Samo bih malo pojasnio i obrazložio neke od navedenih misli u mojim postovima. Postoje dvije krajnosti u pristupi postojanju i našem mjestu u Univerzumu - ekstremna judeo-kršćanska i ekstremna ateistička (obje imaju religijski, vjernički karakter; vjeruješ u njih u ravni dogme, nemaš izbora, i bivaš linčovan ako se ne slažeš sa njihovim zastupnicima: intelektualni i fizički linč su opcije - mi smo ovdje bili svjedocima ismijavanja i iznošenja neistine u cilju dokazivanja ateističke dogme); i jedna i druga zahtjevaju određenje svakog teorijskog fizičara. Najpoznatiji, koji još uvijek živi, Hawking, 80-ih godina, izučavajući crne rupe kroz prizmu kvantne fizike, došao je na ideju da singularitet ne mora biti toliko "singularan". To je obrazložio činjenicom da crne rupe nisu apsolutno crne, iako predstavljaju zakrivljenje prostor-vremena prema unutra, jer je nadošao na ideju da i pored toga da gutaju materiju, iz crnih rupa se ipak otrgne "ponešto" kroz načelo neodređenosti - da budem plastičan, čak i kad pustite vodu niz korito, koje je jasno omeđeno, ipak poneka kap, zbog načela neodređenosti, iskoči pored, ili malo prelije (ovo je njegovo objašnjenje
). Ovo ga je fasciniralo te je odlučio fiziku mikrokosmosa nakalemiti na fiziku makrokosmosa - ideja mu se javila još ranije, no takvu ideju je Einstein komentirao sa: "Bog se ne igra sa kockicama", što je Hawking, kako sam kaže, doživio kao šok od svog idola (Hawking je bio izrazito "idolopoklonički" nastrojen prema Einsteinu, ali još više prema Galileu na datum čijeg pogubljenja se rodio tačno poslije 300 godina, što uvijek ističe u svim svojim govorima i knjigama - još jedan Hawkingov naučnik, koga obožava, jeste Njutn: ova trojica su mu bila "svjetlo u životu"). No, Einstein je vjerovao da je i načelo neodređenosti dio zakona u Univerzumu, koji je isključivo nastao u stvarnom vremenu i kao takav se razvija od Velikog praska pa sve do danas, što znači da je za nas neodređeno, ali da se i to zbiva u skladu sa postojećim zakonima tako da nema nikakve neodređenosti, sve je određeno već. Ovo je Hawkinga dotuklo, ne to što je sve određeno, jer i on u to vjeruje, zapravo svi teorijski fizičari vjeruju u "kader", ali ga je dotuklo to što je Einstein neodređenost tako olako prekrižio u nastanku Univerzuma. Odatle, Hawking pored stvarnog vremena uvodi "imaginarno vrijeme", koje je okomito na stvarno, i kroz njega pokušava da dokaže nastanak Univerzuma u skladu sa oduvijek postojećim zakonima - kružni svemir, koji jednostavno jeste, nije nastao niti će nestati. To je objašnjavao tim pranitima, kojima je davao "božanski karakter", ali je na kraju postavio pitanje - čak i da je tako, odakle uopće pojava tih zakona, i tako se vratio na staro. Hawking je sve nade u otkrivanje bozona, koji omogućava komunikaciju između elementarnih čestica, polagao u Hadronski sudarač - prati njegovu ideju i učestvuje u njoj od početka, pa veli:
"Ne slažem se sa gledištem da Vaseljena predstavlja tajnu, nešto što se može samo naslutiti, ali nikada u potpunosti povrći analizi ili razumeti. Smatram da se ovakvim stanovištem čini nepravda prema naučnoj revoluciji koju je pre skoro četiri stotine godina otpočeo Galilej, a nastavio Njutn. Oni su pokazali da se bar neka područja Vaseljene ne ponašaju na proizvoljan način, već da njima vladaju precizni matematički zakoni. Tokom godina koje su prošle od tada, mi smo proširili delo Galileja i Njutna na gotovo sva područja Vaseljene. Ustanovili smo matematičke zakone koji upravljaju svime u okviru našeg normalnog iskustva. Mera našeg uspeha jeste i to što smo sada u prilici da uložimo milijarde dolara u izgradnju džinovskih mašina kojima se čestice ubrzavaju do tako vosokih energija da uopšte još ne znamo šta će se dogoditi prilikom njihovih sudaranja. Ove veoma visoke energije čestica ne javljaju se u normalnim prilikama na Zemlji, tako da može izgledati akademski i suvišno trošiti velike svote na njihovo izučavanje. Ali one su postojale u ranoj Vaseljeni, tako da moramo ustanoviti šta se zbiva sa tim energijama ako želimo da dokučimo kako smo mi i Vaseljena počeli.
Još ima mnogo stvari koje ne znamo ili ne razumemo o Vaseljeni. Ali izuzetan napredak koji smo ostvarili, naročito u poslednjih stotinu godina, trebalo bi da nas učvrsti u uverenju da potpuno razumevanje možda nije izvan našeg domašaja. Možda nećemo biti osuđeni da doveka pipamo u mraku. Nije isključeno da ćemo jednoga dana postaviti celovitu teoriju Vaseljene. U tom slučaju, uistinu ćemo postati Gospodari Vaseljene. (Igra reči: Hoking koristi naziv 'Masters of the Universe', asocirajući na popularne junake dečjeg filma i stripa istog naziva - prim. prev.)
Naučni članci u ovoj knjizi napisani su u uverenju da Vaseljenom vlada poredak koji trenutno možemo delimično da razaberemo, a koji u potpunosti možemo dokučiti u ne tako dalekoj budućnosti. Može se dogoditi da je ova nada puka opsena; možda konačna teorija uopšte ne postoji, pa čak i ako postoji, mi je možda nećemo otkriti. Ali svakako je bolje stremiti ka potpunom razumevanju nego očajavati zbog ograničenosti ljudskog uma."
Stiven Hoking
31. mart 1993.
No upravo iz razloga što je relativizirao i "oduvijek Univerzum" satkan zakonima, pitanjem a ko je stvorio te oduvijek zakone, te dao odgovor - opet je to mogao biti Bog, nakon posljednjeg kvara na Hadronskom sudaraču, Hawking je odustao od svrsishodnosti otkrivanja bozona u smislu revolucijskog pristupa nastanku Univerzuma jer "nije važno" igra li načelo neodređenosti ikakvu ulogu u tome ili ne - nije važno hoćemo li otkriti "jednačinu svega", jer je samu jednačinu, koja je osnov odredbe, opet mogao, što bi Einstein rekao, empirijski integrirati Bog, ne obraćajući pažnju na naše matematičke probleme.
O tome Hawking veli:
"Istraživanje temeljnih zakona nauke i izučavanje ljudskog ponašanja valja držati u zasebnim odeljcima. Iz razloga koje sam prethodno objasnio, temeljni zakoni ne mogu se koristiti za izvođenje ljudskog ponašanja. Ali možemo se nadati da ćemo biti u stanju da koristimo kako inteligenciju tako i moći logičkog mišljenja koje smo razvili kroz prirodno odabiranje. Na žalost, prirodno odabiranje razvilo je i neke druge osobine, kao što je, na primer, agresivnost. Agresivnost je predstavljala prednost u pogledu opstanka u vreme pećinskih ljudi i ranije, tako da je prirodno odabiranje išlo njoj u prilog. Ogromno povećanje naših razornih moći koje se temelje na modernoj nauci i tehnologiji, međutim, pretvorilo je agresivnost u veoma opasno svojstvo koje je postalo pretnja opstanku cele ljudske rase. Nevolja je u tome što su naši agresivni nagoni ukodirani u DNK. DNK se menja jedino biološkom evolucijom u vremenskim rasponima koji traju milionima godina, dok se naše moći uništenja povećavaju u vremenskim rasponima evolucije informacija, koji sada iznose jedva dvadeset ili trideset godina. Ako ne budemo mogli da inteligencijom zauzdamo agresivnost, ljudska rasa neće imati puno izgleda za opstanak. No, dok ima života, ima i nade. Ako uspemo da preživimo narednih stotinak godina, raširićemo se na druge planete, a možda ćemo i krenuti ka zvezdama. Ovo će znatno smanjiti verovatnoću da cela ljudska rasa bude zbisana u nekoj globalnoj kataklizmi kao što je to nuklearni rat.
Da rezimiramo: raspravljao sam o nekim problemima koji se javljaju ako se veruje da je sve u Vaseljeni predodređeno. Prilično je svejedno da li iza tog determinizma stoje svemogući Bog ili zakoni nauke. Može se, naime, uvek reći da su zakoni nauke izraz Božje volje.
Razmatrao sam tri pitanja. Prvo, kako mogu složenost Vaseljene i sve njene beznačajne pojedinosti biti predodređene jednostavnim skupom jednačina? Drugim rečima, može li se stvarno verovati u to da Bog stoji iza svih trivijalnosti, kao što je ta ko će se pojaviti na naslovnoj strani časopisa Cosmopolitan? Odgovor, kako izgleda, glasi da iz načela neodređenosti kvantne mehanike proishodi da postoji ne samo jedna istorija Vaseljene već ceo skup mogućih istorija. Ove istorije mogu biti slične u veoma velikim razmerama, ali će se zato veoma razlikovati u normalnim, svakodnevnim razmerama. Dogodilo se da mi živimo u jednoj posebnoj istoriji koja se odlikuje određenim posebnostima i pojedinostima. Ali postoje veoma slična inteligentna bića koja žive u istorijama što se razlikuju od naše po tome ko je pobedio u ratu i ko se nalazi na vrhu liste hitova. Beznačajne pojedinosti naše Vaseljene nastaju stoga što temeljni zakoni uključuju kvantnu mehaniku sa njenim elementom neodređenosti ili nasumičnosti.
Drugo pitanje je bilo: ako je sve predodređeno nekom temeljnom teorijom, onda je i ono što kažemo o toj teoriji takođe njome predodređeno - ali zašto bi bilo predodređeno da bude tačno, a ne pogrešno ili nebitno? Moj odgovor na ovo pretpostavlja pozivanje na Darvinovu teoriju prirodnog odabiranja: samo one jedinke koje izvlače ispravne zaključke o svetu koji ih okružuje imaće izgleda da prežive i da ostave potomstvo.
Treće pitanje je glasilo: ako je sve predodređeno, šta je onda sa slobodnom voljom i našom odgovornošću za postupke koje preduzimamo? Ali jedini objektivan test o tome da li neki organizam ima slobodnu volju jeste to da li se njegovo ponašanje može predvideti. Kada su posredi ljudska bića, uopšte nismo u stanju da koristimo temeljne zakone da bismo predvideli šta će ona učiniti - iz dva razloga. Prvo, ne možemo da rešimo jednačine za veoma velike brojeve čestica koje su tu posredi. Drugo, čak i kada bismo mogli da rešimo jednačine, sam čin dolaska do nekog predviđanja doveo bi do poremećaja sistema i mogao bi da vodi ka drugačijem ishodu. No, ako već ne možemo da predviđamo ljudska ponašanja, u prilici smo da pribegnemo efektivnoj teoriji prema kojoj su ljudi slobodni agenti koji mogu da biraju šta će učiniti. Kako izgleda, postoje jasna preimućstva u pogledu opstanka ako verujemo u slobodnu volju i odgovornost za vlastite postupke. To znači da bi ovo verovanje trebalo da bude osnaženo prirodnim odabiranjem. Da li je osećanje odgovornosti, koje se prenosi jezikom, dovoljno da stavi pod kontrolu nagon za agresivnošću, koji se prenosi preko DNK - ostaje da se vidi. Ako to nije slučaj, ljudska rasa će postati jedan od ćorsokaka prirodnog odabiranja. Možda će neka druga rasa inteligentnih bića negde drugde u Galaksiji uspeti da uspostavi bolju ravnotežu između odgovornosti i agresivnosti. Ukoliko je to posredi, mogli bismo očekivati da oni stupe u kontakt sa nama, ili bar da otkrijemo njihove radio-signale. Možda su oni svesni našeg postojanja, ali ne žele da obznane svoje prisustvo. To se može pokazati kao mudar potez, imali se u vidu naš dosje.
Ukratko, naslov ovog ogleda iskazan je u obliku pitanja: da li je sve predodređeno? Odgovor glasi: jeste, predodređeno je. Ali sasvim bi moglo i da nije tako, jer nikada nećemo doznati šta je tačno predodređeno."
Želi reći, ako gledamo sa strane stvarnog vremena - sve je predodređeno; ali ako uvedemo imaginarno vrijeme, bez granica - onda je svejedno, radi se samo o tome da li možemo ili ne možemno znati.
Upravo zbog činjenice da je uveo imaginarno vrijeme kako bi dokazao da Boga nema - mada sve svoje radove temelji na stvarnom vremenu i važećim zakonima Univerzuma - Hawking je postao predmetom napada mnogih drugih fizičara, jer po svaku cijenu dokazuje ateizam, čak i "izmišljajući zakone, kojih nema", samo da bi dokazao Univerzum bez Boga. Na Kejs koledžu maja 92. on odgovara u predavanju "Moj stav":
"U teorijskoj fizici, traganje za logičkom saglasnošću uvek je bilo važnije po napredovanje od ishoda opita. Elegantne i lepe teorije bivale su odbacivane zato što se nisu slagale sa posmatranjima, ali ne znam ni za jednu veliku teoriju koja je postavljena samo na osnovu opita."
Ovim je htio reći da nije sve moguće opitom dokazati, te da je "lažno božanstvo svedokaziva nauka", zapravo lažno. Gravitaciju nikada nećemo moći ispitati opitima, samo ćemo je moći bolje upoznati, njeno djelovanje, jer je ona vjerovatno jedna od najvećih misterija postojanja.
Izložen sve većoj kritici da je apologeta ateističke religije (što čovjek objektivno nije - u jednom momentu on je pomislio da bi mogao naići na neku novinu, ali je sam relativizirao i napokon u cjelosti objasnio svoj stav) 1992. u program BBC-a 'Ploče za pusto ostrvo', koji se emituje još od 1942., vodi, između ostalog, sljedeći razgovor:
SJU: Ako sasvim pojednostavim tvoje teorije, a nadam se da ćeš mi to oprostiti, Stivene, svojevremeno si verovao da postoji tačka nastanka, Veliki Prasak, ali to više ne smatraš. Sada misliš da nije bilo početka niti da će biti kraja, da je Vaseljena samosadržana. Znači li to da nije postojao čin stvaranja, te, shodno tome, da nema mesta za Boga?
STIVEN: Da, sasvim si pojednostavila stvar. I dalje, naime, smatram da Vaseljena ima početak u stvarnom vremenu - Veliki Prasak. Ali postoji još jedna vrsta vremena, takozvano imaginarno vreme, u kome Vaseljena nema ni početak ni kraj. To znači da bi način na koji je Vaseljena počela bio određen zakonima fizike. Ne bi se, dakle, moglo reći da je Bog odabrao da pokrene Vaseljenu na neki proizvoljan način koji ne možemo da razumemo. Odavde, međutim, ne sledi da Bog postoji ili ne postoji - sledi jedino to da on ne postupa proizvoljno.
SJU: Ali ako postoji mogućnost da Boga nema, kako onda objašnjavaš sve one stvari koje stoje izvan nauke: ljubav, veru koju su ljudi imali i imaju u tebe, pa i samo tvoje nadahnuće.
STIVEN: Ljubav, vera i moral pripadaju jednoj drugačijoj kategoriji fizike. Ponašanje pojedinca ne može se izvesti iz zakona fizike. Ali možemo se nadati da će logička misao, kojom se odlikuju fizika i matematika, biti vodilja i prilikom zauzimanja moralnog stava.
SJU: Ali mislim da mnogi ljudi smatraju da si ti, u stvari, raskrstio sa Bogom. Poričeš li to, dakle?
STIVEN: Sve što je moj rad pokazao jeste da ne moraš reći da način na koji je Vaseljena počela predstavlja lični hir Boga. Ali i dalje ostaje pitanje: zašto bi Vaseljena uopšte postojala? Ako želiš, možeš kazati da je Bog odgovor na to pitanje.
Zapravo Hawking je posvetio svojh rad u fizici obračunu sa katoličanstvo - što on na mnogo mjesta naglašava; ne sa Biblijom, i ovo valja naglasiti, jer je jednostavno istina iz njegovih usta. Zapravo on veli da sve što se odvija, odvija se u skladu sa zakonima, a nikako u nekakvom haosu u kojem Bog sa vremena na vrijeme interveniše - kako KC vjeruje.
... kakvi ba kosmosi, zvijeze galaksije teleskopi, dvogledi, mirkroskopi - sve nam je ispred nosa ... Naslov teme bi trebao biti : NASE STVARNO MJESTO NA ZEMLJI 
