Dešavanja u Srbiji

[pesak]

Insajder: Službena tajna
četvrtkom u 21.00


Istina o uništavanju dokumentacije DB-a posle 5. oktobra i odgovor na pitanje ko je štiteću sopstvene interese štitio službu

Kako su formirani tajni fondovi za specijalne operacije, kako je DB napravio sopstvenu vojsku, zašto je prisluškivana opozicija tokom 1990-tih i kako rade tajni timovi za kreiranje afera u Srbiji, neka su od pitanja koja će dobiti odgovor u drugoj epizodi Insajdera.

4. epizoda, četvrtak 23. oktobar u 21

U nastavku serijala Insajder o službama bezbednosti operativac DB Zoran Stijović, koji je radio istagu o uništavanju dokumentacije posle 5. oktobra, prvi put javno otrkiva šta je sve uništeno u centrima DB-a, zašto je posle dolaska nove vlasti sve zataškano i zašto je zbog toga nemoguće otvoriti dosijea. Nova epizoda emisije Insajder koja je na programu u četvrtak u 21 sat otkriva i šta se nalazi u skrivenim iskazima Radomira Markovića, na koji način su službe pravile haos u državi pokušavajući da se približe DOS-u i ko je zaštitio službe štiteći tako lične interese i one koji su odgovorni za krivična dela počinjena tokom 1990-ih.

Novi serijal emisija Insajder “ Službena tajna” počinje 2. oktobra u novom terminu (četvrtak u 21 h). Posle višemesečnog istraživanja, brojnih prepreka i opstrukcija, B92 počinje sa emitovanjem emisije Insajder o tajnim službama. Insajder otkriva sve o funkcionisanju tajnih službi, čime se sve i u čijem interesu služe predstavnici tajne policije, na koji način učestvuju u kreiranju raznih afera i političkih obračuna, kome podmeću, koga i kako prate i prisluškuju, ali i kako su službe bezbednosti zloupotrebljene od strane političara i tajkuna. Zašto su sve do danas i vojne i civilne službe ostale zaštićene od svake odgovornosti za sve što su radili godinama. I zbog čega je to i danas zabranjena tema.

U novom serijalu biće otkrivene mnoge, do danas, strogo čuvane državne tajne o tome iza kojih sve ubistava stoji nekadašnja UDBA i DB ali i šokantna saznanja o tome na šta su sve tajne službe bile spremne. Gde su danas oni koji su, ne tako davno , odlučivali ili znali za odluke “vrha države” ko treba da bude živ a ko mrtav. Sagovornici iz nekadašnje UDBE, DBa , BIA i vojnih službi ekskluzivno za Insajder iznose po prvi put za javnost Srbije mnoge tajne o funkcionisanju tajnih službi.

Da li su službe i dalje mač u rukama partija i kojih, saznaćete u serijalu koji počinje 2. oktobra i za koji govori 20 sagovornika.


Detaljnije...
na http://www.b92.net uzivo- sutra .. tv

[pesak]

[pesak]

Izveštaj Reportera bez granicaObjavljeno: Sre, 22. 10. 2008. 17:26 MEDIJSKE NESLOBODE U SRBIJISrbija je na 64. mestu po slobodi medija, objavili su Reporteri bez granica. Srbija je tako, uspela da bude gora od svih svojih komšija, uključujući i Kosovo. e-Novine

Mir, a ne ekonomski napredak garantuje slobodu medija
PHOTO: http://www.bendib.com




“Mir, a ne ekonomski napredak garantuje slobodu medija”, poruka je Reportera bez granica (RSF) koji svakog 22. oktobra objavljuju izveštaj medijskih sloboda i to već sedam godina zaredom.

Srbija se sa prosečnom ocenom 13,50 nalazi na neslavnom 64. mestu što je ipak bolje od prošle godine, kada smo se nalazili tri mesta niže. Mali rast na tablici zapravo nema nikakvog značaja jer su ispred nas sve zemlje regiona, uključujući i Kosovo. Društvo u kojem se nalazimo najbolje odslikava stanje medijskih sloboda. Ispred nas su Nikaragva, Kuvajt, Salvador, Burkina Faso, a iza nas Istočni Timor, Bocvana, Liban itd.

Od zemalja u regionu, jedino Albanija ima manje medijskih sloboda od Srbije, koja se nalazi na 79. mestu, a ispred se redom nalaze “lažna država Kosovo” na 58. mestu, Crna Gora (53), Hrvatska (45), Makedonija (42). Ako se gledaju zemlje nekadašnje SFRJ Bosna i Hercegovina i Slovenija se nalaze na najboljim pozicijama. Tako je BiH smeštena na 36. mestu u društvu SAD, Španije, ali i Francuske koja se nalazi samo poziciju ispred. Slovenija je na 30. mestu, a okružuju je Kipar i Japan.

Među prvih deset zemalja po slobodi medija sve su evropske osim Novog Zelanda. Na samom vrhu je Island, a slede Luksemburg, Norveška, Estonija, Finska, Irska, Belgija, Letonija, Novi Zeland i Slovačka. Članice Evropske unije raspoređene su u prvih 60-ak mesta, a u prošlogodišnjem izveštaju su zauzele prvih 50-ak mesta.

Poslednja od 173 zemlje je Eritreja, ispred koje su Severna Koreja, Turkmenistan, Mijanmar i Kuba (169).

Osim poruke da slobodu medija diktira mir, a ne ekonomsko blagostanje, drugi zaključak autora je da međunarodna zajednica nije imala uspeha kod autoritarnih režima kakve imaju Kuba ili Kina.

„Svet, nakon 11. septembra je sada jasno iscrtan. Velike demokratije su destabilizovane i dok se brane pomalo nagrizaju prostor sloboda. Diktature, koje su ekonomski najmoćnije, svoju autoritarnost zahtevaju arogantno i koriste se podelama u međunarodnoj zajednici i ratom u ime borbe protiv terorizma”, poručuju Reporteri.

RSF posebno upozorava na opasno nametanje “pravovernosti”.

“Verski ili politički tabui svake se godine sve više nameću u zemljama koje su ranije prednjačile na putu sloboda”, žale RSF i osuđuje nekažnjivost napada na medijske slobode.

RSF hvali napredak nekih zemalja Srednje Amerike i Kariba (Jamajke na 21., Kostarike na 22.) koje su po medijskim slobodama ispred, npr. SAD-a (36.) i Izraela (46.) iako po BDP-u daleko zaostaju za bogatim demokratijama. Time organizacija naglašava svoju tvrdnju da su stabilnost i mir garanti sloboda, koje rat guši.

U Izraelu je prošle godine vojska prvi put ubila jednog novinara, piše RSF i upozorava da su ratovi velikih razmera, kao u Iraku, Pakistanu i Afganistanu stvorili od tog prostora “crne zone” gde su novinari svakodnevno žrtve ubistava, otmica, samovoljnih hapšenja.

U grupi zemalja “zamrznutog pakla” su Severna Koreja i Turkmenistan gde su na snazi režimi iz prošlih vremena. Unatoč parlamentarnoj demokratiji i pluralizmu medija postoje zemlje, poput Bugarske koja je savršen primer zemlje koja teško iskorenjuje korupciju i političko nasilje.

http://www.e-novine.com/sr/drustvo/clanak.php?id=18201

[dallton]

koliko ja osecam stvari ovako, iz daljine, treba se maksimalno opustati, uzivati, jer.....
dolaze teska vremena..opet...
zato, drustvo, uzivajte...

ja sam ti maksimalno opusten u svim uslovima, poslije 92-95 jos me jedino atomska bomba moze uhvatiti nespremnog i nasekirati nego za naredni period, buduci pratis informacije, obrati paznju na izjave vuka draskovica i naredni tadicev izlet ulijevo, tj. u susjednu mu bih

[pici]

koliko ja osecam stvari ovako, iz daljine, treba se maksimalno opustati, uzivati, jer.....
dolaze teska vremena..opet...
zato, drustvo, uzivajte...

ja sam ti maksimalno opusten u svim uslovima, poslije 92-95 jos me jedino atomska bomba moze uhvatiti nespremnog i nasekirati nego za naredni period, buduci pratis informacije, obrati paznju na izjave vuka draskovica i naredni tadicev izlet ulijevo, tj. u susjednu mu bih

Danaske je bio na Crnogorskoj TV.....Tadići i ružio Crnogorce a ovaj izlet u BiH sto sprema bice mu gorak mada ima nesto drugo ..........



Vladika Irinej kaže da patrijarh Pavle razmišlja o odlasku sa trona
U novembru izbor novog patrijarha
Autor: Tamara Spaić, Branko Janačković | 23.10.2008. - 06:56
U novembru izbor novog patrijarha

Izbor novog patrijarha Srpske pravoslavne crkve mogao bi biti obavljen na sednici Sabora koja će biti održana 11. novembra i to na osnovu ostavke patrijarha Pavla, saznaje „Blic” u krugovima bliskim reformističkom krilu SPC. Iako u Patrijaršiji nisu za „Blic” mogli da potvrde da je patrijarh napisao ili najavio svoju ostavku, episkop niški Irinej rekao je juče da veruje da patrijarh srpski Pavle razmišlja o povlačenju zbog zdravstvenog stanja.

Vladika niški Irinej je ocenio juče za „Blic” da bi Sabor Srpske pravoslavne crkve, ukoliko bi takav zahtev pristigao od patrijarha Pavla, prihvatio njegovu želju da se povuče sa te funkcije.
-Siguran sam da bi Sabor ispoštovao njegovu volju. Želja većine u Saboru je da Pavle ostane na mestu patrijarha, ali je i potreba crkve da ima lice koje može, pre svega fizički, da obavlja taj posao i nosi ogroman teret te funkcije. Malo je nade da će se njegovo zdravstveno stanje popraviti u toj meri da će moći da nastavi sa redovnim dužnostima - kaže vladika Irinej.
Vladika dodaje da je patrijarh Pavle i mnogo puta ranije, kada je bio u znatno boljem zdravstvenom stanju, predlagao da se povuče sa čela SPC, ali da su mu tada i on i mnogi drugi episkopi savetovali da to ne čini. Irinej je kazao da je trenutno zdravstveno stanje patrijarha „podnošljivo”, ali daleko od onog koje bi mu omogućilo da obavlja redovne dužnosti.
- Zna za sebe, ustaje iz kreveta uz nečiju pomoć, komunicira, ali je daleko od situacije da može da funkcioniše kao patrijarh -dodaje Irinej.
Niški vladika kaže da se dnevni red Sabora ne zna unapred i da će biti saopšten na dan zakazivanja sednice. On je demantovao tvrdnje da je patrijarh Pavle navodno poručio episkopima „da će ostavku podneti samo Bogu”, rekavši da se radi o „novinarskoj izmišljotini”
- On je čovek čestit, odgovoran i svestan svoje uloge i značaja i nisu mu bitni lični interese već interesi crkve - napominje vladika Irinej.
U Patrijaršiji su za „Blic” rekli da je sednica Sabora zakazana kao redovna i da će se dnevni red znati dan pred sednicu.
- Sada niko ne može da kaže da će sednica biti izborna. Nemamo indicija da će nam stići ostavka patrijarha Pavla, a zna se da po Ustavu SPC novi patrijarh može da se bira samo u slučaju smrti prethodnog, ukoliko sam podnese ostavku ili ukoliko lekari procene da nije u mogućnosti da se bavi svojim poslom i vodi crkvu - kaže izvor „Blica” iz Patrijaršije.
Patrijarh Pavle je već godinu dana u postelji i sa svoje 94 godine nije u mogućnosti da u punoj meri vodi Crkvu. Vladike koje je „Blic” juče kontaktirao odbile su da odgovore na pitanje da li očekuju patrijarhovu ostavku. Međutim, nezvanično se već dugo u krugovima crkve koji se zalažu za reforme govori o potrebi da na čelo SPC dođe neko od mlađih i zdravijih vladika, čime bi se omogućilo da SPC definiše svoj stav prema savremenom.

Izbor žrebom
Vladika Irinej niški u SPC uživa veliki ugled i slovi za jednog od najozbiljnijih kandidata za patrijarha. Dobro upućeni u zbivanja u SPC juče su vladikinu najavu da bi partijarh mogao podneti ostavku protumačili kao ozbiljan signal da će to zaista i biti tako. Inače, patrijarh se bira „apostolskim žrebom”. Kandidati su svih 35 episkopa za koje se glasa u nekoliko krugova sve dok ne ostanu tri episkopa. A onda se slučajnim izvlačenjem izabere jedan od njih.

[pici]

Ko je odgovoran za gasnu aferu
23. oktobar 2008. | 00:08 -> 16:27 | Izvor: B92, Beta
Beograd, Novi Sad -- Čedomir Jovanović kaže da su bivši ministri bili svesni posledica prepuštanja Jugorosgasa Rusima. Nismo imali novca za otkup akcija, kaže Velimir Ilić


Dok stranke DSS i G17 smtraju da nisu odgovorne štetu koju Srbija navodno trpi u poslu sa gasom, LDP nastavlja sa optužbama. Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović kaže da je ta stranka dostavila tužilaštvu dopunjenu dokumentaciju o "gasnoj aferi" i šteti koja je naneta državi i da insistira "na političkom raščišćavanju" celog ovog slučaja.

Jovanović kaže da je ta stranka dostavila tužilaštvu dopunjenu dokumentaciju o "gasnoj aferi" i šteti koja je naneta državi i da insistira "na političkom raščišćavanju" celog ovog slučaja.

Gostujući u Kažiprstu u emisiji Kažiprst Radija B92, lider LDP-a Čedomir Jovanović rekao je da su tužilaštvu dostavljeni zapisnici sa sednica "Jugorosgasa" održanih u Moskvi i u Srbiji iz kojih se vidi da je nečinjenjem čitav niz državnih organa dramatično oštetio našu državu.

On navodi da su bivši premijer i pojedini članovi vlade bili svesni štete koja se nanosi time što je Srbija prepustila većinsko vlasništvo u “Jugorosgasu” Rusima, kao što je u posao sa uvozom gasa uveden posrednik kojem godinama plaćamo višemilionske sume za proviziju.

“Uz Koštunicu su naravcno tu učestvovali i tadašnji ministar za energetiku Naumov, bivši ministar za kapitalne investicije Ilić, koji je naknadno počinio sve da bi Srbija sa sebe skinula odgovornost zbog neizvršavanja nekog dela posla”, kaže lider LDP-a.

“Mi smo Rusima promptno dali sve dozvole za gasifikaciju juga Srbije. Tu su učestvovali i potpredesnik vlade Labus, ministar finansija Dinkić. Svi su oni bili akteri tih sastanaka iz kojih je proizašao ovakav haos”, smatra Jovanović.

Iako je lider G17 plus Mlađan Dinkić u to vreme bio član vlade, a odluku o uvođenju posrednika u posao sa uvozom gasa potpisao Miloš Milanković, bivši direktor Srebijagasa, koji je na to mesto došao kao član G17 plus, u toj stranci navode da oni nisu odgovorni za ovu aferu i ponovo govore o aneksu koji je v.d. direktora Srbijagasa prošle nedelje potpisao u Moskvi.

“Ono što se dešavalo pre dve godine je bila reanost, međutim, činjenica je, u ovom trenutku, da je jedan ugovor naprevljen sa direktorom u statusu v.d. i bez saglasnosti upravnog odbora”, kaže funkcionerka G17 plus Verica Kalanović.

“G17 plus preuzima odgovornost za ono što radi, kao stranka i sa svojim pojedincima, ali mislim da odgovornost treba da bude na onima koji su uradili u ovom trenutku potpisivanje ugovora koje nije bilo u skladu sa procedurom”, rekla je ona.

Ni bivši ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić ne misli da je odgovoran.

Zašto je Srbija propustila priliku da uknjiži 25 posto akcija u zajedničkom preduzeću, Ilić kaže da je to zato što je u pitanju prevelika investicija.

“Ne možemo da tražimo da budemo većinski vlasnici, a da ne uložimo ništa, jer nemamo novca za tu investiciju”, kazao je Ilić.

Međutim, u LDP- u ostaju pri tvdrnji su upravo bivše Vlade u kojima su zajedno bili DSS i G17 plus odgovorne što je provizija koju Srbija Jugorosgasu plaća od 2000. povećana sa 0.2 na 5 procenata, i što tu razliku, koja se meri milionima evra, plaćaju upravo građani Srbije.

DSS: Rusi plaćaju


Uvođenje posrednika za uvoz ruskog gasa u Srbiju bila je želja ruskog partnera, rekao je predsednik Ekonomskog saveta Demokratske stranke Srbije Nenad Popović.

On je, gostujući u Poligrafu, objasnio da četiri odsto provizije koju dobija posrednik Jugorosgas plaća ruski partner, a ne Srbija.

"Cena za Republiku Srbiju je ostala potpuno ista, četiri procenta koje dobija posrednik Jugorosgas ne plaća Srbija i građani Srbije, niti Srbijagas, nego ruski partner. Za Srbiju je cena sa posrednikom ili bez posrednika ostala ista", kaže Popović.

NS optužuje G17

Nova Srbija ocenila je da javnu polemiku o ceni i nabavci gasa i višednevnu raspravu o Jugorosgasu iniciraju "lobiji čiji je cilj da se poništi
gasno-naftni sporazum sa Rusijom".

Nova Srbija je konkretno optužila stranku G17 plus, koja, kako je navedeno u saopštenju, ima za cilj da prikrije neopravdano poskupljenje gasa od 60 odsto.
"Čak moram da dodam, posle uvođenja posrednika, pošto i Srbija ima 25 procenata u zajedničkom preduzeću, Srbija je dobijala i 25 procenata dividendi posredničke kompanije", dodaje Popović.

Demokrate su zahtevale da država ne dozvoli da potpisani aneks stupi na snagu dok o tome ne da svoje mišljenje Vlada.

"Srbija htela da otkupi akcije"

Gostujući u Vestima u 16 TV B92, Zorana Mihajlović-Milanović, bivša savetnica za energetiku u kabinetu potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa kaže da je svojevremeno doneta odluka da Srbija kupi 25 odsto akcija u preduzeću "Jugorosgas".

Ona kaže da je za obavljanje te transakcije imenovan dirtektor Energogasa, ali taj posao iz nekog razloga nije obavljen.

Mihajlović-Milanović odbacuje tvrdnje ministra Ilića da za tu investiciju nije bilo dovoljno novca jer je 25 odsto akcija "Jugorosgasa", prema njenim rečima, kupljeno po veoma povoljnoj ceni od četiri miliona evra.

Ona tvrdi da u vreme dok je bila savetnica vicepremijera Labusa nije bilo poznato da će u posao sa gasom biti uključen posrednik, podsećajući pritom da je Labus vladu napustio u maju 2006, a da je ugovor kojim je uveden posrednik potpisan kasnije.

Zorana Mihajlović-Milanović smatra da je štetno i to što Jugorosgas obavlja iste poslove za koje je ovlašćen Srbijagas, kao i to što kao privatna firma učestvuje u izgradnji magistralnog gasovoda Niš-Pojate.

Vladi rok od mesec dana za gas

Skupštinski odbor za industriju dao je Vladi rok od mesec dana da preispita odluku o poskupljenju gasa i da istraži posredničku ulogu kompanije Jugorosgas.

Jugorosgas bi na ime provizije za iduću godinu trebalo da dobije 35 miliona evra. Dok ministar za ekonomiju Mlađan Dinkić kaže da je to šteta za građane Srbije, Nenad Popović, iz DSS-a, tvrdi da četiri odsto provizije, koju dobija posrednik Jugorosgas, plaća ruski partner, a ne Srbija.

Iako deo Vlade iz stranke G17 tvrdi da je direktor Srbijagasa Saša Ilić naneo štetu državi kada je prošle nedelje u Moskvi potpisao aneks vredan 700 miliona evra, uz dodatnu proviziju od 35 miliona evra, ministar za energetiku Petar Škundrić kaže da je aneks nevažeći bez odobrenja Vlade Srbije.

Za razliku od ministra energetike, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić tvrdi da je zbog aneksa ugovora o uvozu gasa otežana pozicija Srbije u pregovorima s Gaspromom.

UPS: Loš signal investitorima

Unija poslodavaca Srbije upozorava Vladu Srbije na značajan porast malverzacija i kriminalnih aktivnosti ljudi koji obavljaju javne funkcije ili su zaduženi za realizaciju javnih poslova.

Iz dana u dan smenjuju se loše vesti, koje otkrivaju korupciju, zloupotrebu položaja i kriminal, navodi se u saopštenju UPS-a.

U jednoj jedinoj nedelji javnost je saznala za visoku proviziju Jugorosgasa i nepovoljan ugovor koji je potpisao predsednik UO Srbijagasa Saša Ilić, za malverzacije oko organizacije Univerzijade u Beogradu i sumnjive tendere i nanamensko trošenje novca u postupcima kupovine skupe medicinske opreme i renoviranja beogradskih klinika, koje je u javnosti iznela Dragana Jovanović, sekretarka za zdravstvo Beograda.

Unija poslodavaca Srbije smatra ovaj trend poražavajućim i očajno lošim signalom koji upućujemo stranim investitorima.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije i predsedavajući Socijalno-ekonomskom savetu Republike Srbije Stevan Avramović apeluje na nadležne da uspostave red i zakon i ne dozvole dalju kriminalizaciju društva.






Biti ce toga još,Čedomir u ofanzivi

[pesak]

pravo da ti kazem, ne pratim bas.. . trudim se da se odmaram i sacuvam snagu za ono sto nas ceka.. treba i to izdrzati, a ne puci.. treba biti snazan.. i odrediti sta ti je bitno, bitnije, najbitnije..
pratim ofrlje.

koliko vidim , o zlocinima se ne govori samo zato sto ce se oni ponoviti... da li i u bosni ili samo unutar srbije, pojma nemam.
ovo drustvo se sprema za novu etapu uzasa...inace, da nije tako, mediji u srbiji bi se bavili zlocinima, ne bi satanizovali jedinu politiclu opciju koja nudi put u evropu na bazi suocavanja sa zlocinackom prosloscu milosevicevog rezima.
ovo su programska nacela ldpa- cede jovanovica
http://www.ldp.org.yu/cms/item/politics/sr.html
Politika / Teme

Politika LDP-a zasniva se na nekoliko osnovnih programskih načela i ciljeva:

Evropska budućnost Srbije

Usvajanje osnovnih vrednosti evropskog društva

Raskid sa Miloševićevim nasledjem i osuda zločinačke politike i ljudi koji su zločine inspirisali, naredjivali ili sprovodili

Sistematsko negovanje slobode gradjana, poštovanje ljudskih prava i razvlašćivanje mafijaške i autoritarne države u kojoj živimo, te uspostavljanje odnosa slobodne konkurencije u privredi, puna decentralizacija javne uprave, puna autonomija Vojvodini.



a ovo je clanak iz slobodnih e-novina, jedinih slobodnih u srbiji...

Šthttp://www.e-novine.com/sr/region/clanak.php?id=18217

a je reditelj filma „Balkan ekspres” pisao pre 15 godinaObjavljeno: Čet, 23. 10. 2008. 12:50 KAKO JE LIMONOV UBIO MOJU TETKU U SARAJEVU
Profesionalni mitraljezac: Eduard Limonov, hladnokrvni pesnik
PHOTO: EPA

Ovih dana, spisku stalnih saradnika e-novina pridružuje se Branko Baletić, reditelj, profesor, danas direktor crnogorske Kinoteke. Iz njegove knjige „Idu dani” objavljujemo ovaj tekst koji se originalno pojavio u nedeljniku „Vreme” 22. marta 1993. godine, kao i polemiku sa ruskim piscem LimonovimPisao: Branko Baletić




Građanski okret –
(p)otpora:

Da bi čovek zaključio postoji li u nekom društvu građanski otpor državi, morao bi prethodno da utvrdi postoji li država, zatim postoje li građani, pa tek onda ima li otpora državi, ako pogrešno funkcioniše.

Naš slučaj je vredan pažnje međunarodne zajednice. Vlast u začetku krši i pomisao na otpor, građansko čišćenje je ovde prethodilo etničkom, a da bi se sasvim obezbedila, vlast je za svaki slučaj uništila i državu. Ostala je sama na (s)ceni. Zato sam odlučio da promenim status podanika u status građanina makar i drugog reda, te da pružim otpor nasilju vlasti u okviru svojih skromnih mogućnosti, pa kud puklo da puklo po meni.

Po drugima, jasno je da će se ovaj sistem, ova vlast, urušiti sama od sebe, te da je i strpljenje oblik građanskog otpora. Mislim da greše, jer nije isto da li ćemo kasnije krenuti od obične nule ili od apsolutne nule, tj. od minus 273. Pokušavajući da detektujem glavne izvore državnog nasilja, dođoh do toga da ovde pisci kolo vode.

Pre nekoliko meseci stradala mi je rođaka u Sarajevu. Nesrećna tetka ubijena je na ognjištu, tj. na sedmom spratu oblakodera, dok je iz saksije sa simsa vadila neki koren za čaj. Komšije su, kasnije, javile da je to bio „relativno miran dan”, bez velike pucnjave. Neko je sa Pala iz čista rata i mira opalio rafal po oblakoderu, odnosno po tetki. Kažu, verovatno nenamerno, neki pijani četnik. To nas nije puno iznenadilo, jer su četnici pre mnogo godina ubili i tetkine roditelje. Prosto – familija navikla. Tako je nesrećna tetka pala sa simsa direktno u zaborav.

Mesec dana kasnije gledam TV-film, snimljen na Palama, kad u njemu – filmu, čuveni ruski pisac Limonov, okružen našim naoružanim piscima i pesnicima prilazi nasmejan puškomitraljezu i opauči jedan dug rafal, bez zareza, onako odozgo s brda, upravo na soliter.

Ljudi moji, prepoznah tetkin soliter. Uzbuđen, posle projekcije potražih ekipu koja je radila taj TV-film. Datum kada je sniman poklapa se sa danom tetkine smrti, baš negde oko sedamnaest časova, u vreme za čaj. Obavestih rođake o svemu. Neki su bili ushićeni. Tetka nije pala uzalud! Drugi misle da će biti posmrtno rehabilitovana, a možda čak i odlikovana, što bi naslednicima donelo bolju penziju, jer nije umrla kao tetka, nego kao heroj u borbi za pravoslavlje i ostale naše svetinje. Meni je bilo nelagodno što sam nevino optužio neznanog četnika, a kasnije pobesneh, jer... što stranci da nas ubijaju, kao da mi ne možemo sami sebi presuditi. Štaviše, saznao sam da se i neki turski novinar, takođe profesionalni pisac, hvali kako je likvidirao nekog Srbina. Među onima koji odlučuju o našoj sudbini nema gotovo nijednog koji nije pisac. Okrutni i tiražni pisci vladaju polupismenom zemljom. Tetka nije žudela za vlašću tj. pisanjem, samo je želela da popije čaj sa Limonovim. Kako da se oduprem tom pesničkom, nadahnutom nasilju. Za početak skupio sam njihova sabrana (ne)dela. Čitam ih!

Sigurno je greška na našoj strani čim nam oni ovako vraćaju. Možda ih nismo dovoljno nagrađivali, zašto ih nismo više tapšali po disidentskom nego po pravovernom ramenu? Zar nam nisu bili obavezna lektira i onda i sada? Bili smo vernici tim grešnicima, ali, slutim, kad prođu godine raspleta, odgovaraće pred sudom međunarodnog Pen kluba. Sud vremena i sud istorije ovde retko zakazuju ročišta. Nama je bliži preki sud, a to je onaj koji prvo donese presude, a onda pronađe odgovarajuće krivce.


Branko Baletić rođen je 1946. godine u Beogradu, gde je i diplomirao režiju na FDU. Bio je instruktor, upravnik, kolumnista, profesor, predsednik i direktor raznih ustanova, kompanija, akademija i organizacija. Subverzivno delujući, osuđen na doživotnu borbu. Prvih 55 godina u životu odslužio u Srbji, a zbog dobrog vladanja prebačen u kamenolom Crna Gora. Kopa! Režirao je više igranih filmova, među kojima su najpoznatiji „Sok od šljiva” (1981) i „Balkan ekspres” (1983).
Pre gotovo dvadeset godina snimao sam nešto po Turskoj. Tamo je važilo pravilo – govori srpski da te svet razume. Sprijateljih se sa nekim Turcima na pijaci, srećan što čavrljamo na našem jeziku. kada su saznali da imam dan-dva slobodnog vremena, predložiše mi da snimim intervju sa jednim od vodećij lidera turske opozicije. Sutradan nas primiše u nekoj prekrasnoj palati. Čovek srednjih godina, kome su svi ukazivali pažnju, pozdravi se sa nama na engleskom, a intervju dade na turskom jeziku. Po povratku u Beograd, ponudih televiziji snimljeni intervju i oni ga otkupiše. Nedelju dana kasnije izbezumljeni TV-urednik me pozva da hitno dođem u montažu. U polumraku, tihim glasom pročita mi tekst prevoda ovog intervjua. U njemu je bilo reči o našem zajedničkom životu, te nesrećama koje su nas pogađale. Ali, malo-pomalo iskristalisa se stav da smo mi krivi za raspad njihove imperije i da ih je 500 godina nad nama gotovo upropastilo.

Potražih jednog Turčina, ozbiljnog čoveka koji je živeo u Beogradu, i zamolih ga da mi objasni ceo slučaj. Ne! Nije greška u prevodu, reče on, mi stvarno tako mislimo. Ja planuh. Pa vi ste nas naticali na kolac, i to na našoj zemlji. To jeste, prizna, ali smo vas naučili mnogo čemu, organizaciji života, institucija i preneli vam mnoga iskustva. Uostalom, da vam je bilo loše, ne biste nas trpeli 500 godina. Ja zaključih kako to ne odgovara istorijskoj istini, a on odgovori kako je ta teza upravo zasnovana na silnim istorijskim faktima i dokazima koji su pohranjeni u njihovim muzejima i naučnim ustanovama. Povukoh se kao potrpezno kuče, rešen da ja pregledam naše spise pa da mu odgovorim kako priliči.

Jedan mladi istoričar mi reče kako baš i nemamo puno verodostojnih dokumenata, navodno su ratovi sve to uništili, a istoričari kasne, pa nije ni čudo što se učimo na raznim predanjima i naklapanjima koja smo usavršavali sa kolena na koleno, a po potrebi. Đacima spajaju časove istorije sa časovima muzike, pa vežbaju na guslama i jerihonskim trubama. A sada je i astronomija zamenila istoriju, pa nebeski narod lebdi li, lebdi.

A osnovno utemeljenje građanske svesti jeste kritički odnos prema sebi, sopstvenoj istoriji i tradiciji na kojoj crpi samopouzdanje za stvaralačke promene nabolje.

Dadoh sebi ocenu dobar 3+ za ovu misao koja će mi pomoći da postanem svestan građanin, oslobođen mitologije, koji punim gasom ide dalje, a ne kao neki malolitražni građani, klonirani isprdci ovdašnje televizije.

Prva lekcija je savladana, popiću nešto u tu čast, priđoh svojoj krčmi, tj. regalu, a sa njega mi na pamet a onda na nogu pade knjiga. Dohvatim je; na otvorenoj stranici, stari istraživač balkanskih naučnih institucija – Miroslav Krleža piše:

„Ja udarac konačne sjekire već slutim
sjedim u sobi
čekam i šutim”.

*****

Protest Eduarda Limonova
(Vreme, 23. 8. 93)


Nišandžija sa Pala: Eduard Limonov, fašista
PHOTO: EPA


Kategorički protestujem protiv idiotskih, besmislenih i lažnih optužbi koje su na moju adresu objavljene u časopisu Vreme. Naročito protiv tvrdnje kretena po imenu Branko Baletić, koji je potpisao tekst „Građanski okret – otpora” u Vremenu od 22. marta, tvrdnje da sam tobože ja, pucajući iz Pala, ubio njegovu tetku koja se pomolila kroz prozor u sarajevu. Kreteni, ne znaju ni geografiju Jugoslavije! Vi iz časopisa Vreme, znajte da Pale i Sarajevo deli jedanaest kilometara! Prema tome, nijedan od postojećih mitraljeza nema domet ni od polovine tog rastojanja. Ne doleću čak ni meci. A da ne govorim već o tome da je nišanska paljba nemoguća na rastojanju većem od jednog kilometra. O, gadovi! Da, ja sam pucao u Bosni, ali na naoružane bandite.

Eduard Limonov

****

Odgovor Limonovu
(Vreme 30. 8. 1993)

Razumem vaše profesionalno razočarenje što mitraljezom niste mogli da dobacite sa Pala do čitalaca u Sarajevu.

Mereći nišanskim spravama, utvrdili ste da ih deli: jedanaest kilometara, a ne civilizacijska provalija. Dani poezije na Palama imali su velikog odjeka. Nakog Vašeg nastupa, hiljade plaćenih pesnika iz čitavog sveta pohrlilo je u Bosnu, kao u Meku pesništva.

Vaše priznanje da ste pucali, kako kažete, na naoružane bandite, bolno me je podsetilo na tetku.

Pre pedeset godina, dok je bila devojčurak, okačili su joj oko vrata tablu na kojoj je pisalo: „Ja sam bandit!”.

Radujem se osnivanju međunarodnog žirija za ratne pesnike. Nadam se da će pravilno (pro)suditi Vaš bosanski opus, delo pesnika velikog kalibra.

Sestrić
Branko Baletić

[pici]

DB uništio dokumentaciju
23. oktobar 2008. | 11:07 | Izvor: B92
Beograd -- Dugogodišnji operativac DB Zoran Stijović, koji je radio istragu o spaljivanju dokumentacije DB posle 5. oktobra, ekskluzivno priča za Insajder šta je uništeno.

Stijović otkriva i kako su na taj način, spaljivanjem dokumanata, učesnici i saučesnici u zločinima zaštićeni. Ta istraga završena je još u aprilu 2001, ali nikada nije izašla iz Državne bezbednosti i Ministarstva unutrašnjih poslova, niti je bilo ko krivično odgovarao.

Priča o spaljivanju dokumentacije DB-a, koju je naredio nekadašjni šef tajne policije Radomir Marković, a koju su izveli njegovi najbliži saradnici, pojavila se u javnosti krajem 2004.

Članovi vlade Zorana Đinđića tvrdili su da za istragu nikada nisu čuli, a tada aktuelni članovi Koštuničine vlade najavljivali su brzu istragu i krivične prijave. Do danas se ništa tim povodom nije desilo.

Rukovodioci DB-a koji su na funkciji bili 2001. tvrdili su tada da nije sve spaljeno i da postoje kopije uništene dokumentacije. Međutim, operativac koji je radio istragu, Zoran Stijović, prvi put govori javno da je istragom utvrđeno da su dokumenta DB-a zapravo zauvek uništena.

"Uništena je kompletna papirna dokumentacija. Uništena je mikrofilmovana dokumentacija i uništena je dokumentacija u elektronskom obliku u softverima", kaže on.

"Znači da priče koje su se čule u proteklom periodu, da je sačuvano to na mikrofilmovima i softverima, je netačna, i to se lako može videti uvidom u sadržaj te dokumentacije“, kaže Stijović.



Tadašnji zamenik načelnika DB-a Zoran Mijatović danas tvrdi da za devet meseci, koliko su na čelu DB-a bili Goran Petrović i on, nije bilo dovoljno vremena da se podignu i krivične prijave.

"Nismo stigli, to je bio jedan veliki posao, koji je tražio da budu uključeni kapaciteti Službe, a mi smo bili okrenuti ovim stvarima o kojima smo pričali, a to su ubistva, i to je najteža hipoteka. Smatrali smo da ćemo to naknadno”, kaže Mijatović.

Procena je da bi više od 100 radnika DB-a krivično odgovaralo, a njihova imena nalaze se u informaciji koju je izradio Zoran Stijović. Svi oni uništili su dokaze o zločinima iz prošlosti i na taj način zaštitili učesnike i saučesnike u krivičnim delima.

"Znate šta, da nije uništena dokumentacija, vi ste mogli da vidite čime se Služba bavila, da li se bavila zaštitom države ili zaštitom pojedinaca iz vlasti i pojedinaca koji su bili u vrhu vlasti, koji su Službu instrumentalizovali za lične potrebe i ličnu korist. Mogli ste to da videte. Mogli ste da vidite zloupotrebe i devijacije“, kaže Stijović.

Novi serijal emisije Insajder, koji je na programu TV B92 večeras u 21 sat, otkriva i zašto su mnoga krivična dela pripadnika Službe zataškana posle 5. oktobra.

[pici]

Politika LDP-a zasniva se na nekoliko osnovnih programskih načela i ciljeva:

Evropska budućnost Srbije

Usvajanje osnovnih vrednosti evropskog društva

Raskid sa Miloševićevim nasledjem i osuda zločinačke politike i ljudi koji su zločine inspirisali, naredjivali ili sprovodili

Sistematsko negovanje slobode gradjana, poštovanje ljudskih prava i razvlašćivanje mafijaške i autoritarne države u kojoj živimo, te uspostavljanje odnosa slobodne konkurencije u privredi, puna decentralizacija javne uprave, puna autonomija Vojvodini.






To je upravo ono sto je Tadić Junior uz blagoslov Tate i Kuma uradio o pomirenju i rehabilitaciji SPS-a........ako smo mi Bosanci bili glupi u SFRJ pa puno vjerovali a znamo da narodna kaže "Lakovjeran i glup jedno te isto" danas doooooobro znamo s kim imamo posla i koja je to politika.


Čedomir je jedina opcija za region i za ulazak u EU,neko drugi možda al bit ce status quo ko i do sada od nekog stvarnog pomirenja nema nista,na žalost

[pesak]

[quote="pici"]Politika LDP-a zasniva se na nekoliko osnovnih programskih načela i ciljeva:

Evropska budućnost Srbije

Usvajanje osnovnih vrednosti evropskog društva

Raskid sa Miloševićevim nasledjem i osuda zločinačke politike i ljudi koji su zločine inspirisali, naredjivali ili sprovodili

Sistematsko negovanje slobode gradjana, poštovanje ljudskih prava i razvlašćivanje mafijaške i autoritarne države u kojoj živimo, te uspostavljanje odnosa slobodne konkurencije u privredi, puna decentralizacija javne uprave, puna autonomija Vojvodini.






To je upravo ono sto je Tadić Junior uz blagoslov Tate i Kuma uradio o pomirenju i rehabilitaciji SPS-a........ako smo mi Bosanci bili glupi u SFRJ pa puno vjerovali a znamo da narodna kaže "Lakovjeran i glup jedno te isto" danas doooooobro znamo s kim imamo posla i koja je to politika.


Čedomir je jedina opcija za region i za ulazak u EU,neko drugi možda al bit ce status quo ko i do sada od nekog stvarnog pomirenja nema nista,na žalost [/quote]

jos kad bi to i evropljanima i zapadu bilo jasno, kud bi nam bio kraj.. jok..oni daju podrsku reforrmskoj i demokratskoj vladi u srbiji... sa zirafom na celu..

[pici]

Ma znaju oni svi al kad narod glasa za kvazidemoktare,fašiste,nacionaliste nema tu mnogo pomoci,samo zavrci ruku i gasi požar.Ako igdje treba bacit atomsku to je ovaj balkan,šovinizma,licemjerja i ostalih gadosti nema nigdje na dunjaluku(svijetu) ko ovdje.Da hoce onaj led otopit na Grenladu pa da se preselim tamo

[pesak]

ne. ja imam utisak da im nije stalo . stalo im je da spolja njihove granice budu koliko -toliko ok. nista vise.
inace bi makar rec prozborili o stanju medija u srbiji o stanju ljudskih prava. o svemu.
sramno.

[pesak]

sad, http://www.b92.net - insajder ... sluzbe

nista ne moze biti dobro u srbiji bez reformi sluzbi bezbednosti.

[pesak]

evo nam posetilaca iz majcice serbie..

jeli, bogati, jel tebi lep ulemek legija ?

[pesak]

Ja pricao o Teofilu....mnogo je, brate, gadan....

a legija..jel ti fin ? lep ?
nije gadan ?

[pesak]

...ne znam....legiju nisam nikad vidio uzivo....teofil je ruglo....estetsko, naravno....

sigurno si gas video na slici...pa kako ti se cini ? lepota, lep covecic, zar ne? a tek zmija...?
ratko i radovan ?
ko ti je lepsi, moras priznati.. ratko ili radovan ?
1. kosta cavoski
2. zvezdan jovanovic
3. ulemek legija
4.amfilohije radovic
5. pahomije
6. ratko
7.radovan
8.dobrica

sve same lutke, pogotovu ovaj poslednji...

koja je tebi top listas lepotana...

[Abacija]

...ne znam....legiju nisam nikad vidio uzivo....teofil je ruglo....estetsko, naravno....

sigurno si gas video na slici...pa kako ti se cini ? lepota, lep covecic, zar ne? a tek zmija...?
ratko i radovan ?
ko ti je lepsi, moras priznati.. ratko ili radovan ?
1. kosta cavoski
2. zvezdan jovanovic
3. ulemek legija
4.amfilohije radovic
5. pahomije
6. ratko
7.radovan
8.dobrica

sve same lutke, pogotovu ovaj poslednji...

koja je tebi top listas lepotana...

Je li ti ovo hoces da provjeris da nije @unclebeen mozda peder?!

[pesak]

kamo srece da jeste...
svidjao bi mu se borisav jovic, a mozda i sef obve vojne bezbednosne sluzbe- aleksandar-ne znam kako... mnogo vrcka kad prica...

[Abacija]

kamo srece da jeste...
svidjao bi mu se borisav jovic, a mozda i sef obve vojne bezbednosne sluzbe- aleksandar-ne znam kako... mnogo vrcka kad prica...

Aj, ovo je za valjanje.

[pici]

B92 Info Vesti Ekonomija
Dinkić odbacio optužbe LDP-a
24. oktobar 2008. | 00:21 | Izvor: B92
Beograd -- Potpredsednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić odbacio je tvrdnje lidera LDP-a Čedomira Jovanovića da je bio umešan u sklapanje štetnih ugovora za uvoz ruskog gasa.


On je pozvao Jovanovića da javno objavi dokumenta, koja to, navodno, dokazuju. Dinkić je, gostujući u emisiji Poligraf, naglasio da u spornim ugovorima, koje je lider LDP-a pominjao, sigurno nema njegovog imena i pozvao ga da, kada utvrdi da njegovog imena nema, najmanje što očekuje od Jovanovića da mu se javno izvini.

Iako je lider G17 plus u to vreme bio član vlade, a odluku o uvođenju posrednika u posao sa uvozom gasa potpisao Miloš Milanković, bivši direktor Srbijagasa, koji je na to mesto došao kao član G17 plus, Dinkić ističe da se, sve do sada, nije bavio energetikom.

"Očekujem od gospodina Jovanovića dve stvari. Da sutra objavi javnosti taj izveštaj gde se navodno nalazi moje ime i kada se utvrdi da mog imena nema, da mi se javno izvini", kaže Dinkić.

"Mislim da je gospodin Jovanović uradio dobru stvar što insistira da javnost zna istinu. I to je u pravu, i treba da zna istinu. Ali, nemoj da se bavi politikanstvom i da smešta ljudima koji nikada nisu imali veze sa time", rekao je Dinkić.

Gostujući u Kažiprstu, lider LDP-a Čedomir Jovanović rekao je da su tužilaštvu dostavljeni zapisnici sa sednica "Jugorosgasa" održanih u Moskvi i u Srbiji iz kojih se vidi da je nečinjenjem čitav niz državnih organa dramatično oštetio našu državu.

On navodi da su bivši premijer i pojedini članovi vlade bili svesni štete koja se nanosi time što je Srbija prepustila većinsko vlasništvo u "Jugorosgasu" Rusima, kao što je u posao sa uvozom gasa uveden posrednik kojem godinama plaćamo višemilionske sume za proviziju.

Jovanović je kao odgovorne za taj posao, osim bivšeg premijera Koštunice, označio i Mlađana Dinkića i Miroljuba Labusa.





Toooooo Čeeeedoooo deri mufljuzima guzoveeee !!!!!!!

[pici]

Eve sad mi raja iz Novog Sada rekoše telefon 100 % poskupljuje,Gas 60 % a grijanje 39 % ovome mi jaranu plata 35 000 dinara a treba gas da plati 40 000 dinara ,a odbili su i statut o Vojvodini bice svega.....40 000 dinara je 500 eura

[pesak]

Intervju gledalaca, 6. deo
Intervju gledalaca, 5. deo
Intervju gledalaca, 4. deo
Intervju gledalaca, 3. deo
Intervju gledalaca, 2. deo
Intervju gledalaca, 1. deo


ceda jovanovic...
http://www.youtube.com/watch?v=mHR8d64f9t8&sdig=1

[dallton]

kamo srece da jeste...
svidjao bi mu se borisav jovic, a mozda i sef obve vojne bezbednosne sluzbe- aleksandar-ne znam kako... mnogo vrcka kad prica...

Aj, ovo je za valjanje.

vrckav, vrckav, nego sta, stalno flertuje i ocijuka okolo

[pesak]

Vladimir Beba Popović o „duvanskoj mafiji
Objavljeno:

Pet, 24. 10. 2008. 16:53

PUKANIĆ BRANIO KOŠTUNICU
Svedok na suđenju: Vladimir Beba Popović
PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ

Na suđenju za ubistvo Zoranu Đinđiću pred Specijalnim sudom, 17. maja 2005. godine svedočio je Vladimir Beba Popović, koji je tom prilikom govorio o „duvanskoj mafiji”, a posebno o Ivi Pukaniću, uredniku zagrebačkog tjednika „Nacional”. Iz knjige „Svedočenje”, u izdanju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji (2006), prenosimo iskaz Vladimira PopovićaE-novine
Na pitanje advokata Momčila Bulatovića kako je Vlada Srbije utvrdila postojanje duvanske mafije, usledio je sledeći odgovor.

POPOVIĆ: Jako jednostavno, utvrdili smo tako što je početkom marta 2001. godine u hrvatskom nedeljnom listu koji se zove Nacional a za koji je 99,9 odsto građana ove države prvi put čulo da uopšte i postoji, na naslovnoj strani i unutra kao glavna tema objavljena priča o Stanku Subotiću kao najmračnijem liku sa prostora bivše Jugoslavije u prethodnih 10 godina, a u isto vreme i kao najboljem prijatelju Mila Ðukanovića, predsednika Vlade Crne Gore, i predsednika Vlade Srbije Zorana Ðinđića i u tom tekstu, između ostalih gluposti i budalaština za koje nismo znali da li su tačne ili nisu, ali smo mogli da sumnjamo, objavljeno je na preko dve strane objašnjenje kako se Zoran Ðinđić u vreme režima Slobodana Miloševića bavio švercom cigareta i kako je to nastavio da radi posle 5. oktobra 2000. U tom istom tekstu je pominjana i moja uloga u tom švercu cigareta, a pošto smo jako dobro znali šta smo radili pre toga i da li smo u tome bili ili nismo bili – ako drugi nisu, mi smo jako dobro znali – onda nam je bilo jasno da ta količina gluposti i budalaština u tom tekstu nije napravljena slučajno. Problem je počeo da se otkriva onog trenutka kada je ta ista novina koja se zove Nacional tu temu nastavila iz broja u broj i u naredne 43 nedelje, ili 43 broja, a bez obzira što se možda ne bavite novinarstvom, priznaćete, nešto što ne postoji u istoriji novinarstva, da iz druge zemlje jedna nedeljna novina istu temu razrađuje 43 nedelje.

Da je to akcija širih razmera primetili smo onog trenutka kada su naše dnevne novine, srpske dnevne novine koje su, da vas podsetim, u prethodnih 10 godina bile u ratu sa tom istom Hrvatskom i nije bilo dozvoljeno, sem ponekad na Radio Košavi, da se čuju hrvatske pesme, nikada nijedan citat iz bilo kakvih hrvatskih novina, odjednom je u srpskim novinama, i to upravo onim koje je oformila vojna služba bezbednosti, bez obzira na to da li ih je oformila zvanično ili nezvanično, ta tema počela da bude svakodnevna tema. Svaki dan, da bi se, nekih mesec dana kasnije, pojavila i u elektronskim medijima. Prepoznavanje da tu postoji neka šira zavera i da je to, u stvari, politički obračun, da nije samo pitanje osvete nekih, možda onih koji su lično pogođeni poslovnim gubicima, jer je i to u početku bila teorija, da je to otprilike osveta jedne grupe trgovaca cigareta drugoj u koju spada i Stanko Subotić, a da su slučajno uvučeni Zoran Ðinđić i Milo Ðukanović da bi tekst bio medijski zanimljiviji. Međutim, onog trenutka kada je predsednik Jugoslavije (Koštunica), a to je bilo manje od mesec dana nakon što je taj tekst izašao, počeo da tu temu koristi na svojim konferencijama za štampu u Palati federacije, a članovi njegovog kabineta i njegove stranke da to svakodnevno u gostovanjima na televiziji ponavljaju i optužuju premijera Srbije, u stilu, eto, „neke međunarodne novine pišu da je Zoran Ðinđić švercer cigareta,” eto, „neki kažu,” „neki ugledni novinari”... Odjednom je i Pukanić, za koga niko do tada nije znao ko je i šta je, postao jako ugledan novinar u Srbiji, čovek za koga su se redakcije otimale za intervju, pa smo, shodno tome, pošto smo ipak bili vlast tog trenutka i bilo nam je važno, jer smo znali da to ide ka rušenju legalno izabranih organa vlasti, počeli tim povodom i da se interesujemo preko onih struktura koje smo tog trenutka imali.


Saradnik Službe: Ivo Pukanić iz vremena dnevnog lista Republika
PHOTO: FoNet


Mislim na službu državne bezbednosti i mislim na one kontakte i one komunikacije koje smo imali tog trenutka sa nekim drugim međunarodnim organizacijama, diplomatskim ili obaveštajnim krugovima ovde iz Beograda. Vrlo brzo smo saznali da je Ivo Pukanić čovek hrvatske obaveštajne službe, da je list Nacional osnovan od strane hrvatske obaveštajne službe i to onog hercegovskog dela koji je bio nezadovoljan Tuđmanovom politikom, zbog toga što su Hercegovci tog trenutka vladali Hrvatskom, da je onda, slično onome o čemu sam juče pričao za Željka Cvijanovića, zbog lične mržnje prema Tuđmanu, Ivo Pukanić u tom listu počeo da napada HDZ i da je to krilo HDZ sa Ivom Pukanićem tog trenutka odgovaralo američkom ambasadoru u Hrvatskoj, Vilijemu Montgomeriju, koji je kasnije došao u Beograd, da je onda sa njim napravio lični i blizak kontakt, da su Amerikanci, koristeći, normalno, priliku koja im se ukazala, a to je taj medij Ive Pukanića, nastavili rušenje Franje Tuđmana i, po njegovoj smrti, Ivo Pukanić je proglašen jednim od „boraca” za demokratiju u Hrvatskoj, iako je svaki građanin u Hrvatskoj znao da je Ivo Pukanić član organizovane kriminalne bande Hrvoja Petrača, koja je u tesnoj saradnji sa bandom vašeg štićenika, što se zna. Mogu i to, ako vas interesuje, da objasnim, zato što je bilo direktno povezano.

I onda, kada smo shvatili o čemu se radi, kada smo videli ko stoji iza toga, onda su počele, jedna po jedna, da se slažu kockice. Saznali smo da je finansiranje tog teksta platila Tvornica duhana „Rovinj”, na čelu sa direktorom Antom Vlahovićem, kojima je sudbinski važno bilo srpsko tržište, jer je u prethodnih desetak godina, za vreme vladavine Slobodana Miloševića, kao što znate, Srbija bila Meka za međunarodne proizvođače cigareta.

Zašto? Zato što je to bilo jedino tržište na koje su mogli da se šalju šleperi cigareta bez dokaza o krajnjem korisniku. To znači sledeće: u trgovini cigaretama, da bi se sprečila (kontrolisala) trgovina cigaretama – u svetu, u poslednjih 20–30 godina, to je jedan od najunosnijih poslova posle trgovine drogom i oružjem – doneta je zabrana velikim proizvođačima cigareta da ne mogu da proizvode cigarete za nepoznatog kupca; zbog toga one „plutaju” brodovima po svetu i, kad se pojavi kupac, onda se „slučajno” prodaju i tako u krug, upravo zbog toga da bi mogli da se kontrolišu kanali prodaje. Srbija je bila jedna od zemalja koja je bila pod sankcijama, ali je isto tako [funkcionisala], zahvaljujući onome o čemu sam juče pričao – pojedinim „rupama” tipa Republika Srpska Krajina, koja nije bila pod sankcijama, ili Bosna, koja nije bila pod sankcijama itd. Kasnije su i nama ukinute sankcije, kao što se sećate, ali je međunarodnim organizacijama bilo nemoguće da dođu u našu carinu i naše finansije da provere da li stvarno dnevno sto šlepera „malbora” petice dolazi u Beograd i da li se prodaju u Srbiji.


Pukanićev mentor: Vilijam Montgomeri
PHOTO: Department of State


Znači, međunarodni proizvođači cigareta su svesno žmurili i nije im smetalo što je Srbija „crna rupa” i što u Srbiji vlada Milošević, jer im je bilo zgodno da tu svoju tzv. crnu robu, koju nisu deklarisali međunarodnim organima i nisu morali da dokazuju šta je sa parama i tako dalje, prodaju u Srbiji. Jedan od tih velikih proizvođača je bila i Tvornica duhana „Rovinj”, koja je Srbiju koristila za šverc cigareta u samu Hrvatsku. Znači, cigarete bi se izvezle u Srbiju, nekada samo papirološki, a nekada i fizički, i vraćale se preko Drine nazad u Hrvatsku. Zarada je na takvom poslu 25 do 50 odsto u odnosu na vrednost proizvodnje cigareta. Posle 5. oktobra 2000. nastala je velika panika među njima zbog toga što su se navikli na tržište koje im je mesečno donosilo dvadesetak, trideset, nekim proizvođačima i po sto miliona dolara ili maraka, i onda su, shvativši da to više neće moći da bude kao što je pre bilo, tražili vezu i kopču kako i na koji način da ponovo uspostave trgovinu na crno. Oni su je zvali „zvanična”, to je roba koja je navodno išla na Kosovo, a nikada na Kosovu nije završavala, nego se vraćala nazad preko Hrvatske i Ante Vlahović je, o tome ste mogli da čitate u novinama kasnije, kada je ta afera razotkrivena i kada su se pojavili Petračevi stenogrami, kada se videlo ko stoji iza te kampanje, Ante Vlahović i njegova Tvornica duhana „Rovinj” su dali sedam miliona maraka ljudima da dođu u Srbiju, da nađu ljude koji su spremni da učestvuju u pisanju i širenju te afere koju je započeo Ivo Pukanić. To je akcija koja je plaćena od strane ljudi koji su direktno bili uključeni i zainteresovani da se što pre destabilizuje Zoran Ðinđić, jer, ako se sećate, jedna od prvih akcija vlade Zorana Ðinđića bilo je suzbijanje tržišta šverca cigareta. Kako?

Tako što je 5. oktobra 99 odsto trgovine cigareta u Srbiji bilo na crno, a samo jedan odsto je bilo zvanično uvezena roba. Već u maju 2001. godine, odnos je 60:40 (60% sivog, 40% zvaničnog). Septembra meseca iste te godine odnos je bio 60:40, ali u obrnutom smeru (60% robe je bilo legalno uvezeno). U prvih devet meseci 2001. godine uvezeno je 14 puta više cigareta nego u prethodnih 15 godina.

To su podaci koji su proverljivi i koji su u to vreme bili prezentovani. Znači, problem je bio vrlo jednostavan. Govori se o gubitku mesečnog profita koji se meri desetinama ili stotinama miliona maraka i kakav je problem tim ljudima da daju pet miliona, ili sedam, ili deset da se kroz medije, kroz medijsku kampanju nekome kaže: „No, no, beži od tih cigareta”, ili: „Nemoj slučajno da ti je palo na pamet da nam zabranjuješ da radimo ono što inače radimo”. U Srbiji, gde je prosečna plata 5. oktobra bila ispod 100 maraka, bila je 70 maraka, za pet miliona maraka svako zna, pa i vi, šta je sve moguće da se kupi, a ne novinari koji su radilii za 50, 60 ili 70 maraka.



--------------------------------------------------------------------------------
Vrlo brzo smo saznali da je Ivo Pukanić čovek hrvatske obaveštajne službe, da je list Nacional osnovan od strane hrvatske obaveštajne službe i to onog hercegovskog dela koji je bio nezadovoljan Tuđmanovom politikom, zbog toga što su Hercegovci tog trenutka vladali Hrvatskom, da je onda, slično onome o čemu sam juče pričao za Željka Cvijanovića, zbog lične mržnje prema Tuđmanu, Ivo Pukanić u tom listu počeo da napada HDZ i da je to krilo HDZ sa Ivom Pukanićem, tog trenutka, odgovaralo američkom ambasadoru u Hrvatskoj, Vilijemu Montgomeriju
--------------------------------------------------------------------------------

Pri tome su nalazili i uzimali (dolazim na onaj deo o kome ste me pitali) agente-novinare vojne bezbednosti. Samo da napravim jednu digresiju oko Ive Pukanića i oko toga što sam rekao da je on deo hrvatske obaveštajne službe i da je taj list formiran od hrvatske obaveštajne službe: da, ali hrvatska obaveštajna služba, kao što vam je jasno, kao i mnoge službe u Hrvatskoj i u drugim republikama, nisu nastajale same od sebe 1991. godine, nego su to nastavci ili recidivi stare kontraobaveštajne i Vojne službe bezbednosti Jugoslavije, koja je postojala na teritoriji svih republika, pa tako i Hrvatske. Kao što vam je poznato, 1990. godine hrvatsku vojsku nisu napravili neki novi vojnici, nego su je napravili oficiri Jugoslovenske narodne armije koji su bili poreklom Hrvati i koji su došli u Hrvatsku da se bore za nacionalne interese. Tako i onaj ogromni deo Vojne obaveštajne službe stare Jugoslavije, koji je praktično stvaran 50 godina i koji je imao hiljade i hiljade zaposlenih ljudi i hiljade i hiljade novinara saradnika, profesora, lekara i tako dalje; po principu nacionalne pripadnosti deo njih je u novim okvirima, nove nezavisne hrvatske države, pod rukovodstvom HDZ oformio neke svoje nove vojne službe, obaveštajne službe i zna se da je Hrvatska imala desetak ili 15 obaveštajnih službi koje su formirali Franjo Tuđman i njegov sin.

Znači da Ivo Pukanić i ljudi koji su oformili zajedno sa njim taj list nisu ljudi koji nisu imali nikakve kontakte sa ljudima iz vojne obaveštajne službe. Naprotiv, bilo je ljudi koji su se sa njima poznavali od ranije. Ranije znači par godina unazad, pre 1990. godine, kada nije bilo nezavisne Hrvatske (jednom obaveštajac, jednom pripadnik KOS-a – do kraja života se ostane pripadnik KOS-a), prirodno je da su dolazili kod onih za koje su znali da su kolege sa posla i da su pre šest-sedam godina zajedno u Londonu imali nalog vojske da pišu, ne znam, o tome ili da pišu o ovome i tako dalje. To je samo mala digresija koju sam napravio.

Vraćam se na ovo gde su sa sedam miliona maraka došli u Srbiji i da su, normalno, osim što nisu morali da traže ideološki slične i bliske saradnike u zemlji (dovoljno je to bilo para da su mogli svaku ideologiju kod Srba da promene), oni su, bez obzira na to, imali još jednu prednost: to je da su nalazili u novinskim kućama, da su nalazili u institucijama, da su nalazili u političkim strankama ljude koji su praktično bili „spavači”, da upotrebim taj izraz, ne mislim bukvalno, ljude koji su pripadali tom nekom istom miljeu u kojem su bili i oni, ljude koji su sa njima bili bliski, ljude kojima se nije dopadalo to što je u Srbiju došla na vlast neka demokratska vlada, pogotovo što u toj demokratskoj vladi nije bio Koštunica, nego je došao „izdajnik” i onaj što je „navodio” bombe i tražio bombardovanje Srbije i tako dalje; i onda im je lako bilo da te ljude, em ideološki, em sa količinom para i novca koje imaju, ubede da počnu da pišu. Ne postoji drugi razlog i drugo objašnjenje kada biste sami sebe zapitali, bez obzira da li vam neko objašnjavao ili ne, zbog čega se neka tema objavljuje u Hrvatskoj (a ne bavi se time šta se dešava u Srbiji, o kojoj u prethodnih 10 godina nisu imali reč hvale, nijednu pozitivnu rečenicu nikada nisu napisali, kao što ni u srpskoj štampi, do Ive Pukanića, nikada niste mogli da pročitate nijedan jedini tekst iz hrvatskih novina). Odjedanput se pojavljuje neki spasilac Srbije u obliku Iva Pukanića, koji u svojim novinama 43 nedelje piše tekst o tome kako da pomogne novoj vladi i to baš da pomogne Koštunici jer Koštunica je demokrata, pošto, sećate se da se pojavila i u hrvatskim novinama fotografija Koštunice sa „kalašnjikovom” na naslovnoj strani, u vreme kada je Koštunica postao predsednik posle 5. oktobra, ali je Ivo Pukanić to branio i objašnjavao da, bez obzira na tu sliku sa „kalašnjikovom”, on je barem pošten, on je častan i on će, ne znam, Srbiju odvesti na pravi put.

O ulozi savetnika Vojislava Koštunice u „duvanskoj aferi”

U to su se uključili i savetnici Vojislava Koštunice, mislim na kampanju. Kako? Tako što su direktno, koristeći svoje pozicije i svoje funkcije, davali intervjue novinama (da me ne biste pitali na koga mislim, mislim na savetnika za medije, Aleksandra Tijanića, mislim na savetnika za ljudska prava, Gradimira Nalića, mislim na članove stranke Vojislava Koštunice koji su u to vreme imali priliku i obraćali se javnosti: znači, na Dušana Prorokovića, Dragana Jočića, Jovaševića, ne znam mu ime, i tako dalje). Znači, njima su listovi – oni o kojima sada govorim, kakav je Dan – bili mediji gde su svakodnevno (svakodnevno, nijedan dan nisu preskočili, svaki dan, Dan izlazi svaki dan!), u periodu od 10 meseci, razrađivali temu Zorana Ðinđića, Stanka Subotića – ko se vozio avionom, koliko je cigareta Zoran Ðinđić prošvercovao, šta je rekao Ivo Pukanić, šta je rekao Ratko Knežević, bivši savetnik predsednika vlade Crne Gore Mila Ðukanovića, šta je on rekao i koje je njegovo mišljenje, kakvo mišljenje ima Ratko Knežević o tome, njegovi napadi na Zorana Ðinđića... U isto vreme se taj Ratko Knežević svakodnevno čuje sa savetnikom za medije predsednika Jugoslavije, Aleksandrom Tijanićem. Ja sam, reći ću vam još jedan primer, imao priliku da budem na razgovoru kada sam se prvi put upoznao sa ministrom u vladi koji se zove Velimir Ilić. Tražio je da se vidimo i da se upoznamo i upoznao sam se u kabinetu Zorana Ðindića, i na tom sastanku je bio tada i ministar pravde Vladan Batić. Ministar Ilić je tražio da se sa mnom vidi zbog toga što su do njega dolazile informacije da se protiv njega u novinama vodi hajka, naročito hajka da je povezan sa međunarodnim švercerima cigareta. Sećate se otvaranja one njegove fabrike, onih ljudi sa Kipra kada je trebalo da otvore tu fabriku i onda se u novinama pojavila priča da ti ljudi sa Kipra nisu nikakvi proizvođači, to nije nikakva fabrika, nego su to neki šverceri cigareta i onda se to pojavilo u nekoliko novina za koje se vezivalo da ja imam veze sa njima i da ja „pišem” te tekstove, kao, da Velja Ilić to radi, a on je bio ubeđen da ja stojim iza toga i tražio je da se sa mnom vidi.


Koštuničina fiksacija: Stanko Subotić Cane
PHOTO: http://www.stankosubotic.net


Ja sam taj susret izbegavao više od dva meseca jer nisam želeo sa njim da se vidim; ali, na kraju, ipak se taj sastanak desio i evo, postoji danas još jedan živ svedok, hvala bogu, Vladan Batić, koji to može da potvrdi. Na tom sastanku, koji je trajao 15 minuta, on je mene pitao i ja sam mu rekao šta imam da mu kažem oko toga i članaka, i tako dalje; ali sam ga onda isto tako pitao i rekao mu, da li je normalno da on sada objasni tu i Zoranu Ðinđiću i Batiću, zbog čega on daje svaki drugi-treći dan izjave oko toga da je Zoran Ðinđić švercer cigareta i da je ta vlada švercerska i tako dalje, na šta mi je on odgovorio: „Nemam ja sa tim nikakve veze. Mene Ratko Knežević zovne iz Londona i onda mi kaže: 'Veljo, sutra si na naslovnoj strani 'Dana', to ti je super za stranku, za tebe, za rejting, ima nešto, napao sam ove iz vlade, ti samo ćuti ako te zovu, ako pitaju, ti kaži – to je u redu’”. Znači, to je rekao meni, to je rekao Zoranu Ðinđiću i to je rekao Vladanu Batiću.

Zašto vam ovo govorim? Govorim vam zbog toga da bih vam pokazao način manipulacije, o čemu ste me sada pitali, i o ljudima koji su ti neki sa strane, saradnici vojnih službi bezbednosti, kakav je i taj Ratko Knežević, kakvi su... Da me ne biste pitali da vam nabrajam ko su sve pojedinačno takvi, verovatno bi nam trebalo dva-tri dana, ali bih se setio najmanje 200 njih koji i danas funkcionišu, koji predstavljaju neke javne ličnosti ili rade za neke opskurne novine, vrlo važni savetnici i saradnici, i tako dalje. Ali govorim vam to da bih vam ilustrovao kako je izgledala ta atmosfera i kako je ta „duvanska afera” pravljena, od koga je pravljena, iz kojih centara moći je pravljena i, na našu veliku žalost, na žalost Vlade Republike Srbije, postojao je još jedan problem u svemu tome. To je lična uloga i upetljanost američkog ambasadora u sve to, koji je, iz samo njemu znanih ličnih razloga, bez ikakve veze i kontakta sa Amerikom ili dozvole da se to radi, dao dozvolu, što je meni priznao i ja sam to javno rekao mnogo ranije, dao dozvolu Ivu Pukaniću i Ratku Kneževiću, dan pre objavljivanja tog prvog teksta. Oni su njega zvali, konsultovali, pitali ga šta on misli, da li je da objave taj tekst ili ne. On se vadio time što je rekao da je on taj tekst, da on nije mogao da im zabrani jer on je demokratski ambasador i u demokratskim društvima šta god neko hoće da napiše, treba da se napiše, što nije tačno. To što mi je rekao nije tačno, pošto je naša služba državne bezbednosti imala tačne podatke da je preko svog saradnika, koji je bio ovde u Beogradu, koji se zove Gabrijel Eskobar, danas je službenik ambasade Amerike u Pragu, ovde u Beogradu uzeo podatke koje je dobio iz Vojne obaveštajne službe koje mu je ona dostavila. Ti podaci su bili „pakovani” i izmišljeni da sa tim podacima ode u Hrvatsku i da napadne Mila Ðukanovića zbog toga što su hteli Mila da primire, da se ne rasturi Jugoslavija, iz političkih razloga, nekih njihovih globalnih, strateških, geopolitičkih i tako dalje, a usput, već kad kači Mila, može malo da zakači i Zorana, nema veze, pa neka ga zakače, pa njima da bude lakše, jer je to način na koji su navikli da fukcionišu i da rade. To je ta njegova upetljanost, njegova lična i tog njegovog službenika koji je vrlo brzo posle toga, kada se saznalo, kada smo saznali ko je on, pobegao iz Beograda.


Ivo, moj prijatelj: Vojislav K.
PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ


Govorim o periodu kada još nije ni postojala ambasada u Beogradu (oni su tada sedeli u hotelu „Hajat” i imali tamo svoje prostorije) i povlačenju Montgomerija iz cele te priče i, kasnije, izvinjenju i objašnjenju i samom Zoranu Ðinđiću i pokušaju da spoji Zorana Ðinđića i Ivu Pukanića, za koga nikada nije krio, i dan–danas ne krije, da su ostali prijatelji, i tako dalje... Ali ta vrsta institucionalizacije je bila dovoljna ovoj drugoj strani, desnoj političkoj, desnoj-levoj, nije ni važno, koju je predstavljao Vojislav Koštunica i koju su predstavljali neki drugi lideri DOS, bila je dovoljan znak da tu nisu baš čista posla i da to nije samo pisanje nekog tamo opskurnog hrvatskog novinara, koga neko sigurno za to plaća, i pojedinih medija u našoj zemlji, nego da iza toga stoje mnogo ozbiljnije sile kao što je Amerika i otprilike tada je počela da se kreira priča – „Zoran Ðinđić je dobar predsednik vlade, on je brz, on je moderan, on je stabilan, ali izgleda da je mnogo povezan sa mafijom i sa korupcijom”.

Momčilo Bulatović: Gospodine Popoviću, u ovom vašem iscrpnom objašnjenju vi ste dali neku vašu sliku te duvanske afere, da je tako nazovemo.
Vladimir Popović: Nije to moja slika.
Momčilo Bulatović: Vaša analiza. To su činjenice koje ste vi ovde analizirali.
Vladimir Popović: Koje sam ja izneo.
Momčilo Bulatović: Izneli. Čuo sam ih od vas. Znači, neke sam znao iz medija. Nisam hteo to da vas pitam. Pomenuli ste hrvatsku obaveštajnu službu i vaše ispitivanje i traganje da dođete do podataka kako to sve ide i odakle se to kanališe i usmerava. Moje pitanje je da li ste eventualno u tom traganju da nađete izvor svega ovoga došli do podataka da li je neko od lidera DOS eventualno saradnik hrvatske obaveštajne službe?
Vladimir Popović: Ne koliko ja znam. Čuo sam za neka imena. Čuo sam, recimo, da je saradnik hrvatske obaveštajne službe bio vlasnik kafane „Šarić”, motela „Šarić”, gde je uhapšen general Perišić. To sam čuo tada kada je uhapšen general Perišić i to je naša služba znala, ali su ga puštali jer su preko njega dobijali podatke, ali nisam čuo ni za jednog lidera DOS ili političara. Ne znači da ih nije bilo, ali ja to nikada nisam čuo.
Momčilo Bulatović: Dobro. Kada smo već kod tog duvana, da li možete da mi objasnite, da li znate kakav je stav bio pokojnog predsednika vlade dr Zorana Ðindića vezano za našu duvansku industriju? Da li nju treba prodati, dati koncesije ili da li bilo šta znate o tome?
Vladimir Popović: Kako ne bih znao. Znam kao što zna cela javnost. On je to javno govorio i sećate se da je javno govorio. I jedan od razloga što je govorio o tome javno bio je i taj protivudar koji je došao iz Hrvatske, zato što je javno govorio i rekao da će iz zemlje izbaciti sve švercere cigareta koji ovde postoje, pa se to odnosilo i na tvornicu duvana „Rovinj”. Ne samo da je govorio o tome da će da podigne fabriku duvana u Nišu i fabriku duvana u Vranju, nego, ako se sećate, njegov predlog je bio da se otvori i treća fabrika cigareta u Srbiji, u Kragujevcu, gde bi nezaposleni radnici „Zastave” mogli da se zaposle. Prema tome, kako da vam kažem, to je opštepoznata stvar.
Momčilo Bulatović: Dobro. Potpuno se slažem sa vama i jeste upravo to govorio pokojni predsednik vlade. Da li znate kako je onda došlo do toga da se prodaju Fabrika duvana Niš i Fabrika duvana Vranje?
Vladimir Popović: Pa, znam, ali, kako da vam kažem, ne znam ni da li ima veze sa ovim predmetom. Mogu o tome da pričam, znam i to, ali ne verujem da ima veze sa ovim predmetom, a nema veze ni sa Zoranom Ðinđićem, pošto se to desilo u vreme kada Zoran Ðinđić nije bio živ.
Momčilo Bulatović: Tačno. Upravo zato i pitam.
Vladimir Popović: Mislim, mogu to da vam objašnjavam, ali, bojim se da ne gubimo vreme.
Momčilo Bulatović: Da li je to bio neki konsenzus u vladi da se to uradi?
Vladimir Popović: To ne znam. Ne sećam se toga.
Krsto Bobot: Sada bih prešao na sledeće pitanje. Danas ste spominjali duvansku mafiju, Rovinj, i tako dalje, Petrač, Nacional hrvatski i tako dalje. Da li vam je poznato u okviru duvanske afere da li je u tu duvansku aferu na ovim prostorima bila uključena možda neka i strana kompanija za proizvodnju cigareta ili možda i neka agencija, državna, paradržavna, neke strane države?
Vladimir Popović: Pa, bili su uključeni mnogi, ali, kako da kažem, bojim se da bi me to nateralo, da bih bio jasan i da bih sudskom veću i publici i ostalim advokatima to objasnio, treba još jedno pola sata, sat. Bile su, naravno da su bile uključene i neke druge. Mnogima je to bilo u interesu. Svima onima kojima je bilo u interesu, u tome su učestvovali. Pitajte me na koga konkretno mislite, pa ću vam reći.
Krsto Bobot: Mislim na firmu „Japan tobako” i mislim na odredene istražne agencije stranih zemalja.
Vladimir Popović: Jesu. Neki od njihovih predstavnika poznati su javnosti. Njihov predstavnik Volf Minić, koji je takođe, kao i Ivo Pukanić, postao godinu i po dana najpoželjniji novinarski sagovornik na temu šverca cigareta i tako dalje. Jedna opskurna ličnost, saradnik raznih obaveštajnih službi, a on je predstavnik bio te firme i imao je zadatak da svakodnevno u novinama hvali Koštunicu i napada vladu Zorana Ðindica.
Krsto Bobot: Da li je možda neka engleska agencija bila uključena?
Vladimir Popović: Jeste, agencija „Fia”. Da, agencija „Fia” koja je takođe, to je sve, ali to nema veze sa državnom agencijom „Fia”, to je...
Krsto Bobot: Dobro. Da li je to, možda, bilo problematično kasnije sa aspekta angažovanja engleske obaveštajne službe za pomoć?
Vladimir Popović: Ne, zato što ti ljudi nemaju nikakve veze sa engleskom obaveštajnom službom. To je potpuno privatna firma. „Fia” je potpuna privatna firma.
Krsto Bobot: Dobro.


Vladimir Popović: Samo što ima tako taj zvučni naziv i onda su ih, nažalost, neki od funkcionera i

--------------------------------------------------------------------------------
Odjedanput se pojavljuje neki spasilac Srbije u obliku Iva Pukanića, koji u svojim novinama 43 nedelje piše tekst o tome kako da pomogne novoj vladi, i to baš da pomogne Koštunici jer Koštunica je demokrata, pošto, sećate se da se pojavila i u hrvatskim novinama fotografija Koštunice sa „kalašnjikovom” na naslovnoj strani, u vreme kada je Koštunica postao predsednik posle 5. oktobra, ali je Ivo Pukanić to branio i objašnjavao da, bez obzira na tu sliku sa „kalašnjikovom”, on je barem pošten, on je častan i on će, ne znam, Srbiju odvesti na pravi put
--------------------------------------------------------------------------------


političara ovde u Srbiji primili na visokom nivou, predstavljali njihovu direktorku Džesiku Degracija kao bivšu zamenicu tužioca u Njujorku i onda to, kada se kaže, zamenik tužioca u Njujorku, kao da ga je sam papa poslao, kao da tamo nema korumpiranih tužilaca, pa je zbog toga to izgledalo da je to na nekom zvaničnom nivou; inače to je jedna kriminalna organizacija protiv koje se sada vodi stotine krivičnih postupaka... ta Džesika Degracija, inače, za vašu informaciju, trenutno je u bekstvu već poslednjih godinu i po dana. Protiv njih se vode krivični postupci u Kanadi. Dobili su zatvorske kazne. Predsendik te FIA-e, onaj čuveni lord Armstrong, što je pisao pismo Vojislavu Koštunici, koji je bio počasni predsednik te agencije, takode je dobio sudsku presudu u Kanadi za umešanost u šverc cigareta i neko ubistvo, i tako dalje. Nikakve veze nema država sa tim.
Krsto Bobot: Znači ta firma „Fia” je, po vašim saznanjima, radila za „Japan tobako”?
Vladimir Popović: Ne po mojim saznanjima, nego po tome što su oni rekli. Oni su zvanično bili angažovani, a u isto vreme su bili angažovani, nažalost, i od Narodne banke Jugoslavije, guvernera Mlađana Dinkića, na istraživanju para Slobodana Miloševića na Kipru i, zloupotrebljavajući tu funkciju, da traže pare za državu, ulazili su u carinu, ulazili su u banku, išli su u medije i, zloupotrebljavajući to, znači potpuni konflikt, sukob interesa, oni su, navodno tražeći pare za Slobodana Miloševića koje su trebale da se daju i da se Srbija preporodi kada se te milijarde nađu, u stvari radili za „Japan tobako”. Kasnije se ispostavilo da su radili za „Japan tobako” i za njih završavali taj proces koji se završavao.
Krsto Bobot: Dobro. Sada iz toga izlazi moje sledeće pitanje: znači, vi ste rekli da je glavni cilj vlade bio da se suzbije šverc cigareta. Da li vam je poznato ime Rusmir Kadragić?
Vladimir Popovic: Čuo sam, ali znam da ima neke veze sa cigaretama, ali ne znam tačno koje.
Krsto Bobot: Da li vam je poznato da je Rusmir Kadragić osnovao jednu firmu za trgovinu cigaretama koju je registrovao kod Trgovinskog suda u Beogradu?
Vladimir Popović: Ne. Nije mi poznato. Kažem vam, znam da ima neke veze sa cigaretama, ali ne znam tačno.
Krsto Bobot: Da li vam je poznato da se ta firma zvala „JTI d.o.o. Beograd”?
Vladimir Popović: Pa, ne znam da li je to on. Znači, znam da je postojao sudski spor, ne znam da li i dalje postoji, između neke firme koja se zvala „JTI” i druge koja se zvala takođe „JTI” i da je to bio sukob i da je tu glavna mirođija bio upravo taj Volf Minić i da su jedan drugog optuživali da švercuju „monte karlo”, a u suštini, ono što sam ja na kraju saznao, i jedan i drugi su šverceri, ali je problem bio ko je registrovao licencu.

http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=18281

[pesak]

http://www.bia.gov.rs/index1.htm