vatreni__poljubac wrote: ↑04/01/2021 23:13
Mogy87 wrote: ↑04/01/2021 23:11
boy_zelenski wrote: ↑04/01/2021 23:09
Ovo je neistina, covjek govori s aspekta kvantne fizike, svoje eksperimente je potvrdio pred kamerama, postoji dokumentarac snimljen na tu temu. U tome vidi buducnost lijecenja, a ne nacin za reprodukciju objekata.
https://youtu.be/R8VyUsVOic0
Kaze i da se autizam lijeci antibioticima i antiparaziticima.
Podrzavas zlostavljanje djece s posebnim potrebama takodjer?
A ti ovim vjerujes?
"Slobodna Dalmacija - Afera Pfizer, deset godina korupcije hrvatskih doktora: uzimali su sve, od novca do plaćenih obilazaka gradova"
https://slobodnadalmacija.hr/vijesti/hr ... ova-176070
Skreces s teme, ali nema veze, odgovoricu ti. Ne vjerujem farmaceutima, ali vjerujem u proces.
Milos Babic je to fantasticno objasnio:
U priči o vakcinama, neprestano se pominje kako njih prave “farmaceutske korporacije” i da je “njihov jedini motiv zarada.” I to je tačno. Isto kao što poljuprivredniku na pijaci nije motiv da vas nahrani, već da proda ono što je uzgojio. Frizeru nije motiv da vi imate lepu frizuru, niti zubaru da vi imate zdrave zube: njima je motiv da zarade platu, što postižu tako što vas šišaju ili što vam popravljaju zube. Profit je sveprisutan motivator; i jednako je neizbežan koliko je opasan.
U idealnom slučaju, dobićete na pijaci zdravu hranu, od frizera dobru frizuru, od zubara dobru popravku zuba. A od farmaceutskih korporacija, dobar lek. No, na to se ne može računati. Svako ko ima profit, ima i motivaciju da taj profit poveća. I povremeno, neko će podleći tom iskušenju. Zbog toga, ne veruje se nikome na reč, već se proverava. Frizeri imaju sanitarne inspekcije, tehnolozi ispituju kvalitet hrane i prisustvo pesticida pre nego što produkt dođe u prodavnice, zubari imaju licensuru, a farmaceutske kompanije su pod uvodom velikih državnih institucija za javno zdravlje.
Zašto mislite da “Big Pharma” troši tolike milijarde dolara na studije i testove? Da ne moraju, one bi samo rekle da je sve to provereno, i udarile bi reklame. Ne bi uopšte skupljale tako mukotrpno podatke. Trenutno, devet od deset lekova koji uđu u razvoj propadnu; ne budu dovoljno dobri, ili imaju suviše nuzefekata. Nikada ne izađu na tržište, često nakon što su stotine miliona ili milijarde dolara potrošene na razvoj. Svakih par decenija, desi se da se neki lek provuče kroz razvoj, ali onda bude povučen nakon što je došao na tržište. Ovo u nekim slučajevima znači da desetine milijardi dolara “ispare” preko noći (npr. Vioxx, lek protiv atritisa, koji je povučen zato što izaziva srčane udare).
Sve se ovo događa zato što rad tih korporacija nadgledaju službe za javno zdravlje, kojima je ovo takođe direktan profitni interes. Državni sistemi za zdravstvo moraju da plate za te lekove, i pre nego što odvoje novac, moraju da odluče da li lek vredi para. Te odluke donose ljudi koji dobijaju platu upravo za preispitivanje i odbacivanje nedokazanih ili loših lekova. Ako neki lek “povećava profite” farmaceutskim kompanijama tako što ljude čini bolesnim, taj lek istovremeno “smanjuje profite” državi koja em gubi prihode od poreza kada ljudi ne mogu da rade, em mora da plati za lečenje.
