Govorio sam o svom dvevnom dežurstvu u četvrtak. U prethodnom svom dežurstvu sam u dva navrata, dan i noć, bio u prilici da sa koordinatorom kovid odeljenja načelnikom infektivnog odeljenja rešavam nedostatak kreveta u intenzivnoj kovid jedinici, za pacijente koji zahtevaju lečenje u istoj. Oba puta nam je u susret izašao KC Niš, prof. Radmilo Janković, sa dozvolom za transport po dva pacijenta oba puta. Dakle u Kraljevu nije bilo dovoljno mesta ni u prethodnih pet dana pre tog dnevnog dežurstva u četvrtak. Taj dan nismo dobili odobrenje za KC Niš. Rečeno je da imaju samo tri slobodna mesta i da ih moraju čuvati za svoje pacijente. Da ponovim, Beograd i Kragujevac odavno ne primaju pacijente iz Kraljeva. Istina je da tog trenutka u intezivnoj kovid jedinici leže četiri pacijenta koji su skoro bez izgleda za preživljavanje.
Dugo sam bio u dilemi da li da tim pacijentima uskratim lečenje uz pomoć ventilatora, da bih dao šansu onima za koje je bilo evidentno da će im se bez ventilatora ubrzo pogoršati zdravstveno stanje. Naveo sam da se po medicinskim standardima radi o mladim pacijentima( nisam pomenuo još troje koji su bili za intezivnu negu, pacijenti u godinama sa komorbiditetom, sa malim šansama za preživljavanje I uz pomoć ventilatora). Ta situacija je upravo ona kada su iz Italije doprle vesti da lekari moraju da odlučuju kome će dati ventilator. Tada je predsednik, onaj kome se toliko klanjate, hitno intervenisao i krenuo u nabavku respiratora, taman on lično morao da pilotira avionom do Kine… RFZO je te predsednikove nabavke proglasio za tajnu, iako se radi o opštem dobru i aparatima koji se koriste u delatnosti od opšteg društvenog značaja po građane republike, za najveću vrednost koja postoji, zdravlje i život. I dalje nema informacije koliko ventilatora ima Srbija, informacije koju bi morao odmah na uvid javnosti da da Institut za javno zdravlje „Batut“, sa potpisom odgovornog lica, jer je zakonska obaveza da ovi biomedicinski aparati budu zavedeni pod serijskim brojem u „Batutu“. Još uvek kolega nemamo odgovor ko je izvršio pregled i prijem ovih novonabavljenih aparata, ko garantuje da su bezbedni u lečenju bolesnika kojima su potrebni. I to jeste pitanje za Vas, jer ste deo KŠ.
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs
Da se vratim na četvrtak dan. Nisu nas učili na fakultetu da smo bogovi koji imaju pravo da odlučuju ko ima pravo na život, a ko nema, zato je moja odluka bila da nikome ne uskratim vazduh u plućima dok god mu kuca srce. Ostatak života ću provesti u preispitivanju ispravnosti svoje odluke. Tokom dnevne smene u petak je u intezivnoj kovid jedinici u Kraljevu preminulo pet osoba. U noćnoj smeni sam zatekao jednu od te dve pacijentkinje o kojima sam govorio u intezivnoj nezi. Primljena je u bolnicu na interno odeljenje zbog svoje osnovne bolesti (Angina pectoris), gde je inficirana kovidom(izvod iz anamneze koju sam uzeo od pacijentkinje). Danas se pokušava obezbediti mesto u KC Niš za nju.
Kada je sin umetnika na protestima uzvikivao: „Ovo je za tebe ćale“ i tvrdio da njegov otac nije uspeo da dođe do ventilatora, iskreno, sumnjao sam u te informacije. Nisam mogao da zamislim da je Srbija stigla gde je Italija bila pre nekoliko meseci. Onda je došao izveštaj, interni, u kome je pisalo da u intezivnoj jedinici nema mesta, te se odlaže prijem pacijenta Đurića. Poznajući funkcionisanje zdravstvenog sistema, tog trenutka mi nije bilo dobro.
Pre desetak dana imao sam uvid u privatnu poruku u kojoj je pisalo da se u jednoj od velikih ustanova u Beogradu, jedni pacijenti skidaju sa ventilatorne podrške, ne bi li se dala šansa onima koji imaju veće izglede za preživljavanje. Nisam imao mogućnost da dođem do dokaza za tako nešto, pa sam morao da odćutim, jer bi me sigurno uhapsili zbog širenja panike i tako onemogućili da obavestim javnost u kakvoj smo situaciji, a moje reči predstavili kao reči „izdajnika koji pokušava da sruši zdravstveni sistem Srbije“. Bog neka mi oprosti.
Nisam siguran da li postoji definicija pucanja zdravstvenog sistema. Moja definicija bi bila da je pucanje zdravstvenog sistema trenutak kada veći broj građana kojima je potrebna zdravstvena zaštita nema mogućnost da je dobije. Ovo je situacija koja je takva. Govorim o svim onim nekovid pacijentima koji već mesecima ne mogu da dođu do lečenja. Ovih dana ponovo hiljade pacijenata dobijaju obaveštenja o odloženim operacijama, dijagnostici, lečenju koje zahteva hospitalizaciju. Govorim o čekanju ispred kovid ambulanti koje se meri satima, o maltretiranju pacijenata da moraju prvo da prikupe analize u domovima zdravlja, pa tek da se jave u kovid ambulante pri bolnicama. Koliko je njih u šetanju od nemila do nedraga značajno pogoršalo svoje zdravstveno stanje, koliko je njih odustalo od pokušaja da dođe do zdravstvene pomoći shvatajući da veće šanse imaju ako se leče kući, uz savete mnogobrojnih kolega koji svoje savete pružaju putem telefona i internet komunikacije? Ja znam po pozivima koje dobijam sa molbom da pomognem da svoje drage smeste u bolnicu, jer su u teškom stanju, a nema mesta. Znate li Vi?
cijeli tekst
https://nova.rs/vesti/drustvo/dr-panic- ... atastrofu/
boldirano uvijek bilo i bice.
