animus wrote:Vezano jos nesto za M16. Koliko se sjecam za tu pusku je bila neka prica da je vrlo ubojita i da njen pogodak u, čini mi se, 90% slucajeva znaci smrt zbog kalibra municije ili neceg drugog ne sjecam se. Uglavnom ako pogodis protivnika u skoro bilo koji dio tijela on podlegne. Ne znam da li je zo istina ali ako jeste kad dodas preciznost i domet onda ispada da je puno bolji izbor.
Puska M16
Kada su momci sa zelenim beretkama rasporedjeni u Vijetnamu , dobili novu pusku da je isprobaju, nisu bili bas odusevljeni.
Puskica koja je napunjena tezila svega tri kilograma i koristila municiju od samo 5.56 mm nije uzivala poverenje. Culi su se komentari kako se mala zrna mogu uhvatitit rukavicom za bejzbol. Zli jezici ucutali su se posle prvih borbenih ispitivanja . Pogodjeni Vijetnamci (ili jos cesce civili) nisu se mogli prepoznati. Vojni patolozi koji su ucestvovali u ispitivanjima bili su zaprepasteni ne samo velicinom izlazne rane nego i njenim polozajem. Ne samo sto nije bila paralelna sa ulaznom ranom, nego je odstupala i dvadesetak centimetara, sto znaci da je metak krivudao prolazeci kroz telo pogodjenog. Pored izuzetne ubojitosti, novo oruzje imalo je i mnoge dobre osobine pa je prihvaceno u naoruzanje specijalnih americkih i juznovijetnamskih jedinica , a nekoliko godina kasnije odluceno je da se sve jedinice americke vojske opreme puskom M16.
Razvoj ove puske zapoceo je 1950. godine na osnovu zahteva Pentagona za kracim, laksim i dovoljno ubojitim oruzjem. Od vise ponuda odabran je predlog Eugena Stonera. Njegova AR10 bila je prototip puske buducnosti. Izradjena u velikoj meri od od aluminijumskih legura i plasticnih materijala bila je mnogo laksa od tadasnje americke automatske puske puske M14. Deo mehanizma smesten je u kundak cime je AR10 postala i kraca od svojih suparnika , ali je time Stoner postigao i nesto vise.
Svi koji su pucali iz automatskog oruzja znaju kako ono odskace navise prilikom rafalne paljbe i kako ga je tesko obuzdati. Kod ove puske cev, zatvarac i kundak postavljeni su u jednoj liniji pa trzaj puske ide pravo u rame strelca a ne na vise kao kod ostalog oruzja. Ideja je poznata odranije, ali je retko koriscena jer zahteva visoko postavljene nisane sto otezava tacno gadjanje. Stoner je , medjutim, ispravno smatrao da je bolje nesto slabije nisaniti nego uopste ne obuzdavati oruzje. Uz sve navedeno , AR10 je bila puska relativno jednostavne gradje i nije zahtevala dugu obuku.
Na poligonu, medjutim, nije bilo sve tako sjajno. Pentagon je uporno zahtevao da se puske izradjuju za standardni NATO metak 7.62 mm. To je snazan metak jakog trzaja i uprkos svim Stonerovim naporima AR10 nije ispunjavala tacnost gadjanja rafalnom paljbom , i tu je bitno zaostajala za M14.
Po ko zna koji put pokazalo se da je nemoguce napraviti dobru malu pusku za snazan metak. S druge strane , slab metak nije dovoljno ubojit.
Dok su Rusi polako postajali poznati kao proizvodjaci najboljeg oruzja na svetu, americki generali i dalje su robovali jakom ubojitom metku velikog dometa. Nezadovoljni ponudjenim resenjem , okrenuli su se novom projektu.
Za to vreme Eugen Stoner nije mirovao. Resio je da napravi metak kod kog ce biti objedninjena ubojitost sa malim trzajem.
Jedini nacin da se to postigne bio je da se laganom zrnu da ogromna pocetna brzina. U svetu lovackog oruzja postojalo je nekoliko takvih metaka , pa je Stoner za osnovu svoje municije uzeo jedna metak namenjen odstrelu sitne divljaci i znatno ga usavrsio.
Rezultat je bio zadivljujuci. Zrno njegove municije tezilo je samo 3.56 grama, ali ispaljeno brzinom od blizu 1000 metara u sekundi postizalo je na cilju stravican ucinak. Eksperimentalne zivotinje cesto su umirale od soka iako sam pogodak nije bio smrtonosan. Kada na vecim daljinama brzina padne ispod potrebnih 800 m/s , zrno je zadrzavalo svoju ubojitost tako sto je prilikom pogotka gubilo stabilnost i lutalo kroz telo praveci teske rane.Uz sve ostalo lagani metak omogucavao je strelcu da ponese mnogo vise municije .
Svoju AR10 Stoner je prilagodio novoj municiji i napravio novu pusku nazvanu AR15. Posle visegodisnjeg ispitivanja i usavrsavanja na poligonima i vojnomedicinskim ustanovama, licencu za proizvodnju ouske kupila je cuvena firma Colt. Uprkos odlicnim osobinama americka vojska nije zelela da usvoji takvo oruzje u nestandardnom kalibru i tek ju je surova ratna praksa naterala da postepeno promeni svoje misljenje.
Kada su se americki vojnici u Vijetnamu prvi put suocili s partizanima , s nevericom su shvatili da „primitivni“ Vijetnamci imaju vecu vatrenu moc. Amerikanci su zasipani rafalima iz kompaktnog i brzometnog Kalasnjikova , dok su se kroz prasumu jedva provlacili sa svojim dugackim i teskim M14 podesenim samo za poluautomatsku vatru. Kako je ova zbog jakog trzaja onemogucavala tacnost pogotka , resenje je potrazreno u masovnijem koriscenju automata. Medjutim, automati se razlikuju od automatskih pusaka po tome sto koriste pistoljsku municiju kojom se pogadja sa sigurnoscu samo na malim daljinama i nikada nisu bili zamena za pusku.
Americki generali osecali su se ponizeno dok se medju jedinicama pod njihovom komandom sirio ocaj. Tada se neko setio Stonerove AR15. Kao deo tajnog programa „Edzil“ kojim se predvidjalo naoruzavanje i opremanje placenickih jedinica u jugoistocnoj Aziji, u Vijetnam je 1962. godine stiglo 60 000 pusaka koje su dobile oznaku M16A1.
Postepeno je sve veci broj broj Amerikanaca dobijao M16, a sredinom rata postala je osnovno oruzje americke armije. U vijetnamskom ratu M16 je stekla slavu, ali i „ugled“ najomrazenijeg oruzja ikada proizvedenog. Rane koje je stvarala bile su iste kao one koje pravi zabranjena rasprskavajuca municija i na medjunarodnim konferencijama o kontroli naoruzanja mnoge zemlje trazile su zabranu municije kalibra 5.56 mm . Ta osobina uplasila je protivnike , no, rat je otkrio i njene druge osobine koje su zabrinjavale i same Amerikance.
Da bi AR15 radila pouzdano, Stoner je sasvim pojednostavio njenu gradju, ali je u tome malo preterao. Dok sve puske koje za rad automatike koiriste snagu barutnih gasova pozajmljenih iz cevi imaju poseban klip za tu svrhu , kod AR15 gasovi pravo iz cevi ulaze u nosac zatvaraca. Teoretski, pa i na poligonima to je izgledalo savrseno , samo se zaboravilo na jednu „sitnicu“. Posle duze paljbe garez baruta se nagomila u unutrasnjosti nosaca zatvaraca i sanduka i dovodi do zastoja a borci na ratistu nemaju vremena da stalno ciste oruzje. Pored toga, M16 je pravljena na uobicajen americki nacin – izuzetno kvalitetno sa delovima koji se besprekorno uklapaju. Ruski „Kalasnjikov“ a narocito kineska verzija koju su koristili vijetnamski partizani izgledao je pored M16 kao gomila lose sklepane limarije. Medjutim, iako doprinose vecoj tacnosti pri gadjanju delovi izradjeni bez odstupanja cine da blato i pesak lako zaglavljuju oruzje.
(Tekst objavljen u Politikinom zabavniku, godina 1997, autor N. Rondovic)
Iz oznacenog dijela teksta proizilazi ta vrsta price koju si ti cuo.
