Dešavanja u Srbiji

KIA · Post by **KIA** » 01/03/2009 08:09

dallton wrote:
KIA wrote:@ Bosram ,

sve je istina sto sam napisala , samo do sad nisam bila dovoljno ostra , ali .... kad neko krene da lupeta vise nego sto zdrav razum moze da svari , otvori mi se dizna , pa moram malo jace da udarim

p.s. eto vam ga Naser , on je vasa buducnost , a i docekali ste ga kao heroja ...
kakav je naser, nema potrebe da raspravljam ni da ga branim, sta god je ucinio ili nije neka mu se sudi...samo dvije cinjenice - otisao dobrovoljno u Hag, nije se skrivao po sumama i gorama i pustao kosu da mu prekrije d.pe...bio na sudjenju, u zalbenom postupku oslobodjen, za razliku od krstica osudjenog za genocid u srebrenici, za razliku od krajisnika, plavsiceve, ojdanica i inih srpskih drzavnih sluzbenika...to je sve sto me zanima...

Zauzdaj ragu , Daltone ,

ojha ,

Milosevic je pravno nevin doveka , Milutinovic oslobodjen svih optuzbi , Srbija oslobodjena svih stega pred Medjunarodnim Tribunalom u Hagu .... Sve je cisto ko suza .... cemu srdzba , cemu mrznja ..... uzivaj u zivotu ...

Bosram · Post by **Bosram** » 01/03/2009 08:30

TRENUTAK ZA OSVEŠĆENJE
Trenutak za osvešćenje
Začetnik rata: Slobodan Milošević
PHOTO: EPA/SRĐAN SUKI
Presuda državnom vojnom i policijskom vrhu Srbije za zločine na Kosovu ima dalekosežni značaj za region, ali prvenstveno za društvo u Srbiji. To naročito važi za intelektualnu elitu i političku klasu na kojima je obaveza za preispitivanje odgovornosti za kampanju državnog terora na Kosovu. Ovo je najznačajnija presuda od osnivanja Haškog suda jer prvi put dokazuje navode koji su se nalazili pre svega u optužnici protiv Slobodana Miloševića. Njegova smrt je onemogućila privođenje tog procesa pravnom i pravednom kraju
-.-PHOTO: http://www.ceis-eu.org-.-

PHOTO: http://www.ceis-eu.org

Piše: Sonja Biserko

Od šestoro optuženih samo je Milan Milutinović oslobođen jer je, kako je sud obrazložio, „u praksi (Slobodan) Milošević, ponekad nazivan Vrhovnim komandantom, koji je posedovao stvarna komandna ovlašćenja nad VJ tokom kampanje NATO”.

Najznačajnija presuda u ovom slučaju odnosi se na Nikolu Šainovića jer implicira i odgovornost Slobodana Miloševića. Naime, kako stoji u presudi, on je bio „jedan od najbližih i najpoverljivijih saradnika (Slobodana) Miloševića,“ kao i „jedan od ključnih učesnika tog zajedničkog (udruženog zločinačkog) poduhvata”. Prvi put od početka procesa pred Haškim tribunalom dokazana je odgovornost za udruženi zločinački poduhvat koji je trebalo da omogući stvaranje Velike Srbije.

Prvi put dokazano je i učešće vojnog vrha u udruženom zločinačkom poduhvatu presudama generalima Vladimiru Lazareviću i tadašnjem načelniku Generalštaba VJ Dragoljubu Ojdaniću, kao i generalu Nebojši Pavkoviću. Oni su proglašeni krivim za komandnu odgovornost i zločinačke posledice koje su iz tog proizašle. Reč je o državnom teroru koji je imao za cilj prisilno premeštanje albanskog stanovništva sa Kosova, kako bi se održala kontrola nad teritorijom.

Presuda za Sretena Lukića, koji je bio „de facto komandant snaga MUP na Kosovu od sredine 1998. do sredine 1999. godine, te da je bio spona između dejstava MUP na terenu na Kosovu i opštih politika i planova uspostavljanih u Beogradu” svedoči o sadejstvu policije i vojske i političkog vrha.

Međutim, ova presuda ima aktuelni značaj u kontekstu delovanja srpskih vlasti, i posebno diplomatije, prema Zapadu kada je reč o Kosovu. Naime, i prethodna i ova vlada su tretirale Kosovo kao jedan od ključnih ucenjivačkih aduta u odnosima sa Zapadom, prvenstveno sa EU i SAD. Vrednost ove sudske odluke je i u tome što najzad dokumentuje politiku državnog terora na Kosovu i objašnjava NATO intervenciju 1999. godine. Aktuelne vlasti koje su prema Kosovu zadržale isti odnos kao i sve prethodne od 1990, ovu presudu treba da tretiraju kao poruku da je nezavisnost Kosova neupitna.

Ona će, istovremeno, imati uticaj i na mišljenje Međunarodnog suda pravde, pred kojim je Srbija inicirala postupak za ocenu legalnosti nezavisnosti Kosova.

Možda je ovo trenutak da aktuelne vlasti naprave stvarni diskontinuitet sa prethodnim načinom na koji se Srbija odnosila prema novoj realnosti, pa i nezavisnosti Kosova. Stalna medijska kampanja protiv Albanaca i drugih naroda bila je nastavak ratne politike drugim sredstvima, koja nije uzimala u obzir činjenice i novonastalu regionalnu konstelaciju. U slučaju Kosova, to se odnosi na njegovu podelu.

Promena odnosa prema Albancima doprinela bi stabilizaciji celog regiona, bržem integrisanju Srbije u EU ali i – što je možda najvažnije – boljem položaju srpske zajednice na Kosovu.

Zobo Milosevic je krepao neosudjen, ali bi zasigurno bio osudjen da je dozivio izricanje iste.

Revizije tuzbe BiH protiv Srbije ce biti nakon presude Dabicu ,Mladicu,Perisicu i drugima koju su u medjuvrenu presudjeni.Srbija je stvarala Srboslaviju ratujuci protiv svih svojih susjeda zrtvujuci tamosnje Srbe .Ima jedna poslovica koja kaze tamo gdje je Zlobo Milosevic usao sa tenkovima Srbi su izlazili na traktorima .Srbi su dobili epitet genocidne nacije.Ovom presudom Srbija je zauvijek izgubili morlno pravo na povrat Kosova .Vojvodinu su oteli kao dio plijena nakon prvog svijetskog rat u kome su promjenili etnicku sliku ali ce zasigurno i sami vojvodjanski Srbi zeljeti se distancirati od Beograda koji im isisia sve sto stvore.

Previranja u Srbiji tek slijede a nakon povratka sizofrenog Seselja obracun profasisticke Srbije sa proevropskom tek slijedi.

U Srbiji je mrak vec duze vremena a Tadicevo svijetlo sve slabije sija.

Bosram · Post by **Bosram** » 01/03/2009 09:06

KAKO JE KOSOVO IZGUBLJENO ZAUVIJEK

ORGANIZATORI DRŽAVNOG ZLOČINA
Organizatori državnog zločina
S Kosova u Batajnicu: Identifikacija ubijenih Albanaca
PHOTO: EPA/SAŠA STANKOVIĆ
Pretresno veće zaključuje da su sledeća krivična dela: deportacija, zločin protiv čovečnosti; druga nehumana dela (prisilno premeštanje), zločin protiv čovečnosti; ubistvo, kršenje zakona i običaja ratovanja i zločin protiv čovečnosti; i ubistvo, seksualno zlostavljanje i bezobzirno razaranje ili nanošenje štete verskim objektima, kao oblici progona na nacionalnoj osnovi, počinile snage VJ i MUP na mnogim od lokaliteta navedenih u optužnici
Pripremile: e-novine

Najnovija presuda Haškog tribunala predstavljena je u srpskim medijima kao još jedna potvrda tradicionalne teze o zaveri protiv Srba i svega što je srpsko. Pod već ustaljenim naslovima „Haška sramota“, „Vek robije“, „Za Srbe 96 godina“, „Srbima 920 godina zatvora“, „Dvostruki aršini“, „Amnestija NATO bombardovanja“, „Osveta generalima“, „Nema pravde za Srbe“, „Najebali“, „Novo haško silovanje Srbije“ – ovdašnji mediji bezuslovno su stali u odbranu svojih omiljenih heroja. Ono što je najzanimljivije jeste činjenica da se ni u jednom štampanom mediju („Večernje novosti“, „Politika“, „Press“, „Kurir“, „Pravda“, „Glas javnosti“) nigde ne pominju dokazana krivična dela zbog kojih su patriote dobile zaslužene kazne.

Nigde pomena o masovnim zločinima, deportacijama, silovanjima, zločinima protiv čovečnosti – samo kuknjava nad silom i nepravdom večito uperenom protiv Srba, vaseljenskih mučenika. Upravo zbog toga, prenosimo najbitnije delove presude koju je pročitao sudija Bonomy.

+++

Trajanje suđenja, obim dokaza, kao i veličina presude velikim su delom posledica broja i prirode optužbi u Optužnici. Konkretno, navodi se da su optuženi odgovorni za deportaciju, zločin protiv čovečnosti (tačka 1); prisilno premeštanje kao „druga nehumana dela”, zločin protiv čovečnosti (tačka 2); ubistvo, zločin protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja (tačke 3 i 4); i za progone, zločin protiv čovečnosti (tačka 5). Prema Optužnici, optuženi su učestvovali, zajedno s drugima, u udruženom zločinačkom poduhvatu s ciljem promene etničke ravnoteže na Kosovu u nastojanju da se obezbedi dalja kontrola SRJ i srpskih vlasti nad ovom pokrajinom. Tužilac nadalje navodi da je cilj udruženog zločinačkog poduhvata trebalo da se ostvari široko rasprostranjenom ili sistematskom kampanjom terora i nasilja usmerenom protiv albanskog stanovništva na Kosovu, uključujući razna krivična dela koja se konkretno navode u svakoj tački Optužnice.

-.-PHOTO: EPA-.-Proterani: Albanske izbeglice po dolasku u Makedoniju
Proterani: Albanske izbeglice po dolasku u Makedoniju
PHOTO: EPA

U tački 1 Optužnice opisuje se na koji način je vršena deportacija kosovskih Albanaca početkom 1999. iz 13 opština širom Kosova, kao i iz konkretnih gradova i sela u tim opštinama. Valja napomenuti da ti opisi sadrže i informacije o ubijanjima, uništavanju imovine, krađama, seksualnim zlostavljanjima, premlaćivanjima i drugim oblicima nasilja, za koje tužilac tvrdi da su doprineli atmosferi straha i pritiska koju su stvorile snage SRJ i Srbije kako bi omogućile proterivanje albanskog stanovništva Kosova. U tačkama 3 i 4 iznose se navodi o nizu ubijanja izvršenih na raznim lokacijama na Kosovu. I konačno, u petoj tački Optužnice tvrdi se da su snage SRJ i Srbije sprovele kampanju progona albanskog stanovništva Kosova, između ostalog, ubistvima, seksualnim zlostavljanjem i bezobzirnim razaranjem ili oštećivanjem verskih objekata. Međutim, konkretne radnje deportacije i prisilnog premeštanja opisane u tačkama 1 i 2 nisu uključene u tačku 5 kao vid progona, na šta je Veće upozorilo strane u postupku tokom suđenja.

Prekomerna i nasumična sila

Presuda je podeljena u četiri dela. U prvom delu se iznose pravo merodavno za ovaj predmet i konstatacije Veća o političkim i ustavnim strukturama SRJ i Srbije, o oružanom sukobu koji je predmet Optužnice i raznim snagama koje su u njemu sudelovale i o diplomatskim naporima da se taj sukob razreši. U drugom delu Veće iznosi svoje zaključke u vezi s krivičnim delima za koja se navodi da su izvršena od marta do juna 1999. na Kosovu od strane snaga SRJ i Srbije. U trećem delu Veće navodi zaključke u odnosu na individualnu krivičnu odgovornost šestorice optuženih. Četvrti deo sadrži priloge presudi, uključujući analizu dokaza u vezi s više od 800 imenovanih žrtava ubistava koje su popisane u prilozima uz Optužnicu.

Započeću raspravom o zaključcima Veća u vezi s zločinima za koje se navodi da su ih izvršile snage SRJ i Srbije. Napominjem da Veće u presudi toponime na Kosovu navodi i u njihovoj srpskoj kao i albanskoj verziji. Međutim, čitajući ovaj sažetak koristiću samo srpsku verziju naziva.

Dok su ti ljudi napuštali svoje domove i kretali se Kosovom ili prema granici, odnosno preko nje, mnogi su i dalje izlagani pretnjama, pljačkani, maltretirani ili zlostavljani na druge načine. Na mnogim mestima muškarce su razdvajali od žena i dece, vozila su im bila ukradena ili uništena, kuće namerno paljene, oduziman im je novac i bili su prisiljavani da se odreknu svojih ličnih dokumenata.
Veće konstatuje da se politička kriza na Kosovu razvijala od kraja 80-ih i tokom 90-ih godina, da bi od sredine 1998. kulminirala oružanim sukobom u kojem su učestvovale snage SRJ i Srbije, kao i snage Oslobodilačke vojske Kosova, ili OVK. Tokom tog sukoba došlo je do incidenata u kojima su VJ i MUP koristili prekomernu i nasumičnu silu, što je za rezultat imalo oštećenja civilne imovine, raseljavanje stanovništva i smrt civila. Uprkos naporima da se kriza okonča, što je uključivalo dovođenje na Kosovo međunarodne verifikacione misije, sukob se nastavio do 24. marta 1999. i nakon toga, kada su snage NATO započele vazdušnu kampanju bombardovanja ciljeva u SRJ. Ta kampanja završila se 10. juna 1999, a snage SRJ i Srbije povučene su s Kosova. Poglavlja presude bave se analizom dokaza u vezi s navodnim naporima u pregovorima između kosovskih Albanaca i vlasti SRJ i Srbije tokom 1998. i 1999, raznim međunarodnim sporazumima zaključenim u oktobru 1998. i situacijom koja se razvila nakon toga, kao i u vezi sa sudelovanjem međunarodnih sagovornika u nastojanju da se kriza razreši, što je za ishod imalo konferenciju u francuskom gradu Rambouilletu, u februaru 1999.

Uglavnom nije sporno da je značajan broj ljudi s Kosova napustio svoje domove tokom bombardovanja NATO, od kojih su mnogi preko granice otišli u Albaniju i Makedoniju. Dokumentarni dokazi i svedoci koje su izveli i tužilac i odbrana potvrdili su te nagle pokrete stanovništva, prvenstveno kosovskih Albanaca. Na primer, u nizu izveštaja koje je štab MUP-a slao u centralu MUP-a u Beogradu u periodu od 24. marta do 1. maja 1999. beleži se broj kosovskih Albanaca koji su u tom periodu prešli granicu. Prema tim izveštajima, u prvoj sedmici bombardovanja NATO više od 300.000 kosovskih Albanaca otišlo je u Albaniju ili Makedoniju. Do 6. aprila taj se broj udvostručio i do 1. maja dostigao 715.158.

Tužilac tvrdi da su te stotine hiljada kosovskih Albanaca iz pokrajine pobegle usled nasilničkih dejstava i prinude snaga SRJ i Srbije, koje su pokrenule kampanju terora i nasilja protiv albanskog stanovništva Kosova kako bi ga proterale iz njegovih domova i prisilile da preko granice izađe iz zemlje. Toj tvrdnji išli su u prilog dosledni iskazi mnogobrojnih svedoka kosovskih Albanaca, zajedno s iskazima nekih bivših pripadnika VJ i MUP-a koje je tužilac izveo kao svedoke.

Međutim, svedoci koje je izvela odbrana dosledno su negirali da je postojalo ikakvo organizovano proterivanje kosovskih Albanaca iz njihovih domova, a mnogi od njih naveli su druge razloge za masovno kretanje kosovskih Albanaca preko granice u Albaniju i Makedoniju, uključujući samo bombardovanje NATO i aktivnosti OVK.

Masovni izgon sa Kosova

Pretresno veće ima na umu činjenicu da su u nekim delovima Kosova, kako u 13 opština koje se navode u presudi, tako i drugde, ljudi možda odlazili iz svojih domova zbog raznih razloga, kao što su direktive OVK, želja da ne budu prisutni dok se vode borbe između OVK i snaga SRJ i Srbije ili pak zaista zbog toga što su se ciljevi bombardovanja NATO nalazili u blizini mesta gde su živeli. Međutim, uprkos argumentima odbrane da su to bili prvenstveni razlozi za masovno kretanje ljudi širom Kosova i preko granice u Albaniju i Makedoniju, niko od kosovskih Albanaca koji su dali iskaze nije naveo bombardovanje NATO kao jedan od razloga za svoj odlazak, a Veće je ustanovilo da je samo na jednom području u opštini Vučitrn i na jednom drugom području u opštini Suva Reka do pokreta stanovništva došlo usled aktivnosti OVK.

-.-PHOTO: EPA-.-Sa obe strane žice: Albanske izbeglice u Makedoniji
Sa obe strane žice: Albanske izbeglice u Makedoniji
PHOTO: EPA

Svedoci kosovski Albanci, koji su svedočili o vlastitom isterivanju i isterivanju mnogih drugih, potiču iz svih slojeva stanovništva u toj zajednici i najčešće nisu jedni s drugima povezani ničim osim vlastitom viktimizacijom, tako da je nezamislivo da bi oni bili u stanju da smisle tako detaljne i dosledne prikaze događaja koje su iskusili ili im bili svedocima.

Nadalje, bombe NATO pogađale su ciljeve širom SRJ, pri čemu je Beograd pretrpeo najveće štete prema rečima bivšeg komandanta Ratnog vazduhoplovstva i protivazdušne odbrane, a ljudi ipak nisu tako masovno napuštali Beograd ili druge delove SRJ kao što su bežali s Kosova. Veće stoga konstatuje da bombardovanje NATO nije bilo razlog za masovno raseljavanje kosovskih Albanaca s Kosova.

Negde sredinom aprila grupa žena koje su snage VJ ili MUP-a držale u selu Kozica nakon što je ono granatirano odvedena je u Ćirez. Najmanje njih četiri seksualno su napastovane, a osam žena nakon toga je ubijeno tako što su bačene u tri bunara
Iako je istovremeno s vazdušnom kampanjom NATO trajao oružani sukob između OVK i snaga SRJ i Srbije, Veće ne smatra ni da je taj sukob bio razlog za bekstvo stotina hiljada kosovskih Albanaca od kraja marta do početka juna 1999. Sukob između OVK i VJ i MUP-a započeo je sredinom 1998. i pojačao se tokom jula, avgusta i septembra te godine. Iako su mnogi kosovski Albanci tokom tog perioda bili raseljeni, većina ih je ostala unutar kosovskih granica i nije bilo masovnog pokreta ljudi preko granice koje je započelo tek 24. marta 1999. Veće nadalje podseća da, iako je OVK u različitim periodima i na različitim mestima bila snaga s kojom je trebalo računati, broj njenih pripadnika bio je mali u poređenju s ljudstvom VJ i MUP, razmeštenim na Kosovu od marta do juna 1999, a OVK nije ni raspolagala onakvom vrstom teškog naoružanja kakvu su imale državne snage.

Svedoci kosovski Albanci koji su dali iskaze o svojim iskustvima i o iskustvima svojih porodica, prijatelja i suseda tokom sedmica u periodu od 24. marta do početka juna 1999. dali su u velikoj meri dosledan prikaz straha koji je vladao u gradovima i selima širom Kosova, kojem uzrok nije bilo bombardovanje NATO, nego je bio posledica dejstava VJ i MUP, kao i njima pridruženih snaga. Veće konstatuje da su u svih 13 opština navedenih u Optužnici kao mesta s kojih su se vršile deportacije i prisilno premeštanje snage SRJ i Srbije vršile namerna izbacivanja kosovskih Albanaca iz njihovih domova, bilo naređujući im da odu ili stvarajući atmosferu terora kako bi ih navele na odlazak.

Dok su ti ljudi napuštali svoje domove i kretali se Kosovom ili prema granici, odnosno preko nje, mnogi su i dalje izlagani pretnjama, pljačkani, maltretirani ili zlostavljani na druge načine. Na mnogim mestima muškarce su razdvajali od žena i dece, vozila su im bila ukradena ili uništena, kuće namerno paljene, oduziman im je novac i bili su prisiljavani da se odreknu svojih ličnih dokumenata.

Pretresno veće stoga konstatuje da je vođena rasprostranjena kampanja nasilja usmerena protiv civilnog stanovništva kosovskih Albanaca tokom vazdušnih napada NATO, koju su sprovodile snage pod kontrolom vlasti SRJ i Srbije i tokom koje je bilo incidenata ubijanja, seksualnog zlostavljanja i namernog uništavanja džamija. Pri tom se radilo o namernim aktivnostima tih snaga tokom pomenute kampanje koje su prouzrokovale odlazak najmanje 700.000 kosovskih Albanaca s Kosova u kratkom vremenskom periodu od kraja marta do početka juna 1999. Napori MUP-a da prikriju ubijanja kosovskih Albanaca tako što su tela prebacivali na druga područja Srbije, o čemu se detaljno raspravlja u presudi, takođe sugerišu da su ta ubijanja po svojoj prirodi bila kažnjiva.

Silovanje i paljenje

Ukratko ću pomenuti neke od činjeničnih konstatacija Veća u vezi s raznim lokalitetima zločina. Krajem marta 1999. u gradu Peći, u zapadnom delu Kosova, stvorena je izuzetno preteća i nasilna atmosfera time što su policijske i vojne snage palile kuće, pucale iz vatrenog oružja i zlostavljale lokalno kosovsko stanovništvo. Stoga je znatan broj stanovnika grada pobegao ili im je bilo naređeno da napuste svoje domove, pri čemu su neki upućeni da odu u Crnu Goru, a drugi u centar grada, gde su ukrcani na autobuse i odvezeni do albanske granice. Kada su se ti kosovski Albanci nakon sukoba vratili u Peć, zatekli su mnoge od svojih kuća spaljene, dok su kuće koje su pripadale srpskim građanima ostale neoštećene.

U obližnjoj opštini Dečani, smeštenoj južno od Peći, odigrali su se krajem marta 1999. slični događaji u selu Beleg. Ljudstvo policije i VJ, uključujući i rezerviste, tamo je okupilo kosovsko albansko stanovništvo, pri čemu su neki muškarci ubijeni. Velika grupa uglavnom žena i dece kosovskih Albanaca zatočena je i zlostavljana: neke od žena bile su seksualno zlostavljane, a neki muškarci fizički maltretirani. Idućeg dana većini ljudi u toj grupi naređeno je da odu u Albaniju, a za one koji su ostali do dan danas se ništa ne zna.

Južno od Dečana, u gradu Đakovica, od početka NATO kampanje bombardovanja snage policije i VJ stvorile su opštu atmosferu terora. Te snage počele su selektivno pljačkati i paliti objekte, a snage MUP-a ubijale su građane kosovske Albance, uključujući i grupu od 20 žena i dece početkom aprila u jednom podrumu u Ulici Miloša Gilića. Zbog toga je velik broj kosovskih Albanaca pobegao iz grada i otišao preko albanske granice. Tokom putovanja snage VJ i MUP-a su im oduzele lična dokumenta.

-.-PHOTO: EPA-.-Progon gori od bombi: Prizor iz Prištine 1999.
Progon gori od bombi: Prizor iz Prištine 1999.
PHOTO: EPA

Stanovnike kosovske Albance iz sela u opštini Đakovica takođe su u aprilu 1999. iz njihovih domova proterivale vojne i policijske snage, i to naročito tokom združene operacije krajem tog meseca na području poznatom pod nazivom dolina Reka ili Caragoj. U vreme te operacije pripadnici policije i VJ ubili su određeni broj kosovskih Albanaca, a tela najmanje 287 ljudi koji su u to vreme nestali iz Meje i okolnog područja kasnije su nađena u masovnim grobnicama u Batajnici, u blizini Beograda.

Ne osporava se da su krajem marta 1999. VJ i MUP vodili opsežnu operaciju na području koje pokriva delove opština Prizren, Suva Reka i Orahovac, na jugozapadu Kosova. Tokom te operacije, 25. marta 1999, seljani Pirana, kosovski Albanci, u opštini Prizren pobegli su iz svojih domova zbog granatiranja sela i paljenja kuća od strane snaga VJ i MUP. Istog dana snage VJ i MUP-a napale su selo Celina u opštini Orahovac, opljačkale i zapalile većinu kuća. Te snage terorisale su seljane i pobile određeni broj ljudi. Stanovnici Celina koji su pobegli iz svojih domova i sakrili se u obližnjoj šumi kasnije su pohvatani i otete su im dragocenosti i lična dokumenta. Neki su fizički zlostavljani i poslani prema albanskoj granici. Pripadnici MUP-a uz to su 28. marta 1999, na muslimanski praznik, namerno razorili lokalnu džamiju.

Najčvršći dokazi u prilog optužbi da je postojao zajednički cilj da se promeni etnička ravnoteža na Kosovu kako bi vlasti SRJ i Srbije obezbedile dalju kontrolu nad pokrajinom jesu dokazi kojima se utvrđuje postojanje široko rasprostranjene kampanje nasilja uperene protiv albanskog stanovništva Kosova od marta do juna 1999. godine, kao i masovno raseljavanje tog stanovništva, koje je iz nje proisteklo.
Istog dana kada su napadnuti Celina i Pirane, snage VJ i MUP-a napale su i obližnju Belu Crkvu u opštini Orahovac; selo je granatirano, a kuće spaljene, što je stanovništvo nateralo u bekstvo. Tokom tog napada policijske snage su brutalno pobile određeni broj muškaraca, žena i dece koji su se u grupama skrivali u jednom rečnom koritu. Snage VJ i MUP-a opkolile su 25. marta 1999. i selo Mala Kruša, južno od Celine i Bele Crkve i severno od Pirana, nakon čega je MUP ušao u selo, pljačkao i palio kuće uz pomoć nekolicine lokalnih Srba. Seljani kosovski Albanci sakrili su se u šumi i kasnije su pohvatani, a ženama i deci je naređeno da odu u Albaniju. Više od 110 muškaraca lišeno je dragocenosti i ličnih dokumenata, zlostavljano, a potom zatvoreno u jedan ambar, gde su na njih vatru otvorili lokalni pripadnici policije, nakon čega je ambar zapaljen. Preživela su samo njih osmorica.

Otprilike u to isto vreme, stanovnici Dušanova, sela kod Prizrena, isterani su iz svojih domova, premlaćeni, prećeno im je i opljačkani su, a potom upućeni prema Albaniji. Kasnije, u aprilu 1999, ljudima koji su raseljeni tokom te operacije i koji su se sklonili u obližnju Srbicu, takođe je naređeno da napuste to selo i odu u Albaniju.

Tokom operacije krajem marta 1999. godine, specijalne policijske snage angažovane su u gradu Suva Reka i u njegovoj okolini. Lokalni pripadnici MUP-a 26. marta napali su u gradu članove porodice Berisha i pobili 45 muškaraca, žena i dece u blizini njihovih domova, dok su bežali pokraj autobuske stanice i nakon što su se sklonili u jednu lokalnu piceriju. Većina tela tih ljudi kasnije je takođe pronađena u masovnoj grobnici u Batajnici, u blizini Beograda. U danima posle tih ubijanja oštećena je džamija u Suvoj Reci, a mnogi preostali stanovnici grada, kosovski Albanci, napustili su svoje domove dok je policija palila kuće, uzimala novac i dragocenosti i naređivala im da odu u Albaniju.

Zlostavljanje civila

Civili kosovski Albanci prisilno su raseljeni iz sela u opštini Srbica u centralnom Kosovu krajem marta i u aprilu 1999. Selo Turićevac granatirano je 26. marta te su njegovi stanovnici formirali konvoj i krenuli u pravcu Tušilja na istoku. Zatim su u Tušilje stigle snage MUP-a i VJ i formiran je drugi konvoj koji se počeo kretati ka Klini. Otprilike u to vreme veliki broj raseljenih lica okupio se na jednom polju nadomak sela Izbica. Tu grupu opkolile su policijske snage koje su ženama i deci naredile da odu u Albaniju a muškarce su zadržali. Zatim su postrojili i streljali muškarce u dve grupe i ubili njih najmanje 89.

Negde sredinom aprila grupa žena koje su snage VJ ili MUP-a držale u selu Kozica nakon što je ono granatirano odvedena je u Ćirez. Najmanje njih četiri su seksualno napastovane a osam žena nakon toga je ubijeno tako što su bačene u tri bunara. Krajem aprila došlo je do još jedne ofanzive kraj Baksa, blizu Ćireza. Tokom tog napada zatočena je i maltretirana jedna velika grupa muškaraca, kosovskih Albanaca.

Čim je počela kampanja NATO, ugledni kosovski Albanci u Kosovskoj Mitrovici, gradu na severu pokrajine, našli su se na udaru policije, a neki od njih su i ubijeni. Policija je takođe palila kuće kosovskih Albanaca, a veliki broj kosovskih Albanaca je proteran iz nekih delova grada. Neki su se nakon toga vratili u grad, pa su ponovo početkom aprila autobusima otišli u Crnu Goru. Sredinom aprila 1999. mnoge kosovske Albance koji su živeli ili su pronašli privremeno utočište u Žabaru i obližnjim selima snage MUP-a i VJ koje su počele da pale kuće u tim selima prisilile su da formiraju konvoje i napuste Kosovo. Mnogi od tih ljudi morali su peške da pređu Kosovo na putu prema albanskoj granici na jugu, te su putem pljačkani i dalje zlostavljani.

-.-PHOTO: EPA-.-Sloboda preko granice: Makedonski policajac sa izbeglom Albankom s Kosova
Sloboda preko granice: Makedonski policajac sa izbeglom Albankom s Kosova
PHOTO: EPA

Dana 27. marta 1999. snage VJ i MUP-a zapalile su kuće i najmanje jednu džamiju u Vučitrnu te proterale stanovnike kosovske Albance iz grada. Snage MUP-a takođe su pljačkale i zlostavljale kosovske Albance u velikom konvoju koji se kretao od sela u opštini Vučitrn prema jugu. U noći 2. maja 1999. snage MUP-a ubile su najmanje dvoje ljudi u tom konvoju, koji je onda usmeren prema obližnjim kućama u kojima su ljudi zadržani preko noći. Sledećega dana ubijeno je još jedno lice iz te grupe a MUP je naložio ženama, deci i starcima da krenu prema Albaniji. Muškarce kosovske Albance dorasle za vojnu službu zatočili su i zlostavljali otprilike tri sedmice u zatvoru Smrekovnica, pre nego što su ih prisilili da pređu granicu s Albanijom.

U Prištini, administrativnom centru Kosova, ponovila se šema proterivanja kosovskih Albanaca. Mnogi ljudi proterani su direktno iz svojih domova, dok su drugi pobegli u strahu od nasilja oko njih koje su uzrokovale snage SRJ i Srbije. Proterivanje iz Prištine izvršeno je na organizovani način, tako što su stotine kosovskih Albanaca usmerene prema železničkoj stanici i na prepune vozove koji su ih odvezli do makedonske granice. Tokom te operacije pripadnici VJ i MUP-a seksualno su napastovali najmanje tri kosovske Albanke.

Seljani Žegre i Prilepnice u opštini Gnjilane takođe su prisilno uklonjeni iz svojih domova. U Žegri su VJ, MUP i druge neredovne snage, uključujući lokalne srpske civile, isterale stanovnike kosovske Albance pretnjama, premlaćivanjima i ubistvima krajem marta 1999. Mnogi od tih raseljenih ljudi dospeli su do Makedonije. Kad su se vratili svojim kućama na kraju sukoba otkrili su da je većina albanskih kuća spaljena i oštećena u izvesnoj meri dok su kuće srpskih žitelja ostale netaknute. Otprilike u isto vreme VJ i lokalni rezervisti MUP-a spalili su džamiju u obližnjoj Vlaštici, a u Vladovu su kuće opljačkane i zapaljene, a njegovi su stanovnici takođe pobegli i otputovali u Makedoniju, praćeni snagama VJ i MUP. Stanovnicima Prilepnice naređeno je da napuste selo, prvo 6. aprila i ponovo 13. aprila 1999.

Dobrovoljci seju strah

U opštini Uroševac, jugozapadno od Gnjilana, sela su takođe napadnuta krajem marta i u aprilu 1999. U Sojevu su VJ, policija i drugi naoružani pojedinci koji su radili zajedno s njima zapalili kuće i ubili nekoliko ljudi, a lokalni meštani prisiljeni su da u konvojima otputuju prema Uroševcu. Neki od tih ljudi nastavili su put autobusima do makedonske granice. Početkom aprila otprilike 1.000 raseljenih ljudi stiglo je u Mirosavlje. Kad su se vojne snage zatim približile Mirosavlju, njegovi stanovnici i drugi koji su tamo potražili utočište formirali su konvoje i pošli prema Uroševcu, prolazeći usput kraj uništenih vozila i kuća u plamenu. Neki su na kraju napustili Uroševac autobusima prema jugu, do makedonske granice i preko nje.

Takođe početkom aprila, Staro Selo su okupirale snage VJ koje su se tamo zadržale nekoliko dana i otišle, paleći kuće prilikom odlaska. Nedugo nakon toga u selo je stigla jedna grupa dobrovoljaca VJ koja je naredila lokalnim muškarcima da kopaju rovove, zaplenila vozila i iznudila novac od meštana. Seljani su iz straha napustili svoje domove te su peške otišli u Uroševac. Mnogi su se kasnije ukrcali na vozove koji su ih odvezli do makedonske granice.

Konačno, u opštini Kačanik, na jugu Kosova, na granici s Makedonijom, kosovski Albanci su proterani iz grada i okolnih sela kad je počela vazdušna kampanja NATO. Snage VJ i MUP-a napale su Kotlinu 24. marta i poslale lokalne žene i decu kamionima i peške prema Kačaniku. Drugi seljani koji su uspeli da ostanu neotkriveni pobegli su prema Makedoniji u vreme napada. Nekoliko dana kasnije, snage VJ i MUP-a ušle su u grad Kačanik i pucale na neke kuće s položaja u jednoj fabrici. Sledećega dana stanovnici tog dela grada odlučili su da napuste svoje kuće bojeći se snaga MUP, te su peške otišli prema Makedoniji. U aprilu 1999. jedinice VJ i MUP-a ušle su u selo Vata i tamo opljačkale kuće. Dana 21. maja 1999. snage VJ i MUP-a napale su Stagovo a 25. maja Dubravu. Stanovnici Dubrave odlučili su da odu u Makedoniju jer su znali šta se desilo u drugim selima i bojali se toga. Žene, starci i deca formirali su konvoj a mlađi muškarci su se sakrili u obližnjim šumama. Nekoliko ljudi ustreljeno je kraj mesta Reka blizu Dubrave u vreme tog napada, među kojima je jedna devojka koja je poginula i jedan dvanaestogodišnji dečak koji je teško ranjen.

-.-PHOTO: EPA/MILOŠ BIČANSKI-.-Mastermind zločina: Slobodan Milošević
Mastermind zločina: Slobodan Milošević
PHOTO: EPA/MILOŠ BIČANSKI

Osim dokaza o konkretnim lokalitetima zločina navedenim u optužnici, Veće je čulo i iskaze o široj šemi nasilja i zastrašivanja stanovnika kosovskih Albanaca od svedoka koji su bili pripadnici snaga VJ i MUP-a na Kosovu u to vreme. Na primer, tri bivša pripadnika VJ, koji su svedočili pod zaštitnim merama, priznali su da su učestvovali u proterivanju kosovskih Albanaca iz njihovih domova tokom kampanje NATO. Drugi svedoci iz VJ i MUP-a opisali su vlastito učešće u ubijanju civila kosovskih Albanaca i drugim kažnjivim delima.

Primenivši pravne elemente krivičnih dela koja se terete u optužnici na činjenice dokazane u vezi sa svakom od 13 opština, Pretresno veće zaključuje da su sledeća krivična dela: deportacija, zločin protiv čovečnosti; druga nehumana dela (prisilno premeštanje), zločin protiv čovečnosti; ubistvo, kršenje zakona i običaja ratovanja i zločin protiv čovečnosti; i ubistvo, seksualno zlostavljanje i bezobzirno razaranje ili nanošenje štete verskim objektima, kao oblike progona na nacionalnoj osnovi, počinile snage VJ i MUP-a na mnogim od lokaliteta navedenih u optužnici. Međutim, postoji više navoda koje činjenice ne dokazuju ili koji ne zadovoljavaju jedan ili više potrebnih pravnih elemenata, kao što je pogubljenje najmanje 17 ljudi u Kotlini otprilike 24. marta 1999. i namerno razaranje nekoliko džamija, i te se optužbe odbacuju. Veće takođe konstatuje da za neke od lokaliteta zločina gdje je postojao veliki broj optužbi za ubistvo a optužnica u dodacima žrtve navodi poimence, tužilaštvo nije iznelo uverljive dokaze da se sve izričito navedene žrtve zaista nalaze među mrtvima, iako se Veće uverilo da je došlo do ubistva značajne grupe ljudi od strane snaga VJ i/ili MUP, kao što se to tvrdi u optužnici.

Nedokazana krivica

Sada ću ukratko navesti zaključke Veća za svakog od optuženih.
Milan Milutinović bio je predsednik Srbije tokom cele 1998. i 1999. godine i veliki deo dokaza koje su izveli tužilaštvo i njegova odbrana odnosi se na karakter i opseg njegovih ovlašćenja na tom položaju. Presuda iznosi analizu bitnih odredbi Ustava Srbije i drugih relevantnih pravnih akata kao i iskaza svedoka o tim odredbama koju je sprovelo Pretresno veće. Veće zaključuje da Milutinović kao predsednik Srbije nije imao direktnu individualnu kontrolu nad Vojskom Jugoslavije, koja je bila savezna institucija. Njegova formalna uloga u odnosu na VJ bila je uloga člana po službenoj dužnosti Vrhovnog saveta odbrane, ili VSO, koji se sastojao od predsednika Miloševića i predsednika Srbije i Crne Gore i koji je donosio strateške odluke o Vojsci Jugoslavije. Međutim, analiza zapisnika sa sednica VSO koji se nalaze u spisu ne nagoveštava formulisanje niti sprovođenje zajedničkog plana koji se tereti u optužnici. Štaviše, nema direktnih dokaza o sastancima VSO nakon 23. marta 1999., dana uoči početka vazdušne kampanje NATO, iako je Veće uvereno da su Milutinović i predsednik SRJ Milošević nastavili da se sastaju tokom bombardovanja NATO i zadržali formalnu komandu nad Vojskom Jugoslavije putem VSO ili sličnog tela poznatog pod nazivom Vrhovna komanda. Dokazi međutim ne pokazuju da je Milutinović učestvovao u komandovanju Vojskom Jugoslavije nakon 23. marta 1999. Veće takođe nalazi da je u praksi Milošević, ponekad nazivan Vrhovnim komandantom, posedovao stvarna komandna ovlašćenja nad VJ tokom kampanje NATO.

-.-PHOTO: BETA/AP MICHAEL KOOREN-.-Na slobodi: Milan Milutinović
Na slobodi: Milan Milutinović
PHOTO: BETA/AP MICHAEL KOOREN

Tokom 1998. i početkom 1999. Milutinović je učestvovao u pregovorima s predstavnicima kosovskih Albanaca i pregovorima u kojima je posredovala međunarodna zajednica, u kojima se tražilo rešenje kosovske krize. Nakon što je analiziralo opsežan dokazni materijal u vezi s tim pregovorima, Veće se nije uverilo da je dokazima utvrđeno da je Milutinović imao opstrukcionistički stav čija je svrha bila da se obezbedi da oni propadnu, kao što je to tvrdilo tužilaštvo. Dokazi koje je izvelo tužilaštvo takođe nisu uverili Veće da je on imao bliski lični ili profesionalni odnos s Miloševićem, niti da je imao položaj od značajnog uticaja u Socijalističkoj partiji Srbije, dominantnoj političkoj stranci u to vreme. To su neki od nekoliko navoda tužilaštva o Milutinovićevoj umešanosti u događaje koji nisu dokazani.

Milutinović je prisustvovao izvesnom broju sastanaka 1998. i početkom 1999. na kojima je razmatrana situacija na Kosovu, a neki od njih održani su na samom Kosovu.

Veće zaključuje da je on bio relativno dobro obavešten o toj situaciji i da je bio svestan činjenice da su snage VJ i MUP-a počinile krivična dela na Kosovu i 1998. i početkom 1999, uglavnom kroz svoje kontakte sa stranim diplomatima, pregovaračima i posmatračima. Međutim, državni zvaničnici su mu takođe rekli da se eventualni zločini počinjeni na Kosovu rešavaju.

Veće nalazi da je kao predsednik Srbije Milutinović imao ovlašćenja koja bi potencijalno mogla omogućiti značajan nadzor nad radom ministarstava vlade Srbije, od kojih je najznačajnije Ministarstvo unutrašnjih poslova. No dokazi ne pokazuju veliku interakciju Milutinovića i MUP-a u relevantnom periodu a njegova de facto ovlašćenja nad MUP-om nisu bila značajna. On je izdao nekoliko ukaza tokom vanrednog stanja koji su stupili na snagu 23. marta 1999. Međutim, iz razloga detaljnije navedenih u presudi, Veće ne može da dođe do zaključaka negativnih po Milutinovića na osnovu dokaza u vezi s tim ukazima.

Odlučujuća uloga

Nikola Šainović, osim što je bio potpredsednik vlade SRJ, bio je predsednik Komisije SRJ za saradnju s kosovskom verifikacionom misijom OEBS, tela osnovanog nakon raznih sporazuma koje su vlasti SRJ i Srbije i međunarodna zajednica sklopili u oktobru 1998. U optužnici se tvrdi da je on bio lični izaslanik predsednika SRJ Miloševića za Kosovo i da se nalazio na čelu tela zvanog Zajednička komanda, koje je imalo vlast nad snagama VJ i MUP-a razmeštenim na Kosovu 1998. i početkom 1999. pa sve do kraja vazdušne kampanje NATO.

Značajan deo vremena tokom suđenja tužilaštvo i Šainovićeva odbrana posvetili su pitanju postojanja, ovlašćenja i funkcionisanja Zajedničke komande. Ti se dokazi detaljno razmatraju u prvom delu presude. Veće nalazi da je telo koje neki nazivaju Zajednička komanda počelo postojati sredinom 1998. kako bi koordinisalo aktivnosti VJ i MUP-a i drugih državnih tela koja su se bavila kosovskim sukobom. Beleške o sastancima Zajedničke komande održanim od jula do oktobra 1998, koje je vodio jedan od učesnika, uvrštene su u spis i pružaju sliku o prirodi tog tela. Te beleške otkrivaju da je Šainović bio aktivni učesnik na sastancima Zajedničke komande, kao i optuženi Pavković i Lukić, te ponekad Lazarević. Štaviše, Šainović je na tim sastancima izdavao uputstva, uključujući i o stvarima koje se odnose na aktivnosti VJ i MUP. Postoje direktni dokazi o samo jednom sastanku Zajedničke komande 1999. godine, u junu, no izdavana su vojna naređenja s zaglavljem Zajedničke komande kako bi se obezbedila saradnja i koordinacija snaga MUP-a s Vojskom Jugoslavije.

-.-PHOTO: EPA/STR-.-Najbliži Miloševićev saradnik: Nikola Šainović
Najbliži Miloševićev saradnik: Nikola Šainović
PHOTO: EPA/STR

Šainović je takođe prisustvovao izvesnom broju drugih sastanaka na visokom nivou o situaciji na Kosovu 1998. i 1999. i bio je često na Kosovu kako 1998. godine, tako i tokom vazdušne kampanje NATO. Predsednik SRJ Milošević imao je odlučujuću ulogu u njegovom slanju na Kosovo od leta 1998. kao i u imenovanju na položaj predsednika Komisije za saradnju s kosovskom verifikacionom misijom u oktobru 1998, što mu je omogućilo da na nastavi kontakt s pripadnicima VJ i MUP-a na Kosovu te tamošnjim međunarodnim posmatračima. Njegovi kontakti s optuženim Pavkovićem iz VJ i Lukićem iz MUP-a i uticaj na njih su se zato nastavili bez prekida.

Šainović se često sastajao s Miloševićem tokom 1998. i početkom 1999, pored toga šta je s njime razgovarao telefonom, i mnogi svedoci svedočili su o prirodi njihovog odnosa. Na osnovu tih dokaza Veće zaključuje da je Šainović bio jedan od najbližih i najpoverljivijih saradnika Miloševića što je dovelo do toga da je zauzeo vodeću ulogu kako u Zajedničkoj komandi, tako i u Komisiji za saradnju s KVM. On je bio moćan zvaničnik u vladi SRJ, koji je ne samo saopštavao informacije Miloševiću i prenosio Miloševićeva uputstva onima koji su bili na Kosovu, nego je imao i veliki uticaj na događaje u toj pokrajini i ovlašćenja da donosi odluke.

Šainović se sastao s bivšim političkim liderom kosovskih Albanaca Ibrahimom Rugovom tokom vazdušnih napada NATO u vreme kad je Rugova zapravo držan u kućnom pritvoru. Veće ne smatra da su ti sastanci bili istinski pokušaj da se pregovorima dođe do rešenja kosovske situacije, nego da su oni predstavljali kampanju koja je podrazumevala pretnje ličnoj bezbednosti Rugove i njegovih saradnika, a bila je smišljena da se pokaže da se vlasti SRJ i Srbije sastaju s kosovskim Albancima u nadi da će to dovesti do prestanka bombardovanja NATO. Šainović je svesno i hotimično učestvovao u toj kampanji.

Veće takođe zaključuje da je Šainović bio dobro obavešten o događajima na Kosovu i 1998. i 1999. godine i da je bio svestan da su snage VJ i MUP-a na Kosovu počinile krivična dela i 1998. i 1999., uključujući i tokom vazdušnih napada NATO. Šainović nije iskoristio svoju veliku vlast na Kosovu, kao ni vlastitu inicijativu, da bi obezbedio prestanak takvog kažnjivog ponašanja.

Upravljao vojnim operacijama

Dragoljub Ojdanić postao je načelnik Generalštaba VJ, što je najviši položaj u VJ, krajem 1998. kad je nasledio Momčila Perišića, kojeg je Milošević smenio. Pre tog unapređenja bio je zamenik načelnika Generalštaba. Kao načelnik Generalštaba Ojdanić je bio podređen samo civilnim vlastima koje su imale sveukupnu komandu nad Vojskom Jugoslavije, to jest Vrhovnom savetu odbrane. Veće se uverilo da je Ojdanić kao načelnik Generalštaba rukovodio i komandovao svim jedinicama i organima VJ. Tesno je sarađivao s predsednikom SRJ pre i za vreme vazdušne kampanje NATO i imao de facto i de jure vlast nad Vojskom Jugoslavije. Nije, međutim, imao direktnu kontrolu nad snagama MUP-a angažovanim na Kosovu uprkos naređenjima za prepotčinjavanje MUP-a Vojsci Jugoslavije izdanim u aprilu 1999.

Kao načelnik Generalštaba Ojdanić je prisustvovao sastancima VSO i aktivno učestvovao u diskusijama. Dokazima nije utvrđeno da je učestvovao u radu tela poznatog kao Zajednička komanda, ali je znao za njega i prihvatao njegovo funkcionisanje. Veće zaključuje da je Ojdanić znao za kršenja oktobarskih sporazuma do kojih je došlo krajem 1998. i početkom 1999. i da ih je odobrio. Pored toga, znao je za učešće Vojske Jugoslavije u naoružavanju nealbanskog civilnog stanovništva na Kosovu. Takođe je podržao imenovanje na visoke položaje pripadnika VJ koji su ili podržavali aktivnosti VJ na Kosovu, kao što je optuženi Pavković, ili jednostavno nisu izneli nikakav prigovor na njih, i znao je za uklanjanje visokih oficira VJ koji su se usprotivili načinu na koji se VJ koristila na Kosovu.

Pre i tokom vazdušne kampanje NATO Ojdanić je izdavao naređenja Vojsci Jugoslavije da izvodi operacije na celom Kosovu, uključujući pružanje podrške MUP. Takođe je mobilisao dodatne jedinice VJ za razmeštaj na Kosovu u vremenskom periodu kada se odigrala većina zločina za koje je Veće utvrdilo da su počinjeni.

-.-PHOTO: EPA/TANJUG-NENAD PETROVIĆ-.-Na pravom mestu: Dragoljub Ojdanić
Na pravom mestu: Dragoljub Ojdanić
PHOTO: EPA/TANJUG-NENAD PETROVIĆ

Ojdanić je putem sistema izveštavanja VJ svakodnevno bio dobro informisan o situaciji na terenu na Kosovu kako pre, tako i za vreme vazdušnih udara NATO. Konkretne informacije o korišćenju prekomerne ili nasumične sile od strane jedinica VJ i MUP-a dostavljane su mu 1998. i 1999. godine. Takođe je znao da dobrovoljci uključeni u redove VJ tokom bombardovanja od strane NATO bili umešani u počinjenje krivičnih dela. On jeste preduzeo neke korake kao odgovor na izveštaje koje je primao, kao što je izdavanje naređenja za poštovanje međunarodnog humanitarnog prava, mobilisanje vojnog pravosudnog sistema i odašiljanje visokih oficira Uprave bezbednosti da sprovode istrage. No uprkos tome, nastavio je da naređuje VJ da učestvuje u vojnim operacijama s MUP-om na Kosovu.

Znao za zločine

Godine 1998. Nebojša Pavković bio je komandant Prištinskog korpusa VJ, odgovornog za teritoriju Kosova. Krajem te godine imenovan je za komandanta 3. armije, koja je obuhvatala prištinski i niški korpus. Na oba ta položaja imao je de jure i de facto kontrolu nad njemu podređenim jedinicama i središnju ulogu u planiranju i sprovođenju aktivnosti VJ na Kosovu, u koordinaciji s MUP. Štaviše, Veće je čulo iskaze o tome da je 1998. zagovarao veću ulogu za VJ na Kosovu i da je prednjačio u predlaganju konkretnih aktivnosti vojske i MUP. Imao je direktni pristup predsedniku SRJ Miloševiću koji je podržao i usvojio njegove predloge uprkos protestima drugih iz Vojske Jugoslavije. Kad je bio komandant prištinskog korpusa, Pavković se sukobio sa svojim neposredno pretpostavljenim, tadašnjim komandantom 3. armije, i očito imao nesuglasice s tadašnjim načelnikom Generalštaba o korišćenju VJ na Kosovu. Obojica su kasnije smenjeni sa svojih položaja, a Pavković je postao komandant 3. armije.

Veće zaključuje da je 1998. Pavković bio uključen u naoružavanje nealbanskog stanovništva na Kosovu i istovremeno razoružavanje kosovskih Albanaca, uprkos tome što je znao za podele i neprijateljstva koja su vladala na Kosovu između etničkih grupa.

-.-PHOTO: EPA/ED OUDENAARDEN-.-Logičan kraj karijere: Nebojša Pavković
Logičan kraj karijere: Nebojša Pavković
PHOTO: EPA/ED OUDENAARDEN

Kao komandant Prištinskog korpusa 1998. godine Pavković je izdao brojna naređenja u vezi s raspoređivanjem jedinica VJ, često u združenim operacijama s MUP-om. Bio je informisan o navodima u vezi s upotrebom nesrazmerne ili nasumične sile od strane VJ i MUP-a na Kosovu, između ostalog i na osnovu svog čestog učestvovanja u sastancima Zajedničke komande, na kojima se o situaciji na Kosovu detaljno raspravljalo, a ipak je nastavio s angažovanjem svojih jedinica.

Veće takođe zaključuje da je Pavković, u svojstvu komandanta Prištinskog korpusa i potom komandanta Treće armije, krajem 1998. godine i početkom 1999. bio direktno uključen u kršenje oktobarskih sporazuma. Kada je postao komandant Treće armije, doveo je dodatne jedinice na Kosovo kako bi ojačao VJ uprkos tim sporazumima, a jednu je konkretnu brigadu poslao u unutrašnjost Kosova suprotno Ojdanićevim direktnim uputstvima da to ne radi.

U periodu neposredno pre bombardovanja NATO i tokom bombardovanja Pavković je, kao komandant Treće armije, nastavio da izdaje naređenja za angažovanje jedinica VJ na Kosovu, uključujući i područja za koja je Veće konstatovalo da su na njima snage VJ i MUP-a izvršile zločine. U tom periodu nastavio je i usko da sarađuje s predsednikom Miloševićem. Međutim, nije imao direktnu kontrolu nad snagama MUP-a angažovanim na Kosovu, uprkos naređenjima iz aprila 1999. godine da se MUP prepotčini VJ.

Tokom 1998. i 1999. godine Pavković je većinu vremena bio na Kosovu. Na osnovu svog prisustva u Zajedničkoj komandi i na drugim sastancima 1998. godine, putem redovnog sistema izveštavanja u VJ i na osnovu svojih obilazaka jedinica VJ raspoređenih širom Kosova, on je imao detaljna saznanja i razumevanje situacije na terenu i aktivnosti svojih snaga i snaga MUP. To znanje protezalo se na izvršenje zločina od strane VJ i MUP, uključujući prisilno raseljavanje kosovskih Albanaca, ubistva i seksualna zlostavljanja. Štaviše, Veće zaključuje da Pavković, iako je znao za krivična dela izvršena od strane pripadnika VJ na Kosovu, ponekad o tome nije slao potpune izveštaje i da je umanjivao teške kažnjive postupke u svojim izveštajima upućenim štabu Vrhovne komande. Uprkos tome što je izdao neka naređenja kojima je pozivao na pridržavanje normi međunarodnog humanitarnog prava u toku tih operacija, Veće ne smatra da su to bile istinske mere za ograničavanje počinjenja zločina na Kosovu.

Informisan o svemu

Kada je Pavković postao komandant Treće armije krajem 1998. godine, njegov bivši načelnik štaba Prištinskog korpusa, Vladimir Lazarević postavljen je umesto njega na položaj komandanta Prištinskog korpusa. Dok se nalazio na ovim položajima, Lazarević je bio stacioniran na Kosovu, prvo u Đakovici, a kasnije u Prištini i njenoj okolini. Jedna od njegovih dužnosti u svojstvu načelnika štaba Prištinskog korpusa bila je da nadzire državnu granicu između Kosova i Albanije. On je takođe doprineo izvođenju zajedničkih operacija VJ i MUP-a na tom području tokom druge polovine 1998. godine.

-.-PHOTO: EPA/BAS CZERWINSKI-.-Dobrovoljno se predao: Vladimir lazarević
Dobrovoljno se predao: Vladimir lazarević
PHOTO: EPA/BAS CZERWINSKI

Pretresno veće nalazi da je 1998. godine Lazarević bio upoznat s činjenicom da se nad civilima i civilnom imovinom počinjavaju krivična dela tokom operacija VJ i MUP-a na Kosovu. Takođe je znao da je ovo dovelo do raseljavanja znatnog broja civila.

Pošto je postavljen na položaj komandanta Prištinskog korpusa, Lazarević je imao de jure i de facto kontrolu nad jedinicama koje su mu bile podređene, uključujući i redovne jedinice VJ, a od početka aprila 1999. godine i teritorijalne vojne odrede. On nije imao direktnu kontrolu nad jedinicama MUP-a angažovanim na Kosovu. Dokazi pokazuju da je Lazarević značajno učestvovao u planiranju i izvođenju zajedničkih operacija VJ i MUP-a vođenih od marta do juna 1999. godine na Kosovu, između ostalog i na mestima za koja je Pretresno veće utvrdilo da su na njima počinjeni zločini. On je i dalje to činio, uprkos tome što je znao za počinjenje tih zločina. Međutim, za razliku od Pavkovića, Lazarević nije učestvovao u procesu donošenja političkih odluka, koji se uglavnom odvijao u Beogradu, niti je nužno bio upoznat s njim, te nije ni prisustvovao tamošnjim sastancima na visokom nivou.

Značajna ovlašćenja

Centralno sporno pitanje tokom ovog suđenja u pogledu navodne krivične odgovornosti Sretena Lukića ticalo se prirode i ovlašćenja organa zvanog štab MUP-a za Kosovo, na čijem se čelu Lukić nalazio. Lukićeva odbrana izvela je izvestan broj svedoka koji su svedočili da je štab MUP-a bio organ s logističkim funkcijama, bez stvarne moći ili ovlašćenja nad snagama MUP-a razmeštenim na Kosovu 1998. i 1999. godine. Ogroman je kontrast između tih iskaza i sadržaja kako odluke kojom se taj organ uspostavlja i u kojoj se izlažu njegove dužnosti, tako i brojnih drugih dokumenata u spisu iz kojih se vidi kakvu je ulogu imao štab MUP-a tokom 1998. i prve polovine 1999. godine. Neki od svedoka su štabu MUP-a i Lukiću, koji je bio na njegovom čelu, pripisali stepen odgovornosti za razne snage MUP-a na Kosovu veći od onoga koji je sugerisala Lukićeva odbrana.

Pretresno veće u tekstu presude iznosi podrobnu analizu svih dokaza relevantnih za štab MUP-a i konstatuje da štab jeste imao značajnu ulogu u planiranju, organizovanju, kontroli i rukovođenju dejstvima različitih snaga MUP-a na Kosovu. Pretresno veće je uvereno da je štab MUP-a bio ključni organ kako 1998. tako i 1999. godine, s bitnim ovlašćenjima nad jedinicama koje su potpadale pod službu javne bezbednosti MUP-a, uključujući i posebne jedinice policije, onda kada su one razmeštene na Kosovo, iako štab nije zamenio komandne lance koji su postojali unutar različitih jedinica i sekretarijata MUP-a. Štab MUP-a održavao je vezu s VJ radi obezbeđivanja potpune koordinacije između dejstava MUP-a i VJ na Kosovu i igrao značajnu ulogu u planiranju zajedničkih operacija MUP-a i VJ. Takođe je predstavljao sponu s centralom MUP-a u Beogradu, koju je redovno izveštavao.

-.-PHOTO: EPA/BAS CZERWINSKI-.-Šef MUP-a: Sreten Lukić
Šef MUP-a: Sreten Lukić
PHOTO: EPA/BAS CZERWINSKI

Pretresno veće je uvereno da je Lukić, u svojstvu načelnika štaba MUP-a, uživao značajna ovlašćenja nad snagama MUP-a koje su bile odgovorne štabu MUP-a. Štaviše, njega su strane diplomate i posmatrači s kojima je imao kontakte na Kosovu i s kojima se sastajao kao predstavnik MUP-a doživljavali kao komandanta snaga MUP-a. On je, takođe, redovno bio prisutan i učestvovao na sastancima Zajedničke komande i drugim sastancima na visokom nivou, između ostalog i u Beogradu. Pretresno veće stoga zaključuje da je Lukić bio de facto komandant snaga MUP-a na Kosovu od sredine 1998. do sredine 1999. godine, te da je bio spona između dejstava MUP-a na terenu na Kosovu i opštih politika i planova uspostavljanih u Beogradu. Dokazima je utvrđeno da je Lukić raspolagao detaljnim saznanjima o događajima na Kosovu u vreme njihovog dešavanja, kao i da je bio obavešten o optužbama za kažnjivo ponašanje tamošnjeg osoblja MUP-a. Međutim, Pretresno veće, na osnovu predočenih dokaza, nije uvereno u to da je Lukić bio umešan u prikrivanje tih zločina tajnim odvoženjem tela civila s Kosova u druge delove Srbije.

Pošto sam ukratko izneo zaključke Pretresnog veća za svakog od optuženih, sada bih prešao na naše zaključke u pogledu udruženog zločinačkog poduhvata za koji se tereti u Optužnici i navodnog učešća optuženih u tom poduhvatu.

Najčvršći dokazi u prilog optužbi da je postojao zajednički cilj da se promeni etnička ravnoteža na Kosovu kako bi vlasti SRJ i Srbije obezbedile dalju kontrolu nad pokrajinom jesu dokazi kojima se utvrđuje postojanje široko rasprostranjene kampanje nasilja uperene protiv albanskog stanovništva Kosova od marta do juna 1999. godine, kao i masovno raseljavanje tog stanovništva koje je iz nje proisteklo. Ta je kampanja vođena na organizovani način, uz upotrebu znatnih državnih resursa, a Pretresno veće je čulo iskaze brojnih svedoka o tome da su upućeni da odu s Kosova u Albaniju ili Makedoniju, a da su bili prisiljeni da se odreknu svojih ličnih isprava bilo u polasku, na putu ili na samoj granici. Te isprave im nikada nisu vraćene.

Ostali faktori koje je Pretresno veće uzelo u obzir pri izvođenju zaključka da jeste postojao zajednički cilj da se nasiljem i terorom značajan broj kosovskih Albanaca istera iz svojih domova i preko granice kako bi državne vlasti održale kontrolu nad Kosovom jesu sledeći: događaji koji su doveli do sukoba; naoružavanje nealbanskih civila na Kosovu i uporedno razoružavanje kosovskih Albanaca; neuspeh pregovora za okončanje kosovske krize i istovremeno kršenje oktobarskih sporazuma od strane vlasti SRJ i Srbije; sakrivanje tela kosovskih Albanaca koje su ubile snage VJ i MUP-a. Međutim, Pretresno veće nije ubeđeno da su ubistvo, seksualno nasilje i uništavanje ili nanošenje štete verskim objektima bili deo zajedničkog cilja, pa stoga za svakog od optuženih razmatra samo pitanje da li je pri ostvarenju zajedničkog cilja bilo razumno predvidivo da će do tih zločina doći.

Budući da se uverilo u postojanje tog zajedničkog cilja među čelnicima SRJ i Srbije koji su bili u mogućnosti da ga ostvare preko različih snaga koje su kontrolisali, Pretresno veće se posvetilo analizi pitanja da li je svaki od optuženih dobrovoljno učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, da li mu je značajno doprineo i da li je delio nameru da počini zločine ili radnje u osnovi krivičnih dela koji su bila predmet poduhvata.

Zaključci Pretresnog veća

Pretresno veće se nije uverilo van razumne sumnje da je Milan Milutinović znatno doprineo udruženom zločinačkom poduhvatu. Pretresno veće ne prihvata da je Milutinović imao zakonsku obavezu proisteklu samo iz službene zakletve, a bez značajne de jure i de facto vlasti, da deluje da bi sprečio događaje do kojih je došlo na Kosovu. Pored toga, Pretresno veće nije spremno da prihvati da je njegov doprinos putem propusta bio značajan, s obzirom na to da Milutinović nije imao ovlašćenja nad snagama koje su počinile date zločine. Štaviše, Pretresno veće nije uvereno da je Milutinović delio nameru da se služi kažnjivim sredstvima, tačnije deportacijom i prisilnim premeštanjem, kako bi državne vlasti održale kontrolu nad Kosovom.

Pretresno veće se uverilo u to da je Nikola Šainović raspolagao znatnom de facto moći i nad MUP-om i nad VJ koji su delovali na Kosovu, te da je on bio politički koordinator tih snaga. Veće je uvereno da je on značajno doprineo udruženom zločinačkom poduhvatu i da je zaista bio jedan od ključnih učesnika tog zajedničkog poduhvata. Veće konstatuje da je, na osnovu ukupnih dokaza, jedini razumni zaključak koji se može izvesti taj da je Šainović imao nameru da prisilno raseli deo albanskog kosovskog stanovništva, bilo unutar Kosova ili van njega, i da tako promeni etničku ravnotežu pokrajine i obezbedi da je državne vlasti i dalje drže pod kontrolom. Pretresno veće konstatuje, takođe, da je ubistva civila kosovskih Albanaca koja su počinile snage VJ i MUP-a pri izvršenju zajedničkog zločinačkog plana Šainović razumno mogao predvideti, kao i razaranja ili nanošenje štete verskim objektima, odnosno džamijama. Međutim, Pretresno veće, većinskom odlukom, konstatuje da on nije mogao predvideti počinjenje seksualnog nasilja.

Iako postoji dosta dokaza u prilog navoda tužilaštva da je Dragoljub Ojdanić podržavao počinjenje zločina širom Kosova od strane snaga VJ i MUP-a u okviru široko rasprostranjenog i sistematskog napada na kosovske Albance, Pretresno veće nalazi da nije dokazano van razumne sumnje da je on delio nameru da se obezbedi dalja državna kontrola nad pokrajinom putem deportacije i prisilnog premeštanja znatnog dela albanskog stanovništva Kosova. Međutim, Veće nalazi da je Ojdanić, svojim stalnim delovanjem u komandovanju snagama VJ koje su mu bile podređene, obezbedio praktičnu pomoć, podstrek i moralnu podršku onim pripadnicima VJ za koje je znao da nameravaju da počine deportaciju i prisilno premeštanje. Njegovi postupci imali su bitne posledice po samo počinjenje tih zločina od strane snaga VJ na nekim od lokaliteta navedenih u Optužnici. Međutim, Pretresno veće zaključuje da Ojdanić nije znao da snage VJ imaju nameru da liše života ili seksualno zlostavljaju civile kosovske Albance, odnosno da nanesu štetu verskim objektima ili da ih unište.

Pretresno veće je zaključilo da je Nebojša Pavković imao znatna de jure i de facto komandna ovlašćenja nad snagama VJ na Kosovu 1998. i 1999. godine i da je bio na uticajnom položaju, uključujući i onaj putem svog učešća u Zajedničkoj komandi. Nema sumnje da je njegov doprinos udruženom zločinačkom poduhvatu bio značajan, budući da je koristio snage VJ koje su mu bile na raspolaganju za terorisanje i nasilno proterivanje civila kosovskih Albanaca iz njihovih domova. Pretresno veće nalazi takođe da je jedini razumni zaključak koji se može izvesti iz ukupnih dokaza taj da je Pavković imao nameru da prisilno raseli albansko stanovništvo Kosova radi obezbeđenja dalje kontrole državnih vlasti nad pokrajinom. Štaviše, Pretresno veće smatra da je Pavković, u datim okolnostima, razumno mogao predvideti da će snage VJ i MUP-a izvršavajući njegova naređenja, počiniti ubistvo, seksualno nasilje i hotimično uništavanje ili nanošenje štete džamijama.

Iako postoji dosta dokaza u prilog navoda tužilaštva da je Vladimir Lazarević podržavao počinjenje zločina širom Kosova od strane snaga VJ i MUP-a u okviru široko rasprostranjenog i sistematskog napada na kosovske Albance, Pretresno veće nalazi da nije dokazano van razumne sumnje da je on delio nameru da se obezbedi dalja državna kontrola nad pokrajinom putem deportacije i prisilnog premeštanja značajnog dela albanskog stanovništva Kosova. Međutim, Veće nalazi da je Lazarević, svojim stalnim delovanjem u komandovanju snagama VJ koje su mu bile podređene, obezbedio praktičnu pomoć, podstrek i moralnu podršku onim pripadnicima VJ za koje je znao da nameravaju da počine deportaciju i prisilno premeštanje. Njegovi postupci imali su bitne posledice po samo počinjenje tih zločina od strane snaga VJ na nekim od lokaliteta navedenih u Optužnici. Međutim, Pretresno veće zaključuje da Lazarević nije znao da snage VJ imaju nameru da liše života ili seksualno zlostavljaju civile kosovske Albance, odnosno da nanesu štetu verskim objektima ili da ih unište.

Veće je zaključilo da je Sreten Lukić imao znatna ovlašćenja nad jedinicama MUP-a razmeštenim na Kosovu 1998. i 1999. godine i da je bio odgovoran za planiranje, organizovanje, kontrolisanje i rukovođenje aktivnostima MUP-a u pokrajini. On je takođe tesno sarađivao s rukovodstvom VJ i drugim državnim organima i učestvovao na sastancima na visokom nivou na kojima se raspravljalo o situaciji na Kosovu. Na osnovu ukupnih dokaza, Veće zaključuje da je Lukić zaista bio važan učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu i da mu je dao značajan doprinos putem kontrole koju je imao nad snagama MUP-a uključenim u njegovo izvršenje. Takođe, Veće nalazi da je jedini razumni zaključak taj da je Lukić delio nameru da se prisilno raseli albansko stanovništvo Kosova i obezbedi dalja kontrola državnih vlasti nad pokrajinom. Veće isto tako zaključuje da je Lukić razumno mogao predvideti ubistva civila kosovskih Albanaca od strane snaga VJ i MUP-a pri izvršenju zajedničkog plana, kao i uništenje ili nanošenje štete verskim objektima, odnosno džamijama. Međutim, Pretresno veće, većinskom odlukom, zaključuje da on nije mogao predvideti počinjenje seksualnog nasilja.

Milosevic je najveci grobar Srbije.

Medjutim nista jos nije zavrseno novi stari jahaci sa novim facama nastavljaju smanjivati Srbiju mraka.Ima li svijerlosti nade i istine u toj nasoj susjednoj nam drzavi.Kada ce zli duhovi biti pohranjeni.Mnogi bi se susjedi obradovali a posebno BiH.

dallton · Post by **dallton** » 01/03/2009 13:51

KIA wrote:
dallton wrote:
KIA wrote:@ Bosram ,

sve je istina sto sam napisala , samo do sad nisam bila dovoljno ostra , ali .... kad neko krene da lupeta vise nego sto zdrav razum moze da svari , otvori mi se dizna , pa moram malo jace da udarim

p.s. eto vam ga Naser , on je vasa buducnost , a i docekali ste ga kao heroja ...
kakav je naser, nema potrebe da raspravljam ni da ga branim, sta god je ucinio ili nije neka mu se sudi...samo dvije cinjenice - otisao dobrovoljno u Hag, nije se skrivao po sumama i gorama i pustao kosu da mu prekrije d.pe...bio na sudjenju, u zalbenom postupku oslobodjen, za razliku od krstica osudjenog za genocid u srebrenici, za razliku od krajisnika, plavsiceve, ojdanica i inih srpskih drzavnih sluzbenika...to je sve sto me zanima...
Zauzdaj ragu , Daltone ,

ojha ,

Milosevic je pravno nevin doveka , Milutinovic oslobodjen svih optuzbi , Srbija oslobodjena svih stega pred Medjunarodnim Tribunalom u Hagu .... Sve je cisto ko suza .... cemu srdzba , cemu mrznja ..... uzivaj u zivotu ...

milosevic je umro, a naser oslobodjen - znas ti razliku izmedju to dvoje? rasprava o milosevicu je nebitna, njegovi generali i policajci su okrivljeni za ono sto se radilo na kosovu, a uskoro i za ono sto se radilo u Hrvatskoj i BiH (gledaj sudjenje perisic, simatovic et. al)....procitaj presudu za kosovo (ako znas engleski) i vidjeces da se konstantno prica o tome da je milosevic sve naredjivao, zbog cega je milutinovic i oslobodjen jer je sud smatrao da nije bio de-fakto naredbodavac nicega....vojnici i policajci su zaglavili ...i samo da primjetim da su ti konjski uzvici bliski srcu

a da potvrdimo svoje misljenje nekim vjerodostojnijim izvorom evo clanak iz pariskog "Mond"a

MOND
Haška presuda opravdava NATO-ovo bombardovanje
Presuda vojnom i policijskom vrhu Srbije u Haškom tribunalu daje legitimitet NATO-ovom bombardovanju 1999. godine, piše "Mond" u uvodniku u vikend izdanju.- Ova intervencija je bila ilegalna u pogledu međunarodnog prava, zato što je pokrenuta van okvira UN-a, ali legitimna jer je omogućila da se zaustave svi ti zločini, piše "Mond", ocjenjujući presudu izrečenu u četvrtak u Haagu historijskom.

Francuski list piše da je ovo "posthumna presuda Slobodanu Miloševiću, 'balkanskom piromanu'", ali ocjenjuje uznemirujućim oslobađanje bivšeg predsjednika Srbije Milana Milutinovića, prenosi u nedjelju Tanjug.

- Ali, on je učestvovao na sastancima na kojima su planirane kriminalne akcije na Kosovu. Imao je de jure, iako ne de fakto autoritet nad policijom. Njegovo oslobađanje neće propustiti da iskoriste u Beogradu oni koji odbijaju da se bave mračnim godinama Miloševića, smatra "Mond".

evo vidis ja se recimo slazem s dijelom u kojem Mond govori o milosevicu, ali ne i s dijelom u kojem se govori da je oslobodjanje milutinovica greska, jer je pravni standard koji su u Hagu uspostavili za procjenu krivicne odgovornosti nadredjenih "effective overall control"....medjutim, mozemo sacekati i zalbu tuzilastva na presudu da damo neku objektivniju procjenu...

inace, dio komentara "Monda" u kojem se kaze "Njegovo oslobađanje neće propustiti da iskoriste u Beogradu oni koji odbijaju da se bave mračnim godinama Miloševića" je poruka zecini jeremicu da ODJEBE U SKOKOVIMA sa svojim pricama

pici · Post by **pici** » 01/03/2009 14:54

KIA wrote:
Pici , ja sam vec jednom napisala , ali ti ocito ne verujes meni , pa se ponavljas po trista puta ... Sve je to tachno , svi citati su ti na mestu , ali problem je u tome sto ti uporno citiras pogresne ljude

Jaoooo kako prostozbunjujucenemogucarecenica

citatai su ti na mjestu al pogresne ljude citiram

....KIA ljubafi.....popijeli se šta

KIA wrote: U Vojvodini apsolutnu vlast imaju Boris Tadic i njegoivi sateliti . Najveci autonomas , Nenad Canak , je Boris' bitch . Covek je imao bolju kombinaciju sa Cedom Jovanovicem , ali je uvideo da od tog saveza nema 'leba ... Tacno je da ce Vojvodina dobiti autonomiju , tacno je da Vojvodina ima apsolutno pravo na tu autonomiju , ali ona nece biti ni priblizna kao " Titova autonomija " . Bice onolika koliko to procene Tadic & co. ( sef diplomatije mu je Vuk Jeremic ) Toliko o tome ... Tako su Vojvodjani glasali , tako ce i biti ... Drugi ljudi koje citirate ovde su ljudi iz Seseljevog tabora ( Milorad Mircic & co . ) .... pa da li ste vi svi bunike jeli ? .... Citirate smradikale koji su placeni da kukaju na sav glas , da prizivaju propast Srbije i sveta , da bacaju kletve na decu narodnih poslanika ... ... neozbiljno ...

Ma kakav Tadić i junior i senior to je vec prezvakano milion puta,nista se oni vise ne pitaju samo odrzavaju status quo jer politika i nastavak "memorandumske srbije" koju je eksplicitno vodio Milošević nastavio Koštunica a sada pod kapom tate i kuma vodi Tadić......e hajd sad ti meni odgovori dje to ide,koju diplomatsku pobjedu je Srbija izdejstvovala unazad dvajs godina.....po meni niti jednu.Vidiš ima poslovica "ćorav je medju sljepcima CAR" tu ja vidim jedino Čedomira,ovo ostalo nabit nogom u dupe i nedat politikom da se bave.Čanak je autonomaš al on ne krije daljnje aspiracije Vojvodine u tom grmu leži zeko,malo protabiri njegove izjave kao i daljnje faze u vezi Vojvodine......pa ne bi rekao baš da ga Vojvodjanski Srbi ne slušaju a i ostali koje jopet preskaceš

......Vadikali-smradikali(kako se rimuje) pa BRE majkumu valjda se i oni neš pitaju il služe samo da straše ove ostale "manjine"

KIA wrote: p.s. na Iron Maidenu nisam bila , previse sam bila mala dok su zarili i palili ... ali na Madonnu sigurno idem ... znam , znam , matora koka je odavno otpevala svoje , ali .... spektakl je spektakl , a unucima se mora nesto pricati

Rekoše mi raja da je na Iron Maidenu bio lom a za Madonu

joooooj ja bi je iako je starka,ne bi je preskocio,de javi kako je bilo i ne odgovori kaš vamo na ćevapćiće,nije sarajevo sto je nekad bilo al da se malo zezanije i provoda uhvatiti.

Abacija · Post by **Abacija** » 02/03/2009 00:50

KIA wrote:
Abacija wrote:
Kako ti @KIA objasnjavas da su ti neki uvijek bili iz vladajuce garniture u Srbiji?
Nemoj tako , Ambrozije ,

pa predsednik Miloshevic je umro u Hagu pravno nevin , i pravno nevin ce doveka ostati ... Predsednik Milutinovic mi je neki dan oslobodjen svih optuzbi ... Pa oni su chisti kao suza ... a bili su glavnokomandujuci ...

p.s. sarkazam je prisutan , ali nemoj meni ni pokushati da kacish rogove , no no ! Ja se zaista nemam cega stideti ! A iskreno da ti kazem , sve vise verujem onim ljudima koji tvrde da je Mladic nedostupan i da ga ne skrivaju organi drzave Srbije . U suprotnom - zasto bi , koji moj , u slucaju skrivanja nekih velikih tajni , bilo ko izrucivao dr Dabica ? Nije li on jednako vredan ulov kao Mladic ? Navedi mi jedan jedini realan razlog ...

Koliko ti samo energije trosis da sama sebe ubijedis da si u pravu, a istovremeno se odajes sta te tisti. Stid! Stid te odaje, koliko god ti to negirala i koliko god se ti borila da sa pravnim slucajnostima (Slobin slucaj) dokazes sebi da si ti u pravu a da cijeli svijet laze.
I drago mi je da vjerujes u nepovezanost Mladica i drzavnih organa Srbije. Sto vise budes u to vjerovala, to ce te vise guzica od pada zaboliti kada se na kraju ispostavi da ce Mladica isporuciti isti oni koji ga skrivaju. A to se vec desilo sa Karadzicem. Jer, ako su Karadzica stitili prave patriote zasto su pustili da se uhapsi bez ijednog ispaljenog metka? Gdje su sad ti velikosrpski patrioti? Cekaju naredjenje da predaju Mladica.

P.S. O razlozima zasto je Karadzic isporucen smo davno raspravljali na ovom Forumu. Potrazi malo u arhivi.

dallton · Post by **dallton** » 02/03/2009 03:44

interesantno kako se u srbiji danas otkrivaju kao "sokantne" stvari koje su u BiH godinama prepricavane, npr. dogovor karadzic - holbrook

LA tajms: Veze Stanišića i CIA-e
2. mart 2009. | 00:54 | Izvor: Tanjug
Los Anđeles -- Bivši šef Državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić osam godina je sarađivao sa obaveštajnom službom SAD u Beogradu, piše Los Anđeles tajms.

Jovica Stanišić (arhiv)
Jovica Stanišić (arhiv)
CIA je Haškom tribunalu, gde se Stanišiću sudi, dostavila poverljivi dokument sa dokazima o pomoći koju im je pružio, objavio je Los Anđeles tajms. Jedne noći 1992. godine, u beogradskom Topčiderskom parku, Stanišić se sastao sa oficirom CIA Vilijamom Lofgrenom i te noći su "dva špijuna sklopila tajno partnerstvo za koje niko nije saznao.

Stanišić je osam godina bio glavni čovek CIA u Beogradu", navedeno je u opširnom članku o delovanju Stanišića tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.

Autor je naveo da je Stanišić "imao hladan pogled i lošu reputaciju, jer je bio šef obaveštajne službe srpskog predsednika Slobodana Miloševića" i mnogi su ga smatrali mozgom režima "zahvaljujući kome je svet dobio zastrašujuæi novi termin 'etničko čišćenje'".

Ali, oficiru CIA Vilijamu Lofgrenu bila je potrebna pomoć, jer CIA, piše list, nije znala šta da radi kada je u Jugoslaviji izbio građanski rat, i da je po izbijanju sukob u Bosni i Hercegovini, CIA očajnički želela da dođe do obaveštajnih podataka iznutra.

"Stanišić i Lofgern su na tajnim sastancima po brodovima i bezbednim kućama duž Save razmenjivali detalje o funkcionisanju Miloševićevog režima. On je obezbedio informacije o mestu na kome se nalaze taoci NATO, pomogao je operativcima CIA u traženju grobnica i formiranju mreže tajnih baza u Bosni", naveo je list.

Stanišić, kome se sudi u Hagu i koji bi mogao da bude osuđen na doživotnu kaznu zatvora, pozvao se na svoje američke saveznike.

CIA je, što je krajnje neočekivano za nju, dostavila sudu poverljivi dokument u kome se navode Stanišićevi doprinosi i dokazi za pomoć koju im je pružio, a dokument je i dalje zapečaćen, piše list.

Lofgren, koji je sada u penziji, kazao je da je CIA sastavila dokument da bi pokazala kako je "ovaj navodno zli čovek učinio mnoge dobre stvari, ali ne poriče optužbe protiv Stanišića".

"Ali, ako ostavimo optužnicu po strani, ovaj čovek je uradio stvari koje su pomogle da se okončaju sukobi i uspostavi mir u Bosni", ukazao je on.

CIA se našla u neobičnoj situaciji da služi kao karakterni svedok za optuženog za ratne zločine i nije htela da komentariše dokument.

Hag će razmatrati dokument na zatvorenom većanju jer je sadržaj poverljiv, piše LA tajms.

Stanišićeva odbrana se zasniva na nekoliko desetina razgovora sa sadašnjim i bivšim zvaničnicima američkih i srpskih obaveštajnih agencija, kao i dokumentima u koje je "Tajms" imao uvid.

Među njima se nalaze zvanični dosijei srpske obaveštajne službe i izveštaji na sedam strana o tom krvavom periodu, koji je Stanišić napisao dok se nalazio u pritvoru u Hagu.

Tu Stanišić sebe, naveo je američki list, predstavlja kao čoveka koji je pokušao da utiče na Miloševića da bude umereniji i koji je intenzivno sarađivao sa CIA, kako bi zaustavio krizu.

"Ja sam institucionalizovao saradnju sa američkim obaveštajcima, uprkos tome što su odnosi između naše dve zemlje bili veoma loši: ta saradnja je u velikoj meri doprinela deeskalaciji sukoba" napisao je Stanišić, a prenosi LA Tajms.

"Stanišić nije bio obični obaveštajac. On je intelektualac, a ne radikalni policajac. On je obrazovan i sposoban i znao je kako da oranizuje službu", naveo je list reči Dobrice Ćosića, pisca i bivšeg disidenta, koji je bio predsednik SRJ 1992. i 1993. godine.

Tužilac Dermot Grum je u Hagu prošle godine na suđenju pokazao fotografije Stanišića sa pripadnicima specijalnih jedinica i pustio audio snimak presretnutog razgovora u kome Stanišić pripadnike tih jedinica naziva "svojim momcima".

Grum je prikazao i video snimak na kome se vidi kako pripadnici paravojne formacije "Škorpioni" odvode u šumu i streljaju muslimane muškarce i mladiće - s rukama vezanim žicom.

"Stanišić je osnovao ove jedinice i obezbeđivao sve što im je bilo potrebno, uključujuću dozvolu da čiste teritorije od nepoželjnih ljudi, dozvolu da ubijaju", rekao je Grum.

Bivši pripadnici DB-a osporavaju te tvrdnje.

"Mi smo radili svoj posao u skladu sa zakonom. Nikada nismo počinili genocid. Naprotiv, pokušavali smo da ga zaustavimo", kazao je Vlado Dragićević koji je godinama bio Stanišićev zamenik, preneo je LA tajms.

Oficiri CIA-e koji su radili u tom regionu kazali su da su stekli utisak da Stanišić "nije običan član hora", ali da nikada nisu videli dokaz da je umešan u ratne zločine. Štaviše, oni su ga smatrali ključnim saveznikom u situaciji koja je ubrzano izmicala kontroli.

Stanišić je od početka želeo da ojača veze sa CIA-om. Na jednom od sastanaka sa Lofgrenom, predao je fasciklu sa dokumentima među kojima su bili i dijagrami skloništa i drugih objekata koje su srpske kompanije izgradile u Iraku za Sadama Huseina.

Ali, Stanišić je odredio granice i nikada nije uzeo novac od CIA-e, nije učestvovao u njenim operacijama, niti je činio bilo šta što je smatrao bezočnom izdajom svog šefa, piše američki list.

Posle mnogobrojnih tajnih sastanaka, on je ubedio Miloševića da mu dozvoli da uspostavi kontakt sa CIA-om kao zaobilaznim putem ka Zapadu.

Ponoćni sastanci u parku ustupili su mesto dnevnim sednicama u Stanišićevoj kancelariji, naveo je LA tajms.

U pismu dostavljenom Hagu 2004. godine, CIA piše kako je Stanišić pokušao da spreči neke od najeksplozivnijih događaja u ratu u Bosni.

U proleće 1993. godine, na nagovor CIA-e, izvršio je pritisak na načelnika Generalštaba Vojske Republike Srpske Ratka Mladića da nakratko prekine granatiranje Sarajeva, piše list.

"Dve godine kasnije, on je pomogao u oslobađanju 388 vojnika NATO-a kojima su skinuli uniforme i vezali ih za stabla da bi služili kao ljudski štit od bombi NATO-a. Stanišić je napisao kako je pregovarao o oslobađanju talaca uz podršku rukovodilaca CIA-e", piše list.

Pokušao je da interveniše 1993. godine kada su oboreni i zarobljeni francuski piloti.

"Mladić nije hteo da prizna da je zarobio pilote, ali moja služba je uspela da otkrije okolnosti i mesto njihovog zarobljavanja i dostavila je te informacije CIA-i i francuskim vlastima", napisao je Stanišić, kako prenosi LA tajms.

Klintonova administracija je tada već aktivno pokušavala da okonča rat diplomatskim sredstvima.

Stanišić je pratio Miloševića na mirovnim pregovorima u Dejtonu i zatim se vratio u Srbiju da bi sproveo ključne delove mirovnog sporazuma.

Dag Smit, šef stanice CIA u Bosni, seća se sastanka sa njim i grupom srpskih zvaničnika iz Bosne u Beogradu.

"Dok im je Stanišić govorio kako treba da sarađuju sa CIA, gosti su se očevidno nelagodno osećali", kazao je Smit.

Smit je počeo redovno da se sastaje sa Stanišićem, i čak su se jednom prilikom sreli na nekom brodu na Savi.

"Pojavio se iz mraka sa telohraniteljima i gotovo čitavo veče pričao o svom šefu. Milošević mu se nimalo nije sviđao. Stalno je govorio kako je grozan, nepošten i pokvaren", priča Smit.

Na pitanje da li je Stanišić bio u stanju da počini ratne zločine, Smit je odgovorio: "Mislim da je učinio najmanje zla što je mogao".

Tadašnji direktor CIA-e Džon Dojč pozvao je Stanišića u sedište agencije 1996. godine i na osnovu programa posete može se zaključiti da je Stanišić naišao na topao prijem.

“Glavnog srpskog špijuna” su odveli da sluša džez u klubu "Bluz eli" u Džordžtaunu i u lov na ptice u Merilendu. Dojč je čak pokazao Stanišiću pušku "parker" iz 1937. godine, koja je omiljeno oružje kolekcionara.

Dojč, koji sada predaje na Masačusetskom tehnološkom institutu, nije hteo da komentariše ove događaje.

Jačanje Stanišićevih veza sa CIA-om dovelo je do trvenja sa Miloševićem koji se plašio da njegov “glavni špijun" kuje zaveru protiv njega.

Smenjen je 1998. godine, piše list i navodi da je 2003. godine, kada je ubijen premijer Zoran Đinđić, Stanišić uhapšen i u pritvoru bio tri meseca, a potom "bez objašnjenja izručen Hagu".

LA tajms je naveo da Stanišić boluje od akutnog crevnog oboljenja zbog koga je, prema navodima suda, izgubio velike kolièine krvi. Ako mu se zdravstveno stanje stabilizuje, suđenje će verovatno biti nastavljeno ove godine.

"Stanišić se i dalje povremeno viđa u Beogradu, ali njegov život je urušen. Razveo se, ne viđa decu i svaki drugi vikend provodi u bolnici", piše list.

"Poslednji put kada sam ga video bio je na aparatima", kazao je Dragićević.

Stanišić je ponekad dobro raspoložen i govori o dobrim šansama na suđenju. Ali, Dragićević je kazao da uglavnom izgleda kao "čovek koji se već predao".

"Čovek koji je bio zadužen za toliko mnogo stvari, koji je bio toliko značajan i poznat, sada je vrlo usamljen", zaključio je Dragićević.

Bosram · Post by **Bosram** » 02/03/2009 05:42

Generala Perisica su optuzivali da je kao agent CIA-e davao povjerljive informaacije Amerima.
Sada ce se ispostaviti da je Srbije u sprezi sa Amerikom rasturila Tugoslaviju,

Svasta ce oni pricati tamo u Hagu samo da izvuku svoje dupe ili da dobiju sto manje bajbukane za zlodjela.

Mozes misliti kako ce ubijediti sve bolesniju Srbiju da heroj Ratko Mladic mora icu u omrazeni Hag na ispovjed.

Kada se jos vrati Seselj u sludjenu Srbiju i Vadikali pokrenu herojske snage protiv domacih izdajnika i otpadnika, koliko ce Trifunovic kvazi dokazani ekspert za bjelosvijetske zavjere i urote protiv miroljubive Srbije da je za sve kriva Iranska tajnih sluzba u Srbiju gdje su izazvali gradjanski rat bolesne islamizirane Srbije i pro Evropske.

Vadikali su odgovor na secesioniste iz Vojvodine a mozda odbrane i srce srbije "Kosovo ravno" .

.

Kako ce nesretni Cedomir i LDP kao i Canak i njegove Lale sve to prezivjeti ,da li imaju plan bjezanja ili plan spasa i ozdravljenja Srbije. Suocavanje sa prosloscu i trijeznjenje od brlje ce biti bolno:

Johny · Post by **Johny** » 02/03/2009 11:37

Bosram, mani se ove teme, ne ide ti...

"Sve bolesnija Srbija"... takve bedne izjave mogu dati ljudi puni mrznje... nema razuma u tvojim postovima...

Za tvoju informaciju, taj isti Cedomir pred cijom sudbinom brines je bio desna ruka Zorana Djindjica, obavljao je mnoge prljave(ipak tada, neophodne) poslove, u mladosti sklon nekim nacionalistickim tezama...

Ceo taj NGO front, Sonja Biserko, Natasa Kandic, Helsinski odbor... imaju minoran uticaj na srpsku politiku, precesto citirani u okolnim zemljama cime im se daje vaznost koji oni objektivno nemaju... finansirani lovom od lobby struktura Amerike, govore cesto tacne i bolne stvari ali stavljaju ih u pogresan kontekst, nema konstruktivnog pristupa, isijava negativnost iz njih... sve oni znaju sta ne valja, ali ne nude nikakvo resenje... takav pesimistican odnos ne doprinosi njihovoj popularnosti jer nema osnovnog odgovora - ok, to ne valja, a kako bi vi promenili stvari... sve se zadrzava na nekim floskulama i parolama koje prilice vise hipi pokretu nego ozbiljnoj drzavi...

Abacija · Post by **Abacija** » 02/03/2009 12:01

Johny wrote:Bosram, mani se ove teme, ne ide ti...

"Sve bolesnija Srbija"... takve bedne izjave mogu dati ljudi puni mrznje... nema razuma u tvojim postovima...

Za tvoju informaciju, taj isti Cedomir pred cijom sudbinom brines je bio desna ruka Zorana Djindjica, obavljao je mnoge prljave(ipak tada, neophodne) poslove, u mladosti sklon nekim nacionalistickim tezama...

Ceo taj NGO front, Sonja Biserko, Natasa Kandic, Helsinski odbor... imaju minoran uticaj na srpsku politiku, precesto citirani u okolnim zemljama cime im se daje vaznost koji oni objektivno nemaju... finansirani lovom od lobby struktura Amerike, govore cesto tacne i bolne stvari ali stavljaju ih u pogresan kontekst, nema konstruktivnog pristupa, isijava negativnost iz njih... sve oni znaju sta ne valja, ali ne nude nikakvo resenje... takav pesimistican odnos ne doprinosi njihovoj popularnosti jer nema osnovnog odgovora - ok, to ne valja, a kako bi vi promenili stvari... sve se zadrzava na nekim floskulama i parolama koje prilice vise hipi pokretu nego ozbiljnoj drzavi...

1. Nadam se da ces nam iznijeti neke detalje u vezi Cedomira.

2. Pa upravo takav slab uticaj Kandicke, Biserko i ostalih NVO-a potvrdjuje @Bosramovu tvrdnju da je Srbija bolesno drustvo.

3. Vazno je da su Tadic i ekipa optimisticni. Svakim danom sve vise napredujete...NOT!

4. Zaboravio si vatikansku zaveru.

Johny · Post by **Johny** » 02/03/2009 12:41

Abacija, tvoji cinicni komentari su mi vec poznati, tesko je voditi diskusiju ako u skoro svakoj tvojoj recenici prepoznajem naznake podjebavanja...nema veze, pokusacu...

Prvo, Cedomir Jovanovic se istakao kao vodja studentskog protesta 1996-1997, mlad i energican u svojim nastupima odmah je dobio naklonost Djindjica cije je ugled tad rastao... Zoran, rodjen u Bosanskom Samcu, povremeno je koketirao sa nacionalizmom ali ne iz ubedjenja nego iz taktickih razloga, zeleci pre svega da smakne generatora haosa - Milosevica, zato je i posle "granice na Drini" podrzao Karadzica(vo na Palama) jer je on tada bio pretnja Slobi... Ceda je nekoliko puta 90-ih davao podrsku Republici Srpskoj, ali je postepeno svoje stavove korigovao...dolaskom DOS-a na vlast bio je sef poslanicke grupe vladajuce koalicije, odgovoran je za mnoge malverzacije u skupstini, laziranje glasanja, isterivanje DSS poslanika iz skupstine(a njihov lider je bio na celu liste koja je dobila izboe, ma sta ja mislio o Kostunici, a ne mislim nista dobro), surovao sa zemunskim klanom(neko je morao jer su oni tad bili veoma jaki i uticajni kao recidiv Slobinog rezima)...sa svime tim je stekao negativnu reputaciju kod ljudi koji su idejno bili bliski sa njime...
Posle atentata na Djindjica i gubitka unutarstranacke borbe pomera svoj politicki kompas u levo, postaje nosioc jedne zvucne ali nerealne politike... cenim njegovu hrabrost da ukaze na sve boljke naseg drustva ali resenja koja nudi se nerealna i zato mu podrska ne prelazi preko 5%... kampanja mu izgleda na pesmu "Imagine" od John Lennona, nije to Srbija, ovde fali polet i optimizam Zorana Djindica, jedan motivacioni trener koji bi svako jutro svojom energijom inspirisao ljude na nadprosecna dela, a ne ogroman kontrast u stavovima - rat, zlocini, priznanje Kosova... i jezivo skupa kampanja, fensi odela, gay prava, deca cveca, "love is in the air"... sa time ostaje stranka "kruga dvojke"(centar BG) i autonomasa u Vojvodini... bez ikakvog kapaciteta da bude deo izvrsne vlasti i da menja stvari...

Ali cinjenica da je takva stranka u parlamentu, da dobija vise stotina hiljada glasova je unikat u regionu, takva prica ne prolazi ni u Bosni ni u HR i to smatram velikim dometom srpske demokratije...

To je moj odgovor na tezu da je "Srbija sve bolesnija"... nek se negativci slade time al jbg, nije tacno...

vee-jay · Post by **vee-jay** » 02/03/2009 14:30

Johny wrote:Abacija, tvoji cinicni komentari su mi vec poznati, tesko je voditi diskusiju ako u skoro svakoj tvojoj recenici prepoznajem naznake podjebavanja...nema veze, pokusacu...

Prvo, Cedomir Jovanovic se istakao kao vodja studentskog protesta 1996-1997, mlad i energican u svojim nastupima odmah je dobio naklonost Djindjica cije je ugled tad rastao... Zoran, rodjen u Bosanskom Samcu, povremeno je koketirao sa nacionalizmom ali ne iz ubedjenja nego iz taktickih razloga, zeleci pre svega da smakne generatora haosa - Milosevica, zato je i posle "granice na Drini" podrzao Karadzica(vo na Palama) jer je on tada bio pretnja Slobi... Ceda je nekoliko puta 90-ih davao podrsku Republici Srpskoj, ali je postepeno svoje stavove korigovao...dolaskom DOS-a na vlast bio je sef poslanicke grupe vladajuce koalicije, odgovoran je za mnoge malverzacije u skupstini, laziranje glasanja, isterivanje DSS poslanika iz skupstine(a njihov lider je bio na celu liste koja je dobila izboe, ma sta ja mislio o Kostunici, a ne mislim nista dobro), surovao sa zemunskim klanom(neko je morao jer su oni tad bili veoma jaki i uticajni kao recidiv Slobinog rezima)...sa svime tim je stekao negativnu reputaciju kod ljudi koji su idejno bili bliski sa njime...
Posle atentata na Djindjica i gubitka unutarstranacke borbe pomera svoj politicki kompas u levo, postaje nosioc jedne zvucne ali nerealne politike... cenim njegovu hrabrost da ukaze na sve boljke naseg drustva ali resenja koja nudi se nerealna i zato mu podrska ne prelazi preko 5%... kampanja mu izgleda na pesmu "Imagine" od John Lennona, nije to Srbija, ovde fali polet i optimizam Zorana Djindica, jedan motivacioni trener koji bi svako jutro svojom energijom inspirisao ljude na nadprosecna dela, a ne ogroman kontrast u stavovima - rat, zlocini, priznanje Kosova... i jezivo skupa kampanja, fensi odela, gay prava, deca cveca, "love is in the air"... sa time ostaje stranka "kruga dvojke"(centar BG) i autonomasa u Vojvodini... bez ikakvog kapaciteta da bude deo izvrsne vlasti i da menja stvari...

Ali cinjenica da je takva stranka u parlamentu, da dobija vise stotina hiljada glasova je unikat u regionu, takva prica ne prolazi ni u Bosni ni u HR i to smatram velikim dometom srpske demokratije...

To je moj odgovor na tezu da je "Srbija sve bolesnija"... nek se negativci slade time al jbg, nije tacno...

Prvo boldirano. Na drugoj temi si od Mesica radi njegovog koketiranja sa nacionalizmom napravio fasistu.

Drugo boldirano. "Nerealna Politika" radi njega samoga ili mozda radi stanja u kojem se drustvo u Srbiji nalazi? Pod isti upitnik spada i tvoja izjava o Kandicki, Sonji Biserko & Co. Kako mozes reci "u pravu su ali moraju tu istinu znati lijepo zamotati". Pa onda to nije ISTINA. Ljudi pa nije Balkan marketinska agencija gdje svako govno ima svoj USP.
Btw. tu tvoju izjavu smo vec citali na stranicama Avaza.

Trece boldirano. Nonsens. SDP BiH je pricala takve price CAK i za vrijeme rata u BiH dok su cetnici razarali Sarajevo i dok je eto Cedo - kako ti kazes - podrzavao nacionalizam i Republiku Srpsku. I btw. Taj SDP danas ima vlast u Sarajevu, Tuzli, Brckom i Bihacu. I ako sve bude bilo kako treba da bude SDP dobija izbore 2010 u BiH -> samo onako btw. kad govorimo o brojkama.

dallton · Post by **dallton** » 02/03/2009 14:44

ako srbija nije sve bolesnija, otkud onda miloseviceva stranka na vlasti sad kad su recimo sva nedjela te stranke u BiH i Hrvatskoj opstepoznata, a o Kosovu da ne govorim? koliki je to procenat glasaca glasao za miloseviceve nasljednike? i koliko je to procenata kad se tome doda broj onih koji su glasali za radikale?

dallton · Post by **dallton** » 02/03/2009 14:49

vee-jay wrote:
Johny wrote:Abacija, tvoji cinicni komentari su mi vec poznati, tesko je voditi diskusiju ako u skoro svakoj tvojoj recenici prepoznajem naznake podjebavanja...nema veze, pokusacu...

Prvo, Cedomir Jovanovic se istakao kao vodja studentskog protesta 1996-1997, mlad i energican u svojim nastupima odmah je dobio naklonost Djindjica cije je ugled tad rastao... Zoran, rodjen u Bosanskom Samcu, povremeno je koketirao sa nacionalizmom ali ne iz ubedjenja nego iz taktickih razloga, zeleci pre svega da smakne generatora haosa - Milosevica, zato je i posle "granice na Drini" podrzao Karadzica(vo na Palama) jer je on tada bio pretnja Slobi... Ceda je nekoliko puta 90-ih davao podrsku Republici Srpskoj, ali je postepeno svoje stavove korigovao...dolaskom DOS-a na vlast bio je sef poslanicke grupe vladajuce koalicije, odgovoran je za mnoge malverzacije u skupstini, laziranje glasanja, isterivanje DSS poslanika iz skupstine(a njihov lider je bio na celu liste koja je dobila izboe, ma sta ja mislio o Kostunici, a ne mislim nista dobro), surovao sa zemunskim klanom(neko je morao jer su oni tad bili veoma jaki i uticajni kao recidiv Slobinog rezima)...sa svime tim je stekao negativnu reputaciju kod ljudi koji su idejno bili bliski sa njime...
Posle atentata na Djindjica i gubitka unutarstranacke borbe pomera svoj politicki kompas u levo, postaje nosioc jedne zvucne ali nerealne politike... cenim njegovu hrabrost da ukaze na sve boljke naseg drustva ali resenja koja nudi se nerealna i zato mu podrska ne prelazi preko 5%... kampanja mu izgleda na pesmu "Imagine" od John Lennona, nije to Srbija, ovde fali polet i optimizam Zorana Djindica, jedan motivacioni trener koji bi svako jutro svojom energijom inspirisao ljude na nadprosecna dela, a ne ogroman kontrast u stavovima - rat, zlocini, priznanje Kosova... i jezivo skupa kampanja, fensi odela, gay prava, deca cveca, "love is in the air"... sa time ostaje stranka "kruga dvojke"(centar BG) i autonomasa u Vojvodini... bez ikakvog kapaciteta da bude deo izvrsne vlasti i da menja stvari...

Ali cinjenica da je takva stranka u parlamentu, da dobija vise stotina hiljada glasova je unikat u regionu, takva prica ne prolazi ni u Bosni ni u HR i to smatram velikim dometom srpske demokratije...

To je moj odgovor na tezu da je "Srbija sve bolesnija"... nek se negativci slade time al jbg, nije tacno...
Prvo boldirano. Na drugoj temi si od Mesica radi njegovog koketiranja sa nacionalizmom napravio fasistu.

Drugo boldirano. "Nerealna Politika" radi njega samoga ili mozda radi stanja u kojem se drustvo u Srbiji nalazi? Pod isti upitnik spada i tvoja izjava o Kandicki, Sonji Biserko & Co. Kako mozes reci "u pravu su ali moraju tu istinu znati lijepo zamotati". Pa onda to nije ISTINA. Ljudi pa nije Balkan marketinska agencija gdje svako govno ima svoj USP.
Btw. tu tvoju izjavu smo vec citali na stranicama Avaza.

Trece boldirano. Nonsens. SDP BiH je pricala takve price CAK i za vrijeme rata u BiH dok su cetnici razarali Sarajevo i dok je eto Cedo - kako ti kazes - podrzavao nacionalizam i Republiku Srpsku. I btw. Taj SDP danas ima vlast u Sarajevu, Tuzli, Brckom i Bihacu. I ako sve bude bilo kako treba da bude SDP dobija izbore 2010 u BiH -> samo onako btw. kad govorimo o brojkama.

lijepo objasnjeno @vee-jay, samo nesto da dodam...sta znaci stotinjak hiljada glasaca u srbiji naspram 7.5 miliona stanovnika? procentualno, nista...
sto se tice usporedbe s hrvatskom, to ne stoji - moze se reci ovo ili ono za hrvatsku politiku, ali je istina da je u najgore vrijeme rata mesic i komp. imao muda da se odupre tudjmanovim radnjama u Bosni, podnese posljedice i dobije vlast....takodje, javnost u hrvatskoj nikad nije stala iza onoga sto je tudjman radio...za BiH @vee-jay je vec objasnio

Johny · Post by **Johny** » 02/03/2009 14:55

Ni priblizno nisu uporedive uloge Mesica i Zorana Djindjica,Cede & co.

Jedni su bili ostra opozicija Milosevicu jos 1990. godine, pokrenuli lavinu protesta, na kraju i smakli diktatorski rezim, poslali Milosevica i njegovu ekipu u Hag, uhapsili Karadzica i celu ratnu ekipu(osim Mladica, kome je vec spremljen svilen kanap)...taj trenutak 1994 kad su na kratko se zblizili sa Karadzicem(ponavljam, zbog sanse da tako oslabe Slobu, a ne da daju podrsku ratu) nije pohvalan ali u sirem kontekstu on je zanemarljiv...

Mesic je covek sa 100 lica, premazan svim bojama, prvo komunjara, pa disident, pa nacionalista, "moj zadatak je obavljen, Jugoslavije vise nema", "Hrvatska je jedina u ww2 pobedila dvaput"... moralno je za mene zavrsio posle tih izjava, ljudi koji su barem delom bili kreatori uzasa 90-ih ne smeju biti ni na kakvoj funkciji, a kamoli predsednici drzave...

Slazem se, istina je samo jedna, ali govoriti cinjenice, i proizvoditi prave zakljucke i dobra dela su cesto razlicite stvari... Kandic, Biserko, Vuco i ekipa koja se bavi prosloscu i zlocinima nije stekla autoritet kod naroda jer nema objektivan pristup, tretirati zlocine u ratu je jako osetljivo pitanje a one nikad nisu progovorile o zlocinima i nad Srbima kojih je isto bilo mnogo, bez obzira sto je taj narod inicirao tragicne dogadjaje 1991(ne obazirem se sad na daljnju proslost u kojoj je taj isti narod bio i zrtva)... ton kojim govore je obojen mrznjom, kao da nemaju zelju da produhove zalutale ljude, nego zele da nabace odgovornost za sve to svim ljudima u Srbiji, da izazove osecaj krivice milionima ljudi koji su i za vreme diktature javno pokazivali protest i da generacijama koje se jos nisu rodile nabace hipoteku "zlocinackog naroda" cime se sa individualnog prelazi na kolektivnu krivicu koja je uvek nepravedna i neselektivna... oni koji su krivi su u zatvoru ili mrtvi, ljudi koji su glasali za to, zajedno sa nama koji smo se tome protivili smo svi zajedno propatili pod sankcijama, bedom, izbeglicama, osramocenim obrazom u svetu...

Ovo oko SDP mi lici na izbornu propagandu, istina je da su oni iskoracili sa gradjanskom pricom, ali to nije ni nalik Cedi i LDP-u, dovoljno mi je da jedan njen lider prostackim recnikom govori o predsedniku Tadicu i odbija svaki razgovor...takva politika nema perspektivu...

dallton · Post by **dallton** » 02/03/2009 15:01

Johny wrote:Ni priblizno nisu uporedive uloge Mesica i Zorana Djindjica,Cede & co.

Jedni su bili ostra opozicija Milosevicu jos 1990. godine, pokrenuli lavinu protesta, na kraju i smakli diktatorski rezim, poslali Milosevica i njegovu ekipu u Hag, uhapsili Karadzica i celu ratnu ekipu(osim Mladica, kome je vec spremljen svilen kanap)...taj trenutak 1994 kad su na kratko se zblizili sa Karadzicem(ponavljam, zbog sanse da tako oslabe Slobu, a ne da daju podrsku ratu) nije pohvalan ali u sirem kontekstu on je zanemarljiv...

Mesic je covek sa 100 lica, premazan svim bojama, prvo komunjara, pa disident, pa nacionalista, "moj zadatak je obavljen, Jugoslavije vise nema", "Hrvatska je jedina u ww2 pobedila dvaput"... moralno je za mene zavrsio posle tih izjava, ljudi koji su barem delom bili kreatori uzasa 90-ih ne smeju biti ni na kakvoj funkciji, a kamoli predsednici drzave...

Slazem se, istina je samo jedna, ali govoriti cinjenice, i proizvoditi prave zakljucke i dobra dela su cesto razlicite stvari... Kandic, Biserko, Vuco i ekipa koja se bavi prosloscu i zlocinima nije stekla autoritet kod naroda jer nema objektivan pristup, tretirati zlocine u ratu je jako osetljivo pitanje a one nikad nisu progovorile o zlocinima i nad Srbima kojih je isto bilo mnogo, bez obzira sto je taj narod inicirao tragicne dogadjaje 1991(ne obazirem se sad na daljnju proslost u kojoj je taj isti narod bio i zrtva)... ton kojim govore je obojen mrznjom, kao da nemaju zelju da produhove zalutale ljude, nego zele da nabace odgovornost za sve to svim ljudima u Srbiji, da izazove osecaj krivice milionima ljudi koji su i za vreme diktature javno pokazivali protest i da generacijama koje se jos nisu rodile nabace hipoteku "zlocinackog naroda" cime se sa individualnog prelazi na kolektivnu krivicu koja je uvek nepravedna i neselektivna... oni koji su krivi su u zatvoru ili mrtvi, ljudi koji su glasali za to, zajedno sa nama koji smo se tome protivili smo svi zajedno propatili pod sankcijama, bedom, izbeglicama, osramocenim obrazom u svetu...

Ovo oko SDP mi lici na izbornu propagandu, istina je da su oni iskoracili sa gradjanskom pricom, ali to nije ni nalik Cedi i LDP-u, dovoljno mi je da jedan njen lider prostackim recnikom govori o predsedniku Tadicu i odbija svaki razgovor...takva politika nema perspektivu...

mesic je naveden kao jedan primjer, da li je on covjek sa hiljadu lica ili ne u krajnjoj liniji nije ni bitno - bio je opozicija tudjmanu kad se to glavom placalo, jer je situacija u hrvatskoj tada bila vrlo zeznuta...uglavnom nebitno, vazniji je onaj dio u kojem je jasno da velika vecina hrvatskog birackog tijela nikad nije stala iza onoga sto je tudjman radio u BiH, to je jedino sto mene zanima...

sto se tice kolektivne odgovornosti srpskog naroda, to nek se oni sami skontaju, za milosevica su ogromne mase glasale na vise izbora, a skinuli ga onda kad nije ispunio obecanje a ne radi navodne demokratske revolucije...ista stvar za bih srbe - izabrani predstavnici su im bili i prije i poslije rata karadzic, krajisnik, plavsic...da ce ostatak susjedstva nastaviti to da prebacuje srbiji i narodu generalno, to je apsolutno sigurno, ali ta prebacivanja imaju cinjenicno i pravno utemeljenje - samo da uzmemo primjer presude generalima za kosovo od prije 2 dana - ista prica, iste reakcije...
a sto se tice sdp-ovih celnika u BiH i kako ti kazes "prostackog recnika" mogu ti samo reci - sta je tadic zasluzio, trebali su mu i vise reci...

supljiras momak bezveze, prica ti je kurvanjska, te ovi krivi te oni, te svi su krivi, sve treba podjednako osuditi, tu pricu prodaji kod kuce

Johny · Post by **Johny** » 02/03/2009 15:11

daltone, vidim da nekoliko puta potezes tu pricu, aj da razjasnimo nesto...

SPS iz vremena Slobe i ovaj danasnji imaju zajednicko jedino ime, i par funkcionera koji tad nisu bili u vrhu stranke... da ne kazem kolko su i oni promenili svoju pricu...

Za Milosevica je 2000. godine glasalo ravno 2 miliona ljudi, za Kostunicu 2.4 miliona, Nikolic je dobio 400 000... Sloba jeste skinut ali jedan znacajan deo Kostunicinih glasaca tad su bili maskirani nacionalisti koje je Sloba razocarao jer im nije ispunio snove pa su u Kostunici videli neko srednje resenje... diktatura je skinuta ali ideologija novih vlasti je bila problematicna...Djindjic se sa minimalnom podrskom od 10% rvao sa celim nasledjem i u nemogucim uslovima uradio nekoliko ogromnih koraka za ovu zemlju... zbog tako male podrske nacosi uzvracaju udarac metkom iz snajpera...

Posle 8 godina tranzicije, mnogo otpustenih ljudi, prelaska sa laznog socijalizma na surovi kapitalizam, izneverenih mnogih obecanja... danas brojke izgledaju ovako... Boris Tadic i DS imaju 40% podrske...Ceda, manjine do 10%... politicka krvna slika je posle svega promenjena kudikamo nabolje. Kao i uvek politicke promene su spore, iluzorno je ocekivati drasticnu promenu posle relativno malo vremena... radikali su u raspadu, rascepljeni na pola, njihova demagoska prica jos ima poklonike ali pre svega zbog ulagivanja siromasnim a ne zbog price o velikoj Srbiji...

SPS danas se zalaze za EU, poslusan su partner, tu i tamo stave Slobinu sliku ali ideoloski su totalno promenili dres... njihov ministar policije Ivica Dacic ce biti taj koji ce uhapsiti Mladica i tako zatvoriti krvavi krug zlocina...

Daleko od toga da je sjajna situacija, ima mnogo problema, ali ipak se postepeno ide napred...

dallton · Post by **dallton** » 02/03/2009 15:17

Johny wrote:daltone, vidim da nekoliko puta potezes tu pricu, aj da razjasnimo nesto...

SPS iz vremena Slobe i ovaj danasnji imaju zajednicko jedino ime, i par funkcionera koji tad nisu bili u vrhu stranke... da ne kazem kolko su i oni promenili svoju pricu...

Za Milosevica je 2000. godine glasalo ravno 2 miliona ljudi, za Kostunicu 2.4 miliona, Nikolic je dobio 400 000... Sloba jeste skinut ali jedan znacajan deo Kostunicinih glasaca tad su bili maskirani nacionalisti koje je Sloba razocarao jer im nije ispunio snove pa su u Kostunici videli neko srednje resenje... diktatura je skinuta ali ideologija novih vlasti je bila problematicna...Djindjic se sa minimalnom podrskom od 10% rvao sa celim nasledjem i u nemogucim uslovima uradio nekoliko ogromnih koraka za ovu zemlju... zbog tako male podrske nacosi uzvracaju udarac metkom iz snajpera...

Posle 8 godina tranzicije, mnogo otpustenih ljudi, prelaska sa laznog socijalizma na surovi kapitalizam, izneverenih mnogih obecanja... danas brojke izgledaju ovako... Boris Tadic i DS imaju 40% podrske...Ceda, manjine do 10%... politicka krvna slika je posle svega promenjena kudikamo nabolje. Kao i uvek politicke promene su spore, iluzorno je ocekivati drasticnu promenu posle relativno malo vremena... radikali su u raspadu, rascepljeni na pola, njihova demagoska prica jos ima poklonike ali pre svega zbog ulagivanja siromasnim a ne zbog price o velikoj Srbiji...

SPS danas se zalaze za EU, poslusan su partner, tu i tamo stave Slobinu sliku ali ideoloski su totalno promenili dres... njihov ministar policije Ivica Dacic ce biti taj koji ce uhapsiti Mladica i tako zatvoriti krvavi krug zlocina...

Daleko od toga da je sjajna situacija, ima mnogo problema, ali ipak se postepeno ide napred...

aha, mislis svi su se malo upristojili i omeksali pricu jer nemaju vise oruzja i snage da zezaju koga stignu pa je to kao znak "demokratizacije"?

sto se mene tice izmedju tadica, kostunice i ostatka grupe nema nikakve razlike - izabrani naci predstavnici koji silje jedno te isto...to sto ti tu vidis neku razliku je problem tvoje percepcije...da ostatak svijeta misli da je tadic kao neka fola promjena, ne bi stopirali srbiju na svakom koraku...

stvarno, momak, nismo blesavi da vjerujemo u takvu retoriku

Johny · Post by **Johny** » 02/03/2009 15:34

Ako ti ne pravis razliku izmedju Tadica, Kostunice i Nikolica...onda imas ozbiljan problem sa shvatnjem politike...

Tadic uz sve mane kao sto su nekad pasivan pristup, popustljivost, neodlucnost vodi jednu umerenu politiku koja je jedino moguca u ovim uslovima... izvinio sa i Hrvatima i Bosnjacima za zlocine, ne negira Srebrenicu, bori se surovo sa radikalima i na svakim izborima ih dobija...

Vama je trn u oku zbog nacelne saradnje sa Dodikom ali tvrdim da je ta saradnja lazna, zna Tadic da od price o odvajanju RS nema nista, ali bi sukobom sa Dodikom doveo na vlast nacionaliste u Srbiji sto je mnogo veca steta od eventualne podrske Sarajevu, jer to bi samo bilo na recima dok u praksi bi malo toga promenilo jer bosanski Srbi ga u najvecem broju ne bi podrzali... Hapsenje Karadzica je fakat koji ga miljama udaljava i od Kostunice i od Nikolica...

Tadic je politicar koga uvazavaju u svetu, i Nemci i Rusi, cak je i gosn Mesic izjavio da mu je on prijatelj

(ni u tome mu ne verujem, ali to samo znaci da ne zeli da se svadja sa njime), EU mu je dogovorom o dolasku Fiata i potpisom sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju omogucila tesnu pobedu na izborima... fino balansira izmedju uticajnih centara, u jezivo teskim politickim uslovima opstaje i jaca svoju podrsku u narodu...

Istorija ce svakoj politici suditi, treba proci odredjeno vreme da objektivno sagledamo njegovu politiku... moj utisak je da je on posle Milosevica i Kostunice ogroman pozitivan pomak...

dallton · Post by **dallton** » 02/03/2009 17:54

Johny wrote:Ako ti ne pravis razliku izmedju Tadica, Kostunice i Nikolica...onda imas ozbiljan problem sa shvatnjem politike...

Tadic uz sve mane kao sto su nekad pasivan pristup, popustljivost, neodlucnost vodi jednu umerenu politiku koja je jedino moguca u ovim uslovima... izvinio sa i Hrvatima i Bosnjacima za zlocine, ne negira Srebrenicu, bori se surovo sa radikalima i na svakim izborima ih dobija...

Vama je trn u oku zbog nacelne saradnje sa Dodikom ali tvrdim da je ta saradnja lazna, zna Tadic da od price o odvajanju RS nema nista, ali bi sukobom sa Dodikom doveo na vlast nacionaliste u Srbiji sto je mnogo veca steta od eventualne podrske Sarajevu, jer to bi samo bilo na recima dok u praksi bi malo toga promenilo jer bosanski Srbi ga u najvecem broju ne bi podrzali... Hapsenje Karadzica je fakat koji ga miljama udaljava i od Kostunice i od Nikolica...

Tadic je politicar koga uvazavaju u svetu, i Nemci i Rusi, cak je i gosn Mesic izjavio da mu je on prijatelj (ni u tome mu ne verujem, ali to samo znaci da ne zeli da se svadja sa njime), EU mu je dogovorom o dolasku Fiata i potpisom sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju omogucila tesnu pobedu na izborima... fino balansira izmedju uticajnih centara, u jezivo teskim politickim uslovima opstaje i jaca svoju podrsku u narodu...

Istorija ce svakoj politici suditi, treba proci odredjeno vreme da objektivno sagledamo njegovu politiku... moj utisak je da je on posle Milosevica i Kostunice ogroman pozitivan pomak...

opet drzis bezvezne govore...izmedju tadica, kostunice i milosevica nema nikakve razlike u idejama (da mozda postavim sliku kostunice s kalasnjikovom?), jedina je razlika u sredstvima koja im stoje na raspolaganju - milosevic je imao vojsku i indiferentnost zapada na svojoj strani, druga dvojica to nemaju, a da imaju, iste bi stvari radili...kao sto ni djindjic nista nije bio drugaciji od milosevica (hajd mi sad reci da on "takticki saradjivao s karadzice" pa da se pocnem smijati) i sto se mene tice nimalo mi nije zao sto je ubijen, posto je on "takticki" saradjivao s karadzicem, mogu i ja "takticki" reci - jedan manje, idemo dalje...

a to za dodu, otcjepljenje, itd , mogu se samo nasmijati, svi mi u bosni znamo da se pc ne moze otcjepiti radi nepovezane geografije, getoiziranog stanovnistva i manjka populacije, i jer bi otcjepljenje momentalno dovelo do vojnog poraza pca (znas ono srpska vojska je najaca kad ratuje protiv civila, u ratu s naoruzanim glavni im je moto olimpijski "vazno je ucestvovati")... tako da s te strane nema razloga za brigu, tadic iskoristava dodu i pc kao cip za cjenkanje sa zapadom po staroj milosevicevoj premisi "srbija izvor stabilnosti, blablablablbla"... ali od tog cipa nema nista, to je cisti blef, i zapad to zna zato i moze sebi dozvoliti da drzi srbiju u izolaciji jos jedno 7-8 godina, sto ce rezultirati ili daljom radikalizacijom i razvojem fasizma ili otreznjenjem populacije, koje god da se desi zapadu to nista ne smeta...zapad takodje nista ne kosta ako srbija ostane i jos 30 godina u izolaciji, njima je bitno da je nato u bosni i na kosovu i da mogu sprijeciti sranje, a sta ce biti unutar srbije to njih blago ne interesuje ...slicno je i s kosovom - albanci su se patili 100 godina da dodju do ovoga, mogu jos 20 ako je nagrada svoja drzava, tako da zatezanje po pitanju kosova nece puno pomoci srbiji, jer se nikome ne zuri

Bosram · Post by **Bosram** » 02/03/2009 19:54

dallton wrote:
Johny wrote:Ako ti ne pravis razliku izmedju Tadica, Kostunice i Nikolica...onda imas ozbiljan problem sa shvatnjem politike...

Tadic uz sve mane kao sto su nekad pasivan pristup, popustljivost, neodlucnost vodi jednu umerenu politiku koja je jedino moguca u ovim uslovima... izvinio sa i Hrvatima i Bosnjacima za zlocine, ne negira Srebrenicu, bori se surovo sa radikalima i na svakim izborima ih dobija...

Vama je trn u oku zbog nacelne saradnje sa Dodikom ali tvrdim da je ta saradnja lazna, zna Tadic da od price o odvajanju RS nema nista, ali bi sukobom sa Dodikom doveo na vlast nacionaliste u Srbiji sto je mnogo veca steta od eventualne podrske Sarajevu, jer to bi samo bilo na recima dok u praksi bi malo toga promenilo jer bosanski Srbi ga u najvecem broju ne bi podrzali... Hapsenje Karadzica je fakat koji ga miljama udaljava i od Kostunice i od Nikolica...

Tadic je politicar koga uvazavaju u svetu, i Nemci i Rusi, cak je i gosn Mesic izjavio da mu je on prijatelj (ni u tome mu ne verujem, ali to samo znaci da ne zeli da se svadja sa njime), EU mu je dogovorom o dolasku Fiata i potpisom sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju omogucila tesnu pobedu na izborima... fino balansira izmedju uticajnih centara, u jezivo teskim politickim uslovima opstaje i jaca svoju podrsku u narodu...

Istorija ce svakoj politici suditi, treba proci odredjeno vreme da objektivno sagledamo njegovu politiku... moj utisak je da je on posle Milosevica i Kostunice ogroman pozitivan pomak...
opet drzis bezvezne govore...izmedju tadica, kostunice i milosevica nema nikakve razlike u idejama (da mozda postavim sliku kostunice s kalasnjikovom?), jedina je razlika u sredstvima koja im stoje na raspolaganju - milosevic je imao vojsku i indiferentnost zapada na svojoj strani, druga dvojica to nemaju, a da imaju, iste bi stvari radili...kao sto ni djindjic nista nije bio drugaciji od milosevica (hajd mi sad reci da on "takticki saradjivao s karadzice" pa da se pocnem smijati) i sto se mene tice nimalo mi nije zao sto je ubijen, posto je on "takticki" saradjivao s karadzicem, mogu i ja "takticki" reci - jedan manje, idemo dalje...

a to za dodu, otcjepljenje, itd , mogu se samo nasmijati, svi mi u bosni znamo da se pc ne moze otcjepiti radi nepovezane geografije, getoiziranog stanovnistva i manjka populacije, i jer bi otcjepljenje momentalno dovelo do vojnog poraza pca (znas ono srpska vojska je najaca kad ratuje protiv civila, u ratu s naoruzanim glavni im je moto olimpijski "vazno je ucestvovati")... tako da s te strane nema razloga za brigu, tadic iskoristava dodu i pc kao cip za cjenkanje sa zapadom po staroj milosevicevoj premisi "srbija izvor stabilnosti, blablablablbla"... ali od tog cipa nema nista, to je cisti blef, i zapad to zna zato i moze sebi dozvoliti da drzi srbiju u izolaciji jos jedno 7-8 godina, sto ce rezultirati ili daljom radikalizacijom i razvojem fasizma ili otreznjenjem populacije, koje god da se desi zapadu to nista ne smeta...zapad takodje nista ne kosta ako srbija ostane i jos 30 godina u izolaciji, njima je bitno da je nato u bosni i na kosovu i da mogu sprijeciti sranje, a sta ce biti unutar srbije to njih blago ne interesuje ...slicno je i s kosovom - albanci su se patili 100 godina da dodju do ovoga, mogu jos 20 ako je nagrada svoja drzava, tako da zatezanje po pitanju kosova nece puno pomoci srbiji, jer se nikome ne zuri

Daltone cestitam ,pun pogodak u sridu!

U Srbiji su sve veca previranaj a Tadic bi najradje sve to bolesno poslao negdej van iste da ih se samo rijesi, samo nema gdje a nemoc ga sve vise bija u glavu.Srbija ide u suocavanje naraslog SRBIZMA koji je sve ove godine gajila ratujuci protiv svih susjeda a istovremeno gubeci sve ratove .Posljednja Haska presuda politickog i vojnog vrha gubljenika Kosovske mitologije iz 1999 im je pokopala sve ionako lazne nade o povratku Kosova.

Petoglava nekadasnje Zlobina mocna azdaha od koje je ostala ranjena i bez krila dvoglva je sada , bolesna i ocajna stim da jedna glava krvari uveliko i odumire slijepo nasumice udara ali plamena nema .U toj bolesnoj Srbijim svijetlo ce se upaliti tek kada se suoci sa zlom Srbizma koje je sama posijala u svojoj zemlji dolaskom Zlobe Milosevica i Vadikala na vlast i rehabilitacijom cetnickog pokreta apsurda , sve drugo je samo posljedica te bolesne ideologije.

Tadic ima svog oca Ljubu u SANU kuhinji zla sa senilnim ocen nacije Cosicem izvornim ideologom SRBIZMA sto je ocekivati da ce ga nasavjetovati kako dalje da ide sa ozdravljenjem oboljele nacije.Tadic je namazani Milosevic uvijen u demoktarsku suplju propagandu Evropskih vrijednosti spasa sto se spasiti da u takvoj srbiji koja sve dublje otne u svom sopatvenom blatu.Srbizam ce unistiti sam sebe ako ne stvori zdravo jezgro uz pomoc MZ koja je u stvari najveci krivac njihove bolesti.

Sto se tice izliva Srbizma u Bosnu ono je ucinjeno 90 tih a vrhunac itsog je agresija i genocidnost iste kojaje dozivljela svoju pravu sliku stvaranjem Genocidne tvorevine Republike Srpske a kulminaciu u Srebrenici.Spasenje istog ili zamrzavanje od potpunog poraza Dejtonskim spasom BH Srba od sudbine koju su dozivljeli Hrvatski Srbi a sto je privremeno odgodjeno za sada. Ovisno o daljoj zloupotrebi i guranju BH Srba na secesiju koju im Beogradska kuhinja zla preko Micka Laktaenka zeli izdejstvovati taktizirajuci i mjerci odlucnost MZ i BH patriota o realnosti realizacije istog ovisi ce dalji tok i razvoj dogadzaja. BIH je spasena odbranom onda kada je njena opstojnost bila najkriticnija 1992- 1995 a sada je drugi vakat Nato trupe su u njoj BH je naoruzana a Amrika je nas saveznik i garant da se Srbija nece moci vise mijesati kao sto je Zlobo cino nekada, samo dalje guranje nosa u Bosansko dupe ce imati za polsjedicu val izmanipulisanih zavedenih BH gubitnika koje ce rasporedjivati po fiskulturnim salama i izbjeglickim centrima sirom uze Srbije.

Ovaj decko Jony sto nam pokusava prodati prefarbane slike Zlobine , Kostunjave i Tadiceve Srbije je ocito zeljan pomoci istoj u afirmaciji ljepse slike iz iste ,sto bi j ja bi licno volio da je u pravu ali nazalost on je u velikoj zabludi negacije istine koje se sam stidi.

Nadam se da ce se naci dovoljno pametnih pojedinaca da nadju salter i upale svijetlo u Srbiji u kojoj je tama ,ocaj,bijes i lutanje naroda vodjeni bolesnim ideolozima oca nacije Cosica koji zasigurno vodi svoj narod u propast sve dublje .

Sudbna Srba van Srbije je bila takva gdje je got Zlobo Milosevic usao sa tenkovima odatle su Srbi bjezali na traktorima.Pomozimo Srbiji i Srbima da progledaju i ozdrave prije nego se Balkan ponovo zapali .Ako se Balkan ponovo zapali nakon krvavom klanja koje predstoji bice krvave zemlje ,rijeka i jezera ali ce konacno nakon toga nastupit razdoblje mira i blagostanja za mnogo duzi period.

Bojim se da SRBIZAM nije porazen a morat ce biti jer je to jedino sto preostaje na kraju[/size].

Johny · Post by **Johny** » 02/03/2009 23:14

Kad pogledam sad vas dvojica sta pisete zao sto sam potrosio i minut na ovu raspravu...

Nedorasli ste jednoj normalnoj diskusiji, puni predrasuda i otrcanih fraza prepisanih iz prirucnika "kako najlakse mrzeti Srbe"

Toliko ste strana napisali na ovoj temi, nije da vas ne zanima, bas suprotno... ali pokretac toga nije istina, objektivan pristup, sagledavanje svih cinjenica i trazenje jednog racionalnog stava... vec cista mrznja i nasladjivanje svakim detaljem koji nije pohvalan...

Jel procitate vi nekad ono sto napisete, onako, kao da nije vas post... jel vidite reci koje koristite, sta moze neko sa strane da zakljuci kad to sve procita?! Ako imate cilj da budete ubedljivi u svom stavu onda morate izneti i negativne i pozitivne stvari u vezi neke teme, pa precizno odvagati sve to... Ni jednom recju nikad niste pohvalili neki dogadjaj iz Srbije, korigovali svoju napamet naucenu pricu da je sam djavo stigao na Moravu...

Ne kazem da je ono sto ja pisem jedina istina, u dosta stvari sam subjektivan, ali bar u svakom postu se trudim da iznosim sto vise proverljivih podataka i brojeva... ako o situaciji u Bosni diskutujem uvek sa zadrskom jer ne zivim tamo i spreman sam da promenim stav posle ubedljivih argumenata tako sam u vezi ove teme na domacem terenu, dosta vise stvari znam od vas dvojice jer sam sve to gledao svojim ocima, i nisam donosio zakljucke pod serviranim vestima iz raznih kuhinja i propagandnih knjiga...

Bosram, nemoj ti da pomazes nekome da progleda pretnjom da ce opet biti rata, obozavam te davaoce tudje krvi, pomozi sebi, izadji iz agonije da 10 miliona ljudi stavljas u svoju hejtersku matricu ne praveci bilo kakvu razliku izmedju ljudi koji su se igrom slucaja rodili na jednoj teritoriji...

Ostavljam vas da se tapsete po ramenu, da hrabrite jedan drugog..."jes vido kako im je lose"

Sitna je to radost, ali ako vam je jedina ne bih vam kvario srecu...

behavac · Post by **behavac** » 03/03/2009 00:23

Johny wrote:Kad pogledam sad vas dvojica sta pisete zao sto sam potrosio i minut na ovu raspravu...

Nedorasli ste jednoj normalnoj diskusiji, puni predrasuda i otrcanih fraza prepisanih iz prirucnika "kako najlakse mrzeti Srbe"

Toliko ste strana napisali na ovoj temi, nije da vas ne zanima, bas suprotno... ali pokretac toga nije istina, objektivan pristup, sagledavanje svih cinjenica i trazenje jednog racionalnog stava... vec cista mrznja i nasladjivanje svakim detaljem koji nije pohvalan...

Jel procitate vi nekad ono sto napisete, onako, kao da nije vas post... jel vidite reci koje koristite, sta moze neko sa strane da zakljuci kad to sve procita?! Ako imate cilj da budete ubedljivi u svom stavu onda morate izneti i negativne i pozitivne stvari u vezi neke teme, pa precizno odvagati sve to... Ni jednom recju nikad niste pohvalili neki dogadjaj iz Srbije, korigovali svoju napamet naucenu pricu da je sam djavo stigao na Moravu...

Ne kazem da je ono sto ja pisem jedina istina, u dosta stvari sam subjektivan, ali bar u svakom postu se trudim da iznosim sto vise proverljivih podataka i brojeva... ako o situaciji u Bosni diskutujem uvek sa zadrskom jer ne zivim tamo i spreman sam da promenim stav posle ubedljivih argumenata tako sam u vezi ove teme na domacem terenu, dosta vise stvari znam od vas dvojice jer sam sve to gledao svojim ocima, i nisam donosio zakljucke pod serviranim vestima iz raznih kuhinja i propagandnih knjiga...

Bosram, nemoj ti da pomazes nekome da progleda pretnjom da ce opet biti rata, obozavam te davaoce tudje krvi, pomozi sebi, izadji iz agonije da 10 miliona ljudi stavljas u svoju hejtersku matricu ne praveci bilo kakvu razliku izmedju ljudi koji su se igrom slucaja rodili na jednoj teritoriji...

Ostavljam vas da se tapsete po ramenu, da hrabrite jedan drugog..."jes vido kako im je lose" Sitna je to radost, ali ako vam je jedina ne bih vam kvario srecu...

Vec sam ti rekao da je dallton u onom klubu o velikosrpskim zavjeriocima, a ucenik Bosram je nadmasio i ucitelja, i oni ti onako iskreno zele Srbima sve najgore i da svi stanu pod onu sljivu...
Nema tu nikakvih argumenata a jos manje rasprave...sve se svodi na ponavljanje vec otrcanih fraza...
I onda se cude zasto mi iz Republike Srpske ne zelimo unitarnu, tj kako oni kazu gradjansku Bosnu.
Jer ako ce mi ovo biti sugradjani onda im kuca daleko od moje...srecom i nije blizu jer je moja u Republici Srpskoj...

dallton · Post by **dallton** » 03/03/2009 05:33

Johny wrote:Kad pogledam sad vas dvojica sta pisete zao sto sam potrosio i minut na ovu raspravu...

Nedorasli ste jednoj normalnoj diskusiji, puni predrasuda i otrcanih fraza prepisanih iz prirucnika "kako najlakse mrzeti Srbe"

Toliko ste strana napisali na ovoj temi, nije da vas ne zanima, bas suprotno... ali pokretac toga nije istina, objektivan pristup, sagledavanje svih cinjenica i trazenje jednog racionalnog stava... vec cista mrznja i nasladjivanje svakim detaljem koji nije pohvalan...

Jel procitate vi nekad ono sto napisete, onako, kao da nije vas post... jel vidite reci koje koristite, sta moze neko sa strane da zakljuci kad to sve procita?! Ako imate cilj da budete ubedljivi u svom stavu onda morate izneti i negativne i pozitivne stvari u vezi neke teme, pa precizno odvagati sve to... Ni jednom recju nikad niste pohvalili neki dogadjaj iz Srbije, korigovali svoju napamet naucenu pricu da je sam djavo stigao na Moravu...

Ne kazem da je ono sto ja pisem jedina istina, u dosta stvari sam subjektivan, ali bar u svakom postu se trudim da iznosim sto vise proverljivih podataka i brojeva... ako o situaciji u Bosni diskutujem uvek sa zadrskom jer ne zivim tamo i spreman sam da promenim stav posle ubedljivih argumenata tako sam u vezi ove teme na domacem terenu, dosta vise stvari znam od vas dvojice jer sam sve to gledao svojim ocima, i nisam donosio zakljucke pod serviranim vestima iz raznih kuhinja i propagandnih knjiga...

Bosram, nemoj ti da pomazes nekome da progleda pretnjom da ce opet biti rata, obozavam te davaoce tudje krvi, pomozi sebi, izadji iz agonije da 10 miliona ljudi stavljas u svoju hejtersku matricu ne praveci bilo kakvu razliku izmedju ljudi koji su se igrom slucaja rodili na jednoj teritoriji...

Ostavljam vas da se tapsete po ramenu, da hrabrite jedan drugog..."jes vido kako im je lose" Sitna je to radost, ali ako vam je jedina ne bih vam kvario srecu...

evo ti jos jedan odgovor (u stvari vise lista pitanja) i da ovu beskorisnu raspravu zavrsimo, ne da mi se vise da pisem:

sve sto ti je navedeno u ranijim postovima ti si onako lakonski sumirao pod navodnu "iracionalnu mrznju prema svemu sto je srpsko" zapakovanu sa otrcanom frazetinom tipa "nema samo jedna istina" u nedostatku boljih argumenata....evo ti odgovor na to : blago me u zivotu ne interesuje koliko u srbiji ima dobrih ljudi - sto se mene tice najvjerovatnije su svi dobri, ali mene interesuje ponasanje i posljedice a ne kakve su necije namjere i kakav je neko covjek, to su nebitne i subjektivne metafizicke kategorije ...i uzalud izvrces stvari po sistemu "ma eto vi se jadnici radujte sto je u srbiji lose kad nemate nista drugo" - ne interesuje me da li se u srbiji zivi dobro ili lose, boli me neka stvar, sto se mene tice moze med i mlijeko teci svaki dan ta zemlja i ljudi su za mene samo objekt koji stvara stetu i zlo tako ga i promatram

odgovori sam sebi (meni ne moras, ja odgovor znam meni nikakva izvinjenja ni od koga nisu potrebna) na pitanja a) ko je napravio srebrenicu b) ko je drzao sarajevo pod opsadom c) ko je otvarao konclogore d) ko je organizirao masovna silovanja i e) ko je za to sve glasao i ponovo bi glasao kad bi mu se pruzila prilika...kad skontas odgovor, ali kad stvarno skontas odgovor onda ce ti sve biti jasnije...dotada, lagano uz kafu cemo sacekati priliku da vratimo "republiku sprsku" i sve njene obozavaoce u pakao nistavila iz kojeg je nastala, da li za 6 mjeseci, godinu, 5, 10 nebitno ali ce se sve naplatiti...u medjuvremenu, behavac ti moze nesto reci o svojoj borbi protiv "unitarno gradjanske drzave," cim sebi objasni sta ti pojmovi znace

Shoba · Post by **Shoba** » 03/03/2009 07:22

Sanjači Dodikovog sna
Teofil Pančić
22.02.2009.

Federacija je za nas inostranstvo.

Milorad Dodik, predsednik Vlade Republike Srpske

Srbija je za nas inostranstvo.

Bojan Pajtić, predsednik Vlade AP Vojvodine

Šta povezuje ove dve veoma zanimljive, takoreći identične izjave? I jednu i drugu daju predsednici vlada subdržavnih entiteta, koji su samo deo suverenih, međunarodno priznatih država (Republike Bosne i Hercegovine odn. Republike Srbije). I jedna i druga izjava, međutim, suštinski to subdržavno stanje negiraju, poručujući da su njihovi entiteti de facto samostalni i nezavisni. Šta, međutim, suštinski razlikuje ove dve izjave? Pa, ne bi ih razlikovalo ništa bitno da nema jednog važnog detalja: samo jedna od njih je autentična. Dodik je, naime, stvarno rekao ono što gore piše (u intervjuu „Vremenu“ od 19. 2. 2009, a i u nekim ranijim prigodama), dok sam Pajtićevu izjavu naprosto izmislio: ništa makar i u nagoveštaju slično ovim rečima u stvarnosti ne postoji. Međutim, to što nešto ne postoji još uvek ne znači da ne proizvodi posledice u stvarnosti. Štaviše, što je nešto izmišljenije, to razornije deluje po živce i pribranost izvesne sorte naših „javnih mislilaca“.

Sa stanovišta ovdašnjih iznova ustalasalih „nacionalnih radenika“ po strankama, parapolitičkim organizacijama, crkvenim odajama, akademskim institucijama, medijima etc, ono što Bojan Pajtić nije izrekao zapravo je prava istina, ona koja stoji iza taktičke slatkorečivosti tvoraca i pisaca predloga Statuta Vojvodine: njihova prava namera – znaju to Patriote – zapravo je da Srbija za Vojvodinu postane „inostranstvo“. Koje pa sad inostranstvo? Pa, ono iz Dodikovog sna: Dodik drži da je Sarajevo Banjaluci inostranstvo, a kad je već tako, zašto onda i Pajtić – barem po neumitnoj birokratskoj logici uvećanja sopstvene moći, ako ništa drugo – ne bi (po)želeo da Beograd Novom Sadu bude inostranstvo? Doduše, ne postoji ama baš ni jedan suvisli dokaz u prilog tome da Bojan Pajtić, ili bilo ko drugi, izvečeri u tajnosti oprema granične prelaze kod Nove Pazove i Pančeva, ali nismo li već naučili da je sve „zapravo“ obrnuto od onoga što nam očinji vid i zdrav razum sufliraju? Zdrav razum je ionako precenjen, drže naše Patriote: evo, ni mi njime nismo baš raskošno obdareni, pa šta nam fali?!

Sve ovo ipak ne mora značiti da nam paralela Dodik-Pajtić ne može biti spoznajno korisna. Jedna od glavnih, reklo bi se i glavna sporna tačka famoznog Statuta, na koji se nadigla onolika parapatriotska dževa, jeste odrednica po kojoj Vojvodina može da sklapa međunarodne sporazume i utemeljuje svoja predstavništva u inostranstvu – pre svega u Briselu, pri Evropskoj uniji. Takvo nešto je, kažu naprasno uspaničeni kritičari Statuta, ekskluzivno svojstvo suverenih država; drugim rečima, tražeći za Vojvodinu takvo šta, „Pajtić“ (kao metafora) zapravo potiho ostvaruje svoj Pravi Cilj, onaj lukavo neizrečeni, po kome će „Srbija Vojvodini biti inostranstvo“. No, upravo u spomenutom intervjuu „Vremenu“, Milorad Dodik ovako komentariše činjenicu da je Republika Srpska – koja, podsećam, nije suverena država, mada Dodik ne krije da bi to voleo – otvorila predstavništvo u Briselu: „Mi smo predstavništvo u Briselu otvorili kao članica skupštine evropskih regija. To, naravno, nije ambasada jer mi nismo međunarodno priznata zemlja. Mi hoćemo da predstavimo interes RS za evropske integracije na način kako mi mislimo da to treba da se uradi. Dosadašnja praksa je pokazala da Sarajevo oblikuje takozvanu evropsku politiku za cijelu BiH“.

Šta, dakle, kaže Dodik? Predstavništvo u Briselu je legitimno, tako rade „evropske regije“, i u tome nema ničega čudnog. A zašto ga otvara? Zato što centar države ne može ili ne želi da predstavi sve interese RS pri EU, pa će RS to učiniti svojeručno. A šta kažu Pajtić & co. iz Novog Sada? To isto, skoro od reči do reči. Međutim, naša namnožena i razgalamljena patrioteska mu ne veruje. Oh, to onda znači da Dodiku veruju? Ne, naravno: oni dobro znaju da Dodik, kako bih vam rekao, taktički lažucka, jer ga ne zanimaju nikakve „evropske regije“ nego suverenost RS. Ali, zašto onda ne kritikuju Dodika, isto onako kao Pajtića? Zato što smatraju da je Dodikov cilj ispravan: Dodik je separatista, i to je u redu; Pajtić je – to po njima – takođe separatista, ali to nije u redu. Ali, zar ne postoji mogućnost da „Pajtić“ – ovaj ili bilo koji drugi na njegovom mestu – ipak nije „separatista“? E, u to već ne mogu da poveruju: pošto polaze od sebe i iz sebe, nezamislivo im je da bi neko drugi mogao ozbiljno misliti ono što sami ozbiljno ne misle.

Na ovom mestu u paramparčad se razbija jedna (ionako već dvadeset godina prisutna i isto toliko godina licemerna) kukumavka i stare i nove srpske parapolitičke misli o „razbijanju suverenih, međunarodno priznatih država“. Naime, nemaju oni načelno ama baš nikakav problem s tim: državu se ne sme ni stvarno (slučaj Kosovo) ni tobože (slučaj Vojvodina) „razbijati“ samo u slučaju kada se ta država zove Srbija; ako se država, međutim, zove na primer Bosna i Hercegovina, onda to „razbijanje“ ne samo da nije nešto loše, nego je čak vrlo preporučljivo, za diku i ponos. Uzgred, isto je (poželjnost njenog „razbijanja“; v. zaumni projekt „RSK“) tokom devedesetih vredelo i za Hrvatsku, ali je ona, tja, uspela nekako da se izmigolji. Što joj neće biti oprošteno, trajno ih je time ujela za srce.

U iz malog prsta isisanom „slučaju Vojvodina“ radi se, dakle, o jednoj projekciji. Poznajući sebe i svoje težnje, razgrajani „antistatutisti“ i na druge projektuju iste mehanizme rezonovanja i ponašanja. Zato na Vojvodinu gledaju kao na potencijalno „novu Republiku Srpsku“, koju treba zaustaviti dok je još mala, i koja je – za razliku od svog tobožnjeg uzora – nepoželjna jer „razbija“ državu koju se ne sme razbijati, za razliku od države BiH, čije razbijanje je pravo bogougodno delo. U stvarnosti, nikakve srodnosti između Vojvodine i RS nema, ne samo po pitanju „separatizma“, nego po samoj naravi tih entiteta: RS je novokomponovana, aistorijska, geografski aprirodna i bizarna tvorevina nastala na masivnom, organizovanom etničkom čišćenju monumentalnih razmera; „Vojvodina stara“ (što bi rekao Veljko Petrović) sušta je suprotnost tome: regija kojoj je „etnička nečistost“ i polivalentnost svake vrste jedan od stubova identiteta. Kao takva, ona je loš uzor, za razliku od Republike Srpske, kojoj je i episkop bački Irinej u jednom intervju nedavno ispevao odu, zbog njene, pazi sad, „jednorodnosti i jednokrvnosti“. A gde stoluje taj episkop? Na dvesta metara od Pajtićevog kabineta. A o čemu sanja, zajedno sa svojim civilnim saveznicima? Ne smem ni da zamislim. Mada nešto o tome govori i to što im toliko smeta to što u Statutu nema „konstitutivnog“, simbolički-statusno povlašćenog etnosa, i što su u njemu jezici i pisma ravnopravni.

Dešavanja u Srbiji

#3951 Re: Desavanja u Srbiji

#3952 Re: Desavanja u Srbiji

#3953 Re: Desavanja u Srbiji

#3954 Re: Desavanja u Srbiji

#3955 Re: Desavanja u Srbiji

#3956 Re: Desavanja u Srbiji

#3957 Re: Desavanja u Srbiji

#3958 Re: Desavanja u Srbiji

#3959 Re: Desavanja u Srbiji

#3960 Re: Desavanja u Srbiji

#3961 Re: Desavanja u Srbiji

#3962 Re: Desavanja u Srbiji

#3963 Re: Desavanja u Srbiji

#3964 Re: Desavanja u Srbiji

#3965 Re: Desavanja u Srbiji

#3966 Re: Desavanja u Srbiji

#3967 Re: Desavanja u Srbiji

#3968 Re: Desavanja u Srbiji

#3969 Re: Desavanja u Srbiji

#3970 Re: Desavanja u Srbiji

#3971 Re: Desavanja u Srbiji

#3972 Re: Desavanja u Srbiji

#3973 Re: Desavanja u Srbiji

#3974 Re: Desavanja u Srbiji

#3975 Re: Desavanja u Srbiji