Bivši član Crvenih beretki: Muslimani su bili streljani
Članovi Crvenih beretki su, s proleća 1992, zlostavljali i ubijali nesrpske civile u Bosanskom Šamcu.
Izvor: Beta utorak, 17.04.2018. | 15:45
Tweet
Podeli
Thinkstock
Thinkstock
To je rekao bivši pripadnik te jedinice u nastavku ponovljenog haškog procesa protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića.
Svedok čiji je identitet zaštićen posvedočio je i da je glavni komandant Crvenih beretki, koji je deo jedinice poslao da učestvuje u zauzimanju Bosanskog Šamca, bio drugooptuženi Simatović.
Iz pisane izjave i ranijeg iskaza svedoka proizlazi da je on bio, u najmanju ruku, očevidac ubistva više Muslimana koje je, početkom maja 1992, u selu Crkvina kod Bosanskog Šamca počinila grupa Crvenih beretki iz Srbije, predvođena Slobodanom Miljkovićem zvanim Lugar.
U Crkvini je, po svedoku, bilo streljano "pet do sedam Muslimana", ali je, prema optužnici protiv Stanišića i Simatovića, tamo ubijeno "najmanje 16" muslimanskih civila.
Simatović je, zajedno sa bivšim šefom Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovicom Stanišićem, optužen za progon Hrvata i Muslimana u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.
Iskaz današnjeg svedoka odvijao se iza zatvorenih vrata, radi zaštite njegovog identiteta, ali je tužilac Edvard Ruso (Edward Russo) prethodno, na otvorenom delu zasedanja, pročitao sažetak svedokove izjave.
Po tom sažetku, svedok je bio pripadnik "više srpskih jedinica, uključujući Crvene beretke i Jedinicu za specijalne operacije" SDB Srbije.
Kako je izjavio, svedoka su instruktori iz MUP Srbije obučavali u logorima Crvenih beretki u Ležimiru, na Fruškoj Gori u Srbiji, i u Pajzošu kod Iloka, u Hrvatskoj.
U Pajzošu je, "nekoliko puta" video Simatovića koga je nazvao "komandantom brigade za specijalne namene MUP Srbije", odnosno Crvenih beretki.
Upravo Simatović, obučen u maskirnu uniformu i crvenu beretku, dao je, u aprilu 1992. u Pajzošu, Crvenim beretkama, među kojima je bio svedok, uputstva o predstojećem napadu na Bosanski Šamac.
Rekao im je da sve svoje isprave ostave pre polaska na "težak zadatak". Zauzimanje Bosanskog Šamca bilo je ključno za probijanje Posavskog koridora, vitalne kopnene veze između Kninske Krajine, Republike Srpske i Srbije.
U okolinu tog grada, svedok i njegova jedinica bili su prebačeni helikopterom, a tokom zauzimanja Šamca sarađivali su sa JNA.
Svedok je naznačio da su njegovom jedinicom na terenu komandovali Srećko Radovanović zvani Debeli i njemu nadređeni Dragan Đorđević zvani Crni.
Pretpostavljeni obojici, po svedoku, bio je Simatović, koji nije bio u Šamcu.
U pisanoj izjavi, svedok je opisao kako je dva puta, od 17. aprila do 31. jula. 1992, video pojedine Crvene beretke kako, zajedno sa pripadnicima lokalne Teritorijalne odbrane, tuku zarobljene nesrpske civile u pritvoru kod zgrade SUP Bosanski Šamac.
O ubistvu u Crkvini, svedok je izjavio i da je Miljkoviću-Lugaru "neko naredio da to uradi". Zajedno sa Miljkovićem, svedok je na poprištu zločina video još četiri Crvene beretke.
Suđenje Stanišiću i Simatoviću biće nastavljeno sutra.
Zločini za koje su optuženi Stanišić (67) i Simatović (67) počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.
Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Proces Stanišiću i Simatoviću poslednji je u kojem će sudije utvrđivati da li su bivši zvaničnici Srbije krivi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.
Pred Haškim tribunalom nijedan državni funkcioner Srbije nije bio osuđen za ta zlodela.
Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009,. prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013., Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice. Apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen pred sudskim Mehanizmom.
Ponovljeno suđenje počelo je 13. juna 2017.
srbiju izgleda samo hitno priznavanje kosova moze spasiti od presude za UZP u BiH.
inace sve dok je kosova i bih se more kurcit da je drzava premda kosovo je u nekim stvarima malo bolje pozicionirato 
vrijeme ce pokazat kako i kolko se zaebo onaj sto je proguro tu fix ideju
