Forum Klix.ba

nixon69 wrote:

Toto wrote:da mi je jednog takvog da posumim one povrsinske kopove oko Tuzle

Sa indijskom konopljom?

Prije par dana sam negdje procitao da Rusi odmah salju Srbiji 6 MIG-29 sa najmodernijom opremom,kao odgovor na one helikoptere za Hrvatsku.
Neko cuo nesto o tome,ili sam naletio na neku laz?
U stvari nebi me ni cudilo jer stalno im salju nesto.

nesto bi ja i bagrema posadio za pcela

jesu li to oni MIG 29 sto im ne treba akulumator vec kresu na solarnu energiju cim sunce iaadje

Ma veze nemam,samo znam da sam negdje bio procitao naslov a ostatak nisam,tako da ne znam nista o detaljima.
Kad me to zanima k`o lanjski snijeg.
Vidjeh temu pa reko mozda je neko nesto cuo o tome,ili procitao,pa zna vise.
I ako su dobili,vjerovatno su platili za to,jer boli Ruse neka stvar za seljackim igrama bez granica.

Toto wrote:

Connaisseur Karlin wrote: Koji ste dio radili za airbus?

nabrojo sam svasta negdje u prethodnim postovima pa da ne dusimo raju ...
ali su verikalno kormilo pravca od kompozita za A340 i oplate trupa od alumija za isti avion ono za obraza i reference ..
znas i sam da su aerodinaicke povrsine klase 1 vrhunac kvalitete i tehnologije na letjelici..
to ne radi svako
posebno je tesko ovladati sistemom kontrole kvaliteta ..

stvarno jeste tuzno kad se vidi sta smo nekad radili a na sta smo danas spali

i dans bi se u Mostaru mogla okupit ekipa iz Helikopterskog koja bi ove helice -sto ovdje prikazujete- poderala do dorucka jer se demontirat i montirat moze i bez tehickih cteza i tehnoloske dokumentacije ..samo knjiga opisa i odrzavanja sto marinci drze na nosacima..

a uz odgovarajucu dokumentaciju za pola godine bi mogli bit spremni da ih remontujemo ..
ogroman prostor u halama i magacinima u Mostaru zjapi prazan a za remont ne treba puno .. samo klasicni alat, nesto specijalnog alata, nesto dizalica i znanje ..
aerodrom, heliodrom i zeljenica pored fabrike
vratilo bi se dosta raje i iz svijeta koja je dans po Boeinzima, canaderima, Airbusu, Izraelu, engleskoj
mnogi smo pri kraju karijera... odlicno za zaradit penzije i osposobit mladju ekipu da preuzme poso

mogo bi NATO imat nabolju remontu bazu za helikoptere na balkanu a zajednica mnogo radnih mejsta u njapropulzivnijoj industriji..

toto vi ste radili za kanadjane neke djelove za dash seriju, kabinska i teretna vrata?
ja sam cuo ovdje od jednog naseg inzinjera koji drma u bombardijeru ( de haviland fabrici u Torontu) da je Bombardier planirao da prebaci ne proizvodnju canadair-a nego cijelu liniju proizvodje dash aviona, navodno su jigs bili spremni za transport za Mostar kad se zakuhalo

Prica sa zadnje stranice iz oerspektive danasnje drzave zvuci kao naucna fantastika...

sve vise se sire glasine da putko salje braci 6 MIGova i BUK PVO sistem.

mislim da bi prvi u bosnji trebao djelovati preventivno i izaci u javnost sa pojasnjenjem kako se zarobljavaju avioni.

Kupon za burek i ajran, uz tapsanje po ledjima je nas PVO. Bilo je i gore, nije bilo ajrana.

madner wrote:

Alfons Kauders wrote:

madner wrote:Pa uglavnom zato sto je svaki rat potvrdio da ima 100 boljih ulaganja od helikoptera.

Bar jurisnih, transportni imaju nekog smisla.

Jurisni bi mozda bili super da se ocekuju neke ogromne tenkovske bitke, ali takvih nije bilo vec 25 godina nigdje na planeti, a vjerovatnoca da se igdje ponove je sve manja i manja.

A sad je uostalom sve multi-kulti i multifunkcionalno, pa se i ne mora ici na cistokrvni jurisni helikopter da bi se dobilo nesto za izvidnjanje ili napad na oklop i artiljeriju... I na transportne se moze ugraditi dosta zanimljivih igracaka za te namjene.

Drugim rijecima, uzeti 10-15 Blackhawka ili slicnih Eurocoptera koji bi mogli raditi sve sto nam treba: izvidjanje po losem vremenu, SAR, prevoz ljudstva na repetitore, borba protiv pozara itd.

Cak bi i onaj Mi171 koji su dobili Hrvati za klirinski dug SSSR-a bio zanimljiva opcija da nije frke s Rusijom i upitne NATO kompatibilnosti, jer ono je fakat nenadjebiv dizajn, ko Golf 2

Mil 17 je neki optimum, mogu se dobiti 3 za cijenu jednog Blackhawka a prevozis 30 umjesto 13 ljudi.

Radi sa slabijom servisnom podrskom, leti dovoljno visoko i rijetko pada onako

Stoji, i meni je najdrazi radi mase stvari, ali sumnjam da ce se ici na Ruse. Steta, jer ih koriste i Hrvatska i Srbija, i masa drzava u okruzenju.

Ako vec nisu za vojsku, to ne znaci da ne bi mogli prebaciti postojece Mi-17 ili uzeti nove za ne-vojne potrebe - npr. da su formalno u sastavu Civilne Zastite i da se koriste za opskrbu u slucaju prirodnih nepogoda, i za borbu protiv pozara.

madner wrote:Kupon za burek i ajran, uz tapsanje po ledjima je nas PVO. Bilo je i gore, nije bilo ajrana.

zarobiti, kolega zarobiti! laHko ga je srusit. udaris mu ajran na sofer sajbLu i burek u motor i on pada.

exliberal-ex wrote:

Toto wrote:

Connaisseur Karlin wrote: Koji ste dio radili za airbus?

nabrojo sam svasta negdje u prethodnim postovima pa da ne dusimo raju ...
ali su verikalno kormilo pravca od kompozita za A340 i oplate trupa od alumija za isti avion ono za obraza i reference ..
znas i sam da su aerodinaicke povrsine klase 1 vrhunac kvalitete i tehnologije na letjelici..
to ne radi svako
posebno je tesko ovladati sistemom kontrole kvaliteta ..

stvarno jeste tuzno kad se vidi sta smo nekad radili a na sta smo danas spali

i dans bi se u Mostaru mogla okupit ekipa iz Helikopterskog koja bi ove helice -sto ovdje prikazujete- poderala do dorucka jer se demontirat i montirat moze i bez tehickih cteza i tehnoloske dokumentacije ..samo knjiga opisa i odrzavanja sto marinci drze na nosacima..

a uz odgovarajucu dokumentaciju za pola godine bi mogli bit spremni da ih remontujemo ..
ogroman prostor u halama i magacinima u Mostaru zjapi prazan a za remont ne treba puno .. samo klasicni alat, nesto specijalnog alata, nesto dizalica i znanje ..
aerodrom, heliodrom i zeljenica pored fabrike
vratilo bi se dosta raje i iz svijeta koja je dans po Boeinzima, canaderima, Airbusu, Izraelu, engleskoj
mnogi smo pri kraju karijera... odlicno za zaradit penzije i osposobit mladju ekipu da preuzme poso

mogo bi NATO imat nabolju remontu bazu za helikoptere na balkanu a zajednica mnogo radnih mejsta u njapropulzivnijoj industriji..

toto vi ste radili za kanadjane neke djelove za dash seriju, kabinska i teretna vrata?
ja sam cuo ovdje od jednog naseg inzinjera koji drma u bombardijeru ( de haviland fabrici u Torontu) da je Bombardier planirao da prebaci ne proizvodnju canadair-a nego cijelu liniju proizvodje dash aviona, navodno su jigs bili spremni za transport za Mostar kad se zakuhalo

Soko je bila velika fabrika za nase uvjete. Bili smo podjeljeni po tehnoloskim specijalnostima. Ako na nekom projektu nije bilo moje specijalnosti nisam ucestvovao. To je jedan projekt na kojem nista nisam radio u toj fazi. Tako da vise detalja od onoga sto sam naveio nisam ni znao. Znao sam po pricama kolega o obimnosti posla itc. Bilo je najava da dolaze nove ponude i da ce biti i moja specijalnost ukljucena.
Hvala na postu. Drago mi je da si ovo napisao, da se ima potvrda da no sto navodim nije mitomanija.

Toto wrote:

exliberal-ex wrote:
toto vi ste radili za kanadjane neke djelove za dash seriju, kabinska i teretna vrata?
ja sam cuo ovdje od jednog naseg inzinjera koji drma u bombardijeru ( de haviland fabrici u Torontu) da je Bombardier planirao da prebaci ne proizvodnju canadair-a nego cijelu liniju proizvodje dash aviona, navodno su jigs bili spremni za transport za Mostar kad se zakuhalo

Soko je bila velika fabrika za nase uvjete. Bili smo podjeljeni po tehnoloskim specijalnostima. Ako na nekom projektu nije bilo moje specijalnosti nisam ucestvovao. To je jedan projekt na kojem nista nisam radio u toj fazi. Tako da vise detalja od onoga sto sam naveio nisam ni znao. Znao sam po pricama kolega o obimnosti posla itc. Bilo je najava da dolaze nove ponude i da ce biti i moja specijalnost ukljucena.
Hvala na postu. Drago mi je da si ovo napisao, da se ima potvrda da no sto navodim nije mitomanija.

Ma pusti sto sad djeca nevjeruju
znam jos par ljudi iz zarkova koji su pricali o istrazivanjima sto su oni radil. isto tako remonti aviona sto vojnih sto civilnih
rajlovac je bio jedna od rijetkih servisnih centara koji su imali licencu RR za servisiranje njihovih motora

Toto, Orao je imao previse nesreca!?

Pa sa RR su radili YU i sa Rumunima, zasto se narod cudi tome? Pravljenje ugovora jeste pod kontrolom drzava,to je ocekivajuce.

Connaisseur Karlin wrote:Toto, Orao je imao previse nesreca!?

Pa sa RR su radili YU i sa Rumunima, zasto se narod cudi tome? Pravljenje ugovora jeste pod kontrolom drzava,to je ocekivajuce.

Ne poznajem eksploatacione statistike "Orla", ni sta je previse ili premalo sto se tice nereca i udesa. Bio sam par puta u tehnickim komisijama, koje su istrazivale, kvarove, udese ali sam pratio samo apekte koji se ticu moje nadleznosti. Problematika je toliko slozena a ja nemam ambiciju da budem sveznalica, vec da budem dobar u sovom domenu.
Generalno Orao nije bio uspjesan projekat sa stanovista konstrukcije i eskploatacije. Nama u tehnologiji i proizvodnji je znacio veliki tehnoloski napredak, jer smo kroz projekat Orla osvajali veliki spektar novih vazduhoplovnih tehnologija. Koliko je taj razvoj znacio za fabriku i zajednicu vidjeli smo kad smo silom prilika morali na strano trziste. Ne bi bIlo kooperacija sa AIRBUSom Boeingom, Bombardiierom, Aerospatialom, Dornijerom, MBB, Tupoljevom. Da nismo bili na tom tehnoloskom nivoua to smo postigli kroz "Orao".


Mi nismo bili samo prosta fabrika, mi smo bili sistem. Sve sto smo osvajali u fabrici prenosili smo u zajednicu. Na masinskom fakultetu je bio vazduhoplovni odsjek. Tehnicki skolski centar u Mostaru je obrazovao vazduhopovne tehnicare, avio-mehanicare, avio- elektricare. avio-limare.
Orao jeste bio borbeno sredstvo ali mu se nisu "vagale" samo borbene i tehicke performanse

Toto wrote:

Connaisseur Karlin wrote:Toto, Orao je imao previse nesreca!?

Pa sa RR su radili YU i sa Rumunima, zasto se narod cudi tome? Pravljenje ugovora jeste pod kontrolom drzava,to je ocekivajuce.

Ne poznajem eksploatacione statistike "Orla", ni sta je previse ili premalo sto se tice nereca i udesa. Bio sam par puta u tehnickim komisijama, koje su istrazivale, kvarove, udese ali sam pratio samo apekte koji se ticu moje nadleznosti. Problematika je toliko slozena a ja nemam ambiciju da budem sveznalica, vec da budem dobar u sovom domenu.
Generalno Orao nije bio uspjesan projekat sa stanovista konstrukcije i eskploatacije. Nama u tehnologiji i proizvodnji je znacio veliki tehnoloski napredak, jer smo kroz projekat Orla osvajali veliki spektar novih vazduhoplovnih tehnologija. Koliko je taj razvoj znacio za fabriku i zajednicu vidjeli smo kad smo silom prilika morali na strano trziste. Ne bi bIlo kooperacija sa AIRBUSom Boeingom, Bombardiierom, Aerospatialom, Dornijerom, MBB, Tupoljevom. Da nismo bili na tom tehnoloskom nivoua to smo postigli kroz "Orao".


Mi nismo bili samo prosta fabrika, mi smo bili sistem. Sve sto smo osvajali u fabrici prenosili smo u zajednicu. Na masinskom fakultetu je bio vazduhoplovni odsjek. Tehnicki skolski centar u Mostaru je obrazovao vazduhopovne tehnicare, avio-mehanicare, avio- elektricare. avio-limare.
Orao jeste bio borbeno sredstvo ali mu se nisu "vagale" samo borbene i tehicke performanse

Toto,hvala na detaljnom odogovoru,ipak sam dobro zakljucila da se na Orao bacio bespotreban novac. Razumijem,postojale su ambicije,ali se u Jugi cesto puta tezilo ka pretjerivanju bez objektivnih ciljeva.

Connaisseur Karlin wrote:

Toto wrote:

Connaisseur Karlin wrote:Toto, Orao je imao previse nesreca!?

Pa sa RR su radili YU i sa Rumunima, zasto se narod cudi tome? Pravljenje ugovora jeste pod kontrolom drzava,to je ocekivajuce.

Ne poznajem eksploatacione statistike "Orla", ni sta je previse ili premalo sto se tice nereca i udesa. Bio sam par puta u tehnickim komisijama, koje su istrazivale, kvarove, udese ali sam pratio samo apekte koji se ticu moje nadleznosti. Problematika je toliko slozena a ja nemam ambiciju da budem sveznalica, vec da budem dobar u sovom domenu.
Generalno Orao nije bio uspjesan projekat sa stanovista konstrukcije i eskploatacije. Nama u tehnologiji i proizvodnji je znacio veliki tehnoloski napredak, jer smo kroz projekat Orla osvajali veliki spektar novih vazduhoplovnih tehnologija. Koliko je taj razvoj znacio za fabriku i zajednicu vidjeli smo kad smo silom prilika morali na strano trziste. Ne bi bIlo kooperacija sa AIRBUSom Boeingom, Bombardiierom, Aerospatialom, Dornijerom, MBB, Tupoljevom. Da nismo bili na tom tehnoloskom nivoua to smo postigli kroz "Orao".


Mi nismo bili samo prosta fabrika, mi smo bili sistem. Sve sto smo osvajali u fabrici prenosili smo u zajednicu. Na masinskom fakultetu je bio vazduhoplovni odsjek. Tehnicki skolski centar u Mostaru je obrazovao vazduhopovne tehnicare, avio-mehanicare, avio- elektricare. avio-limare.
Orao jeste bio borbeno sredstvo ali mu se nisu "vagale" samo borbene i tehicke performanse

Toto,hvala na detaljnom odogovoru,ipak sam dobro zakljucila da se na Orao bacio bespotreban novac. Razumijem,postojale su ambicije,ali se u Jugi cesto puta tezilo ka pretjerivanju bez objektivnih ciljeva.

Yuga je bila ozbiljna zemlja i sa ozbiljnom vizijom razvoja shodno doktrini odbrane...Orao u "svoje vrijeme" kao avion jurisni/izvidjac (tehnologija sa pocetka sedamdesetih) nije nipocemu odstupao za avionima svog doba i bio bi i bolji da recimo englezi nisu htjeli dati jaci motor (sa DS komorom), pa su nasi i rumunski inzenjeri kasnije napravili komoru za dodatno sagorjevanje kako bi mu unaprijedili letne karakteristike (jer je od pocetka bio pretezak) desetak godina kasnije...priblizno kao JAGUAR odakle jo dobio stajni trap i nisanske sprave...uglavnom nebih se slozio da je Orao (kao niti jedan avion projektovan u YU) bacanje para, na tim stvarima se uci i pravi tehnoloski skok cjelokupne privrede...posebno Super galeb koji je bio na samom vrhu skolskih aviona.

General War wrote:

Connaisseur Karlin wrote:
Toto,hvala na detaljnom odogovoru,ipak sam dobro zakljucila da se na Orao bacio bespotreban novac. Razumijem,postojale su ambicije,ali se u Jugi cesto puta tezilo ka pretjerivanju bez objektivnih ciljeva.

Yuga je bila ozbiljna zemlja i sa ozbiljnom vizijom razvoja shodno doktrini odbrane...Orao u "svoje vrijeme" kao avion jurisni/izvidjac (tehnologija sa pocetka sedamdesetih) nije nipocemu odstupao za avionima svog doba i bio bi i bolji da recimo englezi nisu htjeli dati jaci motor (sa DS komorom), pa su nasi i rumunski inzenjeri kasnije napravili komoru za dodatno sagorjevanje kako bi mu unaprijedili letne karakteristike (jer je od pocetka bio pretezak) desetak godina kasnije...priblizno kao JAGUAR odakle jo dobio stajni trap i nisanske sprave...uglavnom nebih se slozio da je Orao (kao niti jedan avion projektovan u YU) bacanje para, na tim stvarima se uci i pravi tehnoloski skok cjelokupne privrede...posebno Super galeb koji je bio na samom vrhu skolskih aviona.

Yuga je bila parodija od drzave ,obicna propaganda sa naoruzanjem. Orao je bio ekepriment 70tih bez odredjenog cilja, a ,ako sma dobro zapamtila,poceo letjeti pocetkom 80tih,a tad je Tito bio afuvidersehn forever Polovina ih je bilo ukljuceno u nesrece radi tehnickih problema,toliko o profesonalnosti.

Connaisseur Karlin wrote: Yuga je bila parodija od drzave ,obicna propaganda sa naoruzanjem. Orao je bio ekepriment 70tih bez odredjenog cilja, a ,ako sma dobro zapamtila,poceo letjeti pocetkom 80tih,a tad je Tito bio afuvidersehn forever Polovina ih je bilo ukljuceno u nesrece radi tehnickih problema,toliko o profesonalnosti.

Parodija od drzave?
Kojih ba tehnickih problema? Znas li koliko je F 16 palo zbog tehnickih problema ili Mig 29?..ili biraj koji hoces drugi avion.
Nije tito pravio avione i helikoptere pa to sto je umro treba da nesto znaci...Kuvajt se kupa u parama ali jos koristi exYu M84...a moze kupiti od rusa sta hoce.

General War wrote:

Connaisseur Karlin wrote: Yuga je bila parodija od drzave ,obicna propaganda sa naoruzanjem. Orao je bio ekepriment 70tih bez odredjenog cilja, a ,ako sma dobro zapamtila,poceo letjeti pocetkom 80tih,a tad je Tito bio afuvidersehn forever Polovina ih je bilo ukljuceno u nesrece radi tehnickih problema,toliko o profesonalnosti.

Parodija od drzave?
Kojih ba tehnickih problema? Znas li koliko je F 16 palo zbog tehnickih problema ili Mig 29?..ili biraj koji hoces drugi avion.
Nije tito pravio avione i helikoptere pa to sto je umro treba da nesto znaci...Kuvajt se kupa u parama ali jos koristi exYu M84...a moze kupiti od rusa sta hoce.

procitaj moj i Totov post

Connaisseur Karlin wrote:
Toto,hvala na detaljnom odogovoru,ipak sam dobro zakljucila da se na Orao bacio bespotreban novac. Razumijem,postojale su ambicije,ali se u Jugi cesto puta tezilo ka pretjerivanju bez objektivnih ciljeva.

Mislim da si previse kriticana i brzopleta.
Prekriticna si u aspektu: da Jugoslaviju 20 stoljeca ocjenujes iz vizure Amerike 21 stoljeca,
Avio industrija ex YU je imala svojih promasaja i uspjeha ali je nedovbeno omogucila snazn tehnoloski razvoj jedne jako zaostale zemelje. Ako je prijekat "Orao: morato platiti tu cjenu onda je imao svrhu.
Sjeti se kad je napravljen mlazni motor i otidji vidi kad ih je "Partizanska eskadrila" pocela ugradjivati na svoje mlazne avione u Mostaru, pa onda nesto kritikuj.

Ako se dobro sjecam: profesionalno si vezana za neke aspekte civinog aviotransporta. Civilna i vojna avijacija su neuporedive i tu ne treba biti brzoplet. Moze to za novinare, propagandiste, forume i skolske aviomodelarske sekcije ali u bilo kome strucnom aspektu ne pije vode.

Pokusat cu vratiti diskusiju na neka pitanja koja su problematizirana s pocetka teme, kod izbora borbenih helikoptera i naoruzanja, te ukazti na razloge zato su civilna i vojna avijacija neuporedive .
Kod borbenih letjelica se konstruktorima i proizvodjacima postavlljau zahtjevi kojih nema kod civilne avijacije. Dva kljucna su: borbena zilavost i zamjenjivost sistema i opreme.
To su zahtjevi koja jako mnogu uticu na izbor konstruktivnih i tehnoloskih rjesenja te na cijenu letjelice.

Cudi me da niko od prethodnika ne spomenu i u diskusiju uvede ova dva zahtjeva koja su kljucna kod izbora borbenih letjelica.

Borbenu zilavost cu pokusati objasniti na primjru elisa rotora helikoptera. Elise mogu biti uradjene od metala i od karbonskih vlakana. Ako metak probije metalnu elisu prskotina se jako brzo siri usljed velikog opterecenja i vibracija i elisa puca za par sekudi/minuta.. ako pilot spusti letjelicu u tih par minuta spasio je i sebe i letjelicu. Kod kompozitnih materijala prskotina se ne sire tom briznom, kao kod metala pa letjelica moze i satima leljeti i bezbjedno se vratiti u bazu. Elise helikoptera od karbonskih vlakana su u praviu "zilavije" u borbenim uslovima od metalnih.
Drugi primjer su rezervoari za gorivo i fluide. Namjenski se projektuju rjesenja kod kojih ce fluid sporije da otice iz rezervora ako dodje do probijnja rezervoarana u borbi.
Ova rjesenja imaju vecu borbenu zilavost ali i cijenu i najcesce se ne ugradjuju na iste letjelice civilne namjene.

Nekad se zilavost gorivnog sistema moze povecaiti tako: sto se jedan rezarvoar zamjenuje sa dva ili vise i sistemom pretakanja. Pa ako metak probije jedan rezervoar imas dovoljno goriva u drugim rezervoarima - makar za bezbjedno sletanje. Rjesenje sa vise rezervoara i sistemom za pretakanje je svakako skuplje.
Kod mornarickih verzija letelica .. zbog specficnih tehnika sletanja: stajni trap mora biti zilaviji, robusniji nego kod standardnih verzija, pa za isti avion imate dvije vezije stajnog trapa..
U borbeni uslovima letjelica je uvjek na maksimalnim rezimima i opterecenjima. U mirnodopskim uvjetima nije. Pa broj kavarova na sto sati leta u miru i u ratu nije isti par opanaka sa aspekta borbene zilavosti

Zamjenjivost je opet vrlo specifican zahtjev. Koji cu pokusati objasniti na dva specificna sklopa. Zamjenjivost motora je standardan zahtjev kod civine i vojne avijacije. Kod Civine avijacije se zamjena vrsi u specijaliziranim zavodima i traje destine sati a kod borbenih letjeca se vrsi na arodromu ili na terenu i traje par satii. Razlika je u tipu i cijei konstruktivnog i proizvodnog rjesenja, te u troskovima i normativima zamjene.
Zamjenjivost krila kod civilne aviijacije ne postoji kao opcija, dok je kod nekih borbenih letijelica ili tipova letjelica obavezna. Mornaricke verzije skoro svih borbenih tipova aviona moraju imati zamjenjivost krila.
Zamjenivost krila:znaci da se bilo koje krilo iz bilo koje fabrike iz serijske proizvodnje moze ugraditi na bilo koji avion u operativnoj upotrebi, na bilo kojoj mirnododopskoj i ratnoj lokaciji.
Zamjenjivost krila kod aviona sa promjenjivom geometrijom krila je kompleksno rjesenje, pa su neki proizvodjaci kasnili sa isporukom samo zato sto su imali problema sa obezbjedjenjem zamjenjivosti.

mene bi intersovalo kakvi su predlozeni helikoperi sa stanovista borbene zilavosti i zamjeivosti vitalnih sklopova i podsistema??

Connaisseur Karlin wrote:

General War wrote:

Connaisseur Karlin wrote: Yuga je bila parodija od drzave ,obicna propaganda sa naoruzanjem. Orao je bio ekepriment 70tih bez odredjenog cilja, a ,ako sma dobro zapamtila,poceo letjeti pocetkom 80tih,a tad je Tito bio afuvidersehn forever Polovina ih je bilo ukljuceno u nesrece radi tehnickih problema,toliko o profesonalnosti.

Parodija od drzave?
Kojih ba tehnickih problema? Znas li koliko je F 16 palo zbog tehnickih problema ili Mig 29?..ili biraj koji hoces drugi avion.
Nije tito pravio avione i helikoptere pa to sto je umro treba da nesto znaci...Kuvajt se kupa u parama ali jos koristi exYu M84...a moze kupiti od rusa sta hoce.

procitaj moj i Totov post

Evo i tebi i njemu pa se usaglasite sta tacno nije valjalo, mada Toto sam kaze da ne zeli da komentarise nesto van njegovog domena.,,tako da je na tebi da mi objasnis.


prvi je pao vec 1980 pocetni broj 257... mesto pada mostar,razlog uletanje ptice u motor.
dalje...

datum tip broj mesto pilot razlog

19.09.1981 nj-22 25002 batajnica veljkovic,knezevic prevucen
veljkovic poginuo.
10.04.1983 nj-22 25603 mostar milasin radovic

bru83-10 1983 ij-22 257.. varazdin slavisa brankovic sudar pri brisucem letu,pliot poginuo.


bru83-16 j-22 25101 zapalio se pri forsazu, popravljen.

28.08.1985 nj-22 25.... mostar Bosnic slozena meteo situacija

bru85-09 nj-22 25... tuzla circi,N.Rudakovic ne izvlacenje stajnog trapa,pokusaj sletanja na jezero. cicic poginuo.

bru86-11 j-22 25... mostar

bru86-14 nj-22 25607 cekrlje Z.Nafic


bru87-01 nj-22 25.... petrovac p.MILENKOVIC ''srpce'' otkaz ziro platforme u IRF pilot se katapultirao u zemlju,poginuo.

bru87-09 ij-22 25720 Antunovic
bru87-16 nj-22 25.... fruska gora pad tokom vojne vezbe.


bru88-06 j-22 25... kotor D.srbljanin udarili u brdo u smakn-

bru88-07 j-22 25... kotor Petrovic tom poretku.

bru88-09 j-22 25... Boris Antonic pao u more ,otkaz glavne instalacije.



bru89-12 j-22 25157 petrovac R.Sisarica izvukao se padobran pri poletanju.



bru90-07 nj-22 25510 skadarsko j. G.Vuckovic R.Zivak

bru90-11 j-22 25... poligon u tuzli Avdic

bru90-16 ij-22 257.. manjaca Gavrilovic

19.09.1991 nj-22 25508 djakovo Muse Begic oboren

19.09.91 j-22 2512 novska Z.Tomic oboren


11.91 j-22 25... Z.Puhac zamrzavanje komandi po poletanju

bru91-41 j-22 D.Milic otkaz stajnog trapa,popravljen,koriscen za delove.

bru91-42 j-22 25160 kumanovo pilot iskocio neizvlacenje desne noge stajnog trapa.


bru91-46 nj-22 25605 tuzla B.Markovic M.Mladenovic pao zbog lose vidljivosti.

1.1992 25.... pilot iskocio,udes na ne borbenom letu. banja luka

3.1992 j-22 25117? omarska Jozef Jeneji poginuo,udes na ne borbenom letu.

4.92 nj-22 25.... banja luka piloti iskocili udes na ne borbenom letu

5.92 j-22 banja luka pilot povredjen, sleteo sa uvucenim stajnim trapom.


28.06.92 j-22 25105 odzak B.Lukic poginuo oboren

bru92-23 j-22 bjiljena pilot poginuo, oboren od vlastite pvo.

6.1992 nj-22 banja luka udario u zemlju,oba pilota poginula.

bru92-27 ij-22 25725 otpisan

bru93-12 j-22 25108 knicko jezero nije se izvukao stajni trap,pokusaj sletanja sa uvucenim,pilot ostao ziv,avion unisten.



16.07.1994 nj-22 25501 divostin Z.JanackovicD.Hvala udes pri poletanju.

18.11.1994 j-22 25201 bihac B.Novic poginuo pogodjen,pri izvlacenju udario u dimnjak.


18.06.1995 nj-22 udbine A.Vukovic D.Janjatovic udes pri brisucem letu,greska pilota.


27.09.1995 j-22 25705 poskurice I.Zivkovic poginuo udario u kucu,neuspesno katapultiranje.

bru95-19 nj-22 ladjevci A.Milutinovic Z.Miljkovic otkaz komandi pri poletanju

bru95-20 ij-22 257 drvar oboren od vlastite pvo.


14.08.97 nj-22 25504 prnjavor Goran Ljuboja srusio se radi tehnickih problema.

4.1999

j-22 25709 batajnica,unisten u momi.
j-22 25164 batajnica,unisten u hangaru.
nj-22 25532 ponikve unisten u kaponiru
nj-22 25533 ponikve
j-22 25204 ponikve
j-22 25205 ponikve
j-22 25168 ponikve
j-22 25174 ponikve
nj-22 25527 batajnica ispred radione VTR u momi.
j-22 25152 kraljevo kaponior
j-22 25207 kraljevo

25504 pao

Toto wrote:

Connaisseur Karlin wrote:
Toto,hvala na detaljnom odogovoru,ipak sam dobro zakljucila da se na Orao bacio bespotreban novac. Razumijem,postojale su ambicije,ali se u Jugi cesto puta tezilo ka pretjerivanju bez objektivnih ciljeva.

Mislim da si previse kriticana i brzopleta.
Prekriticna si u aspektu: da Jugoslaviju 20 stoljeca ocjenujes iz vizure Amerike 21 stoljeca,
Avio industrija ex YU je imala svojih promasaja i uspjeha ali je nedovbeno omogucila snazn tehnoloski razvoj jedne jako zaostale zemelje. Ako je prijekat "Orao: morato platiti tu cjenu onda je imao svrhu.
Sjeti se kad je napravljen mlazni motor i otidji vidi kad ih je "Partizanska eskadrila" pocela ugradjivati na svoje mlazne avione u Mostaru, pa onda nesto kritikuj.

Ako se dobro sjecam: profesionalno si vezana za neke aspekte civinog aviotransporta. Civilna i vojna avijacija su neuporedive i tu ne treba biti brzoplet. Moze to za novinare, propagandiste, forume i skolske aviomodelarske sekcije ali u bilo kome strucnom aspektu ne pije vode.

Pokusat cu vratiti diskusiju na neka pitanja koja su problematizirana s pocetka teme, kod izbora borbenih helikoptera i naoruzanja, te ukazti na razloge zato su civilna i vojna avijacija neuporedive .
Kod borbenih letjelica se konstruktorima i proizvodjacima postavlljau zahtjevi kojih nema kod civilne avijacije. Dva kljucna su: borbena zilavost i zamjenjivost sistema i opreme.
To su zahtjevi koja jako mnogu uticu na izbor konstruktivnih i tehnoloskih rjesenja te na cijenu letjelice.

Cudi me da niko od prethodnika ne spomenu i u diskusiju uvede ova dva zahtjeva koja su kljucna kod izbora borbenih letjelica.

Borbenu zilavost cu pokusati objasniti na primjru elisa rotora helikoptera. Elise mogu biti uradjene od metala i od karbonskih vlakana. Ako metak probije metalnu elisu prskotina se jako brzo siri usljed velikog opterecenja i vibracija i elisa puca za par sekudi/minuta.. ako pilot spusti letjelicu u tih par minuta spasio je i sebe i letjelicu. Kod kompozitnih materijala prskotina se ne sire tom briznom, kao kod metala pa letjelica moze i satima leljeti i bezbjedno se vratiti u bazu. Elise helikoptera od karbonskih vlakana su u praviu "zilavije" u borbenim uslovima od metalnih.
Drugi primjer su rezervoari za gorivo i fluide. Namjenski se projektuju rjesenja kod kojih ce fluid sporije da otice iz rezervora ako dodje do probijnja rezervoarana u borbi.
Ova rjesenja imaju vecu borbenu zilavost ali i cijenu i najcesce se ne ugradjuju na iste letjelice civilne namjene.

Nekad se zilavost gorivnog sistema moze povecaiti tako: sto se jedan rezarvoar zamjenuje sa dva ili vise i sistemom pretakanja. Pa ako metak probije jedan rezervoar imas dovoljno goriva u drugim rezervoarima - makar za bezbjedno sletanje. Rjesenje sa vise rezervoara i sistemom za pretakanje je svakako skuplje.
Kod mornarickih verzija letelica .. zbog specficnih tehnika sletanja: stajni trap mora biti zilaviji, robusniji nego kod standardnih verzija, pa za isti avion imate dvije vezije stajnog trapa..
U borbeni uslovima letjelica je uvjek na maksimalnim rezimima i opterecenjima. U mirnodopskim uvjetima nije. Pa broj kavarova na sto sati leta u miru i u ratu nije isti par opanaka sa aspekta borbene zilavosti

Zamjenjivost je opet vrlo specifican zahtjev. Koji cu pokusati objasniti na dva specificna sklopa. Zamjenjivost motora je standardan zahtjev kod civine i vojne avijacije. Kod Civine avijacije se zamjena vrsi u specijaliziranim zavodima i traje destine sati a kod borbenih letjeca se vrsi na arodromu ili na terenu i traje par satii. Razlika je u tipu i cijei konstruktivnog i proizvodnog rjesenja, te u troskovima i normativima zamjene.
Zamjenjivost krila kod civilne aviijacije ne postoji kao opcija, dok je kod nekih borbenih letijelica ili tipova letjelica obavezna. Mornaricke verzije skoro svih borbenih tipova aviona moraju imati zamjenjivost krila.
Zamjenivost krila:znaci da se bilo koje krilo iz bilo koje fabrike iz serijske proizvodnje moze ugraditi na bilo koji avion u operativnoj upotrebi, na bilo kojoj mirnododopskoj i ratnoj lokaciji.
Zamjenjivost krila kod aviona sa promjenjivom geometrijom krila je kompleksno rjesenje, pa su neki proizvodjaci kasnili sa isporukom samo zato sto su imali problema sa obezbjedjenjem zamjenjivosti.

mene bi intersovalo kakvi su predlozeni helikoperi sa stanovista borbene zilavosti i zamjeivosti vitalnih sklopova i podsistema??

joj Toto zaboravio si jedan vlro kritican faktor kod helikoptera: vrijeme,anarocito kapljice leda na rotoru (rotor blade icing) Dzaba sva tehnologija Dobro je da su novi helici imaju bolju zastitu repnog rotora.

Augusta Westland ( na ovm sma radila projekat vezna za naftne platforme) ali je i za vojne namjene odlican.

sta je ovo generale ??? haha
ovoje nekad bila vojna tajna

zadeverat ces @CK pravo
ona uziva u statistici i "sitnim crevcima"

samo ces joj morat objasniti sta ti je ovo .. prevucen, podvucen
a mene interesuje sta je "glavna instalacija"

General War wrote:

Connaisseur Karlin wrote:

General War wrote: Parodija od drzave?
Kojih ba tehnickih problema? Znas li koliko je F 16 palo zbog tehnickih problema ili Mig 29?..ili biraj koji hoces drugi avion.
Nije tito pravio avione i helikoptere pa to sto je umro treba da nesto znaci...Kuvajt se kupa u parama ali jos koristi exYu M84...a moze kupiti od rusa sta hoce.

procitaj moj i Totov post

Evo i tebi i njemu pa se usaglasite sta tacno nije valjalo, mada Toto sam kaze da ne zeli da komentarise nesto van njegovog domena.,,tako da je na tebi da mi objasnis.


prvi je pao vec 1980 pocetni broj 257... mesto pada mostar,razlog uletanje ptice u motor.
dalje...

datum tip broj mesto pilot razlog

19.09.1981 nj-22 25002 batajnica veljkovic,knezevic prevucen
veljkovic poginuo.
10.04.1983 nj-22 25603 mostar milasin radovic

bru83-10 1983 ij-22 257.. varazdin slavisa brankovic sudar pri brisucem letu,pliot poginuo.


bru83-16 j-22 25101 zapalio se pri forsazu, popravljen.

28.08.1985 nj-22 25.... mostar Bosnic slozena meteo situacija

bru85-09 nj-22 25... tuzla circi,N.Rudakovic ne izvlacenje stajnog trapa,pokusaj sletanja na jezero. cicic poginuo.

bru86-11 j-22 25... mostar

bru86-14 nj-22 25607 cekrlje Z.Nafic


bru87-01 nj-22 25.... petrovac p.MILENKOVIC ''srpce'' otkaz ziro platforme u IRF pilot se katapultirao u zemlju,poginuo.

bru87-09 ij-22 25720 Antunovic
bru87-16 nj-22 25.... fruska gora pad tokom vojne vezbe.


bru88-06 j-22 25... kotor D.srbljanin udarili u brdo u smakn-

bru88-07 j-22 25... kotor Petrovic tom poretku.

bru88-09 j-22 25... Boris Antonic pao u more ,otkaz glavne instalacije.



bru89-12 j-22 25157 petrovac R.Sisarica izvukao se padobran pri poletanju.



bru90-07 nj-22 25510 skadarsko j. G.Vuckovic R.Zivak

bru90-11 j-22 25... poligon u tuzli Avdic

bru90-16 ij-22 257.. manjaca Gavrilovic

19.09.1991 nj-22 25508 djakovo Muse Begic oboren

19.09.91 j-22 2512 novska Z.Tomic oboren


11.91 j-22 25... Z.Puhac zamrzavanje komandi po poletanju

bru91-41 j-22 D.Milic otkaz stajnog trapa,popravljen,koriscen za delove.

bru91-42 j-22 25160 kumanovo pilot iskocio neizvlacenje desne noge stajnog trapa.


bru91-46 nj-22 25605 tuzla B.Markovic M.Mladenovic pao zbog lose vidljivosti.

1.1992 25.... pilot iskocio,udes na ne borbenom letu. banja luka

3.1992 j-22 25117? omarska Jozef Jeneji poginuo,udes na ne borbenom letu.

4.92 nj-22 25.... banja luka piloti iskocili udes na ne borbenom letu

5.92 j-22 banja luka pilot povredjen, sleteo sa uvucenim stajnim trapom.


28.06.92 j-22 25105 odzak B.Lukic poginuo oboren

bru92-23 j-22 bjiljena pilot poginuo, oboren od vlastite pvo.

6.1992 nj-22 banja luka udario u zemlju,oba pilota poginula.

bru92-27 ij-22 25725 otpisan

bru93-12 j-22 25108 knicko jezero nije se izvukao stajni trap,pokusaj sletanja sa uvucenim,pilot ostao ziv,avion unisten.



16.07.1994 nj-22 25501 divostin Z.JanackovicD.Hvala udes pri poletanju.

18.11.1994 j-22 25201 bihac B.Novic poginuo pogodjen,pri izvlacenju udario u dimnjak.


18.06.1995 nj-22 udbine A.Vukovic D.Janjatovic udes pri brisucem letu,greska pilota.


27.09.1995 j-22 25705 poskurice I.Zivkovic poginuo udario u kucu,neuspesno katapultiranje.

bru95-19 nj-22 ladjevci A.Milutinovic Z.Miljkovic otkaz komandi pri poletanju

bru95-20 ij-22 257 drvar oboren od vlastite pvo.


14.08.97 nj-22 25504 prnjavor Goran Ljuboja srusio se radi tehnickih problema.

4.1999

j-22 25709 batajnica,unisten u momi.
j-22 25164 batajnica,unisten u hangaru.
nj-22 25532 ponikve unisten u kaponiru
nj-22 25533 ponikve
j-22 25204 ponikve
j-22 25205 ponikve
j-22 25168 ponikve
j-22 25174 ponikve
nj-22 25527 batajnica ispred radione VTR u momi.
j-22 25152 kraljevo kaponior
j-22 25207 kraljevo

25504 pao

ovdje su opisane nesrece i posljedice istih , ali ne i iskljuciv uzrok ; ovako se ne pisu strucni izvjestaji

Mene interesuje kako ovu dvojicu uspjede oboriti vlastiti PVO
Pogotovo ovog 92-е
[emoji23][emoji23][emoji23][emoji23]


Envoyé de mon iPhone en utilisant Tapatalk

jesu otporni ti helići na ove prastare pracke?

Toto wrote:sta je ovo generale ??? haha
ovoje nekad bila vojna tajna

zadeverat ces @CK pravo
ona uziva u statistici i "sitnim crevcima"

samo ces joj morat objasniti sta ti je ovo .. prevucen, podvucen
a mene interesuje sta je "glavna instalacija"