Dešavanja u Srbiji
-
pesak
- Posts: 4343
- Joined: 22/08/2005 20:58
- Location: internet
#3701 Re: Desavanja u Srbiji
slusajte http://www.slobodnaevropa.org SAD
-
pesak
- Posts: 4343
- Joined: 22/08/2005 20:58
- Location: internet
#3702 Re: Desavanja u Srbiji
oni ce da zavire u svaku prljavu vaginu, ali nece naci ratka .
sigurno.
dakle, slobodna evropa.
sonja biserko, stasa zajovic, natasa kandic ...sjajno pricaju u danasnjoj emisiji.
sigurno.
dakle, slobodna evropa.
sonja biserko, stasa zajovic, natasa kandic ...sjajno pricaju u danasnjoj emisiji.
-
pesak
- Posts: 4343
- Joined: 22/08/2005 20:58
- Location: internet
#3703 Re: Desavanja u Srbiji
14.12.2008 http://www.slobodnaevropa.org/content/A ... 59660.html
Vlado Azinović, Merdijana Sadović
U kojoj meri je Srbija, zaista, spremna da se suoči s pitanjem ratnih zločina počinjenih u poslednjim ratovima na Balkanu? Ako je suditi po njenom odnosu prema ovom pitanju u periodu pre demokratskih promena, onda je učinjen veliki napredak. Međutim, da li je i dovoljan?
Autor: Nebojša Grabež
Najnovije akcije državnih organa i čvrsta uveravanja koja stižu iz nadležnih institucija nagoveštavaju zauzimanje jasnijeg kursa u pogledu ispunjenja ove, pre svega, moralne, pa i državne obaveze, kao i promenu opšte političke klime kada je u pitanju odnos prema ratnim zločinima. U tom kontekstu, direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić primećuje da je 2008. godinu obeležilo hapšenje i izručenje Radovana Karadžića:
"Hapšenje Radovana Karadžića jeste obeležilo 2008. godinu, ali je obeležila i jedna nova faza u odnosu države prema međunarodnim obavezama kada su u pitanju počinioci i optuženi za najteža krivična dela, kao što je genocid. Hapšenje Radovana Karadžića je proizvelo vrlo pozitivne promene u samom društvu i javnom mnjenju."
S druge strane, po Nataši Kandić, istu godinu obeležila je i nemoć države da uhapsi Ratka Mladića:
"Postoji jedna velika prepreka i pretnja uspostavljanju vladavine prava u Srbiji, a to je nemoć države da uhapsi Ratka Mladića, s obzirom da je postalo potpuno jasno da je taj haški optuženik pod jakom zaštitom i kontrolom delova institucija i grupa koje očigledno, u ovom slučaju, imaju veću moć od države i javne spremnosti države da uhapsi Ratka Mladića i preda ga Haškom tribunalu."
U uspostavljanju povoljnije društvene klime za suočavanje sa prošlošću značaju ulogu imaju i aktivistkinje organizacije "Žene u crnom", koje neprekidno insistiraju na nekoliko principa - ukidanje Zakona o pomoći haškim optuženicima i njihovim porodicama, diskontinuitet sa zločinačkom prošlošću i uvođenje krivične odgovornosti za negiranje genocida u Srebrenici. Pored nedovoljnog angažmana političkog establišmenta, aktivistkinja ove organizacije Staša Zajović, takođe, kritikuje i deo sveštenstva Srpske pravoslavne crkve, za koju kaže da nema uticaj pomiritelja, kao što bi trebalo:
"Velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve na različite načine ugrožavaju mir. Umesto da mir za njih bude najviši etički i moralni princip, oni svojim delovanjem stalno potvrđuju tezu da je rat neminovan i da na ovom prostoru u poslednjih 200 godina treba da se ratuje jer je svakih 14 godina vođen jedan rat. Amfilohije Radović je nedavno rekao da će na Balkanu biti rata jer je Srbija nezadovoljna i ponižena, da će neko vreme vladati mir, ali da je taj mir samo priprema za rat. Dakle, smatramo da rat nije neminovan i da je naša osnovna odgovornost da ga ne bude."
U veoma osetljivom i komplikovanom procesu pomirenja i suočavanja sa bolnom prošlošću nisu retki primeri nepromišljenih ili neodmerenih izjava i postupaka predstavnika političkih elita. Poslednji u nizu primera, koji je izazvao posebnu pažnju hrvatskih medija, je odlazak potpredsednika Srpske napredne stranke, do nedavno radikala, Aleksandra Vučića, u srpska sela zadarskog zaleđa. Upitan da li je imao neprijatnosti zbog pitanja upućenog u vezi sa zločinom u Škabrnji, Vučić kaže:
"Nije mi bilo neprijatno zbog Škabrnje pošto nemam problem da kažem da o nečemu ne znam dovoljno i da sam nešto više o tome saznao pre sedam dana, ali i da osuđujem taj zločin. Kao što vidite, sa tim nemam problem, apsolutno nikakav, i ne znam u čemu je problem kada kažem da osuđujem taj zločin - problem je u tome što neki drugi ne vide sve druge zločine. Oni nisu mogli da pronađu ništa što bi mi zamerili pa su mi prebacili što nisam čuo za Škabrnju, a oni nisu, zamislite, čuli za Oluju. Rekao sam da osuđujem zločine u Škabrnji i Ovčari, ali postoji i 400.000 proteranih Srba i 2.500 ubijenih Srba u Oluji - da li i oni to osuđuju. Valjda sam lud, ne znam. Možda jesam, ali recite mi ako tu postoji neki problem."
U Tužilaštvu za ratne zločine, instituciji koja je pokrenula niz procesa protiv zločina počinjenih u Bosni i Herecegovini, Hrvatskoj i na Kosovu i čiji su predstavnici na razne načine osetili gnev simpatizera haških begunaca, smatraju da je uprkos brojnim teškoćama, ipak, došlo do značajnog pomaka u promeni društvene klime prema ovom pitanju. Portparol Tužilaštva Bruno Vekarić:
"Imamo jednu misiju koja je, s jedne strane, veoma opasna, ali i delotvorna. U Srbiji više niko ne negira postojanje ratnih zločina, postoje samo pokušaji relativizacije takvih zločina i smanjenja broja žrtava. Međutim, to su produkti koji polako odumiru, mislim da smo na dobrom putu da se suočimo sa našom prošlošću i da upravo na taj način omogućimo budućim generacijama da više nikada ne dođu u takvu situaciju."
Uz Međunarodni dan ljudskih prava: Srbija nije nikoga obeštetila
Autor: Iva Martinović
Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava grupa nevladinih organizacija u Srbiji pozvala je Vladu i Skupštinu da pokrenu javnu raspravu o strategijama suočavanja sa nasleđem kršenja ljudskih prava i uspostavljanja pravde za žrtve genocida i ratnih zločina.
Predsednica Helsinškog odbora Sonja Biserko u intervjuu za RSE kaže da u Srbiji još uvek nema političke volje za preispitivanjem vlastite odgovornosti u ratovima devedesetih, a da se na prste mogu izbrojati porodice žrtava koje su dobile obeštećenje.
Biserko: U ovih petnaestak godina je dosta toga identifikovano i mislim da je u velikoj meri poznato šta se dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije, zahvaljujući pre svega radu Haškog tribunala, Međunarodnog suda pravde, nacionalnim sudovima i svemu onome što je pored toga urađeno u raznim oblastima.
RSE: Zbog čega se pokretanje ovih pitanja uvek svodi na pritisak pojedinih nevladinih organizacija?
Sonja Biserko
Biserko: Čini mi se da još uvek nije stvorena ta kritična masa koja bi omogućila da to postane tema na političkom nivou i na nivou društva. Naša država ne priznaje mnoge od tih činjenica, pogotovo što se još uvek vodi bitka oko interpretacije onoga što se dešavalo. Mislim da je to suština našeg problema zato što zvanična istina ide linijom relativizacije i od skoro se vrlo često čuju teze kako bi to trebalo ostaviti istoriji, a da se mi okrenemo budućnosti. Međutim, prošlost ipak proganja i teško je pobeći od istine. Mislim da bi za Srbiju bilo bolje da se ta stvar prelomi u ovom momentu i da se odnos prema Miloševiću i njegovom nasleđu definiše na pravi način.
RSE: Koliko ovom procesu suočavanja sa odgovornošću doprinose suđenja za ratne zločine koji se vode pred domaćim sudovima?
Biserko: Suđenja za ratne zločine u Srbiji su fokusirana na veoma nizak nivo, odnosno samo na konkretne ubice, a vrlo malo na onaj viši nivo, što će, po mom mišljenju, i ići vrlo teško.
RSE: Da li je ovde reč o neefikasnosti pravosuđa ili nedostatku političke volje?
Biserko: Smatram da su pre svega u pitanju nedostatak političke volje i interpretacija o kojoj sam malopre već govorila, ali donekle i sudstvo koje je ili korumpirano ili suviše ispolitizirano.
RSE: Da li je država, po vašem mišljenju, učinila dovoljno, kada je reč o pomoći porodicama žrtava?
Biserko: Srbija nije nikoga obeštetila u Hrvatskoj, ni Srbe ni Hrvate, kao ni u Bosni i Hercegovini ili na Kosovu, ali nije obeštetila ni žrtve u samoj Srbiji, kada se radi o manjinama ili izbeglicama, za razliku od Hrvatske koja je bila prinuđena na to - na vraćanje kuća, imovine i izlaženje u susret. Dakle, Srbija nije nikoga obeštetila. Možda postoji samo par izolovanih slučajeva koje su podržavali neki advokati ili organizacije. Nažalost, nije referisala čak ni na one zahteve koji su pred njom, a koji proizilaze iz presude Međunarodnog suda pravde. Ta presuda se skoro više i ne pominje od kada je donesena, točen je šampanjac zato što Srbija nije proglašena odgovornom za taj genocid, iako je sama presuda veoma ozbiljna i opterećujuća. Od onda, na neki način, forsira se teza da će istorija pokazati istinu.
RSE: Da li se vi lično, kao neko ko se zalaže za suočavanje sa ratnom prošlošću i preuzimanje odgovornosti, osećate bezbedno u Srbiji?
Biserko: Nekoliko ljudi u tom društvu je stalno izloženo takvoj vrsti kritike i kampanje jer se upravo na taj način pokušavaju da spreče dijalog i istina. Međutim, mislim da to nije moguće jer je istina već ovde.
Uz Međunarodni dan ljudskih prava: Diskriminacija i među žrtvama rata u BiH
Autor: Žana Kovačević
Na kršenje ljudskih prava u BiH žale se svi - od starih deviznih štediša, preko radnika i penzionera, do smijenjenih ministara. Ipak, najosjetljivija oblast o kojoj se rijetko ili gotovo nikako ne govori jesu civilne žrtve rata. Dok su prava bivših boraca i invalida zakonski, ipak, regulisana, civilne žrtve rata prepuštene su same sebi.
U BiH ne postoji jedinstven zakon o zaštiti žrtava rata. Nekoliko entitetskih zakona o boračko-invalidskoj zaštiti reguliše njihova prava, ali su civilne žrtve uglavnom prepuštene same sebi.
Kada Hotić pokazuje fotografije u sjećanje na Srebrenicu
Kada Hotić, iz Udruženja majki Srebrenice i Žepe, 1995. godine izgubila je sina i muža, a kao žrtva rata od Federacije BiH danas dobija nešto manje od 250 eura mjesečno:
„Navodno se svi brinu za žrtve rata. Međutim, za žrtve rata se uglavnom brinu žrtve - jer da smo mi šutjeli, ne bi niko dao ni pet para što smo žrtve. Boračko-invalidska zaštita je utvrđena i ima taj zakon. Ja primam za moje nestale, muža i sina, neku invalidninu. To de kažem ovako - 315 maraka po jednoj osobi, kao za jedno, a za drugo je 140 maraka. I da imam ih tako petero, šestero, plus 140, plus 140... To je što primam od države. I hvala im i na toliko jer da nemam toga, zaista bih bila na cjedilu."
Kada Hotić kaže da u Federaciji koristi povlastice zdravstvenog osiguranja, ali da lijekove ipak kupuje, te ima pravo na besplatan gradski prevoz.
Slična iskustva ima i Branka Aulić iz Prnjavora, koja je iste 1995. godine izgubila muža na Ozrenu, koji nikada nije pronađen. Odgaja 17-ogodišnju kćerku koja je đak gimnazije. Prema entiteskom zakonu ima pravo na porodičnu penziju i invalidninu, koja je nešto veća od 270 eura:
„S obzirom da imam dijete, znači imam pravo na invalidninu i porodičnu penziju s obzirom da je pokojni muž bio zaposlen. Znači, ostvarujem ta prava. Porodičnu invalidninu po osobi 200 maraka primam ja, 200 prima dijete. Takva su primanja, znači jednaka su po broju članova. A porodičnu penziju, ustvari, ona dijeli sa svojom bakom, zato što je ja nemam, ja sam zaposlena, a i nemam dovoljno godina. Znači, i majka poginulog borca sa djetetom može da dijeli njegovu zarađenu penziju, tako da njih dvije dijele tih 300 maraka."
Branka kaže da djeca poginulih boraca imaju prednost pri upisu u školu i na fakultete, ali ističe da je država BiH učinila malo ili gotovo ništa da porodicama nestalih pomogne u traženju najbližih. Naglašava da ni 13 godina nakon rata još uvijek traga za svojim mužem, te sumnja da se informacije i kriju:
„Bilo je dosta priče da su te grobnice izmještene, to je neka specifična lokacija, to je bilo vezano baš za Ozren i za tu grupu koja je tad nestala - i bilo je dosta priča. I što se toga tiče jako sam nezadovoljna. Zašto je Ozren toliko sporan, ne znam, ali znam da spada u tu grupu o kojoj se dugo vremena radi. Znači neko zna gdje su, neko zna šta je sa njima urađeno, i poslije toliko godina taj slučaj nije riješen."
Edo Ramulić, koji je nekoliko mjeseci proveo je u logorima u Prijedoru, ističe kako je u BiH među žrtvama rata napravljena diskriminacija. Naime, postoje vojni invalidi i žrtve koje su zbrinute entitetskim zakonima o pravima boraca, ali o pojedinim kategorijama civilnih žrtava rata niko ne brine, a naročito o žrtvama povratnicima Bošnjacima u RS, dodaje Ramulić:
„U Prijedoru konkretno imamo trenutno preko 700 neriješenih zahtjeva civilnih žrtava koji ne mogu ostvariti nikakvo pravo. Najčešće je slučaj da su to ostala djeca bez očeva, koje majke sad, bez ikakvih primanja, čak i bez radnih penzija, izvode, školuju ih i bogzna kako se sve snalaze, i ne mogu ostvariti to pravo. U Prijedoru je, nažalost, u ovome trenutku najveća koncentracija tih žrtava, porodica žrtava i preživjelih žrtava koje nemaju ostvareno nikakvo pravo. Ono što je, možda, najgore je to što Prijedorčani, prijedorske žrtve mogu ostvariti to pravo u Federaciji pod uslovom da se nisu vratili. Čak neki koji su ostvarili to pravo u Federaciji, onog trenutka kada su se vratili u RS ostali su bez tog prava - i bukvalno su kažnjeni zato što su se vratili."
Ramulić napominje da se porodicama civilnih žrtava i preživjelim logorašima zbog entitetskih podjela najbrutalnije oduzimaju i uskraćuju osnovna ljudska prava:
„Porodice civilnih žrtava i preživjeli logoraši koji imaju oštećenja, invaliditet, svi mogu ostvariti to pravo u matičnim opštinama pod uslovom da je njihov narod pobijedio. A ako se desi, kao što je ovdje u Prijedoru, da su žrtve uglavnom na strani onih koji su izgubili, onda se njima to pravo uskraćuje, i to na jedan najbrutalniji način. Znači, ponovo su te porodice dovedene da moraju dokazivati da je neko njihov nestao u Omarskoj, u Keratermu, da je tamo ubijen."
Zbog svega ovoga udruženja nestalih i zarobljenih sa područja Prijedora su na Međunarodni dan obilježavanja ljudskih prava zakazali proteste, po prvi put ovakve vrste u RS.
Predsjedavajući Parlamentarne komisije BiH za ljudska prava Sadik Ahmetović slaže se da država i njene institucije moraju više pažnje i brige posvetiti civilnim žrtvama za koje još uvijek i ne postoji zakon kojim bi bili zaštićeni:
„Zakoni koji definišu oblast boračke populacije i invalida - još nema zakon koji bi bio sveobuhvatan. Ono što je sada izvjesno jeste da će u narednom periodu - a inicijativa postoji već godinu dana i proizašla je iz Helsinškog odbora za ljudska prava - BiH, nadam se u nekoj skorijoj budućnosti, dobiti zakon protiv diskriminacije koji bi na određeni način mogao ući poduboko u ovaj segment kršenja ljudskih prava."
FBI istražuje prijetnje
Autor: Nebojša Grabež
Američki FBI pokrenuo je nedavno istragu protiv tri osobe zbog sumnje da su slali preteća pisma tužiocu za ratne zločne Vladimiru Vukčeviću i drugim čelnicima Srbije koji su zaduženi za saradnju sa Haškim tribunalom. U Tužilaštvu za ratne zločine kažu da su od FBI dobili informacije da je već lociran osnovni krug ljudi iz kojeg stižu pretnje.
Vladimir Vukčević
Suočavanje s istinom o događajima koji su se dešavali tokom devedestih na tlu bivše Jugoslavije i zločinima koji su pratili ta dešavanja, sudeći po dosadašnjim efektima, nije pružilo očekivane rezultate, a pretnje i nasrtaji na pojedince koji su se ozbiljnije uključili u ovaj proces nagoveštavaju da će proći još dosta vremena do konačnog saznanja i zadovoljenja pravde.
Pretnje koje su u proteklom periodu upućivane aktivistima i borcima za ljudska prava sada se sele čak do predsednika države, njegovih saradnika i institucija koje se po službenoj dužnosti bave ovom problematikom. FBI je nedavno obavestio Tužilaštvo za ratne zločine da je privedeno više osumnjičenih da su slali preteća pisma tužiocu Vladimiru Vukčeviću. Njihov identitet nije saopšten, ali kako se nezvanično saznaje reč je o američkim državljanima srpskog porekla.
Tužilaštvo za ratne zločine do sada je dobilo 48 pretnji, uglavnom pretećih pisama, mada je bilo i nekoliko slučajeva fizičkih nastraja kada su nepoznata lica probušila gume na službenim vozilima Tužilaštva. Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva:
„Upravo iz okoline Čikaga je stiglo više od 20 pisama sa najgorim mogućim sadržajem koja su upućena gospodinu Vukčeviću - od toga da će biti ubijen, dobiti metak u čelo, pa do toga da je izdajnik zbog toga što ovako radi svoj posao.“
Pisma i poruke preteće sadržine stizala su i iz drugih američkih gradova i uglavnom su nosila potpis fantomskih organizacija tipa „grupa Srba“ ili „organizacija za zaštitu Srba“:
“Vukčeviću, konačno si se uverio šta Hag radi i kako sudi onima koji nisu Srbi. I da ti poručimo: čujemo li da i dalje sarađuješ sa tim fašistima u Hagu i osvedočenim srpskim neprijateljima u Hagu, teško tebi. Naši ljudi tamo sve prate i mi smo informisani.“
O ozbiljnosti pretnji najbolje govore fizički nasrtaji. Bruno Vekarić:
„Dva puta su demolirani automobili jednom od tužioca koji vodi jedan od poznatih predmeta. Isto tako, ja sam imao u tri slučaja probleme. Ukupan broj takvih nasrtaja je skoro 90 sada već.“
Pretnjama su izložene i sudije. Vesko Krstajić, sudija Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu:
„Ovo što se dešava sada gospodinuVukčeviću nije ništa novo, to je samo onako ogoljeno izbilo na videlo. U ovoj zemlji optuživati nekoga u tom kontekstu za krivična dela koja nisu godinama, praktično posle Drugog svetskog rata, uopšte procesuirana je, svakome je jasno, izuzetno, izuzetno neprijatno.“
Vesko Krstajić napominje da ove pretnje treba shvatiti veoma ozbiljno jer na to ukazuju mnogi dosadašnji slučajevi:
„Nažalost, svedoci smo da se realizuje - sudije ubijaju po sudnicama, stavljaju im bombe na ulazna vrata kuće, automobila itd.“
Ovakvu klimu podgrevaju i neodmerene izjave političara koje se često mogu čuti sa skupštinske govornice:
„Prenosi su javni i oni javno iznose, moram da kažem, više nego neistine o nama i o našem radu. Vi nikad ne znate na kakvo pogodno tlo, iz kojeg može nići to seme koje ste vi tako nekontrolisano, možda u afektu nekog vatrenog govora bacili.“
Nataša Kandić, iz Fonda za humanitarno pravo, koja je već godinama izložena raznim pretnjama, uvredama, pa i fizičkim nastrajima, kaže da je prirodno očekivati ovakvu vrstu reagovanja u društvu koje pokušava da se odnosi prema ratnim zločinima podizanjem optužnica i organizovanjem suđenja. Ona kaže da je uprkos tome Tužilaštvo za ratne zločine stabilna institucija, a da bi pretnjama trebalo da se bavi policija:
„Mi kao javnost treba da primimo informaciju od nadležnih institucija o tome šta su oni uradili u istrazi i otkrivanju tih koji šalju pisma. To su uglavnom oni koji ili su učestvovali u ratnim zločinima ili imaju neki interes od toga. Inače se ne može očekivati da to rade zbilja hiljade i hiljade ljudi koji još uvek veruju da pravde nema u odnosu na Srbe, ili prema Srbima. Mislim da su to pretnje koje, čvrsto verujem, imaju samo za cilj odbranu onih koji su optuženi za ratne zločine i iza toga se krije strah onih koji su počinili ratne zločine da ne budu otkriveni.“
Po mišljenju profesorke Jelene Vlajković, kliničkog psihologa, sasvim je jasno da se građani Srbije teško suočavaju sa nečim što se smatra istinom o događajima koji su se zbivali tokom devedestih. Jedan od razloga je svakako i taj da su izgubili puno vremena:
„Zapravo, da je od trenutka dok su se zločini odigravali prošlo mnogo vremana. To vreme nije iskorišćeno na konstruktivan način, već je ostavljeno prostora da počnu da deluju različiti psihološki mehanizmi. Naime, niko od nas ne voli da sebe vidi kao lošu osobu, zlu osobu, osobu koja je spremna da čini razna nedozvoljena dela. A ako smo već u situaciji da tražimo krivca, krivci se onda traže na drugoj strani - da su to razni strani faktori koji nas mrze, koji ne žele da čuju i da vide našu istinu i našu nevinost.“
Dakle, kako vreme protiče, istina se sve više potiskuje, a neprijatelji se traže na drugim stranama, pa čak i u sopstvenim redovima:
„A ti neprijatelji postaju oni čiji glas po službenoj dužnosti ili, pak, prosto iz jedne ljudske potrebe se čuje. I to su ljudi koji žele da se ustanovi istina.“
Ipak, uprkos brojnim otporima, prebacivanju krivice na druge, nasrtajima, konstantnim pretnjama i drugim neprijatnostima koji nosi ovaj posao, u Tužilaštvu za ratne zločine smatraju da je u procesu suočavanja sa prošlošću učinjen značajn napredak jer, kako konstatuje Bruno Vekarić, u Srbiji više niko ne negira postojanje zločina:
„Jedino postoji pokušaj relativizacije takvih zločina, smanjenja broja žrtava. Međutim, to su sada već produkti koji prosto polako odumiru. Mislim da smo na dobrom putu da se suočimo sa našom prošlošću i da upravo na taj način omogućimo budućim generacijama da više nikada ne dođu u situaciju da se takve stvari ponove.“
* * * * *
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje(IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici
Vlado Azinović, Merdijana Sadović
U kojoj meri je Srbija, zaista, spremna da se suoči s pitanjem ratnih zločina počinjenih u poslednjim ratovima na Balkanu? Ako je suditi po njenom odnosu prema ovom pitanju u periodu pre demokratskih promena, onda je učinjen veliki napredak. Međutim, da li je i dovoljan?
Autor: Nebojša Grabež
Najnovije akcije državnih organa i čvrsta uveravanja koja stižu iz nadležnih institucija nagoveštavaju zauzimanje jasnijeg kursa u pogledu ispunjenja ove, pre svega, moralne, pa i državne obaveze, kao i promenu opšte političke klime kada je u pitanju odnos prema ratnim zločinima. U tom kontekstu, direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić primećuje da je 2008. godinu obeležilo hapšenje i izručenje Radovana Karadžića:
"Hapšenje Radovana Karadžića jeste obeležilo 2008. godinu, ali je obeležila i jedna nova faza u odnosu države prema međunarodnim obavezama kada su u pitanju počinioci i optuženi za najteža krivična dela, kao što je genocid. Hapšenje Radovana Karadžića je proizvelo vrlo pozitivne promene u samom društvu i javnom mnjenju."
S druge strane, po Nataši Kandić, istu godinu obeležila je i nemoć države da uhapsi Ratka Mladića:
"Postoji jedna velika prepreka i pretnja uspostavljanju vladavine prava u Srbiji, a to je nemoć države da uhapsi Ratka Mladića, s obzirom da je postalo potpuno jasno da je taj haški optuženik pod jakom zaštitom i kontrolom delova institucija i grupa koje očigledno, u ovom slučaju, imaju veću moć od države i javne spremnosti države da uhapsi Ratka Mladića i preda ga Haškom tribunalu."
U uspostavljanju povoljnije društvene klime za suočavanje sa prošlošću značaju ulogu imaju i aktivistkinje organizacije "Žene u crnom", koje neprekidno insistiraju na nekoliko principa - ukidanje Zakona o pomoći haškim optuženicima i njihovim porodicama, diskontinuitet sa zločinačkom prošlošću i uvođenje krivične odgovornosti za negiranje genocida u Srebrenici. Pored nedovoljnog angažmana političkog establišmenta, aktivistkinja ove organizacije Staša Zajović, takođe, kritikuje i deo sveštenstva Srpske pravoslavne crkve, za koju kaže da nema uticaj pomiritelja, kao što bi trebalo:
"Velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve na različite načine ugrožavaju mir. Umesto da mir za njih bude najviši etički i moralni princip, oni svojim delovanjem stalno potvrđuju tezu da je rat neminovan i da na ovom prostoru u poslednjih 200 godina treba da se ratuje jer je svakih 14 godina vođen jedan rat. Amfilohije Radović je nedavno rekao da će na Balkanu biti rata jer je Srbija nezadovoljna i ponižena, da će neko vreme vladati mir, ali da je taj mir samo priprema za rat. Dakle, smatramo da rat nije neminovan i da je naša osnovna odgovornost da ga ne bude."
U veoma osetljivom i komplikovanom procesu pomirenja i suočavanja sa bolnom prošlošću nisu retki primeri nepromišljenih ili neodmerenih izjava i postupaka predstavnika političkih elita. Poslednji u nizu primera, koji je izazvao posebnu pažnju hrvatskih medija, je odlazak potpredsednika Srpske napredne stranke, do nedavno radikala, Aleksandra Vučića, u srpska sela zadarskog zaleđa. Upitan da li je imao neprijatnosti zbog pitanja upućenog u vezi sa zločinom u Škabrnji, Vučić kaže:
"Nije mi bilo neprijatno zbog Škabrnje pošto nemam problem da kažem da o nečemu ne znam dovoljno i da sam nešto više o tome saznao pre sedam dana, ali i da osuđujem taj zločin. Kao što vidite, sa tim nemam problem, apsolutno nikakav, i ne znam u čemu je problem kada kažem da osuđujem taj zločin - problem je u tome što neki drugi ne vide sve druge zločine. Oni nisu mogli da pronađu ništa što bi mi zamerili pa su mi prebacili što nisam čuo za Škabrnju, a oni nisu, zamislite, čuli za Oluju. Rekao sam da osuđujem zločine u Škabrnji i Ovčari, ali postoji i 400.000 proteranih Srba i 2.500 ubijenih Srba u Oluji - da li i oni to osuđuju. Valjda sam lud, ne znam. Možda jesam, ali recite mi ako tu postoji neki problem."
U Tužilaštvu za ratne zločine, instituciji koja je pokrenula niz procesa protiv zločina počinjenih u Bosni i Herecegovini, Hrvatskoj i na Kosovu i čiji su predstavnici na razne načine osetili gnev simpatizera haških begunaca, smatraju da je uprkos brojnim teškoćama, ipak, došlo do značajnog pomaka u promeni društvene klime prema ovom pitanju. Portparol Tužilaštva Bruno Vekarić:
"Imamo jednu misiju koja je, s jedne strane, veoma opasna, ali i delotvorna. U Srbiji više niko ne negira postojanje ratnih zločina, postoje samo pokušaji relativizacije takvih zločina i smanjenja broja žrtava. Međutim, to su produkti koji polako odumiru, mislim da smo na dobrom putu da se suočimo sa našom prošlošću i da upravo na taj način omogućimo budućim generacijama da više nikada ne dođu u takvu situaciju."
Uz Međunarodni dan ljudskih prava: Srbija nije nikoga obeštetila
Autor: Iva Martinović
Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava grupa nevladinih organizacija u Srbiji pozvala je Vladu i Skupštinu da pokrenu javnu raspravu o strategijama suočavanja sa nasleđem kršenja ljudskih prava i uspostavljanja pravde za žrtve genocida i ratnih zločina.
Predsednica Helsinškog odbora Sonja Biserko u intervjuu za RSE kaže da u Srbiji još uvek nema političke volje za preispitivanjem vlastite odgovornosti u ratovima devedesetih, a da se na prste mogu izbrojati porodice žrtava koje su dobile obeštećenje.
Biserko: U ovih petnaestak godina je dosta toga identifikovano i mislim da je u velikoj meri poznato šta se dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije, zahvaljujući pre svega radu Haškog tribunala, Međunarodnog suda pravde, nacionalnim sudovima i svemu onome što je pored toga urađeno u raznim oblastima.
RSE: Zbog čega se pokretanje ovih pitanja uvek svodi na pritisak pojedinih nevladinih organizacija?
Sonja Biserko
Biserko: Čini mi se da još uvek nije stvorena ta kritična masa koja bi omogućila da to postane tema na političkom nivou i na nivou društva. Naša država ne priznaje mnoge od tih činjenica, pogotovo što se još uvek vodi bitka oko interpretacije onoga što se dešavalo. Mislim da je to suština našeg problema zato što zvanična istina ide linijom relativizacije i od skoro se vrlo često čuju teze kako bi to trebalo ostaviti istoriji, a da se mi okrenemo budućnosti. Međutim, prošlost ipak proganja i teško je pobeći od istine. Mislim da bi za Srbiju bilo bolje da se ta stvar prelomi u ovom momentu i da se odnos prema Miloševiću i njegovom nasleđu definiše na pravi način.
RSE: Koliko ovom procesu suočavanja sa odgovornošću doprinose suđenja za ratne zločine koji se vode pred domaćim sudovima?
Biserko: Suđenja za ratne zločine u Srbiji su fokusirana na veoma nizak nivo, odnosno samo na konkretne ubice, a vrlo malo na onaj viši nivo, što će, po mom mišljenju, i ići vrlo teško.
RSE: Da li je ovde reč o neefikasnosti pravosuđa ili nedostatku političke volje?
Biserko: Smatram da su pre svega u pitanju nedostatak političke volje i interpretacija o kojoj sam malopre već govorila, ali donekle i sudstvo koje je ili korumpirano ili suviše ispolitizirano.
RSE: Da li je država, po vašem mišljenju, učinila dovoljno, kada je reč o pomoći porodicama žrtava?
Biserko: Srbija nije nikoga obeštetila u Hrvatskoj, ni Srbe ni Hrvate, kao ni u Bosni i Hercegovini ili na Kosovu, ali nije obeštetila ni žrtve u samoj Srbiji, kada se radi o manjinama ili izbeglicama, za razliku od Hrvatske koja je bila prinuđena na to - na vraćanje kuća, imovine i izlaženje u susret. Dakle, Srbija nije nikoga obeštetila. Možda postoji samo par izolovanih slučajeva koje su podržavali neki advokati ili organizacije. Nažalost, nije referisala čak ni na one zahteve koji su pred njom, a koji proizilaze iz presude Međunarodnog suda pravde. Ta presuda se skoro više i ne pominje od kada je donesena, točen je šampanjac zato što Srbija nije proglašena odgovornom za taj genocid, iako je sama presuda veoma ozbiljna i opterećujuća. Od onda, na neki način, forsira se teza da će istorija pokazati istinu.
RSE: Da li se vi lično, kao neko ko se zalaže za suočavanje sa ratnom prošlošću i preuzimanje odgovornosti, osećate bezbedno u Srbiji?
Biserko: Nekoliko ljudi u tom društvu je stalno izloženo takvoj vrsti kritike i kampanje jer se upravo na taj način pokušavaju da spreče dijalog i istina. Međutim, mislim da to nije moguće jer je istina već ovde.
Uz Međunarodni dan ljudskih prava: Diskriminacija i među žrtvama rata u BiH
Autor: Žana Kovačević
Na kršenje ljudskih prava u BiH žale se svi - od starih deviznih štediša, preko radnika i penzionera, do smijenjenih ministara. Ipak, najosjetljivija oblast o kojoj se rijetko ili gotovo nikako ne govori jesu civilne žrtve rata. Dok su prava bivših boraca i invalida zakonski, ipak, regulisana, civilne žrtve rata prepuštene su same sebi.
U BiH ne postoji jedinstven zakon o zaštiti žrtava rata. Nekoliko entitetskih zakona o boračko-invalidskoj zaštiti reguliše njihova prava, ali su civilne žrtve uglavnom prepuštene same sebi.
Kada Hotić pokazuje fotografije u sjećanje na Srebrenicu
Kada Hotić, iz Udruženja majki Srebrenice i Žepe, 1995. godine izgubila je sina i muža, a kao žrtva rata od Federacije BiH danas dobija nešto manje od 250 eura mjesečno:
„Navodno se svi brinu za žrtve rata. Međutim, za žrtve rata se uglavnom brinu žrtve - jer da smo mi šutjeli, ne bi niko dao ni pet para što smo žrtve. Boračko-invalidska zaštita je utvrđena i ima taj zakon. Ja primam za moje nestale, muža i sina, neku invalidninu. To de kažem ovako - 315 maraka po jednoj osobi, kao za jedno, a za drugo je 140 maraka. I da imam ih tako petero, šestero, plus 140, plus 140... To je što primam od države. I hvala im i na toliko jer da nemam toga, zaista bih bila na cjedilu."
Kada Hotić kaže da u Federaciji koristi povlastice zdravstvenog osiguranja, ali da lijekove ipak kupuje, te ima pravo na besplatan gradski prevoz.
Slična iskustva ima i Branka Aulić iz Prnjavora, koja je iste 1995. godine izgubila muža na Ozrenu, koji nikada nije pronađen. Odgaja 17-ogodišnju kćerku koja je đak gimnazije. Prema entiteskom zakonu ima pravo na porodičnu penziju i invalidninu, koja je nešto veća od 270 eura:
„S obzirom da imam dijete, znači imam pravo na invalidninu i porodičnu penziju s obzirom da je pokojni muž bio zaposlen. Znači, ostvarujem ta prava. Porodičnu invalidninu po osobi 200 maraka primam ja, 200 prima dijete. Takva su primanja, znači jednaka su po broju članova. A porodičnu penziju, ustvari, ona dijeli sa svojom bakom, zato što je ja nemam, ja sam zaposlena, a i nemam dovoljno godina. Znači, i majka poginulog borca sa djetetom može da dijeli njegovu zarađenu penziju, tako da njih dvije dijele tih 300 maraka."
Branka kaže da djeca poginulih boraca imaju prednost pri upisu u školu i na fakultete, ali ističe da je država BiH učinila malo ili gotovo ništa da porodicama nestalih pomogne u traženju najbližih. Naglašava da ni 13 godina nakon rata još uvijek traga za svojim mužem, te sumnja da se informacije i kriju:
„Bilo je dosta priče da su te grobnice izmještene, to je neka specifična lokacija, to je bilo vezano baš za Ozren i za tu grupu koja je tad nestala - i bilo je dosta priča. I što se toga tiče jako sam nezadovoljna. Zašto je Ozren toliko sporan, ne znam, ali znam da spada u tu grupu o kojoj se dugo vremena radi. Znači neko zna gdje su, neko zna šta je sa njima urađeno, i poslije toliko godina taj slučaj nije riješen."
Edo Ramulić, koji je nekoliko mjeseci proveo je u logorima u Prijedoru, ističe kako je u BiH među žrtvama rata napravljena diskriminacija. Naime, postoje vojni invalidi i žrtve koje su zbrinute entitetskim zakonima o pravima boraca, ali o pojedinim kategorijama civilnih žrtava rata niko ne brine, a naročito o žrtvama povratnicima Bošnjacima u RS, dodaje Ramulić:
„U Prijedoru konkretno imamo trenutno preko 700 neriješenih zahtjeva civilnih žrtava koji ne mogu ostvariti nikakvo pravo. Najčešće je slučaj da su to ostala djeca bez očeva, koje majke sad, bez ikakvih primanja, čak i bez radnih penzija, izvode, školuju ih i bogzna kako se sve snalaze, i ne mogu ostvariti to pravo. U Prijedoru je, nažalost, u ovome trenutku najveća koncentracija tih žrtava, porodica žrtava i preživjelih žrtava koje nemaju ostvareno nikakvo pravo. Ono što je, možda, najgore je to što Prijedorčani, prijedorske žrtve mogu ostvariti to pravo u Federaciji pod uslovom da se nisu vratili. Čak neki koji su ostvarili to pravo u Federaciji, onog trenutka kada su se vratili u RS ostali su bez tog prava - i bukvalno su kažnjeni zato što su se vratili."
Ramulić napominje da se porodicama civilnih žrtava i preživjelim logorašima zbog entitetskih podjela najbrutalnije oduzimaju i uskraćuju osnovna ljudska prava:
„Porodice civilnih žrtava i preživjeli logoraši koji imaju oštećenja, invaliditet, svi mogu ostvariti to pravo u matičnim opštinama pod uslovom da je njihov narod pobijedio. A ako se desi, kao što je ovdje u Prijedoru, da su žrtve uglavnom na strani onih koji su izgubili, onda se njima to pravo uskraćuje, i to na jedan najbrutalniji način. Znači, ponovo su te porodice dovedene da moraju dokazivati da je neko njihov nestao u Omarskoj, u Keratermu, da je tamo ubijen."
Zbog svega ovoga udruženja nestalih i zarobljenih sa područja Prijedora su na Međunarodni dan obilježavanja ljudskih prava zakazali proteste, po prvi put ovakve vrste u RS.
Predsjedavajući Parlamentarne komisije BiH za ljudska prava Sadik Ahmetović slaže se da država i njene institucije moraju više pažnje i brige posvetiti civilnim žrtvama za koje još uvijek i ne postoji zakon kojim bi bili zaštićeni:
„Zakoni koji definišu oblast boračke populacije i invalida - još nema zakon koji bi bio sveobuhvatan. Ono što je sada izvjesno jeste da će u narednom periodu - a inicijativa postoji već godinu dana i proizašla je iz Helsinškog odbora za ljudska prava - BiH, nadam se u nekoj skorijoj budućnosti, dobiti zakon protiv diskriminacije koji bi na određeni način mogao ući poduboko u ovaj segment kršenja ljudskih prava."
FBI istražuje prijetnje
Autor: Nebojša Grabež
Američki FBI pokrenuo je nedavno istragu protiv tri osobe zbog sumnje da su slali preteća pisma tužiocu za ratne zločne Vladimiru Vukčeviću i drugim čelnicima Srbije koji su zaduženi za saradnju sa Haškim tribunalom. U Tužilaštvu za ratne zločine kažu da su od FBI dobili informacije da je već lociran osnovni krug ljudi iz kojeg stižu pretnje.
Vladimir Vukčević
Suočavanje s istinom o događajima koji su se dešavali tokom devedestih na tlu bivše Jugoslavije i zločinima koji su pratili ta dešavanja, sudeći po dosadašnjim efektima, nije pružilo očekivane rezultate, a pretnje i nasrtaji na pojedince koji su se ozbiljnije uključili u ovaj proces nagoveštavaju da će proći još dosta vremena do konačnog saznanja i zadovoljenja pravde.
Pretnje koje su u proteklom periodu upućivane aktivistima i borcima za ljudska prava sada se sele čak do predsednika države, njegovih saradnika i institucija koje se po službenoj dužnosti bave ovom problematikom. FBI je nedavno obavestio Tužilaštvo za ratne zločine da je privedeno više osumnjičenih da su slali preteća pisma tužiocu Vladimiru Vukčeviću. Njihov identitet nije saopšten, ali kako se nezvanično saznaje reč je o američkim državljanima srpskog porekla.
Tužilaštvo za ratne zločine do sada je dobilo 48 pretnji, uglavnom pretećih pisama, mada je bilo i nekoliko slučajeva fizičkih nastraja kada su nepoznata lica probušila gume na službenim vozilima Tužilaštva. Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva:
„Upravo iz okoline Čikaga je stiglo više od 20 pisama sa najgorim mogućim sadržajem koja su upućena gospodinu Vukčeviću - od toga da će biti ubijen, dobiti metak u čelo, pa do toga da je izdajnik zbog toga što ovako radi svoj posao.“
Pisma i poruke preteće sadržine stizala su i iz drugih američkih gradova i uglavnom su nosila potpis fantomskih organizacija tipa „grupa Srba“ ili „organizacija za zaštitu Srba“:
“Vukčeviću, konačno si se uverio šta Hag radi i kako sudi onima koji nisu Srbi. I da ti poručimo: čujemo li da i dalje sarađuješ sa tim fašistima u Hagu i osvedočenim srpskim neprijateljima u Hagu, teško tebi. Naši ljudi tamo sve prate i mi smo informisani.“
O ozbiljnosti pretnji najbolje govore fizički nasrtaji. Bruno Vekarić:
„Dva puta su demolirani automobili jednom od tužioca koji vodi jedan od poznatih predmeta. Isto tako, ja sam imao u tri slučaja probleme. Ukupan broj takvih nasrtaja je skoro 90 sada već.“
Pretnjama su izložene i sudije. Vesko Krstajić, sudija Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu:
„Ovo što se dešava sada gospodinuVukčeviću nije ništa novo, to je samo onako ogoljeno izbilo na videlo. U ovoj zemlji optuživati nekoga u tom kontekstu za krivična dela koja nisu godinama, praktično posle Drugog svetskog rata, uopšte procesuirana je, svakome je jasno, izuzetno, izuzetno neprijatno.“
Vesko Krstajić napominje da ove pretnje treba shvatiti veoma ozbiljno jer na to ukazuju mnogi dosadašnji slučajevi:
„Nažalost, svedoci smo da se realizuje - sudije ubijaju po sudnicama, stavljaju im bombe na ulazna vrata kuće, automobila itd.“
Ovakvu klimu podgrevaju i neodmerene izjave političara koje se često mogu čuti sa skupštinske govornice:
„Prenosi su javni i oni javno iznose, moram da kažem, više nego neistine o nama i o našem radu. Vi nikad ne znate na kakvo pogodno tlo, iz kojeg može nići to seme koje ste vi tako nekontrolisano, možda u afektu nekog vatrenog govora bacili.“
Nataša Kandić, iz Fonda za humanitarno pravo, koja je već godinama izložena raznim pretnjama, uvredama, pa i fizičkim nastrajima, kaže da je prirodno očekivati ovakvu vrstu reagovanja u društvu koje pokušava da se odnosi prema ratnim zločinima podizanjem optužnica i organizovanjem suđenja. Ona kaže da je uprkos tome Tužilaštvo za ratne zločine stabilna institucija, a da bi pretnjama trebalo da se bavi policija:
„Mi kao javnost treba da primimo informaciju od nadležnih institucija o tome šta su oni uradili u istrazi i otkrivanju tih koji šalju pisma. To su uglavnom oni koji ili su učestvovali u ratnim zločinima ili imaju neki interes od toga. Inače se ne može očekivati da to rade zbilja hiljade i hiljade ljudi koji još uvek veruju da pravde nema u odnosu na Srbe, ili prema Srbima. Mislim da su to pretnje koje, čvrsto verujem, imaju samo za cilj odbranu onih koji su optuženi za ratne zločine i iza toga se krije strah onih koji su počinili ratne zločine da ne budu otkriveni.“
Po mišljenju profesorke Jelene Vlajković, kliničkog psihologa, sasvim je jasno da se građani Srbije teško suočavaju sa nečim što se smatra istinom o događajima koji su se zbivali tokom devedestih. Jedan od razloga je svakako i taj da su izgubili puno vremena:
„Zapravo, da je od trenutka dok su se zločini odigravali prošlo mnogo vremana. To vreme nije iskorišćeno na konstruktivan način, već je ostavljeno prostora da počnu da deluju različiti psihološki mehanizmi. Naime, niko od nas ne voli da sebe vidi kao lošu osobu, zlu osobu, osobu koja je spremna da čini razna nedozvoljena dela. A ako smo već u situaciji da tražimo krivca, krivci se onda traže na drugoj strani - da su to razni strani faktori koji nas mrze, koji ne žele da čuju i da vide našu istinu i našu nevinost.“
Dakle, kako vreme protiče, istina se sve više potiskuje, a neprijatelji se traže na drugim stranama, pa čak i u sopstvenim redovima:
„A ti neprijatelji postaju oni čiji glas po službenoj dužnosti ili, pak, prosto iz jedne ljudske potrebe se čuje. I to su ljudi koji žele da se ustanovi istina.“
Ipak, uprkos brojnim otporima, prebacivanju krivice na druge, nasrtajima, konstantnim pretnjama i drugim neprijatnostima koji nosi ovaj posao, u Tužilaštvu za ratne zločine smatraju da je u procesu suočavanja sa prošlošću učinjen značajn napredak jer, kako konstatuje Bruno Vekarić, u Srbiji više niko ne negira postojanje zločina:
„Jedino postoji pokušaj relativizacije takvih zločina, smanjenja broja žrtava. Međutim, to su sada već produkti koji prosto polako odumiru. Mislim da smo na dobrom putu da se suočimo sa našom prošlošću i da upravo na taj način omogućimo budućim generacijama da više nikada ne dođu u situaciju da se takve stvari ponove.“
* * * * *
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje(IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici
-
pesak
- Posts: 4343
- Joined: 22/08/2005 20:58
- Location: internet
#3704 Re: Desavanja u Srbiji
Od večeras svake srede od 21 do 23h na Novom radio Beogradu novi Internet radio show "Dežurni kvirci" na adresi:
http://www.noviradiobeograd.com/
Autor: Dorian
----------------------------
Gej Strejt Alijansa, nastrana politika, pop kultura, tračevi i nikotinske krize.
Vesti i zanimljivosti o svemu Queer što se dešava u filmu, muzici, politici, estradi. Tvrdimo da nećemo da se bavimo klišeima kao što je fenomen gej ikona a ipak se na njih stalno vraćamo. Imamo zlobne komentare o holivudskim zvezdama i branimo ih od zlobnih komentara drugih. Pričamo ozbiljno, a onda se šalimo na svačiji račun.
Dolaze nam drugi dežurni kvirci: umetnici, fejk poznate ličnosti i slučajni prolaznici. Prolaze torturu ispovedanja svojih seksualnih navika, političkih ubeđenja a možda im damo i test opšte kulture. Pripovedaju o putovanjima, hvale se svojim uspesima, stide se svojih grešaka i smiruju voditelja koji nije zapalio cigaretu duže od sat vremena.
Zabava za celu porodicu!
Iskoristite svoj Internet link na pametan način!
----------------
http://www.noviradiobeograd.com/
Autor: Dorian
----------------------------
Gej Strejt Alijansa, nastrana politika, pop kultura, tračevi i nikotinske krize.
Vesti i zanimljivosti o svemu Queer što se dešava u filmu, muzici, politici, estradi. Tvrdimo da nećemo da se bavimo klišeima kao što je fenomen gej ikona a ipak se na njih stalno vraćamo. Imamo zlobne komentare o holivudskim zvezdama i branimo ih od zlobnih komentara drugih. Pričamo ozbiljno, a onda se šalimo na svačiji račun.
Dolaze nam drugi dežurni kvirci: umetnici, fejk poznate ličnosti i slučajni prolaznici. Prolaze torturu ispovedanja svojih seksualnih navika, političkih ubeđenja a možda im damo i test opšte kulture. Pripovedaju o putovanjima, hvale se svojim uspesima, stide se svojih grešaka i smiruju voditelja koji nije zapalio cigaretu duže od sat vremena.
Zabava za celu porodicu!
Iskoristite svoj Internet link na pametan način!
----------------
-
pesak
- Posts: 4343
- Joined: 22/08/2005 20:58
- Location: internet
#3705 Re: Desavanja u Srbiji
Novinarka Dada Vujasinović je ubijena
http://www.slobodnaevropa.org/content/A ... 60535.html
16.12.2008
Želimir Bojović
Novi balistički nalazi isključili su mogućnost da je novinarka Radislava Dada Vujasinović izvršila samoubistvo. Ponovljeno veštačenje ukazuje da se radi o ubistvu, ipak, porodica nastradale novinarke i njihov pravni punomoćnik Branislav Tapušković, ne veruju da će ubica biti pronađen i da će istina ikada biti utvrđena.
Novinarka "Duge" Radislava Dada Vujasinović nije izvršila samoubistvo, već je ubijena, pokazalo je novo dopunsko balističko veštačenje, koje je javnosti u utorak predstavio Branislav Tapušković, advokat porodice nastradale novinarke. On ja naglasio da se u novom izveštaju dostavljenom Okružnom sudu u Beogradu još 9. juna ove godine, a koji je potpisao veštak za balistiku Vlada Kostić, nalazi nedvosmislen dokaz da Dada Vujasinović nije izvršila samoubistvo:
"Sa aspekta balistike i mehanike balističkog sistema predmetnog oružja, smrt Radislave Vujasinović najverovatnije je uzrokovana delovanjem drugog lica. Svi najbitniji elementi ovog veštačenja ukazuju da se u ovom slučaju najverovatnije radi o ubistvu, a posebno kada se ima u vidu da su u telu pokojne pronađena dva fircana čepa, to je nesporna činjenica, što ukazuje da su u nju ispaljena dva sačmena snopa koji su formirali veoma tešku ranu zbog koje je leva ruka, najverovatnije, trenutno bila izbačena iz funkcije usled čega je pokojna bila onesposobljena za dalje rukovanje predmetnim oružjem."
Ovaj nalaz, predat je Okružnom javnom tužilaštvu, ali se ono ni nakon šest meseci od dobijanja nalaza još nije oglasilo.
Predsednica NUNS-a Nadežda Gaće, rekla je da je juče bila pozvana na razgovor kod vršioca dužnosti republičkog javnog tužica Slobodana Radovanovića i okružnog javnog tužioca Zagorke Dolovac zbog najave NUNS-a da će javnost izvestiti o najnovijim nalazima veštaka:
"Možda je za sud šest meseci malo, ali za srpsku javnost i oporavak srpske javnosti, nakon punih 14 godina i raznih izmišljenih priča oko Dade Vujasinović, šest meseci je kao šest vekova. Kao što sam duboko uverena da su Slavko Ćuruvija i Pantić ubijeni od strane države tako sam uverena da je isto tako ubijena i Dada Vujasinović. Tajne službe su radile i sakrivale dokaze, ali u 2008. postoje neke nove metode, pa ako je istina da imamo kooperativnu policiju i BIA, neka nam dokažu da su se vremena promenila."
Porodica ima još jedan dokaz
Podsetimo, Dada Vujasinović novinarka "Duge" pronađena je mrtva u svom stanu 8. aprila 1994. godine. Veštaci su utvrdili da je u pitanju samoubistvo, a porodica je sve vreme sumnjala u taj nalaz. Istraga je obnovljena četiri godine kasnije, a Sud je po predlogu tužioca, novembra 2006. godine, naložio novo sudsko veštačenje "pošto ranije obavljena veštačenja", kako se navodi, "nisu bila saglasna".
Dada Vujasinović izveštavala je godinama sa svih ratišta na prostoru bivše Jugoslavije. Za nju su tvrdili da ima dobre veze sa tadašnjom tajnom policijom i, kako navode, neposredno pre nesreće spremala se da objavi informacije koje su jasno ukazivale na spregu ratnih vođa i državne bezbednosti, kao i podatke u vezi sa tim, kako su se neki beogradski kriminalci obogatili koristeći strah i bedu ljudi tokom ratnih sukoba.
Otac pokojne novinarke, Radoslav Vujasinović, kaže za RSE da je sud od njega do sada tražio dva dopunska iskaza koje je on i dao, ali da porodica jedan dokaz još uvek nije obelodanila i da to neće uraditi sve dok policija ne bude učinila nešto ozbilno u pogledu traganja i hapšenja za onim koji je, kako kaže, ubio njihovu ćerku:
"Mi smo sastavili mozaik i znamo šta se zapravo dogodilo. Snage koje koče sve ovo su mnogo jake, mnogo jake, a iza tih snaga stoji služba – to je nedvosmisleno. Mi znamo istinu, ali postoje oni koji bi trebalo da kažu javnosti šta se dogodilo - ja nisam taj."
Advokat porodice Vujasinović kaže da su ključni dokazi, odeća u kojoj je nastradala Dada Vujasinović kao i delovi municije nađene u njenom stanu, predati nepoznatoj osobi u Gradskom SUP-a Beograd, ali da im se nakon toga gubi svaki trag. On je istakao da se tužilaštvo još uvek nije ozbiljno posvetilo ni nalazima dve vrste krvi na mestu nesreće. Tapušković je izrazio sumnju da se takvim postupanjem nakon 14 godina, uopšte, može pronaći ubica:
"Jer, ako nisu mogli da raščiste stvari koje su vezane za tolika ubistva po Beogradu, posebno u slučaju pokojnog gospodina Ćuruvije, a od prvog momenta su imali podatke o tome šta se tu zaista dogodilo, kao i mogućnosti da to istraže, onda se pitam šta će posle 14 godina uraditi kada neće da prihvate neoboriv faktor da je u pitanju ubistvo."
http://www.slobodnaevropa.org/content/A ... 60535.html
16.12.2008
Želimir Bojović
Novi balistički nalazi isključili su mogućnost da je novinarka Radislava Dada Vujasinović izvršila samoubistvo. Ponovljeno veštačenje ukazuje da se radi o ubistvu, ipak, porodica nastradale novinarke i njihov pravni punomoćnik Branislav Tapušković, ne veruju da će ubica biti pronađen i da će istina ikada biti utvrđena.
Novinarka "Duge" Radislava Dada Vujasinović nije izvršila samoubistvo, već je ubijena, pokazalo je novo dopunsko balističko veštačenje, koje je javnosti u utorak predstavio Branislav Tapušković, advokat porodice nastradale novinarke. On ja naglasio da se u novom izveštaju dostavljenom Okružnom sudu u Beogradu još 9. juna ove godine, a koji je potpisao veštak za balistiku Vlada Kostić, nalazi nedvosmislen dokaz da Dada Vujasinović nije izvršila samoubistvo:
"Sa aspekta balistike i mehanike balističkog sistema predmetnog oružja, smrt Radislave Vujasinović najverovatnije je uzrokovana delovanjem drugog lica. Svi najbitniji elementi ovog veštačenja ukazuju da se u ovom slučaju najverovatnije radi o ubistvu, a posebno kada se ima u vidu da su u telu pokojne pronađena dva fircana čepa, to je nesporna činjenica, što ukazuje da su u nju ispaljena dva sačmena snopa koji su formirali veoma tešku ranu zbog koje je leva ruka, najverovatnije, trenutno bila izbačena iz funkcije usled čega je pokojna bila onesposobljena za dalje rukovanje predmetnim oružjem."
Ovaj nalaz, predat je Okružnom javnom tužilaštvu, ali se ono ni nakon šest meseci od dobijanja nalaza još nije oglasilo.
Predsednica NUNS-a Nadežda Gaće, rekla je da je juče bila pozvana na razgovor kod vršioca dužnosti republičkog javnog tužica Slobodana Radovanovića i okružnog javnog tužioca Zagorke Dolovac zbog najave NUNS-a da će javnost izvestiti o najnovijim nalazima veštaka:
"Možda je za sud šest meseci malo, ali za srpsku javnost i oporavak srpske javnosti, nakon punih 14 godina i raznih izmišljenih priča oko Dade Vujasinović, šest meseci je kao šest vekova. Kao što sam duboko uverena da su Slavko Ćuruvija i Pantić ubijeni od strane države tako sam uverena da je isto tako ubijena i Dada Vujasinović. Tajne službe su radile i sakrivale dokaze, ali u 2008. postoje neke nove metode, pa ako je istina da imamo kooperativnu policiju i BIA, neka nam dokažu da su se vremena promenila."
Porodica ima još jedan dokaz
Podsetimo, Dada Vujasinović novinarka "Duge" pronađena je mrtva u svom stanu 8. aprila 1994. godine. Veštaci su utvrdili da je u pitanju samoubistvo, a porodica je sve vreme sumnjala u taj nalaz. Istraga je obnovljena četiri godine kasnije, a Sud je po predlogu tužioca, novembra 2006. godine, naložio novo sudsko veštačenje "pošto ranije obavljena veštačenja", kako se navodi, "nisu bila saglasna".
Dada Vujasinović izveštavala je godinama sa svih ratišta na prostoru bivše Jugoslavije. Za nju su tvrdili da ima dobre veze sa tadašnjom tajnom policijom i, kako navode, neposredno pre nesreće spremala se da objavi informacije koje su jasno ukazivale na spregu ratnih vođa i državne bezbednosti, kao i podatke u vezi sa tim, kako su se neki beogradski kriminalci obogatili koristeći strah i bedu ljudi tokom ratnih sukoba.
Otac pokojne novinarke, Radoslav Vujasinović, kaže za RSE da je sud od njega do sada tražio dva dopunska iskaza koje je on i dao, ali da porodica jedan dokaz još uvek nije obelodanila i da to neće uraditi sve dok policija ne bude učinila nešto ozbilno u pogledu traganja i hapšenja za onim koji je, kako kaže, ubio njihovu ćerku:
"Mi smo sastavili mozaik i znamo šta se zapravo dogodilo. Snage koje koče sve ovo su mnogo jake, mnogo jake, a iza tih snaga stoji služba – to je nedvosmisleno. Mi znamo istinu, ali postoje oni koji bi trebalo da kažu javnosti šta se dogodilo - ja nisam taj."
Advokat porodice Vujasinović kaže da su ključni dokazi, odeća u kojoj je nastradala Dada Vujasinović kao i delovi municije nađene u njenom stanu, predati nepoznatoj osobi u Gradskom SUP-a Beograd, ali da im se nakon toga gubi svaki trag. On je istakao da se tužilaštvo još uvek nije ozbiljno posvetilo ni nalazima dve vrste krvi na mestu nesreće. Tapušković je izrazio sumnju da se takvim postupanjem nakon 14 godina, uopšte, može pronaći ubica:
"Jer, ako nisu mogli da raščiste stvari koje su vezane za tolika ubistva po Beogradu, posebno u slučaju pokojnog gospodina Ćuruvije, a od prvog momenta su imali podatke o tome šta se tu zaista dogodilo, kao i mogućnosti da to istraže, onda se pitam šta će posle 14 godina uraditi kada neće da prihvate neoboriv faktor da je u pitanju ubistvo."
-
pesak
- Posts: 4343
- Joined: 22/08/2005 20:58
- Location: internet
#3706 Re: Desavanja u Srbiji
ovde samo ja pisem.
Last edited by pesak on 20/12/2008 17:39, edited 1 time in total.
-
pesak
- Posts: 4343
- Joined: 22/08/2005 20:58
- Location: internet
#3707 Re: Desavanja u Srbiji
Demokratska stranka odrekla se Zorana Đinđića preko „Službenog glasnika“
Objavljeno: Sre, 17. 12. 2008. 14:51
PUCANJ U MRTVOG PREMIJERA
Pucanj u mrtvog premijera
Nepoželjan za DS istoriju: Zoran Đinđić
PHOTO: EPA/SAŠA STANKOVIĆ
Boris Tadić više nema nikakvog razloga da se seća tzv. Zorana Đinđića: danas, decembra 2008, kad je čitavu državu Srbiju pretvorio u svoje lično preduzeće pod Kartel imenom „Demokratska stranka“, sasvim je prirodno da se ime likvidiranog premijera briše iz istorije – ko još da se seća nekakvog Predsednika Vlade ubijenog davne 2003. godine!
Piše: Petar Luković
Procena Službenog glasnika da u budućoj ediciji „30 biografija ličnosti koje su obeležile srpsku modernu istoriju” nema Zorana Đinđića, ali su tu, kao zlatne rezerve Tadićeve Deklaracije o pomirenju – Slobodan Milošević i Draža Mihailović – nije nikakav „skandal”, kako su to propratili srpski mediji, već je, očigledno, reč o kristalno jasnoj političkoj odluci: da se mrtvi premijer ubije po drugi put, ovog puta trećim metkom istorije Službenog glasnika.
Izbor „Službenog glasnika“:
Od Karađorđa do Miloševića
1. Karađorđe Petrović
2. Prota Mateja Nenadović
3. Božidar Grujović
4. Dositej Obradović
5. Miloš Obrenović
6. Vuk Stefanović Karadžić
7. Knez Aleksandar Karađorđević
8. Vladimir Jovanović
9. Mihailo Obrenović
10. Svetozar Marković
11. Milan Obrenović
12. Nikola Pašić
13. Aleksandar Obrenović
14. Gavrilo Princip
15. Dimitrije Mitrinović
16. Petar I Karađorđević
17. Dimitrije Tucović
18. Ljubomir Davidović
19. Aleksandar Karađorđević
20. Pavle Karađorđević
21. Milan Stojadinović
22. Slobodan Jovanović
23. Petar II Karađorđević
24. Josip Broz
25. Dragoljub Mihailović
26. Dragoljub Jovanović
27. Milovan Đilas
28. Koča Popović
29. Ivan Stambolić
30. Slobodan Milošević
Ideološku pušku za ovu priliku držao je Slobodan Gavrilović, direktor i glavni urednik Službenog glasnika, inače, član DS od osnivanja, njen potpredsednik u više mandata i član Glavnog odbora DS poslednjih 18 godina. Upravo on je, po sopstvenoj tvrdnji, idejni tvorac ovog projekta i čovek koji je sastavio listu.
U izjavi datoj za Blic pokušao je da objasni zašto je Đinđićevo ime izostavljeno: „Smatram da je Đinđić veoma važan za modernu srpsku istoriju jer je reformator i žrtva svojih reformi. Sledeće godine uspećemo da obradimo samo 19. vek i sve sugestije, primedbe i kritike su nam u tom pravcu dobrodošle. Onda ide 20. vek, pa ćemo videti”, rekao je neodređeno Gavrilović, brifovan da krivicu preuzme na sebe.
Odgovarajući na pitanje da li će tek tada videti značaj Đinđića i razmisliti hoće li ući na listu ili ne, iako su na sadašnjoj listi i Milošević i Stambolić, Đinđićevi savremenici, Gavrilović kaže:
„Vidim značaj, bez sumnje… ja... Zaslužuje da bude tu. Raspisaćemo konkurs i sledeće godine. Ima tu još desetak ličnosti koje zaslužuju, pa…, neka javnost kaže. Tragamo i za izborom žena koje su obeležile taj period…”, rekao je Gavrilović za Blic, očigledno zapanjen da se neko usuđuje da u pitanje dovodi Tadićevu ideološku naredbu.
Još je zanimljivije svedočenje Predraga Markovića, istoričara, člana Glavnog odbora Demokratske stranke, jednog je od članova Stručnog saveta koji će ocenjivati prispele radove.
Bez obzira što je ubijeni premijer Đinđić bio predsednik i tvorac stranke u kojoj je Marković sada član Glavnog odbora – Tadićev omiljeni istoričar kaže da mu „ne smeta što na tom spisku nema premijerovog imena”. Uprkos činjenici da je konkurs raspisan pod nazivom „Biografije ličnosti koje su obeležile srpsku modernu istoriju”, Predrag Marković ima epohalno a klasično nesuvislo DS objašnjenje: „Biografija Đinđića već postoji, ima ih nekoliko”. Ignorišući činjenicu da postoje i biografije nekih od preostalih navedenih imena, dodaje da, ipak, niko od članova saveta nije pravio spisak, već je to činila redakcija. „Po kom osnovu je to činila, morate pitati njih”, sugeriše Marković u Blicu. Intenzivno mucajući, što mu je istorijska govorna mana, Marković dodaje da je ubeđen da će na otvoren konkurs pristići veoma „mali broj urađenih biografija” jer je „akademska zajednica veoma lenja i malo piše” i da zahtev za biografiju Miloševića ne znači gajenje njegovog kulta.
Sama politička činjenica da Službeni glasnik predstavljaju Tadićevi ljudi od poverenja kao što su Slobodan Gavrilović i Predrag Marković – obojica poznati kao ideološki protivnici Zorana Đinđića; Gavrilović je čak aktivno učestvovao u promociji Slobodana Vuksanovića kao nekadašnjeg Đinđićevog protivkandidata na Skupštini DS kad se birao predsednik stranke; nesrećni Marković, pak, predstavnik je nove nacionalističke struje tobožnjih srpskih istoričara spremnih da na mig gazde Tadiće istoriju prekroje po Borisovom ukusu; i jedan i drugi u svojim zlosrećnim javnim nastupima govore ono što Tadić misli a on ne bi još hteo javno da kaže: da mu je puna ona stvar Đinđića i da je vreme da se mrtvi premijer stavi tamo gde mu je mesto – na đubrište istorije.
Najnoviji detalj u ovoj otužnoj tadićevskoj priči: da je pomenuti Slobodan Gavrilović posle kritika stručne i široke javnosti – očigledno zaprepašćen da se ljudi još sećaju izvesnog Đinđića – odlučio da „obustavi projekat 'Biografije ličnosti koje su obeležile srpsku modernu istoriju”, otkriva da je u pitanju bio Probni Balon: možda sad nismo uspeli opet da ubijemo Đinđića, ali neka: strpljivi uvek pobeđuju. „Uvažavajući i poštujući kritike, primedbe, sugestije i predloge koje smatram korisnim za realizaciju ovakavog projekta posle detaljnih i ozbiljnih priprema doneo sam odluku da se projekat za sada obustavi”, naveo je Gavrilović u kratkom saopštenju dostavljenom medijima, pominjući predsednicu Stručnog saveta za ocenu radova u okviru projekta Dubravku Stojanović.
Svejedno što izgleda da su prvu rundu izgubili Tadić, Gavrilović i Marković: rat protiv mrtvog premijera traje sve dok nas Boris ne ubedi da Zoran Đinđić nikad nije postojao.
Vaistinu, DS je moguće!
+++
-.-PHOTO: DANAS/STANISLAV MILOJKOVIĆ-.-
PHOTO: DANAS/STANISLAV MILOJKOVIĆ
Dubravka Stojanović: Protiv nacionalnog pomirenja
“Ne znam kako je bilo moguće da budem u projektu za koji nisam znala, o tome sam saznala iz novina i uputila sam pismo direktoru u kojem kažem da me o tome niko ništa nije pitao, što doživljavam kao zloupotrebu svog imena. Kao i da je ne mogu da složim sa takvim projektom i da ne mogu da se u njemu nađem. Bilo mi je drago kada mi se danas (sreda) javio direktor Službenog glasnika izvinio i rekao da povlači projekat”, kaže za e-novine istoričarka Dubravka Stojanović koju je Službeni glasnik predstavio kao predsednicu Saveta projekta Službenog glasnika Biografije ličnosti koje su obeležile modernu srpsku istoriju.
“Biografije treba da se rade, o nekim važnim ljudima ne znamo kada su rođeni i gde su studirali. To je žanr koji je nama potreban, ali ja nikada ne bih učestvovala u nečemu što je romansirana biografija koja se zasniva na legendama i mitovima. Ja sam za ozbiljnu kolekciju naučnih biografija. Nisam učestvovala ni u izboru, a ne slažem se ni da u knjigama budu objavljene po dve biografije. Pogotovu se ne slažem s projektom koji izgleda kao namera da se dođe do čuvenog 'nacionalnog pomirenja'. Ja se tome protivim, jer mislim da svako mora da odgovara za svoje postupke”, kaže naša sagovornica.
http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=20233
Objavljeno: Sre, 17. 12. 2008. 14:51
PUCANJ U MRTVOG PREMIJERA
Pucanj u mrtvog premijera
Nepoželjan za DS istoriju: Zoran Đinđić
PHOTO: EPA/SAŠA STANKOVIĆ
Boris Tadić više nema nikakvog razloga da se seća tzv. Zorana Đinđića: danas, decembra 2008, kad je čitavu državu Srbiju pretvorio u svoje lično preduzeće pod Kartel imenom „Demokratska stranka“, sasvim je prirodno da se ime likvidiranog premijera briše iz istorije – ko još da se seća nekakvog Predsednika Vlade ubijenog davne 2003. godine!
Piše: Petar Luković
Procena Službenog glasnika da u budućoj ediciji „30 biografija ličnosti koje su obeležile srpsku modernu istoriju” nema Zorana Đinđića, ali su tu, kao zlatne rezerve Tadićeve Deklaracije o pomirenju – Slobodan Milošević i Draža Mihailović – nije nikakav „skandal”, kako su to propratili srpski mediji, već je, očigledno, reč o kristalno jasnoj političkoj odluci: da se mrtvi premijer ubije po drugi put, ovog puta trećim metkom istorije Službenog glasnika.
Izbor „Službenog glasnika“:
Od Karađorđa do Miloševića
1. Karađorđe Petrović
2. Prota Mateja Nenadović
3. Božidar Grujović
4. Dositej Obradović
5. Miloš Obrenović
6. Vuk Stefanović Karadžić
7. Knez Aleksandar Karađorđević
8. Vladimir Jovanović
9. Mihailo Obrenović
10. Svetozar Marković
11. Milan Obrenović
12. Nikola Pašić
13. Aleksandar Obrenović
14. Gavrilo Princip
15. Dimitrije Mitrinović
16. Petar I Karađorđević
17. Dimitrije Tucović
18. Ljubomir Davidović
19. Aleksandar Karađorđević
20. Pavle Karađorđević
21. Milan Stojadinović
22. Slobodan Jovanović
23. Petar II Karađorđević
24. Josip Broz
25. Dragoljub Mihailović
26. Dragoljub Jovanović
27. Milovan Đilas
28. Koča Popović
29. Ivan Stambolić
30. Slobodan Milošević
Ideološku pušku za ovu priliku držao je Slobodan Gavrilović, direktor i glavni urednik Službenog glasnika, inače, član DS od osnivanja, njen potpredsednik u više mandata i član Glavnog odbora DS poslednjih 18 godina. Upravo on je, po sopstvenoj tvrdnji, idejni tvorac ovog projekta i čovek koji je sastavio listu.
U izjavi datoj za Blic pokušao je da objasni zašto je Đinđićevo ime izostavljeno: „Smatram da je Đinđić veoma važan za modernu srpsku istoriju jer je reformator i žrtva svojih reformi. Sledeće godine uspećemo da obradimo samo 19. vek i sve sugestije, primedbe i kritike su nam u tom pravcu dobrodošle. Onda ide 20. vek, pa ćemo videti”, rekao je neodređeno Gavrilović, brifovan da krivicu preuzme na sebe.
Odgovarajući na pitanje da li će tek tada videti značaj Đinđića i razmisliti hoće li ući na listu ili ne, iako su na sadašnjoj listi i Milošević i Stambolić, Đinđićevi savremenici, Gavrilović kaže:
„Vidim značaj, bez sumnje… ja... Zaslužuje da bude tu. Raspisaćemo konkurs i sledeće godine. Ima tu još desetak ličnosti koje zaslužuju, pa…, neka javnost kaže. Tragamo i za izborom žena koje su obeležile taj period…”, rekao je Gavrilović za Blic, očigledno zapanjen da se neko usuđuje da u pitanje dovodi Tadićevu ideološku naredbu.
Još je zanimljivije svedočenje Predraga Markovića, istoričara, člana Glavnog odbora Demokratske stranke, jednog je od članova Stručnog saveta koji će ocenjivati prispele radove.
Bez obzira što je ubijeni premijer Đinđić bio predsednik i tvorac stranke u kojoj je Marković sada član Glavnog odbora – Tadićev omiljeni istoričar kaže da mu „ne smeta što na tom spisku nema premijerovog imena”. Uprkos činjenici da je konkurs raspisan pod nazivom „Biografije ličnosti koje su obeležile srpsku modernu istoriju”, Predrag Marković ima epohalno a klasično nesuvislo DS objašnjenje: „Biografija Đinđića već postoji, ima ih nekoliko”. Ignorišući činjenicu da postoje i biografije nekih od preostalih navedenih imena, dodaje da, ipak, niko od članova saveta nije pravio spisak, već je to činila redakcija. „Po kom osnovu je to činila, morate pitati njih”, sugeriše Marković u Blicu. Intenzivno mucajući, što mu je istorijska govorna mana, Marković dodaje da je ubeđen da će na otvoren konkurs pristići veoma „mali broj urađenih biografija” jer je „akademska zajednica veoma lenja i malo piše” i da zahtev za biografiju Miloševića ne znači gajenje njegovog kulta.
Sama politička činjenica da Službeni glasnik predstavljaju Tadićevi ljudi od poverenja kao što su Slobodan Gavrilović i Predrag Marković – obojica poznati kao ideološki protivnici Zorana Đinđića; Gavrilović je čak aktivno učestvovao u promociji Slobodana Vuksanovića kao nekadašnjeg Đinđićevog protivkandidata na Skupštini DS kad se birao predsednik stranke; nesrećni Marković, pak, predstavnik je nove nacionalističke struje tobožnjih srpskih istoričara spremnih da na mig gazde Tadiće istoriju prekroje po Borisovom ukusu; i jedan i drugi u svojim zlosrećnim javnim nastupima govore ono što Tadić misli a on ne bi još hteo javno da kaže: da mu je puna ona stvar Đinđića i da je vreme da se mrtvi premijer stavi tamo gde mu je mesto – na đubrište istorije.
Najnoviji detalj u ovoj otužnoj tadićevskoj priči: da je pomenuti Slobodan Gavrilović posle kritika stručne i široke javnosti – očigledno zaprepašćen da se ljudi još sećaju izvesnog Đinđića – odlučio da „obustavi projekat 'Biografije ličnosti koje su obeležile srpsku modernu istoriju”, otkriva da je u pitanju bio Probni Balon: možda sad nismo uspeli opet da ubijemo Đinđića, ali neka: strpljivi uvek pobeđuju. „Uvažavajući i poštujući kritike, primedbe, sugestije i predloge koje smatram korisnim za realizaciju ovakavog projekta posle detaljnih i ozbiljnih priprema doneo sam odluku da se projekat za sada obustavi”, naveo je Gavrilović u kratkom saopštenju dostavljenom medijima, pominjući predsednicu Stručnog saveta za ocenu radova u okviru projekta Dubravku Stojanović.
Svejedno što izgleda da su prvu rundu izgubili Tadić, Gavrilović i Marković: rat protiv mrtvog premijera traje sve dok nas Boris ne ubedi da Zoran Đinđić nikad nije postojao.
Vaistinu, DS je moguće!
+++
-.-PHOTO: DANAS/STANISLAV MILOJKOVIĆ-.-
PHOTO: DANAS/STANISLAV MILOJKOVIĆ
Dubravka Stojanović: Protiv nacionalnog pomirenja
“Ne znam kako je bilo moguće da budem u projektu za koji nisam znala, o tome sam saznala iz novina i uputila sam pismo direktoru u kojem kažem da me o tome niko ništa nije pitao, što doživljavam kao zloupotrebu svog imena. Kao i da je ne mogu da složim sa takvim projektom i da ne mogu da se u njemu nađem. Bilo mi je drago kada mi se danas (sreda) javio direktor Službenog glasnika izvinio i rekao da povlači projekat”, kaže za e-novine istoričarka Dubravka Stojanović koju je Službeni glasnik predstavio kao predsednicu Saveta projekta Službenog glasnika Biografije ličnosti koje su obeležile modernu srpsku istoriju.
“Biografije treba da se rade, o nekim važnim ljudima ne znamo kada su rođeni i gde su studirali. To je žanr koji je nama potreban, ali ja nikada ne bih učestvovala u nečemu što je romansirana biografija koja se zasniva na legendama i mitovima. Ja sam za ozbiljnu kolekciju naučnih biografija. Nisam učestvovala ni u izboru, a ne slažem se ni da u knjigama budu objavljene po dve biografije. Pogotovu se ne slažem s projektom koji izgleda kao namera da se dođe do čuvenog 'nacionalnog pomirenja'. Ja se tome protivim, jer mislim da svako mora da odgovara za svoje postupke”, kaže naša sagovornica.
http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=20233
-
pesak
- Posts: 4343
- Joined: 22/08/2005 20:58
- Location: internet
#3708 Re: Desavanja u Srbiji
INTERVJUI ARHIVA http://www.e-novine.com/sr/intervju/clanak.php?id=20120
Intervju: Predrag Azdejković, Queeria
Objavljeno: Pon, 15. 12. 2008. 13:24
FAŠISTI SU ZAŠTIĆENI U SRBIJI
Fašisti su zaštićeni u Srbiji
PHOTO: http://www.usatoday.com
Poput mrzitelja iz grupe „Nož, žica, Srebrenica”, na Facebooku su od skoro aktivne i dve antigej grupe, koje su svoju mržnju usmerile ka organizaciji „Queeria”. Osim seksualne orijentacije, neoprostiv greh je i činjenica da je na nedavnom konkursu Ministarstva kulture i medija, „Queeria” dobila 256.000 dinara za razvoj svog portala (http://www.queeria.com), što je bilo dovoljno za poziv na proterivanje i iskorenjavanje gej populacije. Ipak, u „Queeriji” su odlučili da odgovore i pokušaju da zatvore navedene grupe
Razgovarao: Peđa Popović
* Kako napreduje akcija za zatvaranje antigej stranica na Facebooku?
Mi smo napravili malu akciju za zatvaranje antigej stranica na Facebooku, kojih stvarno ima dosta, neke od njih su direktno protiv Kvirije kao udruženja ili protiv njenih aktivista. Neke su zatvorene, ali brzo niču nove. Nažalost, nemamo podatke o broju pritužbi nakon što se klikne na report dugme. Mislim da treba napraviti pritisak na Facebook da uposle administratore koji razumeju srpsko-hrvatsko-bosansko-crnogorski jezik i da se bave gašenjem grupa koje promovišu mržnju.
* Koliko je to realno?
Verujem da je to moguće, pošto Facebook odlično zarađuje od reklama.
* Kako ocenjueš interent aktivizam u Srbiji?
Kako nternet postaje popularniji i masovniji medij, sve više smatram da je internet aktivizam veoma važan. Kada pogledamo srpski internet shvatimo koliko tu ima mržnje, predrasuda, poziva na ubijanje manjina i čega sve ne. I takva pisanja su većinska.
-.-PHOTO: http://www.facebook.com-.-Ponosni što mrze: Srpski fašisti
Ponosni što mrze: Srpski fašisti
PHOTO: http://www.facebook.com
* Zašto je to tako?
Jedan od odgovora bi mogao da bude da fašista ima više ili da nas jednostavno mrzi da pišemo pozitivne komentare – ali kada treba da popljujemo nekog, tada imamo dovoljno volje, želje i vremena. Moramo širiti ideje o zajedništvu, slobodi, solidarnosti, a to se na Internetu čini tako što se piše!!!
* Ipak, koliko može da se učini običnim klikom ili pisanjem?
Može dosta, ali ponekad običan klik nije dovoljan. Strašno sam se iznerivrao kada je pravljena akcija protiv nacističkog marša u Beogradu, a neko je napravio online peticiju podrške antifašistima. Sorry, ali to je bezveze. Koja je svrha toga?! Dovuci svoje dupe na Plato i pokaži svoju podršku, a ne iz fotelje i toplog doma slati podršku. Od toga nema ništa, samo je čisto skidanje odgovornosti sa sebe što nećeš da dođeš. Antifašistička grupa na Facebooku ima hiljade i hiljade članova, a na Platou nije ih bilo ni 10 odsto. Mene je to razočaralo.
* Kako onda isterati ljude na ulice?
Samo pričom i objašnjenjima zašto se neka akcija i njih tiče, jer živimo u kapitalizmu, gde svi gledaju svoj interes. Progresivne pokrete treba omasoviti, a glavni problem tih pokreta je što se gade masovnosti i mejnstrima.
* Da li ti se čini da su fašisti i njima slični zaštićeni od gonjenja zbog banalnog objašnjenja da im se serveri nalaze u inostranstvu?
Meni se čini da su fašisti zaštićeni u Srbiji gde god da im se nalaze serveri. Jedno vreme je na Facebooku postojala grupa „Krv i čast”, sa podnaslovom – ko razume šta je ova grupa neka se učlani. U grupi je bio veliki broj slika fašističkih simbola. Znamo da su ljudi na Facebooku mahom potpisani svojim imenom i prezimenom i grupa je imala oko hiljadu članova, koje nije bilo strah da se tu pojave imenom i prezimenom sa sve slikom. Oni imaju osećaj slobode da budu fašisti, otvoreno, bez blama, bez cenzure.
Fašisti se na zapadu kriju, jer znaju da ih ljudi mrze. U Srbiji toga nema, jer njih i država indirektno štiti. Takođe, poražavajuće je da se ljudi koji pozivaju na ubijanje, klanje, streljanje, logore i slične monstruozne stvari smatraju normalnim i 100% zdravim. I onda će fašisti meni, zato što volim isti pol, reći da sam bolesni monstrum, dok su oni koji pozivaju na ubijanje kao apsolutno zdravi, pravi i normalni!
Intervju: Predrag Azdejković, Queeria
Objavljeno: Pon, 15. 12. 2008. 13:24
FAŠISTI SU ZAŠTIĆENI U SRBIJI
Fašisti su zaštićeni u Srbiji
PHOTO: http://www.usatoday.com
Poput mrzitelja iz grupe „Nož, žica, Srebrenica”, na Facebooku su od skoro aktivne i dve antigej grupe, koje su svoju mržnju usmerile ka organizaciji „Queeria”. Osim seksualne orijentacije, neoprostiv greh je i činjenica da je na nedavnom konkursu Ministarstva kulture i medija, „Queeria” dobila 256.000 dinara za razvoj svog portala (http://www.queeria.com), što je bilo dovoljno za poziv na proterivanje i iskorenjavanje gej populacije. Ipak, u „Queeriji” su odlučili da odgovore i pokušaju da zatvore navedene grupe
Razgovarao: Peđa Popović
* Kako napreduje akcija za zatvaranje antigej stranica na Facebooku?
Mi smo napravili malu akciju za zatvaranje antigej stranica na Facebooku, kojih stvarno ima dosta, neke od njih su direktno protiv Kvirije kao udruženja ili protiv njenih aktivista. Neke su zatvorene, ali brzo niču nove. Nažalost, nemamo podatke o broju pritužbi nakon što se klikne na report dugme. Mislim da treba napraviti pritisak na Facebook da uposle administratore koji razumeju srpsko-hrvatsko-bosansko-crnogorski jezik i da se bave gašenjem grupa koje promovišu mržnju.
* Koliko je to realno?
Verujem da je to moguće, pošto Facebook odlično zarađuje od reklama.
* Kako ocenjueš interent aktivizam u Srbiji?
Kako nternet postaje popularniji i masovniji medij, sve više smatram da je internet aktivizam veoma važan. Kada pogledamo srpski internet shvatimo koliko tu ima mržnje, predrasuda, poziva na ubijanje manjina i čega sve ne. I takva pisanja su većinska.
-.-PHOTO: http://www.facebook.com-.-Ponosni što mrze: Srpski fašisti
Ponosni što mrze: Srpski fašisti
PHOTO: http://www.facebook.com
* Zašto je to tako?
Jedan od odgovora bi mogao da bude da fašista ima više ili da nas jednostavno mrzi da pišemo pozitivne komentare – ali kada treba da popljujemo nekog, tada imamo dovoljno volje, želje i vremena. Moramo širiti ideje o zajedništvu, slobodi, solidarnosti, a to se na Internetu čini tako što se piše!!!
* Ipak, koliko može da se učini običnim klikom ili pisanjem?
Može dosta, ali ponekad običan klik nije dovoljan. Strašno sam se iznerivrao kada je pravljena akcija protiv nacističkog marša u Beogradu, a neko je napravio online peticiju podrške antifašistima. Sorry, ali to je bezveze. Koja je svrha toga?! Dovuci svoje dupe na Plato i pokaži svoju podršku, a ne iz fotelje i toplog doma slati podršku. Od toga nema ništa, samo je čisto skidanje odgovornosti sa sebe što nećeš da dođeš. Antifašistička grupa na Facebooku ima hiljade i hiljade članova, a na Platou nije ih bilo ni 10 odsto. Mene je to razočaralo.
* Kako onda isterati ljude na ulice?
Samo pričom i objašnjenjima zašto se neka akcija i njih tiče, jer živimo u kapitalizmu, gde svi gledaju svoj interes. Progresivne pokrete treba omasoviti, a glavni problem tih pokreta je što se gade masovnosti i mejnstrima.
* Da li ti se čini da su fašisti i njima slični zaštićeni od gonjenja zbog banalnog objašnjenja da im se serveri nalaze u inostranstvu?
Meni se čini da su fašisti zaštićeni u Srbiji gde god da im se nalaze serveri. Jedno vreme je na Facebooku postojala grupa „Krv i čast”, sa podnaslovom – ko razume šta je ova grupa neka se učlani. U grupi je bio veliki broj slika fašističkih simbola. Znamo da su ljudi na Facebooku mahom potpisani svojim imenom i prezimenom i grupa je imala oko hiljadu članova, koje nije bilo strah da se tu pojave imenom i prezimenom sa sve slikom. Oni imaju osećaj slobode da budu fašisti, otvoreno, bez blama, bez cenzure.
Fašisti se na zapadu kriju, jer znaju da ih ljudi mrze. U Srbiji toga nema, jer njih i država indirektno štiti. Takođe, poražavajuće je da se ljudi koji pozivaju na ubijanje, klanje, streljanje, logore i slične monstruozne stvari smatraju normalnim i 100% zdravim. I onda će fašisti meni, zato što volim isti pol, reći da sam bolesni monstrum, dok su oni koji pozivaju na ubijanje kao apsolutno zdravi, pravi i normalni!
-
pesak
- Posts: 4343
- Joined: 22/08/2005 20:58
- Location: internet
#3709 Re: Desavanja u Srbiji
boze dragi, koji uzas od zemlje.
za sta god da se uhvatis, osusi se, a tebi otpadne ruka. kao da je neka magija u pitanju.
jednom mi je drugar pricao da je razmisljao i da je dosao do zakljucka da je sve to ustvari neka vrsta crne magije...sve je pocelo iskopavanjem kostiju i njihovim premestanjem s jednog mesta na drugo... jos pre rata...pocetkom devedesetih. to rade crnomagijasi kad nekome hoce zlo.bar tako kazu.
ovo je jedan uzas uzas i uzas od zemlje. mozda je stvarno u pitanju neka magija. crna magija. ako neko u to uopste moze poverovati.
meni se cini da nista od evrope, od nekog pomirenja medju narodima nema. meni se cini da se sprema neko novo zlo.
svi se ucutali. nema ni zavrzlame, nikoga. pusto, strasno. kao grob.
sta god pipnes, dezintegrise se.
crna rupa.
antimaterija, anti-sve.
satanin corsokak.
za sta god da se uhvatis, osusi se, a tebi otpadne ruka. kao da je neka magija u pitanju.
jednom mi je drugar pricao da je razmisljao
i da je dosao do zakljucka da je sve to ustvari neka vrsta crne magije...sve je pocelo iskopavanjem kostiju i njihovim premestanjem s jednog mesta na drugo... jos pre rata...pocetkom devedesetih. to rade crnomagijasi kad nekome hoce zlo.bar tako kazu. ovo je jedan uzas uzas i uzas od zemlje. mozda je stvarno u pitanju neka magija. crna magija. ako neko u to uopste moze poverovati.
meni se cini da nista od evrope, od nekog pomirenja medju narodima nema. meni se cini da se sprema neko novo zlo.
svi se ucutali. nema ni zavrzlame, nikoga. pusto, strasno. kao grob.
sta god pipnes, dezintegrise se.
crna rupa.
antimaterija, anti-sve.
satanin corsokak.
-
Abacija
- Posts: 4493
- Joined: 11/01/2008 05:06
- Location: Haustor
#3710 Re: Desavanja u Srbiji
Srbija je postala dosadna. U BiH je mnogo zabavnije. 
-
pesak
- Posts: 4343
- Joined: 22/08/2005 20:58
- Location: internet
#3711 Re: Desavanja u Srbiji
mislim da je zapad kriv kao i devedesetih . davanjem podrske borisu i svim drugim folirantima....kao sto je dama dole .
jednostavno uzas.
SONJA DOBILA LEGIJU
jednostavno uzas.
SONJA DOBILA LEGIJU
-
Abacija
- Posts: 4493
- Joined: 11/01/2008 05:06
- Location: Haustor
#3712 Re: Desavanja u Srbiji
Da ti samo znas koja je panika vladala na Zapadu kada su pred izbore dolazile prognoze da ce radikali pobijediti. Svi su bili tako olaksani kada je Boris pobijedio. Evropske novine su frcale sa izrazima podrske "demokratskoj" Srbiji. Cak su i im SPS bili postali velike demokrate. 
-
dallton
- Posts: 7739
- Joined: 31/07/2008 08:49
#3713 Re: Desavanja u Srbiji
@Pesak ne padaj u behut nije karadzic na brdu, mi te stalno podrzavamo i citamo svaku rijec, kod nas uvijek imas azil i dobrodoslicu - krene li kakvo sranje u srbiji, imamo iskustvo i mts vadimo te koliko za 24 satapesak wrote:boze dragi, koji uzas od zemlje.
za sta god da se uhvatis, osusi se, a tebi otpadne ruka. kao da je neka magija u pitanju.
jednom mi je drugar pricao da je razmisljao
ovo je jedan uzas uzas i uzas od zemlje. mozda je stvarno u pitanju neka magija. crna magija. ako neko u to uopste moze poverovati.
meni se cini da nista od evrope, od nekog pomirenja medju narodima nema. meni se cini da se sprema neko novo zlo.
svi se ucutali. nema ni zavrzlame, nikoga. pusto, strasno. kao grob.
sta god pipnes, dezintegrise se.
crna rupa.
antimaterija, anti-sve.
satanin corsokak.
Zlo je u igri, ono je u smijesku, u pruzenoj ruci i bodezu iza ledja, novcu koji dolazi sa zadrskom
Pomirenje ce doci, jer tako mora biti
-
pesak
- Posts: 4343
- Joined: 22/08/2005 20:58
- Location: internet
#3714 Re: Desavanja u Srbiji
PA MISLIM, NARAVNO DA JE ZLO U U SMESKU. a ovamo noz. o tome i pricam. pogledaj kako se ponasaju evropljani. pa oni nama dobro da zele, rekli bi posteno , bar za pocetak-alo, ba, nemate slobodne medije u srbiji.
jok. njima je vazno da kod njih ne bude sranja , a ne kako ce ovaj glupi narod ziveti ovde. i da li ce glupi narod hteti da se opet sjedinjuje sa "svojima".
hebale ih vise teritorije. stalno teritorije. nikad kvalitet zivota.
jok. njima je vazno da kod njih ne bude sranja , a ne kako ce ovaj glupi narod ziveti ovde. i da li ce glupi narod hteti da se opet sjedinjuje sa "svojima".
hebale ih vise teritorije. stalno teritorije. nikad kvalitet zivota.
Last edited by pesak on 19/12/2008 07:38, edited 1 time in total.
-
pesak
- Posts: 4343
- Joined: 22/08/2005 20:58
- Location: internet
#3715 Re: Desavanja u Srbiji
http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=20185
Rado ide Srbin u vojnike
Objavljeno: Sre, 17. 12. 2008. 13:19
VOJSKA JE ZAKON!
Vojska je zakon!
Uniformisano slavlje: Pitomci se raduju novom zakonu
PHOTO: BETA/MILE GVOZDENOVIĆ
U okviru reforme Vojske Srbije, Ministarstvo odbrane i zaštite donelo je ušminkani Nacrt zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, koji bi trebalo da našu malu ali zapuštenu zemlju još malo približi Evropskoj uniji. Međutim, tokom izrade prve verzije ovog zakona, vojnim i pravnim ekspertima je zaigralo junačko srce, namazali su se ratničkim bojama i počeli da se busaju u prsa, pa su se bacili na pisanje zakona rukovođeni tradicionalnim sivomaslinastim sloganima „Neka bude borba neprestana”, „Kill 'em all” i „Ubij, zakolji, da ništa ne postoji”. Tako je nastala verzija zakona koja potpuno odgovara našim miroljubivim potrebama, ali je nažalost odbačena jer Evropljani nemaju razumevanja za minobacačke izlive našeg nacionalnog bića. E-novine vam ekskluzivno odnose odabrane članove odbačene verzije zakona
Priredio: Tomislav Marković
II
Vojna obaveza
Član 2.
Vojna obaveza je pravo i manje-više dobrovoljna dužnost tzv. građana da se pripremaju i osposobljavaju za učešće u ratu i ratnim zločinima.
Vojnu obavezu u predratnom, ratnom i postratnom stanju imaju svi tzv. građani, koji se pripremaju i osposobljavaju za izvršavanje vojnih dužnosti i drugih ratnih zadataka (etničko čišćenje, silovanje, spaljivanje kuća, otimanje bele tehnike, streljanje civilnog stanovništva, organizovanje konc-logora) u skladu sa zakonom jačeg.
Član 4.
Vojni obveznik je lice (sa ožiljkom) koje podleže ratnoj obavezi u skladu sa zakonom jačeg, i to:
1) regrut obični;
2) vojnik na služenju vojnog roka sa nuklearnim oružjem ili goloruk, kao od majke rođen;
3) lice u civilnoj službi (zaduženo za poseban tretman civila);
4) lice u rezervnom sastavu, uvek spremno da stupi u koljačku akciju.
Lice postaje regrut kad napuni 18 godina ili ranije, ako mu proključa krv u patriotskim žilama.
Član 9.
Vojnom obvezniku prestaje vojna obaveza:
1) kada navrši 160 godina (muškarac), 159 godina (žena) i 80 godina (dete, član PUPS-a);
2) ako mu prestane državljanstvo Republike Nebeske Srbije u skladu sa neskladom;
3) ako bude oglašen nesposobnim za vojnu službu (srpski: mrtav);
4) njegovom smrću, ali tada postaje zagrobni obveznik koji ima obavezu da, u svojstvu duha predaka, nadahnjuje krvožednost generacije koja uzalud raste.
-.-PHOTO: FoNet/ALEKSANDAR LEVAJKOVIĆ-.-Vojna parada: Pozdrav vrhovnom komandantu
Vojna parada: Pozdrav vrhovnom komandantu
PHOTO: FoNet/ALEKSANDAR LEVAJKOVIĆ
III
Obaveza služenja vojnog roka
Član 24.
Obaveza služenja vojnog roka izvršava se služenjem vojnog roka, kako u Vojsci Srbije tako i u paravojnim formacijama bestijalnog tipa kao što su popularni „Beli orlovi”, umiljati Arkanovi „Tigrovi”, vegetarijanski nastrojeni „Vukovi” ili blagoglagoljive „Zveri srpske – Pokret za čeljusti” (samo za intelektualce).
Član 27.
Regrut koji, iz običnom ljudskom razumu nedostupnih razloga, sam zahteva da bude upućen na služenje vojnog roka, odmah će biti proglašen dobrovoljcem i poslat da se kali na najbliže ratište.
Regrut koji se zajebe, pa se sa odobrenog privremenog boravka u hladnom, otuđenom inostranstvu vrati u toplo krilo majčice Srbije i, u nastupu histeričnog patriotizma, zatraži da bude upućen na služenje vojnog roka, biće upućen u maslinastozeleno bespuće pre roka.
Član 28.
Ministar odbrane i Veće Staraca (SANU) propisuju uslove po kojima vojni rok služe: regrut naučni radnik istraživač, koji radi na naučno-istraživačkim i razvojnim projektima od posebnog značaja za Republiku Srbiju (redizajniranje Teslinog tajnog oružja, masovna proizvodnja mirotočivog napalma, konstruisanje nuklearnog ocila-ubice, destilisanje bojnih otrova iz šljive ranke i kruške karamanke, upotreba pancirnog jeleka u borbi prsa u prsa), vrhunski sportista koji postiže vrhunske rezultate (srpski: jebe kevu mrskim strancima na svetskim takmičenjima) i umetnik za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije (role-model: Dobrica Ćosić).
Član 32.
Na služenje vojnog roka ne upućuje se regrut:
1) koji se drznuo da umre pre odsluženja vojnog roka, što se smatra izdajničkim aktom;
2) koji nema ruke, noge, trup i glavu;
3) koji nije rođen;
4) koji, iz bilo kojih razloga, ne postoji.
Član 36.
Vojnik koji odsluži vojni rok privremeno se otpušta iz Vojske Srbije ili paravojnih formacija i postaje lice u rezervnom sastavu (tzv. zlatna rezerva) uvek spremno da položi svoj bezvredni život na oltar otadžbine.
-.-PHOTO: BETA/VLADIMIR MILOVANOVIĆ-.-Za let spremni: Čelična krila naše armije
Za let spremni: Čelična krila naše armije
PHOTO: BETA/VLADIMIR MILOVANOVIĆ
IV
Odlaganje, prekid i oslobađanje od obaveze služenja vojnog roka
Član 39.
Služenje vojnog roka se odlaže regrutu:
1) koji boluje od hroničnog oblika pacifizma, dok se ne prizove pameti i ne shvati da rat nema alternativu;
2) koji nije u stanje ni pile da zakolje, dok ga ne prođe iracionalna nežnost prema živini;
3) koji ne razume trubu, a samim tim ni Srbiju.
Član 41.
Služenje vojnog roka prekida se vojniku:
1) koji junački pogine tokom rata u kojem nije učestvovao;
2) koji izvrši samoubistvo uz malu asistenciju nadređenih oficira;
3) koji odbije da strelja žene, decu i starce koji se lažno predstavljaju kao civili. U ovom slučaju, služenje vojnog roka prekida se egzekucijom neposlušnog soldata.
Član 42.
Vojniku se može prekinuti služenje vojnog roka i na njegov zahtev, koji se u tom slučaju tumači kao želja za eutanazijom koja će mu odmah biti uslišena, jer je vojska humana organizacija koja brine o svakom čoveku.
Član 45.
Od obaveze služenja vojnog roka oslobađa se lice:
1) koje nije moglo da odoli svojoj izdajničkoj prirodi, pa je na vreme dezertiralo na Onaj Svet;
2) za koje postoji osnovana sumnja da ne postoji.
-.-PHOTO: BETA/MILE GVOZDENOVIĆ-.-Pogled u budućnost: Na de-sno!
Pogled u budućnost: Na de-sno!
PHOTO: BETA/MILE GVOZDENOVIĆ
VII
Boravak vojnih obveznika u inostranstvu
Član 61.
Regrut koji namerava da boravi u inostranstvu sam je sebe osudio na propast. Srpski regrut, logično, treba da ostane u Srbiji i da bude pripravan za pohod na srpske zemlje koje su se igrom nesrećnog slučaja privremeno našle izvan granica Velike Srbije za male ljude. Svi bludni sinovi koji žele da napuste majčicu Srbiju biće odmah izvedeni pred preki sud, koji će ih proglasiti za nacionalne izdajnike, strane plaćenike i domicilne ništarije. Nakon suđenja po kratkom postupku, regruti-izdajice roda svoga biće poslati na večno služenje vojnog roka u kasarne Nebeske Srbije.
Član 62.
Prema regrutima koji već borave u inostranstvu bićemo blagi i pružićemo im još jednu šansu. Neka se slobodno vrate u zemlju, nećemo im ništa. Daćemo im priliku da se iskupe za svoje podlo bekstvo, koje su izveli u kukavičkoj nameri da sačuvaju živu glavu, tako što će služiti vojni rok koji će trajati tri puta duže od njihovog boravka u inostranstvu. Nakon vojnog roka, ukoliko ga kojim čudom prežive, odmah će biti upućeni na prinudni rad, pa na dobrovoljnu obnovu i izgradnju po difoltu porušene zemlje, pa na društveno-koristan rad u institucije zatvorenog tipa i tako redom. Vojska Srbije prašta, ali ne zaboravlja!
Rado ide Srbin u vojnike
Objavljeno: Sre, 17. 12. 2008. 13:19
VOJSKA JE ZAKON!
Vojska je zakon!
Uniformisano slavlje: Pitomci se raduju novom zakonu
PHOTO: BETA/MILE GVOZDENOVIĆ
U okviru reforme Vojske Srbije, Ministarstvo odbrane i zaštite donelo je ušminkani Nacrt zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, koji bi trebalo da našu malu ali zapuštenu zemlju još malo približi Evropskoj uniji. Međutim, tokom izrade prve verzije ovog zakona, vojnim i pravnim ekspertima je zaigralo junačko srce, namazali su se ratničkim bojama i počeli da se busaju u prsa, pa su se bacili na pisanje zakona rukovođeni tradicionalnim sivomaslinastim sloganima „Neka bude borba neprestana”, „Kill 'em all” i „Ubij, zakolji, da ništa ne postoji”. Tako je nastala verzija zakona koja potpuno odgovara našim miroljubivim potrebama, ali je nažalost odbačena jer Evropljani nemaju razumevanja za minobacačke izlive našeg nacionalnog bića. E-novine vam ekskluzivno odnose odabrane članove odbačene verzije zakona
Priredio: Tomislav Marković
II
Vojna obaveza
Član 2.
Vojna obaveza je pravo i manje-više dobrovoljna dužnost tzv. građana da se pripremaju i osposobljavaju za učešće u ratu i ratnim zločinima.
Vojnu obavezu u predratnom, ratnom i postratnom stanju imaju svi tzv. građani, koji se pripremaju i osposobljavaju za izvršavanje vojnih dužnosti i drugih ratnih zadataka (etničko čišćenje, silovanje, spaljivanje kuća, otimanje bele tehnike, streljanje civilnog stanovništva, organizovanje konc-logora) u skladu sa zakonom jačeg.
Član 4.
Vojni obveznik je lice (sa ožiljkom) koje podleže ratnoj obavezi u skladu sa zakonom jačeg, i to:
1) regrut obični;
2) vojnik na služenju vojnog roka sa nuklearnim oružjem ili goloruk, kao od majke rođen;
3) lice u civilnoj službi (zaduženo za poseban tretman civila);
4) lice u rezervnom sastavu, uvek spremno da stupi u koljačku akciju.
Lice postaje regrut kad napuni 18 godina ili ranije, ako mu proključa krv u patriotskim žilama.
Član 9.
Vojnom obvezniku prestaje vojna obaveza:
1) kada navrši 160 godina (muškarac), 159 godina (žena) i 80 godina (dete, član PUPS-a);
2) ako mu prestane državljanstvo Republike Nebeske Srbije u skladu sa neskladom;
3) ako bude oglašen nesposobnim za vojnu službu (srpski: mrtav);
4) njegovom smrću, ali tada postaje zagrobni obveznik koji ima obavezu da, u svojstvu duha predaka, nadahnjuje krvožednost generacije koja uzalud raste.
-.-PHOTO: FoNet/ALEKSANDAR LEVAJKOVIĆ-.-Vojna parada: Pozdrav vrhovnom komandantu
Vojna parada: Pozdrav vrhovnom komandantu
PHOTO: FoNet/ALEKSANDAR LEVAJKOVIĆ
III
Obaveza služenja vojnog roka
Član 24.
Obaveza služenja vojnog roka izvršava se služenjem vojnog roka, kako u Vojsci Srbije tako i u paravojnim formacijama bestijalnog tipa kao što su popularni „Beli orlovi”, umiljati Arkanovi „Tigrovi”, vegetarijanski nastrojeni „Vukovi” ili blagoglagoljive „Zveri srpske – Pokret za čeljusti” (samo za intelektualce).
Član 27.
Regrut koji, iz običnom ljudskom razumu nedostupnih razloga, sam zahteva da bude upućen na služenje vojnog roka, odmah će biti proglašen dobrovoljcem i poslat da se kali na najbliže ratište.
Regrut koji se zajebe, pa se sa odobrenog privremenog boravka u hladnom, otuđenom inostranstvu vrati u toplo krilo majčice Srbije i, u nastupu histeričnog patriotizma, zatraži da bude upućen na služenje vojnog roka, biće upućen u maslinastozeleno bespuće pre roka.
Član 28.
Ministar odbrane i Veće Staraca (SANU) propisuju uslove po kojima vojni rok služe: regrut naučni radnik istraživač, koji radi na naučno-istraživačkim i razvojnim projektima od posebnog značaja za Republiku Srbiju (redizajniranje Teslinog tajnog oružja, masovna proizvodnja mirotočivog napalma, konstruisanje nuklearnog ocila-ubice, destilisanje bojnih otrova iz šljive ranke i kruške karamanke, upotreba pancirnog jeleka u borbi prsa u prsa), vrhunski sportista koji postiže vrhunske rezultate (srpski: jebe kevu mrskim strancima na svetskim takmičenjima) i umetnik za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije (role-model: Dobrica Ćosić).
Član 32.
Na služenje vojnog roka ne upućuje se regrut:
1) koji se drznuo da umre pre odsluženja vojnog roka, što se smatra izdajničkim aktom;
2) koji nema ruke, noge, trup i glavu;
3) koji nije rođen;
4) koji, iz bilo kojih razloga, ne postoji.
Član 36.
Vojnik koji odsluži vojni rok privremeno se otpušta iz Vojske Srbije ili paravojnih formacija i postaje lice u rezervnom sastavu (tzv. zlatna rezerva) uvek spremno da položi svoj bezvredni život na oltar otadžbine.
-.-PHOTO: BETA/VLADIMIR MILOVANOVIĆ-.-Za let spremni: Čelična krila naše armije
Za let spremni: Čelična krila naše armije
PHOTO: BETA/VLADIMIR MILOVANOVIĆ
IV
Odlaganje, prekid i oslobađanje od obaveze služenja vojnog roka
Član 39.
Služenje vojnog roka se odlaže regrutu:
1) koji boluje od hroničnog oblika pacifizma, dok se ne prizove pameti i ne shvati da rat nema alternativu;
2) koji nije u stanje ni pile da zakolje, dok ga ne prođe iracionalna nežnost prema živini;
3) koji ne razume trubu, a samim tim ni Srbiju.
Član 41.
Služenje vojnog roka prekida se vojniku:
1) koji junački pogine tokom rata u kojem nije učestvovao;
2) koji izvrši samoubistvo uz malu asistenciju nadređenih oficira;
3) koji odbije da strelja žene, decu i starce koji se lažno predstavljaju kao civili. U ovom slučaju, služenje vojnog roka prekida se egzekucijom neposlušnog soldata.
Član 42.
Vojniku se može prekinuti služenje vojnog roka i na njegov zahtev, koji se u tom slučaju tumači kao želja za eutanazijom koja će mu odmah biti uslišena, jer je vojska humana organizacija koja brine o svakom čoveku.
Član 45.
Od obaveze služenja vojnog roka oslobađa se lice:
1) koje nije moglo da odoli svojoj izdajničkoj prirodi, pa je na vreme dezertiralo na Onaj Svet;
2) za koje postoji osnovana sumnja da ne postoji.
-.-PHOTO: BETA/MILE GVOZDENOVIĆ-.-Pogled u budućnost: Na de-sno!
Pogled u budućnost: Na de-sno!
PHOTO: BETA/MILE GVOZDENOVIĆ
VII
Boravak vojnih obveznika u inostranstvu
Član 61.
Regrut koji namerava da boravi u inostranstvu sam je sebe osudio na propast. Srpski regrut, logično, treba da ostane u Srbiji i da bude pripravan za pohod na srpske zemlje koje su se igrom nesrećnog slučaja privremeno našle izvan granica Velike Srbije za male ljude. Svi bludni sinovi koji žele da napuste majčicu Srbiju biće odmah izvedeni pred preki sud, koji će ih proglasiti za nacionalne izdajnike, strane plaćenike i domicilne ništarije. Nakon suđenja po kratkom postupku, regruti-izdajice roda svoga biće poslati na večno služenje vojnog roka u kasarne Nebeske Srbije.
Član 62.
Prema regrutima koji već borave u inostranstvu bićemo blagi i pružićemo im još jednu šansu. Neka se slobodno vrate u zemlju, nećemo im ništa. Daćemo im priliku da se iskupe za svoje podlo bekstvo, koje su izveli u kukavičkoj nameri da sačuvaju živu glavu, tako što će služiti vojni rok koji će trajati tri puta duže od njihovog boravka u inostranstvu. Nakon vojnog roka, ukoliko ga kojim čudom prežive, odmah će biti upućeni na prinudni rad, pa na dobrovoljnu obnovu i izgradnju po difoltu porušene zemlje, pa na društveno-koristan rad u institucije zatvorenog tipa i tako redom. Vojska Srbije prašta, ali ne zaboravlja!
-
dallton
- Posts: 7739
- Joined: 31/07/2008 08:49
#3716 Re: Desavanja u Srbiji
Evo @pesak
http://www.oslobodjenje.ba/index.php?op ... &Itemid=46
http://www.oslobodjenje.ba/index.php?op ... &Itemid=46
Šumska škola mišljenja
Otići na Pale i propagirati vrijednosti integrirane Evrope, nije mali rizik. A ako je dotični glasnik uz to i Srbin, biće ispraćen iz Karadžićeve ratne prijestonice kao prezren. Na takvo gostoprimstvo naišao je prošle subote Nikola Samardžić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, promovirajući Peščanik, program koji se godinama emituje na beogradskom Radiju B92. U očima srpske nacionalističke elite i napaljenih fanova radikalske politike Peščanik ima samo jednu, ali neoprostivu manu - orijentiran je prodemokratski, proevropski i antinacionalistički. I, što bi rekli Srbi: kud ćeš, bre, Samardžiću baš s tim Peščanikom na Pale, pa još s legitimacijom bliskog saradnika Čede Jovanovića?!
Tribina je održana pod nazivom “Kompatibilnost aktuelne srpske politike s procesom evropskih integracija“. Imajući u vidu da tu ni o kakvoj kompatibilnosti ne može biti govora, već sam taj naziv garantovao je provalu primitivizma i nacionalističke ksenofobije. Predstava se odvijala u amfiteatru Filozofskog fakulteta. Nisam bio prisutan i oslanjam se na prilog emitovan iste večeri u Dnevniku Federalne televizije, čiji je gost bio Nikola Samardžić. Uzgred rečeno, sin poznatog srpskog istoričara i akademika Radovana Samardžića, rođenog Sarajlije, pisca trilogije o Mehmedu Sokoloviću, sultanu Sulejmanu i Osmanu Drugom. Ko je htio, mogao je iz pomenutog TV priloga spoznati kako paljanski studenti vide jednog proevropskog Srbina i kako on vidi njih.
Ispostavilo se da studenti nisu osposobljeni za civilizovanu komunikaciju sa spoljnim svijetom, osim ako se pod tim ne podrazumijevaju provokacije i krajnja netolerantnost koju su ispoljili prema gostu. Paradigmatična je izjava jednog od njih: “Kako ga nije sramota doći ovamo i pričati takve stvari?“ Tako zbori naš budući akademski građanin školovan na Palama. Naziv “fakultet“ nikako ne priliči instituciji koja oblikuje takav mentalitet, kontaminirajući mlade generacije najgorim političkim idejama iz devedesetih godina prošlog vijeka. Zato bi bilo tačnije preimenovati paljanski fakultet u Školu šumskog mišljenja. Animozitet koji polaznici te škole gaje prema Evropi, profesor Samardžić, i sam istoričar, objašnjava strahom od budućnosti u kojoj će biti izloženi konkurenciji drugih. “Studentska zajednica na Palama je izolovana i od Sarajeva, i od Banje Luke, i od Beograda. Studenti su žrtve jednog pogubnog političkog koncepta koji se među Srbima prenosi s generacije na generaciju.“
Istina je da su paljanski studenti okruženi planinama, da je iznad njih nebo, i ništa više. Ali, da li su baš planine krive što svega desetak kilometara zračne linije od Sarajeva pod firmom fakulteta djeluje Šumska škola mišljenja? Valjda su ljudi ti koji oblikuju svoj duhovni ambijent. Uostalom, postoji u Evropi cijeli arhipelag planinskih mjesta mnogo većih od Pala, ali tamo su škole drugačije. Studentska pamet takođe. Postoji još jedna bitna razlika: tamo ne vlada Srpska demokratska stranka.
Ovaj tekst je posvećen konkretnom događaju i zato su u njemu Pale pomenute više puta. Ali iako je na neki način poseban slučaj, to ne znači da je ovaj planinski toponim prvak u disciplini studentske nacionalističke retorike u Bosni i Hercegovini. Konkurencija u toj disciplini je zabrinjavajuće jaka, što svjedoči o njenoj pogubnoj popularnosti. Među Srbima naročito. Ona se manifestuje na razne načine, pa se postavlja pitanje da li se na našim fakultetima, uhvaćenim u mreže nacionalizma, a tu i tamo i fašizma, obrazuju novi balkanski ratnici ili Evropljani 21. stoljeća? To pitanje, nažalost, malo koga interesuje. Život u paklu tranzicije je težak, a sada nas čeka i pakao zvani recesija.
Geslo “daj nam danas“ odavno je postalo dominantno. Ali zar su već zaboravljene slike rata, masovnih grobnica i spaljene zemlje? Ili se upravo one koriste za manipulaciju mladim generacijama?
-
zavrzlama
- Posts: 10463
- Joined: 15/01/2006 18:35
#3717 Re: Desavanja u Srbiji
Da poslozimo kockice za desavanja u Srbiji.. 
Trenutno u Srbiji se desava pregrupisavanje snaga jer je Rusija po kozna koji put izdala Srbiju i platforma velikosrpske politike se mijenja i fokusirana je na dvije stvari...
Prva stvar je paralelno politicko angazovanje na podjeli Kosova i secesiji rs-a...Tadic i SANU kao idejni tvorac velikosrpske politike su uspjeli presvuci vecinu zlih po glasu SRS-ovaca u SNS(srpska napredna stranka) i tako stekli dojam kod MZ da su se u srbiji desile demokratske promjene a u stvari su samo kupili vrijeme i otupili medjunarodni pritisak na srbiju...posto je za srbiju(trenutno) Kosovo definitivno zavrsena prica,sad se pokusava izdejstvovati podjela kosova jer se time otvaraju dvije perspektive za velikosrpsku ideju a to su da bi podjelom Kosova se otvorio put u secesiju rs-a.a drugo podjelom Kosova bi se nastavila konfrotacija srbije sa albancima na Kosovu i odrzavala bi se histerija neprijateljstva sto bi za buducnost imalo mitoloski i nacionalni naboj da se vojnim sredstvima u buducnosti vrati cijelo Kosovo..Srbiji ide u prilog dolazak svjetske ekonomske krize, jer krizom se stvara nezadovoljstvo naroda a to nezadovoljstvo su velikosrbi majstori da pretvore u medjunacionalne sukobe jer uvijek optuze druge za kojekave zavjere i uzroke problema u kojem su se nasli srbi kao narod...
druga stvar je odrzavanje drugog fronta a to je rs...srbija konstantno huska BIH srbe na neposlusnost BIH i preko Dodika i slicnih zakuhvanjem stanja u BIH se popravlja srbijanska pozicija u vezi Kosova ...ukoliko propadne pokusaj srbije da podijeli kosovo oni ce najvjerovatnije ici na soluciju da Dodik raspise referendumm i samoproglasi nezavosnost rs-a od BIH..a velikosrbi u BIH konstantno rade na odrzavanju tenzija i drze narod u histeriji i stanju da su ugrozeni ako ostanu u BIH...velikosrbi su u BIH zavrsili demonizaciju sopstvenog naroda i sad se samo ceka povoljan trenutak da se i prakticno pokusa secesija...
Srbija jednostavno ne moze da podnese vojne ,moralne i politicke poraze u zadnjih 20-tak godina i oni srljaju iz krajnosti u krajnost...
Danom kad je srbija u skupstini koljace i cetnike draze mihajlovica izjednacila sa Titovim Partizanima je sebi presudila smrtnu presudu, jer je na ustavan nacin pretvorila srpski narod u buntovnike i varvare i na laznoj ideji o ugrozenosti srba u njihovo ime, pustila sa lanaca najveci sljam i zlocince(karadjica ,mladica,arkana ,seselja itd.) Srpski intelektualci koji su pokusali da se suprostave ovoj nemani su zavrsili vecinom pod zemljom, u godinama drzavnog terora,koji se nazalost i danas odvija istom zestinom samo prefrganijim metodama.. ..da bi se ostvarila ideja o velikoj srbiji koliko je bilo bitno druge poraziti vojno, jos je bitnije bilo pretvoriti srpski narod u varvare i zlocince sto su SANU i velikosrbi nazalost uradili sa srpskog naroda jer velika srbija i etnicka ciscenja se nisu mogla odraditi bez onolike kolicine zlocina i mrznje....
danas su srbi postali taoci te politike i onemoguceno im je da se izvuku iz tog beznadja i svaki pokusaj drugih da im pomognu se okarektarise kao zavjera i antisrpski cin..isto tako sto ce se okarekterisati ovaj moj post od velikosrpskih zombija..
problem je sto su srbi kao narod na pola puta ka propasti..a i nama ostalim valja sa njima u provaliju..takav nam grah pao
Trenutno u Srbiji se desava pregrupisavanje snaga jer je Rusija po kozna koji put izdala Srbiju i platforma velikosrpske politike se mijenja i fokusirana je na dvije stvari...
Prva stvar je paralelno politicko angazovanje na podjeli Kosova i secesiji rs-a...Tadic i SANU kao idejni tvorac velikosrpske politike su uspjeli presvuci vecinu zlih po glasu SRS-ovaca u SNS(srpska napredna stranka) i tako stekli dojam kod MZ da su se u srbiji desile demokratske promjene a u stvari su samo kupili vrijeme i otupili medjunarodni pritisak na srbiju...posto je za srbiju(trenutno) Kosovo definitivno zavrsena prica,sad se pokusava izdejstvovati podjela kosova jer se time otvaraju dvije perspektive za velikosrpsku ideju a to su da bi podjelom Kosova se otvorio put u secesiju rs-a.a drugo podjelom Kosova bi se nastavila konfrotacija srbije sa albancima na Kosovu i odrzavala bi se histerija neprijateljstva sto bi za buducnost imalo mitoloski i nacionalni naboj da se vojnim sredstvima u buducnosti vrati cijelo Kosovo..Srbiji ide u prilog dolazak svjetske ekonomske krize, jer krizom se stvara nezadovoljstvo naroda a to nezadovoljstvo su velikosrbi majstori da pretvore u medjunacionalne sukobe jer uvijek optuze druge za kojekave zavjere i uzroke problema u kojem su se nasli srbi kao narod...
druga stvar je odrzavanje drugog fronta a to je rs...srbija konstantno huska BIH srbe na neposlusnost BIH i preko Dodika i slicnih zakuhvanjem stanja u BIH se popravlja srbijanska pozicija u vezi Kosova ...ukoliko propadne pokusaj srbije da podijeli kosovo oni ce najvjerovatnije ici na soluciju da Dodik raspise referendumm i samoproglasi nezavosnost rs-a od BIH..a velikosrbi u BIH konstantno rade na odrzavanju tenzija i drze narod u histeriji i stanju da su ugrozeni ako ostanu u BIH...velikosrbi su u BIH zavrsili demonizaciju sopstvenog naroda i sad se samo ceka povoljan trenutak da se i prakticno pokusa secesija...
Srbija jednostavno ne moze da podnese vojne ,moralne i politicke poraze u zadnjih 20-tak godina i oni srljaju iz krajnosti u krajnost...
Danom kad je srbija u skupstini koljace i cetnike draze mihajlovica izjednacila sa Titovim Partizanima je sebi presudila smrtnu presudu, jer je na ustavan nacin pretvorila srpski narod u buntovnike i varvare i na laznoj ideji o ugrozenosti srba u njihovo ime, pustila sa lanaca najveci sljam i zlocince(karadjica ,mladica,arkana ,seselja itd.) Srpski intelektualci koji su pokusali da se suprostave ovoj nemani su zavrsili vecinom pod zemljom, u godinama drzavnog terora,koji se nazalost i danas odvija istom zestinom samo prefrganijim metodama.. ..da bi se ostvarila ideja o velikoj srbiji koliko je bilo bitno druge poraziti vojno, jos je bitnije bilo pretvoriti srpski narod u varvare i zlocince sto su SANU i velikosrbi nazalost uradili sa srpskog naroda jer velika srbija i etnicka ciscenja se nisu mogla odraditi bez onolike kolicine zlocina i mrznje....
danas su srbi postali taoci te politike i onemoguceno im je da se izvuku iz tog beznadja i svaki pokusaj drugih da im pomognu se okarektarise kao zavjera i antisrpski cin..isto tako sto ce se okarekterisati ovaj moj post od velikosrpskih zombija..
problem je sto su srbi kao narod na pola puta ka propasti..a i nama ostalim valja sa njima u provaliju..takav nam grah pao
-
pesak
- Posts: 4343
- Joined: 22/08/2005 20:58
- Location: internet
#3718 Re: Desavanja u Srbiji
da ja sklonim i link pescanika, da me i one ne izbace.
-
dallton
- Posts: 7739
- Joined: 31/07/2008 08:49
#3719 Re: Desavanja u Srbiji
njima je vazno da se sranje internalizuje, tj. da se po mogucnosti davite u sopstvenim govnima bez da oni ista osjete...sjedinjavanje, ujedivanje, razjedinjavanje, kad opet krene po nekom automatizmu u srbiji bit ce opet najava novog kruga otvorenog paklapesak wrote:PA MISLIM, NARAVNO DA JE ZLO U U SMESKU. a ovamo noz. o tome i pricam. pogledaj kako se ponasaju evropljani. pa oni nama dobro da zele, rekli bi posteno , bar za pocetak-alo, ba, nemate slobodne medije u srbiji.
jok. njima je vazno da kod njih ne bude sranja , a ne kako ce ovaj glupi narod ziveti ovde. i da li ce glupi narod hteti da se opet sjedinjuje sa "svojima".
hebale ih vise teritorije. stalno teritorije. nikad kvalitet zivota.
-
dallton
- Posts: 7739
- Joined: 31/07/2008 08:49
#3720 Re: Desavanja u Srbiji
a gospodja pack ti svaki put kada je vani pada u veliki ocaj kad joj se spomene bosna...ali nista, na kraju ce izigrati i nju, odnosno ona ce izigrati sama sebe, kao sto je mnogo evropskih politicara ovdje prije nje - pa kad bude opste sranje, opet ce reci "nismo znali, kakva greska, da se vise nikad nikome ne ponovi, jos mnogo trebamo nauciti, rjesenje je u integracijama"....Dodik - Pack
http://www.dnevniavaz.ba/dogadjaji/aktu ... u-gradjana
pack: "dobro vece, doris pack na telefonu. Jel milorad?"
dodo: "jeste."
pack:" milorade ja sam u sarajevu. NISTA TO NE VALJA."
-
pesak
- Posts: 4343
- Joined: 22/08/2005 20:58
- Location: internet
-
dallton
- Posts: 7739
- Joined: 31/07/2008 08:49
#3722 Re: Desavanja u Srbiji
upravo slusao, i zato sam i stavio ovakav komentar ...da ne idem u detalje i ponavljam ono sto je @zavrzlama rekao, @pesak, oni ce u srbiji uprskati svojom politikom, nastupit ce posljedice slicne kao prije 10 godina - novi krug pakla u krug
-
pesak
- Posts: 4343
- Joined: 22/08/2005 20:58
- Location: internet
#3723 Re: Desavanja u Srbiji
da. strasno. jesi li cuo kad su poredili borisa sa kraljicom antoanetom, koja nije bila svesna opasnosti...ignorisala je..
tacno je tako.
mozda bogatasi evropljani i misle da prodaju ovde zaracenim stranama oruzje i da sebe tako vade iz ekonomske krize...kao sto su to radili ameri za vreme 2. svetskog rata, prodajuci oruzje hitleru, sve dok nisu usli u rat sa nemackom..
tako nesto je i spominjao von trir u filmu evropa ...
e, stvarno padam u ocajanje.
tacno je tako.
mozda bogatasi evropljani i misle da prodaju ovde zaracenim stranama oruzje i da sebe tako vade iz ekonomske krize...kao sto su to radili ameri za vreme 2. svetskog rata, prodajuci oruzje hitleru, sve dok nisu usli u rat sa nemackom..
tako nesto je i spominjao von trir u filmu evropa ...
e, stvarno padam u ocajanje.
-
pesak
- Posts: 4343
- Joined: 22/08/2005 20:58
- Location: internet
#3724 Re: Desavanja u Srbiji
pogledajte face i sve ce vam biti jasno. pogledajte izraz lica ovog francuza koji daje legiju ovoj debeloj ...pogledajte nase srecne face sa srpske strane i IZRAZ NJEGOVOG LICA. Sve se vidi.pesak wrote:mislim da je zapad kriv kao i devedesetih . davanjem podrske borisu i svim drugim folirantima....kao sto je dama dole .
jednostavno uzas.
SONJA DOBILA LEGIJU
oni tako spasavaju svoju glavu, drzeci glupe srbe na vlasti.
boze, kako se istorija ponavlja.
-
pesak
- Posts: 4343
- Joined: 22/08/2005 20:58
- Location: internet
#3725 Re: Desavanja u Srbiji
ona ne zna da je dobila nagradu ispod vesala. i oni.
kako je politika kvarna stvar. strasno.
a taman je malo smrsala od doba milosevica... krenulo joj.
kako je politika kvarna stvar. strasno.
a taman je malo smrsala od doba milosevica... krenulo joj.