porodicu nosimo dio zemlje u obliku pločice ili kamena koji nazivamo "turbet" ili "mohr" kako bismo na njih sedždu učinili.

basar wrote:Sunnijske predaje o Ehli Bejtu a.s.:

Dokumenti o napadu na kuću Poslanikove kćerke, hazreti Fatime s.a. (Prvi dio – Predaja od Džuvejnija)

Postoje mnoge predaje u ehli sunnitskim knjigama, kojima možemo dokazati da je prvi halifa, odnosno Ebu Bekr sa nekoliko neprijatelja Ehli-Bejta napao kuću Poslanikove kćerke tj. Hazreti Fatime s.a. i hazreti Alije a.s. Potom su spalili njihovu kuću, dok su prvakinja žena dženneta - hazreti Fatima s.a. i Poslanikovi unuci a.s. bili prisutni unutar kuće.

U seriji tekstova pod nazivom "Dokumenti o napadu na kuću Poslanikove kćrke, hazreti Fatime s.a.", razmotriti ćemo nekoliko vjerodostojnih predaja o tom tužnom i bolnom događaju.

S obzirom da je predaja koju prenosi Džuvejni važnija od ostalih, te on u toj predaji govori da je hazreti Fatima ubijena od napadača, prvo ćemo prenijeti spomenutu predaju:

Džuvejni je inače Zehebijev učenik. On u svojoj knjizi Fera'ed Al-Samtin od Božijeg Poslanika s.a.v.a. prenosi sljedeće:
وَ أَنِّي لَمَّا رَأَيْتُهَا ذَكَرْتُ مَا يُصْنَعُ بِهَا بَعْدِي كَأَنِّي بِهَا وَ قَدْ دَخَلَ الذُّلُّ في بَيْتَهَا وَ انْتُهِكَتْ حُرْمَتُهَا وَ غُصِبَتْ حَقَّهَا وَ مُنِعَتْ‏ إِرْثَهَا وَ كُسِرَ جَنْبُهَا [وَ كُسِرَتْ جَنْبَتُهَا] وَ أَسْقَطَتْ جَنِينَهَا وَ هِيَ تُنَادِي يَا مُحَمَّدَاهْ فَلَا تُجَابُ وَ تَسْتَغِيثُ فَلَا تُغَاثُ ... فَتَكُونُ أَوَّلَ مَنْ يَلْحَقُنِي مِنْ أَهْلِ بَيْتِي فَتَقْدَمُ عَلَيَّ مَحْزُونَةً مَكْرُوبَةً مَغْمُومَةً مَغْصُوبَةً مَقْتُولَة .

فَأَقُولُ عِنْدَ ذَلِكَ اللَّهُمَّ الْعَنْ مَنْ ظَلَمَهَا وَ عَاقِبْ مَنْ غَصَبَهَا وَ ذَلِّلْ مَنْ أَذَلَّهَا وَ خَلِّدْ فِي نَارِكَ مَنْ ضَرَبَ جَنْبَهَا حَتَّى أَلْقَتْ وَلَدَهَا فَتَقُولُ الْمَلَائِكَةُ عِنْدَ ذَلِكَ آمِين‏ .
Jednog dana Božiji Poslanik s.a.v.a. je sjedio kada mu je došao unuk - Hasan sin Alije. Čim ga je Poslanik ugledao, počeo je plakati. Zatim je došao drugi unuk- Husein sin Alije a Božiji Poslanik s.a.v.a. ponovo zaplaka. Iza njih su došli Fatima i Ali a Božiji Poslanik je plakao dok ih je gledao. Kada su Božijeg Poslanika s.a.v.a. pitali o razlogu zbog kojeg plakače, on je odgovorio: "Kada sam vidio Fatimu sjetio sam se događaja koji će je zadesiti nakon moje smrti. Vidim poniženje kako je ušlo u njenu kuću, kako gaze poštovanje prema njoj, kako joj oduzimaju pravo, kako joj zabranjuju moje nasljedstvo, kako joj lome stranu, kako joj ubijaju dijete koje nosi u materici, dok ona stalno uzvikuje: "O Muhamede". Međutim niko joj ne odgovara, ona traži pomoć, ali niko joj ne pomaže...
Ona je prva osoba od moje porodice koja će mi se pridružiti. Ona će mi se pridružiti utučena, tužna, potištena i ubijena.
Ovo govorim sad: "Bože, prokuni onoga ko joj nepravdu učini, kazni onog ko joj bude pravo oteo, ponizi onoga ko je bude ponizio, i vječno u džehennemu zadrži onog ko je bude udario nogom - kako bi njeno nerođeno dijete ubio, a na to su meleci govorili: Amin."
Fera'ed Al-Samtin, drugi tom, str. 34. i 35.

Ko je Imam Džuvejni?
Zehebi u djelu Tezkeretu-l-Hufaz ovako opisuje Džuvejnija:
وسمعت من الامام المحدث الاوحد الاكمل فخر الاسلام صدر الدين ابراهيم بن محمد بن المؤيد بن حمويه الخراساني الجوينى ... وكان شديد الاعتناء بالرواية وتحصيل الاجزاء حسن القراءة مليح الشكل مهيبا دينا صالحا .
Učio sam od Imama, jedinog i najsavršenijeg Muhadisa i ponosa Islama, Ibrahim ibn Muhamed ibn Al-Mu'ajed ibn Hamavije Al-Horasani Al-Džuvejni. On je zaista čovjek koji puno obrađuje i proučava hadise i razne knjige. Bio je lijep po izgledu i imao je dobar glas, bio je salih i pravi vjernik.
Tezkeretu-l-Hufaz, četvrti tom, str. 1505. i 1506. Br. 24

Basar, nazalost, ti si zaveden sijskom inacicom vehabizma - ublehama "sejha" Jasera al-Habiba (cionisticko-britanskog pulena) koji tekfiri sve redom, od ashaba r.a. do najvecih sijskih ucenjaka i autoriteta danasnjice. Opasnost od ovakvih je identicna vehabisticko-tekfirijskoj opasnosti. Bjezi od takvih ublehasa i smutljivaca (istinskih rafidija) ziv bio! Imas tako uglednu sijsku ulemu u BiH, poput sejh Eydija, a ti se trujes ovim smecem.

Mislio sam da će se neko drugi sjetiti od poštovalaca i sljedbenika Ehli bejta a.s., pa kad niko nije, evo ja ću. Ovih dana, tačnije na dan 18. Zul-hidžeta, (kod nas u utorak, 20.9.2016.) obilježio se dan Gadir Huma. Inače, ovi dani se kod svih simpatizera, poštovalaca i sljedbenika Muhammedove porodice, bez obzira kojoj grupaciji pripadali, smatraju danima sreće, praktično bajramom.

Jer, kako se navodi u hadisu ili predaji da je neki jevrej došao do Omera b. El-Hattaba i rekao: 'Zapovjedniče pravovjernih, vi, uistinu, imate jedan ajet u vašoj knjizi - koji da je nama jevrejima objavljen - mi bismo uzeli dan njegove objave za praznik.' On je upitao: 'A koji ajet?' Odgovorio je: 'Riječi Uzvišenoga: -Sad sam vam vašu vjeru usavršio i blagodat Svoju prema vama upotpunio..

Da ne detaljišemo, postoje uglavnom različite verzije i percepcije mjesta gdje je ovaj ajet objavljen kod muslimanskih teologa, da li na Arefatu, da li na Gadir Humu.

Uglavnom, brojne su predaje ranih muslimanskih učenjaka o događaju na Gadir Humu, a spominju ga i Ibn Hanbel, pa Ibn Malik, Al Nasa'i, Ebu Davud, Muslim, Ibn Asakir, Suyuti, Ibn Hajar al-Asqalani, i brojni drugi.


Na kraju, svim sljedbenicima i poštovaocima Muhammedove porodice čestitam ove blagdane

Ja sam oblikom kaplja, ali sadržinom more.
U meni je cijeli svijet, ja sam svijet
i njegova sadržina.
Utonuo sam u svijetlost pojave Božanstva,
Sunce je samo moja čestica,
ja sam Zehrin Enver,
stvor moga tijela opstoji s ljubavlju,
u meni se odrazuje sve,
ja sam općenitost i pojedinost !
U meni je suština svih 18 000 svjetova,
ja sam mikrokozmos iz kojeg je
potekao makrokozmos.
Ja sam čuvar poprišta ljubavi
i danas sam drugi Ešref!
Ja sam odraz Alijine tajne,
od svega sam viši ja !

Abdurrahman Sirri Baba





Na slici je investitura Hazreti Alija na Ghadir Khumm-u.

Izvor slike:

(Edinburgh University Library MS Arab 161, fol. 162r, A.H. 707 / A.D. 1307–8, illustrating Al-Biruni's Chronology of Ancient Nations / Ilkhanid manuscript illustration)

S malim zakašnjenjem, takodjer cestitam dan Gadir Huma svima koji ga dozivljavaju kao blagdan.

Tim povodom, jedan gazel iz "Divan-i Šemsa" hazreti Mevlane Rumija:

Car mog šerijata – Ali, pir mog tarikata – Ali,
Sa istinom uvijek – Ali, dahom svakim zborim: Ali, Ali!

Ja sam krčmar pouzdani i odani,
Dahom svakim zborim: Ali, Ali!

Zaljubljenik ja sam u Mortezu,
Dahom svakim zborim: Ali, Ali!

Ti si kao Adem čisti,
Ti si kao Jusuf divni;

Ti si Hidr na Božjem putu,
Dahom svakim zborim: Ali, Ali!

Slijediš u stopu Prvaka ljudi,
Ti si Mjesec koji svjetlo Sunca odražava

Ti si otac Hasana i Huseina,
Dahom svakim zborim: Ali! Ali!

Za tebe je rekao Vrhunac stvorenoga:
Moje meso je tvoje meso, moja krv je tvoja krv.

Ti si onaj koji je njemu najbliži,
Dahom svakim zborim: Ali! Ali!

Ajeti kur'anski zbore o tebi,
Na tvojoj je glavi kruna viteštva duhovnoga.

Šems ti sluga ponizni, poput tvoga Kambera,
Dahom svakim zborim: Ali! Ali!

Zvuci ko nesto iz gospodara prstenova

insomnia78 wrote:Zvuci ko nesto iz gospodara prstenova

Na koji nastavak misliš?

zvizdan wrote:S malim zakašnjenjem, takodjer cestitam dan Gadir Huma svima koji ga dozivljavaju kao blagdan.

Tim povodom, jedan gazel iz "Divan-i Šemsa" hazreti Mevlane Rumija:

Car mog šerijata – Ali, pir mog tarikata – Ali,
Sa istinom uvijek – Ali, dahom svakim zborim: Ali, Ali!

Ja sam krčmar pouzdani i odani,
Dahom svakim zborim: Ali, Ali!

Zaljubljenik ja sam u Mortezu,
Dahom svakim zborim: Ali, Ali!

Ti si kao Adem čisti,
Ti si kao Jusuf divni;

Ti si Hidr na Božjem putu,
Dahom svakim zborim: Ali, Ali!

Slijediš u stopu Prvaka ljudi,
Ti si Mjesec koji svjetlo Sunca odražava

Ti si otac Hasana i Huseina,
Dahom svakim zborim: Ali! Ali!

Za tebe je rekao Vrhunac stvorenoga:
Moje meso je tvoje meso, moja krv je tvoja krv.

Ti si onaj koji je njemu najbliži,
Dahom svakim zborim: Ali! Ali!

Ajeti kur'anski zbore o tebi,
Na tvojoj je glavi kruna viteštva duhovnoga.

Šems ti sluga ponizni, poput tvoga Kambera,
Dahom svakim zborim: Ali! Ali!

Allah razi olsun, dobri nas zvizdane! Lijepo je znati da si tu Nama je nas imam jos na prosloj hutbi cestitao blagdan Gadir Huma. I ja se, retroaktivno, pridruzujem cestitkama

basar wrote:Sunnijske predaje o načinu činjenja sedžde:

Da li je Božiji Poslanik s.a.v.a. klanjao stavljajući čelo na pločicu (turbet)?

Prema hadisima i predajama o kojima se slažu i Šije i ehli sunnet, Božiji Poslanik s.a.v.a. uvijek je sedždu činio na zemlji, kamenu ili sedžadi koja je bila napravljena od palminih listova i nije nikad sedždu činio na tepihu, na komadu odjeće i sl. Za dokaz ove tvrdnje pogledati ćemo najvjerodostojne knjige ehli sunneta:

Sedžda na zemlji
Sedžda na kamen
Sedžda na sedžadi koja je napravljena od palminovih listova

Sedžda na zemlji:
Šije i ehli sunnet se slažu da je Božiji Poslanik s.a.v.a. sedždu učinio na samu zemlju i uvjek je govorio:
أعطيت خمسا لم يعطهن أحد قبلي ... وجعلت لي الأرض مسجدا وطهورا .
Meni je dato pet stvari koji nisu nikome date prije mene... meni je data zemlja da na nju činim sedždu i da bude pročišćavač (tj. da čisti da je čista).

Sahih Buhari, prvi tom, str. 86.
Također prenosi se od Ebu Vaila da je rekao:
رأيت النبي ( ص ) إذا سجد وضع جبهته وأنفه على الأرض .
Vidio sam Božijeg Poslanika s.a.v.a. kada je činio sedždu da bi svoje čelo i nos stavio na zemlju.
Ahkamu-l-Kur'an, Al-Hisas, treći tom, str. 36.
Musned Ahmeda, četvrti tom, str. 315 i 317.

Ashabi Božijeg Poslanika prativši Allahovog mlijenika sedždu su činili na zemlji:
وعن أبي عبيدة أن ابن مسعود كان لا يصلي أو لا يسجد إلا على الأرض.
Ebi Ubejde prenosi da Ibn Mes'ud kada bi klanjao sedždu činio na zemlji.
Medžme-ul-Zevaid, Al-hejsami, drugi tom, str. 57.
Prenosi se također da su neki ashabi kao što je Mesruk ibn Adžde imali neku pločicu (onako kako današnije Šije imaju) i za vrijeme putovanja ili kada je bio na brodu klanjali bi stavljajući čelo na nju.
حدثنا محمد قال كان مسروق إذا خرج يخرج بلبنة يسجد عليها في السفينة .
Prenio nam je Muhamed da kada bi Mesruk bio na putu ili na brodu uzeo bih dio zemlje kako bi na nju sedždu činio.
Al-Tabakat Al-Kubra, Muhamed ibn Sa'd, šesti tom, str. 79.
Slične hadise možemo naći i u drugim izvorima i kod Šija i kod ehli sunneta.

Sedžda na kamen:
Prenosi se od Ibn Abbasa da je rekao:
أن النبي صلى الله عليه و آله و سلم سجدعلى الحجر .
Božiji Poslanik s.a.v.a. je sedždu činio na kamenu.
Ovaj hadis prenose Hakim Nejšaburi i Zehebi i govore da je hadis vjerodostojan.
Al-Mustedrek, Hakim Nejšaburi, treći tom, str. 473.

Sedžda na sedžadi koja je napravljena od palminih listova:
Muslim u svom zbirku hadisa od Ebu Sa'id Hudrija prenosi sljedeće:
حَدَّثَنِي أَبُو سَعِيدٍ الْخُدْرِيُّ أَنَّهُ دَخَلَ عَلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ فَرَأَيْتُهُ يُصَلِّي عَلَى حَصِيرٍ يَسْجُدُ عَلَيْهِ .
Prenosi Ebu Sa'id Hudri da je došao kod Poslanika s.a.v.a. i vidio ga kako sedždu čini na sedžadi napravljenoj od palminih listova.
Sahih Muslim, drugi tom, str. 62. (Knjiga As-Salat, poglavlja As-Salat fi Saub Vahid)
Također Buhari i Muslim prenose od Majke vjernih, Mejmune da je rekla:
كَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُصَلِّي عَلَى الْخُمْرَةِ .
Božiji Poslanik s.a.v.a. klanjao je na Humru (nešto poput sedžade koja je napravljena od palminih listova)
Sahih Buhari, prvi tom, str. 101. (Knjiga As-Salat, poglavlja As'Salat Ala Humra)
Sahih Muslim, drugi tom, str. 128. (Knjiga As-Salat, poglavlja Fadl Salat Al-Džama'a)
Muslim također prenosi od Aiše da je rekla:
عَنْ عَائِشَةَ قَالَتْ قَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ نَاوِلِينِي الْخُمْرَةَ مِنْ الْمَسْجِدِ قَالَتْ فَقُلْتُ إِنِّي حَائِضٌ فَقَالَ إِنَّ حَيْضَتَكِ لَيْسَتْ فِي يَدِكِ .
Prenosi se od Aiše da je rekla, Božiji Poslanik s.a.v.a. meni je govorio da mu dam Humru. Rekla sam mu da sam u hajzu (menstruaciji). On mi je odgovorio, nisu ti ruke u menstruaciji.
Sahih Muslim, prvi tom, str. 168.
Hejsami jedan od velikih učenjaka ehli sunneta u svojoj knjizi piše sljedeće:
كان رسول الله صلى الله عليه وسلم يصلي على الخمرة ويسجد عليها. رواه أحمد والبزار والطبراني في الكبير والأوسط ، ورجال أحمد رجال الصحيح .
Ibn Omer prenosi da je Božiji Poslanik s.a.v.a. klanjao na sedžadi od Humre (sedžada napravljena od palminih listova) i činio je sedždu na njoj. Pripovjeda Ahmed i Al-bezar i Al-Taberani u knjizi Al-Mu'džem Al-Kebir. Prenosilaci hadisa su vjerodostojni.
Medž'me Az-Zava'id, Hejsami, drugi tom, str. 56.

Šta je to Humra?
Ibn Selam u knjizi Karib Al-Hadis, pozivajući se na ashaba Ebu Ubejda definiše i objašnjava šta je ta "Humra".
وقال أبو عبيد : في حديث النبي عليه السلام أنه كان يسجد على الخمرة . قال أبو عبيد : الخمرة شئ منسوج يعمل من سعف النخل ويرمل بالخيوط وهو صغير على قدر ما يسجد عليه المصلي أو فويق ذلك ، فإن عظم حتى يكفي الرجل لجسده كله في صلاة أو مضجع لو أكثر من ذلك فحينئذ حصير وليس بخمرة .
Rekao je Ebu Ubejd da je Humra mala sedžada koja je napravljena od palminih listova. Ta sedžada je tako mala da se samo čelo može staviti na nju ili je malo veća, međutim ako je toliko velika da bi cijelo tijelo mogla obuhvatiti, u tom slučaju se zove "Hasira".
Karib Al-Hadis, Ibn Selam, prvi tom, str. 276-277.

Naredba Božijeg Poslanika da se sedžda mora činiti na zemlji:
U mnogim hadisima i predajama se govori kako je Božiji Poslanik s.a.v.a. onima koji nisu sedždu činili na zemlji naredio da obavezno sedždu čine na zemlji. Za dokaz uzmiamo hadis prenesen u ehli sunnitskim knjigama:
Abdul-Rezak San'ani od Halid Al-džehni prenosi sljedeće:
رأى النبي (صلى الله عليه و آله وسلم) صهيبا يسجدكأنه يتقي التراب فقال له: تربّ وجهك يا صهيب .
Božiji Poslanik s.a.v.a. vidio je čovjeka po imenu Sahiba kako prilikom sedžde nije pazio da njegovo čelo bude stavljeno na zemlju. Božiji Poslanik s.a.v.a. mu je rekao: "O Sahibe, svoje čelo stavi na zemlju."
Al-Musnef, Abdul-Rezak Al-San'ani, prvi tom, str. 391, hadis br. 1528.
Kenzul-Ummal, sedmi tom, str. 465.
Od Umm Salame se prenosi da je rekla:
رأى النبي (صلى الله عليه و آله و سلم) غلاما لنا يقال له أفلح ينفخ إذا سجد، فقال: ياأفلح تربّ .
Božiji Poslanik s.a.v.a. vidio je našeg roba koga smo zvali Aflah kako je udaljio svoje lice od zemlje prilikom sedžde, pa mu je Poslanik s.a.v.a. rekao: "O Aflehu, stavi lice na zemlju."
Božiji Poslanik s.a.v.a zabranio je ashabima da sedždu čine na turban:
عن عياض بن عبداللّه القرشي :رأى رسول الله صلى الله عليه و سلم رجلا يسجد على كور عمامته فأومأ بيده :ارفع عمامتك، وأومأ إلى جبهته .
Ajaz ibn Abdullah Al-Kurejši pripovjeda da je Božiji Poslanik s.a.v.a vidio čovjeka kako je sedždu učinio na dio svog turbana. Božiji Poslanik s.a.v.a. mu je pokazajući rukom rekao da podigne svoj turban i pokazao mu kako da čelo stavi na zemlju.
As-Sunen Al-Kubra, Bejhaki, drugi tom, str. 105.
Također prenosi se od Zapovjednika vjernika, Imama Ali ibn Ebu Taliba da je rekao:
إذا كان أحدكم يصلي فليحسرالعمامةعن جبهته .
Kada neko od vas klanja, nek svoj turban odmakne od čela.
As-Sunen Al-Kubra, Bejhaki, drugi tom, str. 105.
Prema svim ovim hadisima i predajama vidimo da prilikom sedžde ne smije ništa biti između čela i zemlje, te da je Božiji Poslanik s.a.v.a. insistirao da ashabi sedždu čine na zemlji, kamenu ili na Humru. Tako i mi šije koji slijedimo pravi sunnet Božijeg Poslanika s.a.v.a. i njegovu časnu i čistu porodicu nosimo dio zemlje u obliku pločice ili kamena koji nazivamo "turbet" ili "mohr" kako bismo na njih sedždu učinili.

Esselamu alejkum postovani brate u islamu. Sve ti ovo lijepo napisa, samo mi zasmeta zadnja recenica: "Tako i mi sijje koji slijedimo pravi sunnet Poslanika saws..." Ja sam sunnija i volim ehlli bejt i nastojim da slijedim/slijedimo, sunnet Poslanika saws, pa ako ima nekih pogleda gdje se razlikujemo, ima ta ljubav prema nasem Poslaniku saws i nasem ehli bejtu, koja nasa dva mesheba u istom dinu spaja, pa sam zelio da ti na to skrenem paznju , jer mi je ta recenica zasmetala...

Sto se npr. plocica tice, imas ih u mnogim sunijjskim tekijama, na pocasnim mjestima , (mada mi sezdu ne obavljamo samo na cistoj zemlji), kao sto imas i lewhe sa imenima naseg casnog ehli bejta as, postimo matem, nase sejjide volimo i uvazavamo, zlocince nad nasim ehlibejtom optuzujemo, a nikoga od halifa ne devalviramo, stujemo ih, a hz Alija volimo i postujemo...

M.selam...

Fudo Bosna wrote:

basar wrote:Sunnijske predaje o načinu činjenja sedžde:

Da li je Božiji Poslanik s.a.v.a. klanjao stavljajući čelo na pločicu (turbet)?

Prema hadisima i predajama o kojima se slažu i Šije i ehli sunnet, Božiji Poslanik s.a.v.a. uvijek je sedždu činio na zemlji, kamenu ili sedžadi koja je bila napravljena od palminih listova i nije nikad sedždu činio na tepihu, na komadu odjeće i sl. Za dokaz ove tvrdnje pogledati ćemo najvjerodostojne knjige ehli sunneta:

Sedžda na zemlji
Sedžda na kamen
Sedžda na sedžadi koja je napravljena od palminovih listova

Sedžda na zemlji:
Šije i ehli sunnet se slažu da je Božiji Poslanik s.a.v.a. sedždu učinio na samu zemlju i uvjek je govorio:
أعطيت خمسا لم يعطهن أحد قبلي ... وجعلت لي الأرض مسجدا وطهورا .
Meni je dato pet stvari koji nisu nikome date prije mene... meni je data zemlja da na nju činim sedždu i da bude pročišćavač (tj. da čisti da je čista).

Sahih Buhari, prvi tom, str. 86.
Također prenosi se od Ebu Vaila da je rekao:
رأيت النبي ( ص ) إذا سجد وضع جبهته وأنفه على الأرض .
Vidio sam Božijeg Poslanika s.a.v.a. kada je činio sedždu da bi svoje čelo i nos stavio na zemlju.
Ahkamu-l-Kur'an, Al-Hisas, treći tom, str. 36.
Musned Ahmeda, četvrti tom, str. 315 i 317.

Ashabi Božijeg Poslanika prativši Allahovog mlijenika sedždu su činili na zemlji:
وعن أبي عبيدة أن ابن مسعود كان لا يصلي أو لا يسجد إلا على الأرض.
Ebi Ubejde prenosi da Ibn Mes'ud kada bi klanjao sedždu činio na zemlji.
Medžme-ul-Zevaid, Al-hejsami, drugi tom, str. 57.
Prenosi se također da su neki ashabi kao što je Mesruk ibn Adžde imali neku pločicu (onako kako današnije Šije imaju) i za vrijeme putovanja ili kada je bio na brodu klanjali bi stavljajući čelo na nju.
حدثنا محمد قال كان مسروق إذا خرج يخرج بلبنة يسجد عليها في السفينة .
Prenio nam je Muhamed da kada bi Mesruk bio na putu ili na brodu uzeo bih dio zemlje kako bi na nju sedždu činio.
Al-Tabakat Al-Kubra, Muhamed ibn Sa'd, šesti tom, str. 79.
Slične hadise možemo naći i u drugim izvorima i kod Šija i kod ehli sunneta.

Sedžda na kamen:
Prenosi se od Ibn Abbasa da je rekao:
أن النبي صلى الله عليه و آله و سلم سجدعلى الحجر .
Božiji Poslanik s.a.v.a. je sedždu činio na kamenu.
Ovaj hadis prenose Hakim Nejšaburi i Zehebi i govore da je hadis vjerodostojan.
Al-Mustedrek, Hakim Nejšaburi, treći tom, str. 473.

Sedžda na sedžadi koja je napravljena od palminih listova:
Muslim u svom zbirku hadisa od Ebu Sa'id Hudrija prenosi sljedeće:
حَدَّثَنِي أَبُو سَعِيدٍ الْخُدْرِيُّ أَنَّهُ دَخَلَ عَلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ فَرَأَيْتُهُ يُصَلِّي عَلَى حَصِيرٍ يَسْجُدُ عَلَيْهِ .
Prenosi Ebu Sa'id Hudri da je došao kod Poslanika s.a.v.a. i vidio ga kako sedždu čini na sedžadi napravljenoj od palminih listova.
Sahih Muslim, drugi tom, str. 62. (Knjiga As-Salat, poglavlja As-Salat fi Saub Vahid)
Također Buhari i Muslim prenose od Majke vjernih, Mejmune da je rekla:
كَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُصَلِّي عَلَى الْخُمْرَةِ .
Božiji Poslanik s.a.v.a. klanjao je na Humru (nešto poput sedžade koja je napravljena od palminih listova)
Sahih Buhari, prvi tom, str. 101. (Knjiga As-Salat, poglavlja As'Salat Ala Humra)
Sahih Muslim, drugi tom, str. 128. (Knjiga As-Salat, poglavlja Fadl Salat Al-Džama'a)
Muslim također prenosi od Aiše da je rekla:
عَنْ عَائِشَةَ قَالَتْ قَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ نَاوِلِينِي الْخُمْرَةَ مِنْ الْمَسْجِدِ قَالَتْ فَقُلْتُ إِنِّي حَائِضٌ فَقَالَ إِنَّ حَيْضَتَكِ لَيْسَتْ فِي يَدِكِ .
Prenosi se od Aiše da je rekla, Božiji Poslanik s.a.v.a. meni je govorio da mu dam Humru. Rekla sam mu da sam u hajzu (menstruaciji). On mi je odgovorio, nisu ti ruke u menstruaciji.
Sahih Muslim, prvi tom, str. 168.
Hejsami jedan od velikih učenjaka ehli sunneta u svojoj knjizi piše sljedeće:
كان رسول الله صلى الله عليه وسلم يصلي على الخمرة ويسجد عليها. رواه أحمد والبزار والطبراني في الكبير والأوسط ، ورجال أحمد رجال الصحيح .
Ibn Omer prenosi da je Božiji Poslanik s.a.v.a. klanjao na sedžadi od Humre (sedžada napravljena od palminih listova) i činio je sedždu na njoj. Pripovjeda Ahmed i Al-bezar i Al-Taberani u knjizi Al-Mu'džem Al-Kebir. Prenosilaci hadisa su vjerodostojni.
Medž'me Az-Zava'id, Hejsami, drugi tom, str. 56.

Šta je to Humra?
Ibn Selam u knjizi Karib Al-Hadis, pozivajući se na ashaba Ebu Ubejda definiše i objašnjava šta je ta "Humra".
وقال أبو عبيد : في حديث النبي عليه السلام أنه كان يسجد على الخمرة . قال أبو عبيد : الخمرة شئ منسوج يعمل من سعف النخل ويرمل بالخيوط وهو صغير على قدر ما يسجد عليه المصلي أو فويق ذلك ، فإن عظم حتى يكفي الرجل لجسده كله في صلاة أو مضجع لو أكثر من ذلك فحينئذ حصير وليس بخمرة .
Rekao je Ebu Ubejd da je Humra mala sedžada koja je napravljena od palminih listova. Ta sedžada je tako mala da se samo čelo može staviti na nju ili je malo veća, međutim ako je toliko velika da bi cijelo tijelo mogla obuhvatiti, u tom slučaju se zove "Hasira".
Karib Al-Hadis, Ibn Selam, prvi tom, str. 276-277.

Naredba Božijeg Poslanika da se sedžda mora činiti na zemlji:
U mnogim hadisima i predajama se govori kako je Božiji Poslanik s.a.v.a. onima koji nisu sedždu činili na zemlji naredio da obavezno sedždu čine na zemlji. Za dokaz uzmiamo hadis prenesen u ehli sunnitskim knjigama:
Abdul-Rezak San'ani od Halid Al-džehni prenosi sljedeće:
رأى النبي (صلى الله عليه و آله وسلم) صهيبا يسجدكأنه يتقي التراب فقال له: تربّ وجهك يا صهيب .
Božiji Poslanik s.a.v.a. vidio je čovjeka po imenu Sahiba kako prilikom sedžde nije pazio da njegovo čelo bude stavljeno na zemlju. Božiji Poslanik s.a.v.a. mu je rekao: "O Sahibe, svoje čelo stavi na zemlju."
Al-Musnef, Abdul-Rezak Al-San'ani, prvi tom, str. 391, hadis br. 1528.
Kenzul-Ummal, sedmi tom, str. 465.
Od Umm Salame se prenosi da je rekla:
رأى النبي (صلى الله عليه و آله و سلم) غلاما لنا يقال له أفلح ينفخ إذا سجد، فقال: ياأفلح تربّ .
Božiji Poslanik s.a.v.a. vidio je našeg roba koga smo zvali Aflah kako je udaljio svoje lice od zemlje prilikom sedžde, pa mu je Poslanik s.a.v.a. rekao: "O Aflehu, stavi lice na zemlju."
Božiji Poslanik s.a.v.a zabranio je ashabima da sedždu čine na turban:
عن عياض بن عبداللّه القرشي :رأى رسول الله صلى الله عليه و سلم رجلا يسجد على كور عمامته فأومأ بيده :ارفع عمامتك، وأومأ إلى جبهته .
Ajaz ibn Abdullah Al-Kurejši pripovjeda da je Božiji Poslanik s.a.v.a vidio čovjeka kako je sedždu učinio na dio svog turbana. Božiji Poslanik s.a.v.a. mu je pokazajući rukom rekao da podigne svoj turban i pokazao mu kako da čelo stavi na zemlju.
As-Sunen Al-Kubra, Bejhaki, drugi tom, str. 105.
Također prenosi se od Zapovjednika vjernika, Imama Ali ibn Ebu Taliba da je rekao:
إذا كان أحدكم يصلي فليحسرالعمامةعن جبهته .
Kada neko od vas klanja, nek svoj turban odmakne od čela.
As-Sunen Al-Kubra, Bejhaki, drugi tom, str. 105.
Prema svim ovim hadisima i predajama vidimo da prilikom sedžde ne smije ništa biti između čela i zemlje, te da je Božiji Poslanik s.a.v.a. insistirao da ashabi sedždu čine na zemlji, kamenu ili na Humru. Tako i mi šije koji slijedimo pravi sunnet Božijeg Poslanika s.a.v.a. i njegovu časnu i čistu porodicu nosimo dio zemlje u obliku pločice ili kamena koji nazivamo "turbet" ili "mohr" kako bismo na njih sedždu učinili.

Esselamu alejkum postovani brate u islamu. Sve ti ovo lijepo napisa, samo mi zasmeta zadnja recenica: "Tako i mi sijje koji slijedimo pravi sunnet Poslanika saws..." Ja sam sunnija i volim ehlli bejt i nastojim da slijedim/slijedimo, sunnet Poslanika saws, pa ako ima nekih pogleda gdje se razlikujemo, ima ta ljubav prema nasem Poslaniku saws i nasem ehli bejtu, koja nasa dva mesheba u istom dinu spaja, pa sam zelio da ti na to skrenem paznju , jer mi je ta recenica zasmetala...

Sto se npr. plocica tice, imas ih u mnogim sunijjskim tekijama, na pocasnim mjestima , (mada mi sezdu ne obavljamo samo na cistoj zemlji), kao sto imas i lewhe sa imenima naseg casnog ehli bejta as, postimo matem, nase sejjide volimo i uvazavamo, zlocince nad nasim ehlibejtom optuzujemo, a nikoga od halifa ne devalviramo, stujemo ih, a hz Alija volimo i postujemo...

M.selam...

Alejkumu selam brate, ja znam da je to što govoriš istina, i da je Bog do više takvih ljudi. Ja sam ovaj tekst kopirao. Mi svi trebamo da se trudimo da slijedimo Ehli Bejt i da odbacimo inovacije u vjeri, koje su toliko mnogobrojne da je čak i izvorni ezan izmjenjen. Ovi nazivi i sama grupa, i borba za odbranu neke grupe su samo zastori i šejtanske zamke. Kao što Imam Homeini k.s. kaže, postoje zastori svjetla i zastori tame. Za ovaj zastor čaki i ne znam šta bi mogao biti, nešto između tame i svjetla. Svaki zastor, dal svjetlosni dal tame, je zapravo zastor koji nas spriječava da stignemo do Uzvišenog.

Bitna je Istina. A istine ima svukuda, jer hadis kaže uzmi istinu pa makar bila i kod nevjernika. Znači da je ima svukuda. Jedna grupa, evo recimo šiizam u smislu grupe, ne mora značiti da je 100% tačan. Ima istine a ima i laži.