Srpski mediji veličaju Tadića
Objavljeno: Čet, 25. 12. 2008. 17:17
MOZAK NA DS ŽARU
Mozak na DS žaru
Novosti otkrivaju: Prelepa Jekaterinska gasna dvorana (levo) u drevnom Kremlju (desno)
PHOTO: EPA/DMITRY ASTAKHOV
Povodom potpisivanja sramnog IB sporazuma Srbije sa Rusijom, srpski mediji o ovom „epohalnom događaju“ (Medvedev) izveštavaju kao da su i oni deo gasnog ugovora: zadovoljno, srećno u različitim rasponima – od slavlja u sebi do histerične egzaltacije, tradicionalno patriotski, uglavnom prećutkujući sve ono što je bitno, a bitno je da je Srbija poklonila NIS Rusiji, da će Rusi moći nekažnjeno da nas truju i to o našem trošku, da nema nikakvih garancija za Južni tok i skladište gasa u Banatskom Dvoru, ukratko – ovaj ugovor je toliko ponižavajući da mu je nemoguće pronaći pandan u srpskoj istoriji. Idemo redom
Pišu: Tomislav Marković & Petar Luković & Branislav Jelić
„Politika“
Novi uređivački tim „Politike“ pronašao je srednju poziciju tradicionalnog nezameranja: danima su nas zvaničnim informacijama obaveštavali o značaju sporazuma za Srbiju, koristeći olaka obećanja Borisa Tadića i Vuka Jeremića da je reč o poslu stoleća; sem nekoliko izjava Mlađana Dinkića i zanimljivog teksta od srede, 24. decembra (kad se čak i ovakva „Politika“ zaprepastila nad detaljima ugovora), nije bilo posebnih autorskih tekstova koji bi objasnili sve katastrofalne razmere sporazuma.
NIS – najjeftinija srpska skraćenica
Energetski kurcšlus koji je zadesio već zatečenu Srbiju, pretvorio je polumrak u zift crnu tamu. Naravno, po odvratnom običaju, sve u vezi sa tim energetskim domunđavanjem bilo je obavijeno šinjelom misterije iz kojeg su izmileli „sporazum“, „zajednička predsednička izjava“, „memorandum o saradnji“. Jeftini papiri u luksuznom kožnom povezu, kao zamena za čvrst, precizan ugovor, obogaćen onim članovima koji tretiraju sankcije u slučaju kršenja ugovornih obaveza. Za istoriju, možda i nekog odgovornog državnog tužioca, ukoliko pre njega ne stupi na tron neki srpski Čavez, treba zabeležiti da su u toj raboti učestvovali i potpisom ostavili trag: Tadić Boris (51), Bajatović Dušan (42) i Škundrić Petar (62).
Što je za jednog plafon, za drugog je pod, pa je je tako ovaj skandalozni posao ruski predsednik Medvedev nazvao „epohalnim događajem“. I čovek je potpuno u pravu. Epohalna je glupost bila predati polovinu NIS-a za 400 miliona evra, sa budućim investicijama koje zavise od žilavosti mačkovog repa. Svaki nerežimski ekonomista će to potvrditi, ali problem i jeste u tome što je ovde reč o politici, o sumnjivoj političkoj podršci za davno izgubljenu stvar.
Zvanično, od danas Srbija više nije vlasnica nacionalne naftne kompanije, izgubila je pravo na eksploataciju domaćih izvora nafte i gasa, domaćih rafinerija i prometne mreže. Ali je zato dobila neizvesnu rutu gasovoda nepoznatog kapaciteta (10 milijardi kubika, 2 milijarde, 8 litara?) i podzemno skladište možda jednog dana ili pre.
Nakon što je u Moskvi sve završeno hepiendom po Ruse, „Politika“ je u svom izveštaju od četvrtka, između bezbojnih agencijskih rečenica, interpolirala zanimljiv pasus koji makar svedoči da su i Rusi bili svesni nemuštog srpskog otpora spram ovakvog sporazuma.
„Iako je ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić na sastanku sa novinarima izjavio da Srbija nikad nije sumnjala da su ruske garancije da će biti izgrađen 'Južni tok' čvrste, činjenica da je u Srbiji sve do poslednjeg trenutka bilo otpora potpisivanju sporazuma nije prošla nezapaženo na ruskoj strani, pa su, dok se čekalo da dva predsednika završe razgovor i pređu u salu za potpisivanje, neki ruski ministri pravili šale na tu temu – kad se pojavila devojka koja je unela pera i postavila na sto, jedan od njih je rekao: 'Stigla su pera, znači da će stvarno potpisati'”.
Čak je i izveštač „Politike“ primetio da su ruski ministri očekivali otpor srpske strane, pretpostavljajući da samo lud čovek može da potpiše ovakav samoubilački sporazum i da će biti neizvesno do kraja. Međutim, Tadić & Co. su u duhu Deklaracije o pomirenju pokazali da sa njima – baš kao nekad sa socijalistima – nema neizvesnosti.
U iznenadnom nastupu iskrenosti, Tadić je priznao da sveže potpisani sporazum nema blage veze sa ekonomijom, već da je u pitanju vraćanje duga za političku uslugu: „Predsednik Srbije zahvalio je ruskom rukovodstvu za podršku u političkoj sferi, posebno za principijelnu i doslednu podršku u vezi sa problemom Kosova“. Fer trampa: vi nama podršku za izgubljenu stvar, mi vama najvrednije što imamo!
„Večernje novosti“
Branko Vlahović, stalni dopisnik „Večernjih novosti“ na privremenom radu u Rusiji, tolstojevski nadahnut Gasnom Poljanom, ovako opisuje ljubavni susret dva predsednika:
„Srpski predsednik je pozvao ruskog predsednika da poseti Beograd i zahvalio se Rusiji na podršci 'u svim principijelnim pitanjima međunarodne politike, u kojima je, proteklih godina, učestvovala Srbija'.
– Za Srbiju je veoma važno da i dalje ima podršku Rusije po principijelnom pitanju zaštite celovitosti zemlje – rekao je Tadić.
Dvojica predsednika sastala su se u drevnom Kremlju u prelepoj Jekaterinskoj dvorani pred potpisivanje dokumenata. To je bio prvi susret Tadića sa Medvedevim otkako je on, početkom maja, stupio na dužnost šefa ruske države.“ (...)
„Tadić i Medvedev nastavili su potom, sa saradnicima, razgovore iza zatvorenih vrata, gde je razmatrano više drugih tema.
– Sa zadovoljstvom konstatujem da je broj susreta na visokom nivou sve veći i veći. Ovo je naš treći ili četvrti susret samo u toku ove godine. Sretaćemo se i u budućnosti i iza svakog takvog susreta stajaće konkretna dela. Siguran sam da možemo mnogo toga da postignemo na polju kulture, međunarodnih odnosa, ali i ekonomije, na čemu počiva ceo svet – poručio je predsednik Srbije posle susreta sa svojim ruskim kolegom.“
„Pravda“
Glasilo Tomislava Nikolća i njegove Srpske napredne stranke izveštaj o potpisivanju sporazuma prilagodilo je partijskim interesima: da podsetimo, Nikolić je jedan od najgorljivijih zagovornika svih oblika erotskih podavanja Rusima, pa je „Pravdino“ izvješće prepuno uzaludnog optimizma, hinjene veselosti i neskrivenog uzbuđenja. Nema ni govora o eventualno lošim stranama sporazuma; kad se sklapa posao sa Rusima, tu nema štetnih klauzula po Ruse. Jebeš Srbiju i njene interese!
-.-PHOTO: EPA/SERGEI CHIRIKOV-.-Ruka na pola puta: Trio Fantastiko
Ruka na pola puta: Trio Fantastiko
PHOTO: EPA/SERGEI CHIRIKOV
„Pravdi“ je posebno za oko zapala veleumna Tadićeva izjava, novinarski obrađena na sledeći način:
„Govoreći o gasnom sporazumu, predsednik Srbije rekao je da dokument koji je potpisao sa ruskim predsednikom, povezuje Srbiju i Rusiju u decenijama koje dolaze.
– Oni daju stabilnost i ekonomsku budućnost Srbiji i duboko povezuju Rusiju i Srbiju – kazao je Tadić. Dodao je da je Srbija 'otvoreno područje za ulaganje ruskih investitora'.
– Srbija je na pola puta između Evrope i Rusije. Mi želimo da Srbija postane član Evropske unije i ubeđeni smo da je to korisno i za Rusiju, a ne samo za građane Srbije – poručio je Tadić.“
Ovo geografsko otkriće (Srbija je na pola puta između Evrope i Rusije) Tadića stavlja na pola puta između Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, tamo gde mu je i mesto.
„Press“
Ko je čitao „Pravdu“, ne mora da čita „Press“. Sve je isto, Srbija je i dalje na pola puta između Evrope i Rusije, na dobrom putu ka Putinu, što je korisno ne samo za Srbiju i Rusiju već za Balkan, širi region, užu Srbiju, delove Evropske unije, daleke ali nama bliske kontinente koji podržavaju miroljubivu politiku Srbije prema ruskom gasu i čitav svet čiji je Srbija neotuđivi, integralni deo. U „Pressu“ nalazimo sveže osveštanu izjavu Dušana Bajatovića povodom dobrovoljnog odricanja Srbije od strateških energenata:
„Za obe strane je važna razvojna mogućnost da Srbija postane energetski lider na Balkanu i, ukoliko bi do kraja iskoristila prednosti ovog aranžmana, to bi značilo da Srbija ima potpuno nove ekonomske mogućnosti i bolju geostratešku poziciju.“
Majstor!
„Kurir“
Sasvim uveren da je sporazum toliko dobar po rusku stranu da tu nema šta da se piše, „Kurir“ je tek na šestoj strani pod bensedinski umirujućim naslovom „Garancije za posao veka“ objavio kratku i slatku vest o potpisivanju ugovora dva nasmejana predsednika. Budući da ovakav apokaliptični sporazum nije tabloidna tema, „Kurir“ je naslovnu stranu rezervisao za svekoliki srpski interes: tekst pod naslovom „Žena King Kong prebila muža“ otkriva da je gospođa visoka dva metra i teška 130 kilograma „slomila glavu nevenčanom suprugu Slobodanu“. U danu kada je Srbija zauvek ostala bez svojih energenata, očigledno je kako se medijska pažnja sa ruskog King Konga skreće na srpsku nesrećnicu. „Kurir“ u tipičnom King Kong izdanju!
„Blic“
Jedine dnevne novine koje su danima uporno i uglavnom usamljeno upozoravale i objašnjavale o strahotama srpsko-ruskog sporazuma, ostale su dosledne do kraja. I nakon potpisivanja epohalnog ugovora „Blic“ detaljno opisuje srpsku katastrofu; pod proročanskim naslovom „Rusiji NIS, Srbiji obećanje“, čitaoci „Blica“ mogu da čuju i mišljenje koje ne dolazi iz Tadićeve glave, na primer izjavu Dragana Kostića, konsultanta za poslovne rizike i krize: „Ostaje da vidimo šta se podrazumeva pod terminom 'političke garancije' koji je, kako navodi Kostić, prilična nepoznanica u biznisu“.
Lepo je videti da „Blic“ više nije DS podlistak kao što je bio u vreme formiranja „proevropske“ vlade, kad se činilo da „Blic“ uređuju Srđan Šaper i Sonja Liht. Ima nade!
B92
Informativni stub Demokratske stranke a posebice Borisa Tadića kroz duh Srđana Šapera dao je sve od sebe da preko B92 radija, B92 televizije i B92 web portala objasni, uveri, overi, zakune i zakuca patriotsku primisao kako je Sporazum sa Rusima – nenadjebivo fenomenalan, bar kao „Operacija trijumf“ ili makar „Veliki brat“. Profesionalni napor ovog DS preduzeća da se cenzuriše svaka (razume se, neosnovana) kritika sporazuma, da se u programe raznih radio i TV oblika pozivaju samo podržavaoci lika i dela ruskog NIS-a, da se čitava gasna priča prevede u novogodišnje zezanje – otišao je taman onoliko daleko koliko je potrebno da retke polupolitičke emisije poput „Poligrafa“ budu unapred brifovane po sistemu DS cenzure.
-.-PHOTO: http://www.b92.net-.-DS mozak u boji: Gasna Operacija B92
DS mozak u boji: Gasna Operacija B92
PHOTO:
http://www.b92.net
Kad je u sredu uveče kod Jugoslava Ćosića u „Poligrafu“ gostovao Čedomir Jovanović, predsednik LDP, voditelj Ćosić ponašao se kao da je u njega ušao gasni duh Dušana Bajatovića; skeptičan na svaku Jovanovićevu kritiku povodom srpsko-ruskog porazuma, oštar kao Šaperov žilet, Ćosić je izgledao kao da je ljubavnik Medvedeva; toliko odbrane naftnog sporazuma nije pokazao ni Petar Škundrić!
Ali, kako je čitava uređivačka politika B92 negde na tragovima ranog Pinka iz sredine devedesetih godina – kad je mnogo bitnije tko je tkoga mikrofonom onanisao u „Operaciji trijumf“ nego da se građani Srbije obaveste kako je Tadić ovu državu lišio strateških energenata – onda je sasvim jasno da je B92 pretvorio u DS92, kao mikrofon Državne Službe u kojoj svi poslušno rade ono što im se naredi. Sporazum je super, Rusi su cool, Tadić je genije, Jeremić je car, Medvedev je visok, Putin je miroljubiv, Srbija je zemlja boljeg života srećnih ljudi koji vene seku na „Operaciju trijumf“.
Uzgred, podatak da je B92 ove godine – kao i obično – pokupio sve novinarske nagrade, pa su tako ovenčani i državni službenici Jugoslav Ćosić i Danica Vučinić, dokazuje da se dobro dobrim vraća! Sve uz pretnju: ko ne voli Sporazum, neće gledati „Operaciju trijumf“ i specijalnu emisiju „Mozak“.
Mozak na DS žaru, razume se!
http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=20584
