Forum Klix.ba

Rumuni su bili na strani Entente u WWI.

Ne rece nam ko tu drugu kartu nacrta, i sto Grcku oboji u crveno.

Zato cetnici D Mihajlovica jesu antifasisticki koliko im logistika razorene zemlje dozvoljava. Takodje oni jesu antifasiticki koliko im SSSR ubacivanjem partizana dozvoljava. Nema tu velike filozofije.

Ovdje fali argument. Nebo je plavo i zato su cetnici DM antifasisti NIJE argument.

Madner previse si gorak za nekog ko bi trebao stalozeno da diskutuje. Vec ti je receno da nema potrebe za raspravom ako nemas sta izneti.

Za Rumune je tacno da behu na antante strani u ww1, ako te to hrani, siguran sam da znas kako su efikasni bili pa im ona saka Srba oslobodi ceo Banat ali kao sto rekoh valjda ti je lakse.

Za Grcku u crvenom vidi o gradjanskom ratu u Grckoj 1945 - 1949 pa ce ti biti jasno zasto je tako obojena na ovoj karti..
Opet i to je samo prica radi oponiranja, a koja ti je potreba ti valjda znas.

Kao sto rekoh vec nema razloga za nepotrebnim licnim sukobljavanjima.

Poganske karte sta sve izgide svijeta u ovoj crvenoj boji na kraju proslog stoljeca.
Ovaj drugi dio sto nije crven prodje dobro a ovi pogani u crvenom

Opet izbjegavas da odgovoris na konkretno pitanje. Za mapu iznad se vidi ko ju je napravio i kad. Za mapu ispod nema te informacije.

Crvena armija nije nikad usla u Grcku, a i veoma brzo su izasle iz Jugoslavije. Tacno je da je bio gradjanski rat, ali Grcka nije nikad bila crvena.
Dakle nije mi jasna karta i sta ona treba da predstavlja.

Ne moras odgovarat naravno, ja cu nastaviti da ukazujem na manjak argumentacije i logicke greske u argumentaciji. Tj, ukoliko nam ponudis istu, ovo dosad je samo licno iznosenje misljenja.

neće taj da odgovori na štošta osim da hvali Đenerala,a papak uzeo pare još u proljeće 41 u Beugradu,ali pred Nedićem.Apriilll u Beooograduuu,posreći se Čiči.

paaa....... onda svi se slažemo da čede nisu heroji narodne obrane protiv okupatora,
i da su aktivno i svojevoljno sudjelovali u okupaciji i zločinima.
napredujemo?? hmmmm
pa to se znalo i prije 65 godina.

Rehabilitovan Dragisa Vasic!!!
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=125508

felipe kajetano wrote:Rehabilitovan Dragisa Vasic!!!
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=125508

Kakvo iznenađenje...

Pera Trta wrote:

felipe kajetano wrote:Rehabilitovan Dragisa Vasic!!!
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=125508

Kakvo iznenađenje...

Pozitivno ili negativno Pa ako je Vasic bio nepravedno anatemisan od strane bivseg rezima sasvim je u redu da ga se rehabilituje..ne vidim nista sporno u tom cinu!Nekad treba biti lisen subjektivnosti spram nekih licnosti iz istorije..ako je to kod nas uopste moguce...

Ono što ja znam iz brojnih izvora jeste da je Vasić bio glavni zagovarač borbe protiv partizana i jedan od najljućih pobornika velikosrpskog karaktera četničkog pokreta. Impulsivna ličnost, sasvim drugačiji od introvertnog i intelektualnog Moljevića, koji je glavne ideje četničkog pokreta stavljao na papir (Vasić ga nije podnosio). Vasić je, po svim saznanjima, jako uticao na Mihailovićeve odluke, sve do faktičkog razlaza njih dvojice sredinom 1943.
S druge strane, po onome što takođe iz više izvora saznajem, Vasić je bio sasvim dobar književnik (u Kraljevini Jugoslaviji jedan od najpopularnijih).
Ovdje se sukobljava poznata dilema: da li djelo umjetnika može biti posmatrano odvojeno od njegovog političkog života (vidjeti i pod: Mile Budak).

Pa ne bi se bas slozio da je bio velikosrbin par excellence..jedan od razloga razlaza sa Drazom je bio sto se nije slagao sa promjenom imena Jugoslovenska vojska u otadzbini u Srpsku zbog jednog broja oficira koji nisu bili srpske nacionalnosti..kasnije je dospio na marginu i u tom pokretu...Inace kum Miroslava Krleze za one koji ne znaju!Mihailovic je imao bar sudjenje ako se ona farsa tako moze nazvati..Vasic ni to..zbog toga ako nista drugo zasluzuje rehabilitaciju jer nije postojao ni jedan elemenat pravicnog sudjenja gdje bi se eventualno moglo utvrditi njegovo djelo odnosno nedjelo...Djuro Pucar Stari u objedinjen u ulozi tuzioca,suda i porote..

felipe kajetano wrote:Pa ne bi se bas slozio da je bio velikosrbin par excellence..jedan od razloga razlaza sa Drazom je bio sto se nije slagao sa promjenom imena Jugoslovenska vojska u otadzbini u Srpsku zbog jednog broja oficira koji nisu bili srpske nacionalnosti..kasnije je dospio na marginu i u tom pokretu...Inace kum Miroslava Krleze za one koji ne znaju!Mihailovic je imao bar sudjenje ako se ona farsa tako moze nazvati..Vasic ni to..zbog toga ako nista drugo zasluzuje rehabilitaciju jer nije postojao ni jedan elemenat pravicnog sudjenja gdje bi se eventualno moglo utvrditi njegovo djelo odnosno nedjelo...Djuro Pucar Stari u objedinjen u ulozi tuzioca,suda i porote..

Za vezu Miroslava Krleže i Vasića znam. Krleža je o tome otvoreno govorio, a novinar Enes Čengić zabilježio u svojim poznatim dnevničkim zapisima "Sa Krležom iz dana u dan".
E sad, Vasićev kraj...zvanična verzija tokom 50 godina komunizma je bila da su ga ubile ustaše zajedno sa Đurišićem i ostalima. Odakle sada ove nove verzije (iz isključivo srpskih izvora) da su ga ubili partizani? Prvo, kako to da su ubili njega, a ne i Đurišića, Lalatovića, Ostojića i ostale (za koje ni novi ravnogorci ne spore da su ubijeni od strane ustaša)? Bojim se da je u pitanju još jedno moderno srpsko ocrnjivanje komunista i za ono što nisu učinili (da napomenem da se iz brojnih mojih postova može vidjeti da volim komuniste koliko i Henry Kissinger, da ne ispadne da ih branim).

Jedno pitanje za sve koji istinu znaju od pre 65 godina.

Sada, jer pre 65 godina nije ga niko javno ni postavljao i svi su znali sve sto treba da znaju.

Zasto je Cercil preko Petra II, 1944, posle Jalte, pozivao Dragoljuba Mihajlovica da se stavi pod komandu Broza ?

U smislu zasto da se Mihajlovicevi cetnici pridruze, a ne Nedic ? Ne Pavelic ?
Jer kao sto mi to znamo vec 65 godina - svi su oni isti...
Cemu ta protekcija za Mihajlovica ? Britanski velikosrbizam ili je to mladjani Petar II lagano prevesla vec polusenilnog Cercila ?

Prvo odgovori na pitanja pa onda postavljaj.

Ili se bar zapitaj kako se to uklapa u tvoje verziju price.

bokakotorska wrote:Jedno pitanje za sve koji istinu znaju od pre 65 godina.

Sada, jer pre 65 godina nije ga niko javno ni postavljao i svi su znali sve sto treba da znaju.

Zasto je Cercil preko Petra II, 1944, posle Jalte, pozivao Dragoljuba Mihajlovica da se stavi pod komandu Broza ?

U smislu zasto da se Mihajlovicevi cetnici pridruze, a ne Nedic ? Ne Pavelic ?
Jer kao sto mi to znamo vec 65 godina - svi su oni isti...
Cemu ta protekcija za Mihajlovica ? Britanski velikosrbizam ili je to mladjani Petar II lagano prevesla vec polusenilnog Cercila ?

----------------------------------------------
halo paprikezi na čelu sa poglavicom u Londonu su znali da su popušili da treba spremiti odstupnicu.U augustu 44g po sporazumu Tito -Subašić Draža je ražalovan,nije više Đeneral nego hajduk,a tačka sporazuma je bila da se prekomanduju,kao i da se poglavici zabrani povratak u zemlju do izbora.Nad ostalim čarapanima nije vlast ni nominalno imao Poglavica,nego Švabo,zato su i navalili na Blajburg.Zato non kakare mio amore,nije Čiča imao nikakav prilegovan položaj ,pogotovu ne radi svog "antifašizma",uostalom u istom proglasu je degradiran/ražalovan i četnici prozvani da se bore sa Titom,ali bez DM.

Vojvoda Đekić je bio jedan od vođa i inspiratora pokolja Bošnjaka u Goraždu u novembru i decembru 1941. i januaru 1942, zajedno sa majorima Jezdimirom Dangićem i Boškom Todorovićem.
Neka ostane samo ovdje zabilježeno. O četničkom pokretu možemo i trebamo diskutovati, ali ovakva glorifikacija, koja koristi izvore sa najpoznatijeg i najortodoksnijeg četničkog sajta ("Pogledi") mislim da ne treba biti bezuslovno prihvaćena na ovom forumu.

Miloslav Samardžić...poznati revizionista istorije i promotor četništva
Mogao sam to i očekivati, da je on ovako nešto napisao.

fašisti došli na vlast,pa dokazuju da su antifašisti.
hoće dokazati da su partizani bili fašisti,a oni se borili protiv fašizma?
nebuloze ne prosipati dalje od užica.

Ovi se kolaboracionisti, satro, antifasiti:), jos uvijek naDrazuju po ovom forumu?

Vidim i slike su poceli da lijepe... kao, nasmijani cetnici, raja se raduje, zikamu, spica...



Sad vidjeh i ovog zlocinca Djekica, sto ni sredinom prosloga vijeka nije evoluirao iz kmeta ka necemu drugom, pa se lijecio koljuci muslimanske civile po istocnoj Bosni, "sveteci se Turcima"... dok mu pijane Svabe zapisavaju haustore po Beogradu... forum nije moj, niti se pitam, naravno, ali ovo je postalo odurno.

P.S. Za Pecanca i ove njegove krmke tipa Djekica itd. je poznato da su bili kolaboracionisti, sto je cak potvrdjeno i od strane pojedinih prezivjelih cetnika (koji su se uhvatili noge iz Yuge, nakon sto su dobili po picci, naravno)...

ima li iko od branitelja lika i djela DM da objasni koliko je i koje pare primi u Beogradu od Nijemaca u prisustvu Nedića.

Evo jos par mitova koje su Amerikanci primjetili da su posebno vazni kod srba

Serbia had a plan to be a huge sprawling nation compromising of large chunks of Southern and Eastern Europe within its historically recognized borders of Karlobag, Karlovac, Virovitica, Ogulin, and Tokyo. As legend tells us, this scam reached back to many many millenniums BC when a Slavic-Klingon tribe settled in the area. Way in those days, tribesmen built Byzantium-style churches on the holy soil of Kosovo(and Metohija too), marking the onset of human civilization.

Historians still argue how did this tribe end up in the Balkans for centuries before klix Slavic migration, or just why would they build Byzantine-style churches more than 5 millenniums before klix Byzantium and Christianity. It's probably an internal joke between the tribesmen which modern historians don't really get. Only historical documents mentioning Serbs in this period were written by members of tribe themselves.
The Beginning

Earliest mention of the Serbs among ancient Greek historians is after the Battle of Phillipolis where army of Smurfs, 15 little man strong, took over Macedonia, ahem South Serbia. Papa Smurf ruled the country until he was called-up for trial in (the?) Haag (Hague).

Serbs' first contact with Roman Empire was in 31AD, when the invading Roman army was decimated by two sleeping toddlers. Chiefs of Serbian tribes, after a night of heavy drinking, decided that it would "be hot" to go invade Rome, which they promptly did. Multi-party constitutional democracy was instituted; much more liberal than the old Roman Republic, and Rome reached new Golden Age in a few short months. However, since they were defeated by a handful of drunken barbarians, Roman historians decided to ignore this period after the Serbs sobered up and went home to get breakfast, leaving emperor Tiberius free to restore old Imperial system.

Subsequent Serbian adventures mildly annoyed other people of that age in south Europe, and the mighty Hun force was immediately accepted as a saviour by those poor victims of Serb oppression and Serb lack of personal hygiene. Nowadays, this is widely regarded as a gross miscalculation.

Other Southern Slavs that began arriving in the 6th century were not impressed by their new neighbors, and often complained that they were too loud and smelly.
Worst conflict ever for Serbian people was one with Ottomans at Battle of Kosovo (or Serbia), in 1389. There, a great Ottoman army was crushed by Serbs, after the battle lasting 17 minutes. Serbs, as said, kicked their butts, but by a lowbrow backstabbing plan plotted by (probably?) the Vatican, Turks got into Serbia somehow and stayed there for a long 500 years to come. None of the modern history's "books" (Serbians refuse to write due to religious beliefs) don't tell anything about the Serbian magnificent victory, but who cares. Serbs celebrated as if they supremely won this battle.

Culture
At first, linking the terms "Culture" and "Serbia" together might seem like a special kind of moron, an oxymoron. Nevertheless, this section will be completed as soon as there is something to write about.

Baja mali Knindža (Tough Guy Little Ninja from Knin) on cover of his best selling album "Halt Turkish Pashas and Croatian Ustashas" so far. It is rumored that album was sold in more than 5 copies!

Bez ulazenja u za i protiv rehabilitacije, prenosim danasnji tekst lista Politika vezan za Dragisu Vasica.

Енигма Драгише Васића

Да ли ће судска рехабилитација прве политичке личности равногорског покрета подстаћи истраживаче да одговоре на питање о Васићевим везама са совјетском обавештајном службом

Дра­ги­ша Ва­сић Судска рехабилитација Драгише Васића, главног идеолога и прве политичке личности Равногорског покрета – Чиче бр. 2 – још једном је покренула питање историјске истине о том великом српском писцу, утицајном културном и националном раднику, адвокату и политичару.

Васић је рехабилитован 3. децембра на захтев његове кћерке Тање Васић-Јанићијевић јер је њен отац 24. марта 1945. проглашен за „издајника народа” одлуком Земаљске комисије Србије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача.

Први захтеви за Васићеву рехабилитацију изречени су пре више од 20 година, када су 1988. објављивана дела Слободана Јовановића и најављен излазак из штампе приповедака Драгише Васића. Упркос свему што се од онда догодило, историјска истина о Васићу као да је и даље заробљена, с једне стране идеолошким, а с друге стране правосудним стегама.

Рођен у Горњем Милановцу 2. септембра 1885. године, Васић је завршио Правни факултет у Београду, у балканским ратовима био је резервни пешадијски официр, учесник је Колубарске битке, повлачио се преко Албаније и био солунски борац, а после рата, као уверени републиканац, главни уредник често забрањиваног дневног листа „Прогрес”.

Као адвокат је бранио комунисте, уз остале и Спасоја Стејића, неуспешног атентатора на краља Александра Карађорђевића. Већ тада, 1922. године, Васић је постао блиски пријатељ Мирослава Крлеже, сарадник у његовом часопису „Књижевна република”, а 1927. посетио је СССР с Владиславом Рибникаром и вајаром Сретеном Стојановићем. Од краја 1928. је члан редакције новопокренутог левичарског часописа „Нова литература” браће Павла и Ота Бихаљија. Своју блискост с комунистима потврдио је и 1931. када је преко генерала Петра Живковића издејствовао пуштање из затвора Ђуке Цвијића, ранијег генералног секретара КП Југославије, за кога је власт већ донела одлуку да буде ликвидиран.

Оснивањем Српског културног клуба 1936. Васић је постао један од водећих припадника ове организације, а у рату кључна политичка личност и пуковник четничког покрета. Енигма о његовом животном крају није разрешена до данас. Према једној верзији, у мају 1945. ликвидирале су га усташе, према другој то су учинили партизани, а према трећој био је пребачен у СССР.

Када се Мирослав Крлежа 1961. враћао у Београд с прославе двадесетогодишњице Ужичке републике, у повратку је прошао кроз Горњи Милановац, да види родно место и кућу свог пријатеља Васића, за коју нико није могао да му каже где се она налази. Крлежа је потом посетио Добрицу Ћосића и сведочио о свом друговању с Васићем, наглашавајући да не разуме „шта се све догодило у Драгиши да би завршио у Српском културном клубу са... прононсираним националистима” и како је Васић „могао да оде у четнике”. Ћосић је Крлежи испричао да се овај разишао с Дражом почетком 1943. јер се супротставио Дражиној одлуци да у сарадњи с Италијанима и Немцима нападне партизане на Неретви. Осим тога, био је „разочаран четничким клањима партизанских и руских присталица, пљачком и силеџијством четничких команданата”, због чега је написао и шест писама Дражи, упозоравајући га на морални слом Равногорског покрета у Србији.

Крлежа је Васића често помињао у дневницима а 1974. је написао да су му „неки поуздани људи на основи низа аргумената рекли да је он био цијело вријеме руски човјек у Дражиној команди”.

Владимир Дедијер је питање питање „веза Драгише Васића са совјетским центром за обавештајну службу у Прагу” отворио још 1970. у књизи „Историја Југославије”, коауторском делу са Иваном Божићем, Симом Ћирковићем и Милорадом Екмеџићем.

Васић је то „радио из убеђења а не за новац”, а „специјализовао се за рад међу белогардејском емиграцијом у Београду”, наводи Дедијер, позивајући се и на неке чланове КПЈ „који су деловали као курири за совјетску обавештајну службу” и „носили Васићеве извештаје у Праг”.

„Када је 1940. Мустафа Голубић дошао у Југославију, где је преузео дужност шефа совјетске војне обавештајне службе, био је у уском контакту са Драгишом Васићем. Овај му је крио радио-станицу у Београду”, писао је Дедијер.

И код песника Владимира Зоговића наилазимо на тврђење „да се причало како је Драгиша Васић био руски агент код Драже”.

Ове тврдње до данас нису потврђене изворним архивским документима, чак ни код руских аутора у њиховим новијим историографским радовима, иако ти писци помињу приличан број познатих личности с ових простора као совјетске обавештајце.

Један од ових аутора је и Артјом Улунјан, аутор књиге „Геополитика Коминтерне на Балкану”, који тврди да је „већ у довољној мери показано да је и код Михаиловића било људи који су имали блиске односе са совјетским обавештајним апаратом” и наводи управо Драгишу Васића и Александра Мишића, сина војводе Мишића у тим улогама. Руски архиви очито и даље крију многе тајне.

Све у свему, судска рехабилитација Драгише Васића очигледно би требало да буде подстицај историјској науци да пружи одговоре на нека важна питања о сложеним разлозима који су га учинили Чичом бр. 2 и првом политичком личношћу Равногорског покрета.

Слободан Кљакић

bokakotorska wrote:Bez ulazenja u za i protiv rehabilitacije, prenosim danasnji tekst lista Politika vezan za Dragisu Vasica.

Енигма Драгише Васића

Да ли ће судска рехабилитација прве политичке личности равногорског покрета подстаћи истраживаче да одговоре на питање о Васићевим везама са совјетском обавештајном службом

Дра­ги­ша Ва­сић Судска рехабилитација Драгише Васића, главног идеолога и прве политичке личности Равногорског покрета – Чиче бр. 2 – још једном је покренула питање историјске истине о том великом српском писцу, утицајном културном и националном раднику, адвокату и политичару.

Васић је рехабилитован 3. децембра на захтев његове кћерке Тање Васић-Јанићијевић јер је њен отац 24. марта 1945. проглашен за „издајника народа” одлуком Земаљске комисије Србије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача.

Први захтеви за Васићеву рехабилитацију изречени су пре више од 20 година, када су 1988. објављивана дела Слободана Јовановића и најављен излазак из штампе приповедака Драгише Васића. Упркос свему што се од онда догодило, историјска истина о Васићу као да је и даље заробљена, с једне стране идеолошким, а с друге стране правосудним стегама.

Рођен у Горњем Милановцу 2. септембра 1885. године, Васић је завршио Правни факултет у Београду, у балканским ратовима био је резервни пешадијски официр, учесник је Колубарске битке, повлачио се преко Албаније и био солунски борац, а после рата, као уверени републиканац, главни уредник често забрањиваног дневног листа „Прогрес”.

Као адвокат је бранио комунисте, уз остале и Спасоја Стејића, неуспешног атентатора на краља Александра Карађорђевића. Већ тада, 1922. године, Васић је постао блиски пријатељ Мирослава Крлеже, сарадник у његовом часопису „Књижевна република”, а 1927. посетио је СССР с Владиславом Рибникаром и вајаром Сретеном Стојановићем. Од краја 1928. је члан редакције новопокренутог левичарског часописа „Нова литература” браће Павла и Ота Бихаљија. Своју блискост с комунистима потврдио је и 1931. када је преко генерала Петра Живковића издејствовао пуштање из затвора Ђуке Цвијића, ранијег генералног секретара КП Југославије, за кога је власт већ донела одлуку да буде ликвидиран.

Оснивањем Српског културног клуба 1936. Васић је постао један од водећих припадника ове организације, а у рату кључна политичка личност и пуковник четничког покрета. Енигма о његовом животном крају није разрешена до данас. Према једној верзији, у мају 1945. ликвидирале су га усташе, према другој то су учинили партизани, а према трећој био је пребачен у СССР.

Када се Мирослав Крлежа 1961. враћао у Београд с прославе двадесетогодишњице Ужичке републике, у повратку је прошао кроз Горњи Милановац, да види родно место и кућу свог пријатеља Васића, за коју нико није могао да му каже где се она налази. Крлежа је потом посетио Добрицу Ћосића и сведочио о свом друговању с Васићем, наглашавајући да не разуме „шта се све догодило у Драгиши да би завршио у Српском културном клубу са... прононсираним националистима” и како је Васић „могао да оде у четнике”. Ћосић је Крлежи испричао да се овај разишао с Дражом почетком 1943. јер се супротставио Дражиној одлуци да у сарадњи с Италијанима и Немцима нападне партизане на Неретви. Осим тога, био је „разочаран четничким клањима партизанских и руских присталица, пљачком и силеџијством четничких команданата”, због чега је написао и шест писама Дражи, упозоравајући га на морални слом Равногорског покрета у Србији.

Крлежа је Васића често помињао у дневницима а 1974. је написао да су му „неки поуздани људи на основи низа аргумената рекли да је он био цијело вријеме руски човјек у Дражиној команди”.

Владимир Дедијер је питање питање „веза Драгише Васића са совјетским центром за обавештајну службу у Прагу” отворио још 1970. у књизи „Историја Југославије”, коауторском делу са Иваном Божићем, Симом Ћирковићем и Милорадом Екмеџићем.

Васић је то „радио из убеђења а не за новац”, а „специјализовао се за рад међу белогардејском емиграцијом у Београду”, наводи Дедијер, позивајући се и на неке чланове КПЈ „који су деловали као курири за совјетску обавештајну службу” и „носили Васићеве извештаје у Праг”.

„Када је 1940. Мустафа Голубић дошао у Југославију, где је преузео дужност шефа совјетске војне обавештајне службе, био је у уском контакту са Драгишом Васићем. Овај му је крио радио-станицу у Београду”, писао је Дедијер.

И код песника Владимира Зоговића наилазимо на тврђење „да се причало како је Драгиша Васић био руски агент код Драже”.

Ове тврдње до данас нису потврђене изворним архивским документима, чак ни код руских аутора у њиховим новијим историографским радовима, иако ти писци помињу приличан број познатих личности с ових простора као совјетске обавештајце.

Један од ових аутора је и Артјом Улунјан, аутор књиге „Геополитика Коминтерне на Балкану”, који тврди да је „већ у довољној мери показано да је и код Михаиловића било људи који су имали блиске односе са совјетским обавештајним апаратом” и наводи управо Драгишу Васића и Александра Мишића, сина војводе Мишића у тим улогама. Руски архиви очито и даље крију многе тајне.

Све у свему, судска рехабилитација Драгише Васића очигледно би требало да буде подстицај историјској науци да пружи одговоре на нека важна питања о сложеним разлозима који су га учинили Чичом бр. 2 и првом политичком личношћу Равногорског покрета.

Слободан Кљакић

Mislim da si ovim rekao sve što je bitno za ovu temu.

@bnokakotorska
pare,čovječe,koje pare je Čiča 1 primio od Švaba u beogradu u prisustvu Nedića?

Baš si uporan.