Skijaš wrote: ↑15/10/2024 16:00
Hakiz wrote: ↑15/10/2024 15:54
Juda nije dobar primjer.
Nadji bolji kolega. Bitno je da se podvuce idajnicku ulogu koju je u ovoj epizodi igrao Konakovic, te da se to izdajnistvo ne moze umotavati u lovorike iz proslosti (mada u Elmedinovom slucaju nema ni tih lovorika, nego je lik bio samo jedan od SDA-ovaca, sto blize kuhinji, to toplije guzici).
Osnovni temelj hrišćanstva/kršćanstva je Isusovo uskursnuće. Da bi uskrsnuo, morao je umrijeti. Umro je razapet na križu. A da bi tako umro, morali su ga Rimljani uhvatiti. A to su uspjeli jer ga je Juda izdao.
Da Juda nije uzeo srebrenjake, danas ne bi postojalo hrišćanstvo/kršćanstvo. Barem u ovom obliku.
A neki kažu da je Isus ne samo znao (ipak je Isus jedna od božijih priroda, a bog sve zna) da će ga Juda izdati, nego da je to sa Judom i dogovorio. Upravo zato da bi mogao uskrsnuti nakon što umre.
Tako da je izdaja relativan pojam.
Ima i u zen-budizmu priča koja kaže ne sudite prije nego što promislte i da nije sve kako na prvu izgleda.
Jednog dana, ratarev konj je pregrizao svoje uže i pobegao. Kada su to komšije saznale, došle su kod ratara i zakukale:
– Kakva šteta!
– Možda. – rekao je ratar.
Sledećeg dana, odbegli pastuv se vratio i doveo sa sobom sedam divljih konja.
– Kakva sreća! – povikaše komšije.
– Možda. – rekao je ratar.
Sledećeg dana, ratarev sin je uzjahao jednog od divljih konja, ali ga je neukroćena životinja zbacila.
– Kakva šteta! – zavapiše komšije nad mladićevom slomljenom nogom.
– Možda. – rekao je ratar.
Sledećeg dana, carevi vojnici su došli u selo da mobilizuju ljudstvo za rat. Ratarevog sina nisu odveli zbog njegove povrede.
– Kakva sreća! – saglasne su bile komšije.
– Možda. – rekao je ratar.
I zato Juda nije dobar primjer za priču o izdaji.
) izdaje zbog ličnog interesa.
fakat ne znam ko ih nakon ovoga može ozbiljno shvatiti 