Forum Klix.ba

pa zar nije poslana u banovice?

Karadzic psuje nakon 2 maja i poraza JNA i cetnika

http://www.youtube.com/watch?v=m6YcAGaTjkY&NR=1



TVSA u posjeti cetnickoj porodici 1996 godine Hadzici kod SA

http://www.youtube.com/watch?v=58dOPtaC ... re=related


Izlazak iz Srpske Grbavice u Novo Srpsko Sarajevo 1996 † † †

http://www.youtube.com/watch?v=w-q-pprP ... re=related

Oslobodjenje Grbavice (Sarajevo) * ljiljani na Grbavici

http://www.youtube.com/watch?v=3QNeqjp1 ... re=related

Ulazak na Ilidzu 1996 , Ilidza ponovo u Sarajevu

http://www.youtube.com/watch?v=S6GgU-H_ ... re=related

pici wrote:

TVSA u posjeti cetnickoj porodici 1996 godine Hadzici kod SA

http://www.youtube.com/watch?v=58dOPtaC ... re=related

Ovo jeste jadranka milosevic koja je zajedno sa zvonkom maricem citavo vrijeme izvjestavala sa prvih linija oko hadzica....jedno ne mogu da skontam gdje je ovo...procitah u komentarima da je selo Sutice oko Hadzica...a ono sto me buni jeste...kako ih je zatekla...jer kad se uslo u hadzice...vec su skoro svi bili otisli...naravno osim svoje imovine, nosili su i tudju..u cijelim hadzicma nije bilo 10 prozora citavih...palili stanove i kuce...kidali sve sto se pokidati moze...

sto se tice ovog
Koncentracioni logor Silos u Tarcinu, saraj. opstina Hadzici
http://www.youtube.com/watch?v=k1BF5C-NIFE

Bila sma izbjeglica u tarcinu 4 god. Silos se nalazi medju kucama i odmah do komande ABiH...Licno sam tuda prolazila barem jednom dnevno...znam da tu nije bilo ubistava ni mucenja. Zatvarani su samo oni kod kojih je pronadjeno u kucama oruzje. Onih kod koga nije pronadjeno, ostajali su u svojim kucama. Od moje skolske drugarice citava familija je bila u svojim kucama...oca joj jesu odveli na ispitivanje a onda pustili...imao je svoje traktore pa je radio u civilnoj zastiti. I dan dans zivi u svojoj kuci. Nikome nije bilo u cilju da ubija ljude iz logora jer su se mjenjala 3 ziva srbina za jednog mrtvog muslimana. Mog amidzu nikad nisu razmjenili...trazili su 5 zivih za njega(bio je tada ziv)...i zamalo da se to realizuje...i nesto je krenulo po zlu...i dan danas ne znamo nista za njega. "Cuvao" ga je prvi komsija...Rodjaka su mi nasli kod hrasnice u masnovnoj grobnici prije 3 god...

ps. ako neko ima snimak ulaska u hadzice...bila bi jako zahvalna...

http://www.e-novine.com/sr/region/clanak.php?id=15865
Brbljivi Radovan Karadžić
Objavljeno: Pet, 08. 08. 2008. 16:48
ALO, ČUPAVI!



U više presretnutih razgovora koji su se čuli pred Haškim sudom, Milošević je upozoravao Karadžića da „vodi računa odakle i šta govori”; „Čupavi” je šifrovano ime za lidera bosanskih Srba koje su koristili najbliži Miloševićevi saradnici. Recimo, u telefonskom razgovoru od 11. decembra 1995, Zoran Lilić kaže generalu Momčilu Perišiću: „Ovaj Čupavi je zvao kasno sinoć ovde oko 12 sati. Da ne pokvari sada nešto. On ponovo gura Ruse tamo, da znaš...”
Sense/e-novine

Da je sudbina htela drukčije, recimo, da u Sheveningenu Karadžića sačeka Milošević, moglo se desiti sledeće; da su se ikad sreli u hodnicima ili dnevnom boravku Pritvorske jedinice UN, ili u šetnji njenim dvorištem, Slobodan Milošević imao bi tada dobre razloge da Radovanu Karadžiću uputi sledeći prekor: „Pa jesam li te, Čupavi, upozoravao da paziš šta govoriš na otvorenim telefonskim linijama ili sa skupštinske govornice, svejedno da li na javnim ili zatvorenim sednicama?”

Naime, kako je agencija Sense pisala još 2004, u više presretnutih razgovora koji su se čuli pred sudom, Milošević upozorava Karadžića da „vodi računa odakle i šta govori”; dok je Čupavi šifrovano ime za lidera bosanskih Srba koje su koristili najbliži Miloševićevi saradnici. Na primer, u telefonskom razgovoru od 11. decembra 1995, Zoran Lilić kaže generalu Momčilu Perišiću: „Ovaj Čupavi je zvao kasno sinoć ovde oko 12 sati. Da ne pokvari sada nešto. On ponovo gura Ruse tamo, da znaš...”

U dokazivanju odgovornosti za genocid, najteže je dokazati specifičnu nameru: da se neka etnička ili verska grupa, u celini ili delom, uništi kao takva. Takva namera se, obično, ne saopštava otvoreno i javno i ne stavlja na papir. Ako je imao takvu nameru, Milošević je strogo vodio računa da je javno ne obznani.

Ne, međutim, i vođstvo bosanskih Srba, a pre svega Karadžić. U delu odluke Pretresnog veća pod naslovom „Dokazi o genocidnoj nameri vođstva bosanskih Srba”, citira se desetak Karadžićevih izjava – iz zapisnika sa javnih ili zatvorenih sednica Skupštine bosanskih Srba i iz presretnutih telefonskih razgovora – u kojima se nedvosmisleno izražava namera da se bosanski Muslimani istrebe, unište i nestanu kao nacionalna i verska grupa.

Na primer, u presretnutim telefonskim razgovorima sa Gojkom Đogom, Momčilom Mandićem i Miodragom Davidovićem iz oktobra 1991, Karadžić govori o tome kako će u slučaju rata Muslimani „nestati sa lica zemlje”; kako će „za samo par dana Sarajevo nestati i biće petsto hiljada mrtvih”, a „za mesec dana će Muslimani biti uništeni u BiH”, dok će njihovi lideri „biti ubijeni za tri ili četiri sata i niko od njih neće preživeti.” Citira se, pored ostalih, i Karadžićev govor sa 17. zatvorenog zasedanja Skupštine bosanskih Srba u julu 1992. u kojem se kaže kako je konflikt u BiH „podjaren da bi nestali Muslimani.”

Karadžić, istina, nije bio jedini u vođstvu bosanskih Srba koji je neoprezno govorio o svojim namerama. U odluci Pretresnog veća se citiraju slične izjave drugih lidera: Biljane Plavšić, Alekse Buhe, Momčila Krajišnika, pa čak i tadašnjeg ministra zdravlja i predsednika Narodne skupštine RS, Dragana Kalinića, koji je prema zapisniku sa 16. sednice Skupštine, u maju 1992, rekao: „... znajući ko su naši neprijatelji, koliko su perfidni i koliko im se ne može verovati sve dok fizički, vojno, ne budu uništeni i slomljeni, što naravno podrazumeva eliminisanje i likvidaciju njihovih ključnih ljudi.”

Mada Milošević nikada ništa slično nije rekao, Pretresno veće je zaključilo da je on delio genocidnu nameru vođstva bosanskih Srba. Zaključili su to, kako se navodi u odluci, na osnovu njegove pozicije „lidera svih Srba”; zalaganja za „koncept Velike Srbije”; logističke i finansijske podrške koju je Srbija pružala ratnim naporima bosanskih Srba; zatim, na osnovu prirode njegovih odnosa sa političkim i vojnim vođstvom Srba u Bosni; autoriteta i uticaja koji je imao na njih; njegove obaveštenosti o svemu što se događalo; kao i na osnovu razmera, obrasca i intenziteta napada na bosanske Muslimane, značajnog broja ubijenih, brutalnog postupanja u zatočeničkim centrima i likvidacije ličnosti koje su od suštinskog značaja za opstanak Muslimana kao grupe.

Iz svega toga, Veće je izvuklo zaključak da je Milošević ne samo znao za genocidni plan lidera bosanskih Srba, već je i delio nameru kojom su se Karadžić i ostali tako neoprezno javno razmetali.

Razgovor očeva nacije:

Radovan Karadžić i Dobrica Ćosić



(Predmet: razgovor vođen 15. 02. 1992; interni broj: CD-5-30-11/01/006; Kontrola telefona/ kodna oznaka: „LATAS”)


Karadžić Radovan: ‘Alo.

Ćosić Dobrica : O, Radovane!

Karadžić Radovan : Dobar veče.

Ćosić Dobrica : Dobro veče, večeras sam te gledao na izjavi, ovu tvoju, ovde preneo Beograd.

Karadžić Radovan : Aha, šta, ovo na Dnevniku, jel’?

Ćosić Dobrica : Da.

Karadžić Radovan : Aha.

Ćosić Dobrica : Da, i to se završilo kako se moralo završiti.

Karadžić Radovan : Da, samo što sada ja imam jak osjećaj da Alija hoće podjelu. Alija neće da to gura jer vidi da mi to guramo i Hrvati isto to hoće.

Ćosić Dobrica : A, dobro, Hrvati, ja nisam razumeo, oni taj njihov referendum je... čemu onda?

Karadžić Radovan : Oni će sa svojim pitanjem, to je dobro, ja sam im rekao.

Ćosić Dobrica : Ma, bogati, za Hrvate?

Karadžić Radovan : Da, da.

Ćosić Dobrica : Samo za Hrvate?

Karadžić Radovan : Pa, to upravo ispada kako treba. Tri nacionalna referenduma i onda imamo, znači, tri političke volje.

Ćosić Dobrica : (Smije se)

Karadžić Radovan : Ne može bolje.

Ćosić Dobrica : Ma da, pa to je, ja sam se uplašio da oni imaju dupli, pravo da ti kažem, razumeš?

Karadžić Radovan : Da.

Ćosić Dobrica : Nisam to razumeo, nisam to pažljivo pratio.

Karadžić Radovan : ...Prema onome što meni kažu odnosno prema onom kako se ponašaju, oni neće ni unitarnu Bosnu ni bilo kakvu Jugoslaviju. Ja sam onda rekao, neki dan sam rekao i novinarima, sve nabrojao šta ko hoće i ja sam rekao, sve to moramo poštovati.

Ćosić Dobrica : Sjajno si ti to formulisao.

Karadžić Radovan : Jeste li gledali taj dio?

Ćosić Dobrica : Sjajno.

Karadžić Radovan : Da ovi neće - to moramo poštovati...

Ćosić Dobrica : To je bilo kolosalno formulisano, najjednostavnije i najubedljivije. To je kolosalna formulacija. To je prosto mali jedan ovako uzorak, uzorak kako treba odgovarati jasno i bistro ... i mudro i tvrdo.

Karadžić Radovan : Da svačiju volju moramo poštovati, a ukinuti bilo kome mogućnost da dominira.

Ćosić Dobrica : Potpuno demokratski i pošteno. Nema, to je izvanredan odgovor. To je onako, divio sam ti se.

Karadžić Radovan : A to su dali gore isto to, je li?

Ćosić Dobrica : Kako da ne. ……..To je kolosalano, demokratski i ne može biti bolje...

Karadžić Radovan : Tu smo nastupili tako i sa Evropljanima. Ja mislim da su oni otišli tamo i bili su vrlo korektni. Mislim da su otišli sa jednim uverenjem da se Bosna, ovakva kakva je, ne samo da mislim, nego i osećam i to su na neki način i rekli, da se Bosna ovakva kakva je ne može priznati nipošto.

Ćosić Dobrica : Odakle su ti, koje su bile krupnije ličnosti.

Karadžić Radovan : Pa ovaj je zamjenik De Pinjeirov. Da, da, njegov zamjenik.

Ćosić Dobrica : Aha, pa dobro, onda je to ipak nešto.

Karadžić Radovan : To je prilično visoko.

Ćosić Dobrica : Da, da.

Karadžić Radovan : Oni su tražili da idemo negdje u Evropu slijedeći put, pa onda ponovo ovdje. Ja lično bih najviše volio ovdje, mada Alija manipuliše, tu smo ga isto i uhvatili. Nisu dali da uđe pet nezavisnih poslanika. E, a znači biraju opoziciju to sam ja odmah na licu mjesta rekao, evo, gospodo, vidite jednu od manipulacija. Oni biraju koja opozicija će tu, onda je Kecmanović dobro nastupio, onaj iz SPO je nešto gnjavio ali je u osnovi i on rekao ili protiv referenduma ili kantonizacija. Kecmanović je isto tako protiv referenduma ili kantonizacija.

Ćosić Dobrica : I on?

Karadžić Radovan : Ja, ja, koncenzus, kantonizacija, da, da, onda Kalinić isto tako, onda je socijalista bio protiv referenduma, odnosno da se odloži referendum. Jedino su komunisti bili izričito za referendum.

Ćosić Dobrica : A, ovi Durakovićevi?

Karadžić Radovan : Duraković je potpuni prethodnik ovoga i to je potpuna koalicija.

Ćosić Dobrica : Dobro je... Je li, meni se čini, tako prateći to, naravno, to je jedino danas što ih interesuje u političkom životu njihove zemlje, meni se čini da su Hrvati, da se Zagreb odlučio za vrapca na Neretvi, a da se odrekne goluba na Drini.

Karadžić Radovan : Da, da, jasno, mada smo večeras uklonili neku minu, koju su bili postavili vjerovatno HOS-ovci duboko u našem prostoru tamo kod Tasovčića. Oni vrlo lukavo igraju, znate, i tu je, i tu mora da se, ako se bude nešto definitivno sa njima radilo, tu moraju, oni moraju da obezbijede garancije za to, jer oni su, recimo, i osamnaeste godine, imamo utisak po dogovoru, ostavili neke rezerve prema Jugoslaviji, klerikalni krugovi. Oni uvijek ostave.

Ćosić Dobrica : U Bosni?

Karadžić Radovan : Ne, u Hrvatskoj.

Ćosić Dobrica : A, pa kako da ne.

Karadžić Radovan : I oni uvijek ostave, isture jednu varijantu, jednu grupu koja to prihvata.

Ćosić Dobrica : To je bio Stepinac.

Karadžić Radovan : A, da, da, a drugu grupu...

Ćosić Dobrica : Zato što je bio na Solunu, razumeš.

Karadžić Radovan : Da, da, tako da i sada oni će reći eto mi bismo ali HOS-ovci, međutim nema govora, mi dobro stojimo na svom prostoru ovdje i mi sad imamo dobar ministarski savjet, sve smo pripremili, mi možemo potpuno da funkcionišemo kao država apsolutno bez ikakvih..

Ćosić Dobrica : Je li… ti sada želiš u Banja Luku?

Karadžić Radovan : Nema govora, Sarajevo je glavni grad.

Ćosić Dobrica : Čekaj, ali šta je sa Banja Lukom, ona tamo ima…

Karadžić Radovan : Oni imaju regiju tamo, imam otuda nekih budala koji svaki čas hoće da ocjepljuju, da učine problematičnim Krajinu, a ja to ne dam, jer nije problematična, to je čista stvar.

Ćosić Dobrica : Da, da. Slušaj, jel’ se dodiruju negdje ove četiri regije?

Karadžić Radovan : Sve je u jednom komadu.

Ćosić Dobrica : Au... povezuju se?

Karadžić Radovan : Povezuju se potpuno sve.

Ćosić Dobrica : A, dobro, Muslimani i ne pokušavaju da generalizuju svoj prostor.

Karadžić Radovan : Ma i ne pokušavaju, a oni imaju dobro integrisan prostor u centralnoj Bosni koji je stvarno najbogatiji i najrazvijeniji, to je Visoko, Zenica, onda gore Tuzla, onda ona Gračanica, Lukavac i tako dalje...

Ćosić Dobrica : Da, bogati, oni imaju jaku industriju.

Karadžić Radovan : Da, da, oni tu dobro stoje. Hrvati isto imaju integrisano dole od zapadne Hercegovine do centralne Bosne, a u Posavini smo ih mi iskidali, međutim, tu se možemo dogovoriti oko pasaža nekih ili nešto ovako.

Ćosić: Ekspert za tešku industriju
Ćosić: Ekspert za tešku industriju

Ćosić Dobrica : Vi ste lepo poljoprivrednici, ratari i stočari.

Karadžić Radovan : Zemlje imamo koliko hoćete, ali oni imaju fabrike, samo neke fabrike su im kamen o vratu.

Ćosić Dobrica : Neke bolje da nemaju.

Karadžić Radovan : Neke bolje da nemaju, ja sam onda ovim Evropljanima rekao, eto rek’o vidite, nas ima trideset dva posto, držimo šezdeset četiri posto zemlje, a imamo dvadeset pet posto nacionalnog bogatstva. Vidite da smo se sporije razvijali to je jedan od pokazatelja koji je...

Ćosić Dobrica : Da, da.

Karadžić Radovan : Ovaj, inače i sad se onda ja šalim, kažem to su nam ostavili da mi razvijamo zdrave tehnologije, čiste tehnologije da ne bi smo...

Ćosić Dobrica : Da, da…… biti ekološka država.

Karadžić Radovan : Jeste, možemo se proglasiti ekološkom državom i inače su nam napravili ovi kartografi najpošteniju varijantu karte u kojoj imamo šezdeset jedan koma tri posto prostora.

Ćosić Dobrica : A sad šezdeset jedan koma tri?

Karadžić Radovan : A, inače, po istorijskom pravu, imali bi blizu sedamdeset posto, ono prije genocida.

Ćosić Dobrica : Da, da.

Karadžić Radovan : Međutim moraćemo biti korektniji, pogađati se, popuštati i Muslimanima i Hrvatima da oni integrišu svoje prostore, tako da tri republike u Bosni mogu da žive sasvim mirno, nema nikakvih problema.

Ćosić Dobrica : E, sad, ako to ovi iz Evropske zajednice sad požure da ih priznaju?

Karadžić Radovan : Ništa mi to njima priznat' nećemo. To njima ne znači ništa, ko što ih je Bugarska priznala pa nikom ništa. Nikom ništa, jednostavno to..

Ćosić Dobrica : I Turska i Bugarska, jel’ ?

Karadžić Radovan : Turska i Bugarska, nema to ništa...

Ćosić Dobrica : A Nemačka?

Karadžić Radovan : Nije Njemačka.

Ćosić Dobrica : A još nije?

Karadžić Radovan : Nije, nije. Turska i Bugarska, ja volim što je Turska priznala, jer sad to samo Srbima kažeš da je Alija rekao da je Turska brat.

Ćosić Dobrica : (smije se) Da, da, da.

Karadžić Radovan : I onda on se prešao još na jednom mjestu i u svom papiru rekao brigu o iseljeništvu, a onda smo mi ukazali Evropljanima da je to pokušaj da se Turci usele, da usele Turke u Bosnu, jer oni imaju projekat useljavanja Turaka.

Ćosić Dobrica : Da, da, to se govori.

Karadžić Radovan : Da, da, oni mogu u svoj kanton.

Ćosić Dobrica : Mogu, zašto da ne, oni mogu, imaju para, dobiće…

Karadžić Radovan : E, oni ako izađu iz savezne države, jer je savezna država odnosno Jugoslavija, monarhija je to iseljavanje platila i to je međunarodni ugovor između Jugoslavije i Turske.

Ćosić Dobrica : Jeste, to je plaćeno.

Karadžić Radovan : Da i sad je to sve plaćeno i ti su računi sve sređeni i sad bi oni htjeli da se liše savezne države i da kao da nemaju obaveza prema tom ugovoru, međutim i kad bi se osamostalila Bosna mora da ima obavezu da preuzme sve ugovore.

Ćosić Dobrica : Da, da, da.

Karadžić Radovan : I ne može da ih poništi.

Ćosić Dobrica : Tačno, tačno.

Karadžić Radovan : Međutim, to je jedan voluntarizam budalasti i ja sam konačno shvatio da oni isto tako žele, naravno svi ne, isto tako žele da im mi obavimo posao tako da sad i Hrvati i Muslimani, neki od njih. Naravno, čekaju da mi završimo posao i za njih i za nas.

Ćosić Dobrica : Da, da, pa jasno, to im je lakše.

Karadžić Radovan : Da.

Ćosić Dobrica: Reci mi, ko je sad vođa Hrvata?

Karadžić Radovan : Sad je najprominentniji ovaj Boban odozdo iz Hercegovine, ali imaju jednog čovjeka neću da vam kažem na telefon kad se vidimo.

Ćosić Dobrica : Da. Reci, molim te, šta je on po zanimanju?

Karadžić Radovan : On je ekonomista, ja mislim ili pravnik. Ekonomista, bio je direktor nekih preduzeća i tako.

Ćosić Dobrica : Da, da, da. Hoćeš li skoro ovamo?

Karadžić Radovan : Ja se nadam, mor’o bi iza nedelje doći da malo nekako...

Ćosić Dobrica : Vidiš li ti ovde je veliki lom, ovaj ludi Vuk (Drašković) danas Mađarskoj dade autonomiju... To deli kao da mu je to ženin, ženin..

Karadžić Radovan : Kome daje autonomiju, Mađarima?

Ćosić Dobrica : Mađarima.

Karadžić Radovan : U Vojvodini?

Ćosić Dobrica : Tako priča, rekao, tamo izjavio u Mađarskoj, pa rekao...

Karadžić Radovan : Da, da, ne, on definitivno treba da bude…, ja da sam umjesto Slobodana Miloševića ja bi i ovoga sahranio, ja bi išao na referendum.

Ćosić Dobrica : Ne, ne, njima treba dati, dati im bitku tu.

Karadžić Radovan : Ja bih išao na referendum, Mićunoviću rekao bih, a pojavio bi se između zakazivanja i održavanja referenduma tri puta na televiziji i izašao bih na referendum za politiku ili protiv politike Miloševića.

Ćosić Dobrica : Da.

Karadžić Radovan : I onda bih ga sahranio. To je jedna budala i taj Mićunović neviđena. Neki dan sam ja sa njima razgovarao i sa Đogom i govorio mu da ne povlače riskantne poteze prije svega koji bi slabili Srbiju, a drugo to su riskantni, ovaj je riskantan potez za njega i za njegovu stranku. On ne krije da bi se kandidovao ako bi ga natjerao Glavni odbor.

Ćosić Dobrica : On?

Karadžić Radovan : Pa, da. Da bi se kandidovao za predsjednika, on dakle hoće fotelju, baš ga briga kako će, kako bi to bilo.

Ćosić Dobrica : Bez šanse je on ikakve.

Karadžić Radovan : On nema nikakve šanse.

Ćosić Dobrica : Nema on tri’est hiljada glasova, ma kakvih tri’est hiljada.

Karadžić Radovan : Ma ne, ja da sam mjesto Miloševića, ja ako bi oni pravili pritisak ja bih pre devetog marta rekao otkažite, evo vam mjesec dana referendum za ili protiv moje politike.

Ćosić Dobrica : Da, da.

Karadžić Radovan : I ja bi to uradio, pa nek idu u pičku materinu ili bi ja iš’o…

Ćosić Dobrica : Tačno.

Karadžić Radovan : Ili bi ja iš’o, ili bi njih sahranio za slijedeće čet'ri godine da ćute ko mule.

Ćosić Dobrica : Da.

Karadžić Radovan : Jer tu nema šta, to su budale. On priča koješta, pa mi, mi smo uglavnom ostvarili protiv toliko neprijatelja.

Ćosić Dobrica : Da.

Karadžić Radovan : Užasnih neprijatelja.

Ćosić Dobrica : Tačno, tačno.

Karadžić Radovan : Mnogi strateški ciljevi su se ostvarili i dalje se ostvaruju.

Ćosić Dobrica : To sad pogotovo kad dođe ovaj, kad dođu ove trupe od Ujedinjenih nacija.

Karadžić Radovan : Ja.

Ćosić Dobrica : Odmah reci, ajde referendum pa da vidimo više.

Karadžić Radovan : Jasno, da vidimo, da vidimo šta ti to pričaš!?

Ćosić Dobrica : Da.

Karadžić Radovan : Eto ti …

Ćosić Dobrica : U ime koga ti to?

Karadžić Radovan : Jeste. Eto ti, sve nacionale manjine će glasati protiv mene i sve, al' da vidimo sad kako će odsad biti.

Ćosić Dobrica : Da, da, jer, jer, jer i Šiptari prete desetog.

Karadžić Radovan : Da će nešto da počnu, jel?

Ćosić Dobrica : Da

Karadžić Radovan : Aha.

Ćosić Dobrica : I oni prete.

Karadžić Radovan : ...Ja bih njega i njega i Vuka eliminisao na taj način.

Ćosić Dobrica : Da. Treba ih pustiti da vidimo, da vidimo šta će to, šta to znači.

Karadžić Radovan : Da, da.

Ćosić Dobrica : Koliko ih ima. Apsolutno si u pravu, to mi nije palo na pamet, ali to doista. To je ….

Karadžić Radovan : Ma ja bih, ma ja bi dosta, ma rek'o bi, ama Srbi, šta je?! Ma ja i ovim svojima sam sinoć rek'o. Neka budala opet iz Krajine tamo koju Milan Babić pali, ja sam, ovako ćemo se dogovoriti ti si poslanik, učestvuješ u kreiranju politike, član si Glavnog odbora, a stalno radiš naopako, sad ćemo to da rasčistimo ili da biramo drugog ili da slušaš naše odluke i da radiš lojalno kako treba, a kad hoćete svaki Glavni odbor će početi glasanjem o povjerenju predsjedniku stranke.

Ćosić Dobrica : Da, da.

Karadžić Radovan : Svaki Glavni odbor, molim, između dva Glavna odbora, ocjenite kako sam radio. Tajno glasanje o povjerenju predsjedniku.

Ćosić Dobrica : Tačno.

Karadžić Radovan : Nemam ja interesa ni jedan minut da budem duže, nego što vi imate interesa.

Ćosić Dobrica : Da, da, da.


Karadžić Radovan : Uuu, ugrožavanje temelja države. Ma, gonite se u pičku materinu! Evo vam referendum.

Ćosić Dobrica : To je nastup. Treba jedared to postaviti ili dati da im narod odredi mesto i da ih onda, jer slušaj oni imaju takav publicitet, oni tako razgaraju, razgaraju to nekako, ljudi su nespokojni, nesrećni, nemaju normalan život, nemaju porodični život, džaba ti socijalni život.

Karadžić Radovan : Ma jasno, ma treba on, treba to da uradi, a onda mora da se pojavi dva-tri puta na televiziji da objasni i tok događaja.

Ćosić Dobrica : Sprema se za skupštinu, čujem.

Karadžić Radovan : Da, da.

Ćosić Dobrica : Ne mogu da ti govorim ovako, imam jedan predlog interesantan, moram da mu prijavim to u ponedeljak.

Karadžić Radovan : A treba malo da ga stisnu ovi prijatelji, da malo i on mora da sluša, ne može.

Ćosić Dobrica : He, he.

Karadžić Radovan : A ne može više boga ti, sve, sve laži da imamo neki uticaj na njega, a ništa.

Ćosić Dobrica : Da. Svi misle da imamo, a nemamo, nemamo.

Karadžić Radovan : Nemamo.

(...)

Ćosić Dobrica : Da li si ti sinoć zvao u jedan?

Karadžić Radovan : Aaa, može biti.

Ćosić Dobrica : Ja, ja pojurio na telefon, zatvori se.

Karadžić Radovan : Jest, jest može biti.

Ćosić Dobrica : Ja bio u šetnji, bio Mihajlo Marković i Milorad (Vučelić) pa smo bili, aaa, bili u šetnji.

Karadžić Radovan : Aha. A dobro šta Mihajlo kaže, je li ta njihova stranka bi isto trebala neko, neko odobrenje da se...

Ćosić Dobrica : Sad tobože, tobože i oni se nešto spremaju za neki drugi put. Sad ti Milorad ide s Jovićem na intervju za dva-tri dana u sredu valjda u Novi Sad.

Karadžić Radovan : Za televiziju Novi Sad?

Ćosić Dobrica : Da, da ga, da ga propita malo.

Karadžić Radovan : Aha.

Ćosić Dobrica : A, predsednik se mislim sprema, ne mislim nego znam, sprema se za Parlament.

Karadžić Radovan : Da, da, mora da poštuje Parlament, mora da ide često i ako nije on vezan ustavno za Parlament, ali mora često da ide.

Ćosić Dobrica : Normalno, normalno.

(...)

Ćosić Dobrica : A viđaš li Milorada, aaa, Ekmečića?

Karadžić Radovan : A, viđam na našim savjetima. Naime, on je baš privržen i rado dolazi. Ima jedan divan literarni tekst u Ekspres politici.

Ćosić Dobrica : Kada izlazi?

Karadžić Radovan : Od prije, aaaa, od juče .

Ćosić Dobrica : Od juče!!

Karadžić Radovan : Ja, od juče Ekspres politika.

Ćosić Dobrica : U, baš ću sad da ga vidim .

Karadžić Radovan : A to je nevelik tekst, ali literaran, da je taj Nin pametan, on ga je treb’o objaviti. To je za Nin takav tekst, nije za dnevnu, odnosno, večernju novinu.

Ćosić Dobrica : A tema koja mu je?

Karadžić Radovan : Pa nek vam nađu, nešto o mirisima, dok je bio u Hercegovini o mirisima bosanskih šuma i onoga.

Ćosić Dobrica : Je li?

Karadžić Radovan : Da, da. A onda o dolasku u Sarajevo, u Bosnu kada toga nestaje. A onda sad, kako i mnoge druge stvari nestaju i tako. Ma, čista literatura. Eto.

Ćosić Dobrica : Ha, ha.

Karadžić Radovan : Ha, ha, čista literatura.

Ćosić Dobrica : Divno. Je li, jesi li čuo ove svoje zemljake iz Podgorice?

Karadžić Radovan : Nisam još, ali kažu da je to dobro urađeno.

Ćosić Dobrica : Pa, aaa, da dobro.

Karadžić Radovan : Kažu da je to dobro.

Ćosić Dobrica : Dobro urađeno, ovde su vrlo zadovoljni.

Karadžić Radovan : Aha.

Ćosić Dobrica : Mada tu ima nekih vesti, kad ti budem, mmmm, nešto ću ti reći kad te vidim ovde.

Karadžić Radovan : Da, ma evo meni je majka u posjeti i sestra. Tamo je narod bio veoma napet oko tih …

Ćosić Dobrica : Ma normalno.

Karadžić Radovan : Tog njihovog ponašanja.

Ćosić Dobrica : To sam želeo da ti kažem. Postoje veoma ozbiljne procene da su oni primorani da ovo rade.

Karadžić Radovan : Oni su jako izgubili kod naroda...

Ćosić Dobrica : Spremalo im se….

Karadžić Radovan : Samo da siđe Nikšić u Titograd to bi bio džumbus.

Ćosić Dobrica : Pa Vlašević, pa Morača, pa...

Karadžić Radovan : Da, da.

Ćosić Dobrica : Bio bi lom veliki.

Karadžić Radovan : Da, da to je vrlo, vrlo loše što su uradili.

(...)

Ćosić Dobrica : Milošević je pozvan u Rim.

Karadžić Radovan : Da, da, to je dobro isto. To je dobro. Oni, nek svate da će tu opstati nešto.

Ćosić Dobrica : Da.

Karadžić Radovan : I onda treba s tim računati.

Ćosić Dobrica : Je li ti ispričao razgovore sa De Mikelisom?

Karadžić Radovan : Aaaa, jeste nešto koliko je mogao.

Ćosić Dobrica : Gadan tip, ….

Karadžić Radovan : Da, da to je žabac jedan opasni .

Ćosić Dobrica : Uh! Taj, taj Venecijaner je takav prostak.

Karadžić Radovan : Opasni žabac.

Ćosić Dobrica : Čuda nečuvena. To nije bilo davno u spoljnoj politici …

Karadžić Radovan : Da.

Ćosić Dobrica : Takve figure evropske.

Karadžić Radovan : Da, da. On uživa da bude agresivan. Da kaže nešto …

Ćosić Dobrica : Da, da.

Karadžić Radovan : Opasno, pretnje neke i tako.

Ćosić Dobrica : On je vako, on, on je čovjek koji, koji se hvali svojim pokvarenjaštvom.

Karadžić Radovan : E, tačno tako.

Ćosić Dobrica : Koji se ne stidi svog pokvarenjaštva.

Karadžić Radovan : Da, uživa u njemu.

Ćosić Dobrica : Vidi se da je inteligentno pismen.

Karadžić Radovan : Da.

Ćosić Dobrica : On je narcis jedan, u negativnom smislu, ha, ha.

Karadžić Radovan : Da, da.

Ćosić Dobrica : Voli svoje, svoje dupe, onako …

Karadžić Radovan : Da, da.

Ćosić Dobrica : Nešto naivno. Duhovni narod.

Karadžić Radovan : Ha, ha. Dobro, pozdravite Božicu pa ćemo se …

Ćosić Dobrica : Pozdravi i ti.

Karadžić Radovan : Hvala, prijatno.

up!

Region | 16.08.2008
Karadžićeva porodica ipak pomagala haškom beguncu?

Prvi zamenik visokog predstavnika u BiH Rafi Gregorijan izjavio je da bi članovi porodice Radova Karadžića trebalo biti krivično gonjeni jer su mu pomagali u skrivanju. Ta izjava je naišla na oštra reagovanja u RS.

Nakon što je tim za odbranu haškog optuženika Radovana Karadžića saopštio da je Vlada RS ponudila pomoć za njegovu odbranu, u sekretarijatu Vlade za odnose sa haškim tribunalom kažu da nije stigao nikakav zahtjev za dostavljanje dokumenata za Karadžićevu odbranu. Šef biroa za odnose sa javnošću Vera Sajić kaže da do sada nije bilo zvaničnih zahtjeva:

„Ukoliko zahtjev branitelja dođe u sekreterijat pomoćiće im se u skladu sa nadležnostima kao i braniteljima drugih haških optuženika.“

„Članovi porodice treba da budu krivično gonjeni“

S druge strane, prvi zamjenik visokog predstavnika u BiH Rafi Gregorijan rekao je da bi članovi porodice Radovana Karadžića mogli da budu krivično gonjeni jer su mu 11 godina pomagali da izbjegne hapšenje. Istovremeno, policija RS radi pronalaženja lica iz mreže podrške Radovanu Karadžiću, izvršila je veliki broj pretresa, kaže načelnik krim policije Gojko Vasić. On naglašava da su akcije vršene po nalozima tužilaštva haškog tribunala i BiH:

„Ne znam da li su sve to pregledali što je izuzimano prilikom pretresa jer to nije jedan predmet. Znate koliko je pretresa urađeno, što u Sarajevu u kući porodice Karadžić što u kući drugih lica. Dakle neko to mora da pregleda i da utvrdi ima li tu elemenata dijela ili nema.“

Da li je nešto o eventualnoj podršci Radovanu Karadžiću pronađeno u izuzetnim dokumentima u tužilaštvu nismo uspjeli saznati jer kako kažu, nemaju praksu da komentariše svoje istrage i slučajeve.

Na stavove OHR-a o krivičnom gonjenju članova porodice Karadžić reagovao je lider SDS-a Mladen Bosić koji smatra da se je nedopustivo da se i nakon hapšenja Karadžića proganjaju članovi njegove porodice: „Očigledno je to za dnevno političke svrhe jer takve izjave nemaju nikakav smisao osim da ostave neki politički utisak da se neko protiv nekog bori tako da ja ne vidim da Evropa i međunarodna zajednica sebi mogu priuštiti takav luksuz i takav presedan da proganjaju porodicu bilo kog čovjeka koji je optužen za bilo šta.“

Pomoć Vlade RS neće dovesti do zadovoljenja pravde

S druge strane direktor društva za ugrožene narode za BiH Fadila Memišević, kaže da je ponuda Vlade RS o pomoći pravnom timu Karadžića, ukoliko se pokaže kao tačna, u suprotnosti sa svim do sada rečenim što neće, kako kaže dovesti do zadovoljenja pravde:

„Ono što mi tražimo i uvijek delegiramo je trijumf pravde a ne trijumf Radovana Karadžića.“

Član tima za odbranu Radovana Karadžića Milivoje Ivanišević izjavio je ranije da je Vlada RS ponudila svu raspoloživu dokumentaciju za odbranu pred haškim tribunalom. Ukoliko zvanični zahtjev stigne, kako je i rečeno Vlada će u skladu sa ranije donijetim odlukama postupiti u slučaju Karadžić a koje se odnose i na finansijsku pomoć optuženima za ratne zločine nakon njihovog privođenja.

Dragan Maksimović

Pade mi na pamet roman"zlocin i kazna" u vezi ovih reakcija u RS-u. "Bolji " entitet bi jos uvijek vrlo nerado kaznio i ovakvog zlocinca kao sto je Jadovan.Ali nece moci...

Avdokat Vujačić o Karadžićevim šifrovanim CD

Advokat Svetozar Vujačić, zastupnik Radovana Karadžića, i Luka Karadžić, brat haškog optuženika, vratili su crvenu torbu koju su dan ranije uzeli iz MUP-a Srbije.

- Završli smo otprilike trećinu posla u pregledu diskova. Ustanovili smo da četiri diska nisu ispravna, od kojih se na jednom nalaze govori i izjave Karadžića u Sarajevu. Ne znamo još šta se nalazi na preostala tri neispravna diska. Na prvi pogled se čini da je laptop ispravan i da na njemu ništa nije dirano, ali su neophodne još neke provjere da to bude definitivno. Sa svim provjerama nastavićemo u ponedjeljak, a očekujem da ćemo završiti tog ili slijedećeg dana, rekao je advokat Vujačić. On je u zgradi MUP-a Srbije bio sa stručnjakom za računare Angelinom Marković i Lukom Karadžićem više od četiri i po sata. Vujačić je za Blic rekao da je Karadžić čuvao na šifrovanim diskovima snimke razgovora sa stranim državnicima, između ostalog Bilom Klintonom, Tonijem Blerom, Medlin Olbrajt, Bernarom Kušnerom, kao i sa Slobodanom Miloševićem i da tu ima dosta kompromitujućeg materijala za pojedine zapadne vlade.

Torba sa laptopom i diskovima pronađena je u ponedjeljak u napuštenom policijskom punktu na Batajničkom putu poslije anonimne dojave. Nepoznati muški glas pozvao je Tužilaštvo za ratne zločine iz, kako se kasnije ispostavilo, javne govornice na Vračaru i rekao gdje se nalazi torba sa Karadžićevim stvarima.

Izvor Oslobodjenje 17. Avgust, 2008 http://www.oslobodjenje.ba/index.php?op ... &Itemid=44

meni sa ovom tasnom,laptopom i disketema smrdi pravo isto koda unutra je atomska.........jadovan ce se čupat na sve i svasta ja koja mizerija i jad od ljige za ne povjerovat.......grci ga smatrali supermenom ma bjaaaazz te grkonje niste normalni,drz te se anticke mitologije i maslina

18-08-2008 02:00
Karadžićeva porodica zaradit će milione!

Porodica ratnog zločinca Radovana Karadžića planira da zakonski zaštiti njegovo ime i lik. Ovo je najavio njegov bratić Dragan Karadžić dodavši da već o tome razgovaraju sa advokatima.

Naime, do porodice su stigle informacije o ogromnom biznisu koji se razvija na imenu ratnog zločinca, pa su njegova supruga Ljiljana Zelen, kćerka Sonja i sin Saša već posvajetovani da bi mogli dobro profitirati i zaraditi milione.

Ogromne pare sada obrću ugostitelji, prodavci suvenira, turističke agencije i tvornica „Rubin“ iz srbijanskog grada Kruševca. Neke turističke agencije u svoju ponudu uvrstile su kao atrakciju „putovanje Radovanovim stopama“ pa vode turiste da vide mjesta u kojima je boravio ratni zločinac. Interesovanje je ogromno. Skočila je i potražnja za vinom „medvjeđa krv“ kojeg proizvodi „Rubin“ i to od trenutka kada se saznalo da je to bilo omiljeno vino ratnog zločinca. Beogradska kafana „Luda kuća“ je puna i mjesto treba rezervisati, pa vlasnik Miško Kovijanić zadovoljno trlja ruke. „Luda kuća“ je postala popularna otkako je otkriveno da je Karadžić tu često svraćao i da je tu i guslao i pjevao. Vlasnik je najavio da će ove sedmice postaviti spomen-ploču iznad mjesta na kojem je Karadžić sjedio.

U Republici Srpskoj već dugo crno nektar-pivo zovu „crni Radovan“ iako to nije njegov zvaničan naziv, i otkako je Karadžić uhapšen sve je traženije. Posao je razgranala i palačinkarnica „Pinokio“ u Beogradu gdje je on često dolazio, pa su odmah u jelovnik uveli „palačinku Radovan Karadžić“ i odlično je prodaju.

Znatno je porasla i prodaja majica, postera, kalendara i bedževa sa likom Karadžića.

Kad ovo citam upitam se koliko ima istine u tvrdnji da postoji samo pojedinacna odgovornost za zlocine !
da Radovan nije zlocinac najveceg formata ovo gore bi bilo gotovo smijesno.
Cuj,spomen ploca na stolici na kojoj je Jadovan sjedio !!! Elektricna puno vise odgovara.

Telefonski razgovor Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića 29. maja 1991.

Interni broj: CD-1-28-8/01/004
PREDMET: Razgovor vođen dana 29.05.1991. godine
između Karadžić Radovana i Milošević Slobodana
Kontrola telefona:
Kodna oznaka: "LATAS"

Milošević Slobodan: ,Alo?!
Karadžić Radovan: Dobar dan.
Milošević Slobodan: Zdravo Radovane, baš mi je Dobrica otiš‘o pre 5 minuta.
Karadžić Radovan: A je li?
Milošević Slobodan: Rek’o mi je da ste se čuli. Pričo’ si mu taj Kučanov kontakt i tako.
Karadžić Radovan: Da, ovaj me pozvao na ručak, ja nisam htio da odbijem, jer bi on rekao da sam ja odbio i tako.
Milošević Slobodan: Da, da, sigurno.
Karadžić Radovan: Ovaj, čini mi se da oni su to, da je to definitivno, on mi kaže da u Skupštini Bosna to podrži, mada to Kljujić nije podržao, pa su se ovi iznenadili, ovaj se iznenadio, Drnovšek. Kaže "mislili smo da će nas prijatelji i bliža okolina podržati.
Milošević Slobodan: Eee, to je to što sam ja njemu i reko, da prvi oni neće da ih podrže!
Karadžić Radovan: Ja kažem, da gospodine Drnovšek, mi vam i jesmo prijatelji, Srbi i Slovenci nikad nisu bili neprijatelji, a možda vam nismo najbliža okolina, ali prijatelji vam jesmo. To jest, nismo vam neprijatelji. I tako, malo smo se u nekom nevezanom razgovoru u šali, ovaj Izetbegović me zamolio da saznam kakav je tajming Hrvata. Ja pitam, kakve su namjere Hrvata? Kaže, slične!
Milošević Slobodan: Dva dana posle njih,?!
Karadžić Radovan: A tajming? Kaže sličan! Međutim, ovaj mi sa ovima našima sada ubrzano razgovaramo, oni su, preksinoć izašli sa jednim, prekjuče sa jednim, posle toga ručka sa jednim potpunim iznenađenjem. Izetbegović je govorio jasno i otvoreno i nikad nije bio otvoreniji, da podijelimo Bosnu! Ja, mi smo se zapanjili. Pa kako to, o tome nismo razmišljali. Onda smo razgovarali o... kako i šta, oni neće da ostanu u federativnoj Jugoslaviji, a mi nećemo da izađemo iz federativne Jugoslavije. I onda smo danas imali nastavak razgovora, tu su oni bili onda ponovo nešto vratili kao na početak, da ... hoće da dadnu garanciju Srbima bilo kakve za ostanak, za ostanak u suverenoj Bosni, a mi smo rekli, mi vama nudimo da i kao narod i kao Republika ugradimo u savezni Ustav sve garancije za ravnopravnost i građansku i nacionalnu i republičku. Međutim, ne bi, onda bi moglo jer bi Hrvati htjeli da izađu iz Bosne, a onda sam shvatio u tom čitavom poslu da on već ima spremljen pakt sa Tuđmanom i da će pokušati ove nekakve četničke budale koje lupetaju da okrivi za obznanjivanje toga tajnog pakta. I ja sam poslao Koljevića dole u Istočnu Hercegovinu da sve te budale ućutka, jer mi nemamo nikakve potreba da nam se tu četnici, ovaj da nam marširaju po BIH, srpski narod je dovoljno jedinstven i odlučan da nema potrebe za nekim gologuzim vojnicima, poluvojnim, nikakvim ustvari, to, sve je to magla i mjesečina, to nema, nikakve, ali eto nismo htjeli da djelimo narod, pa nismo htjeli dalje da, ovaj, dosad da ih tako ružimo i da ih...
Milošević Slobodan: Ja sam ti reko’ da moraš da, u policiji se moraju praviti razgraničenja. I to što nam jako smeta, to podliva vodu Tuđmanu na vodenicu.
Karadžić Radovan: Da, to je tačno.
Milošević Slobodan: On stalno, pa znaš ti koliko nam je Šešelj štetio sa onim pričama kako je on u Borovu selu pobio tamo Hrvate. To je strašno?
Karadžić Radovan: Da, da. Niti je sebi šta doprinio, a i, dobro možda je im’o svojih pristalica tamo?!
Milošević Slobodan: Laže samo.
Karadžić Radovan: Laže, nije iz Srbije bio niko!
Milošević Slobodan: Laže, nije bio.
KARADŽIĆ RADOVAN: ON JE MOŽDA IM’O SVOJE PRISTALICE TAMO, ALI DA SU TO,
Milošević Slobodan: Onaj čovek je dao izjavu, onaj što je se udavio, on je dao izjavu, ima na televiziji snimak i to je bilo na televiziji da niko nije bio,
KARADŽIĆ RADOVAN: IZVAN
Milošević Slobodan: A ovima je reko, Antoniju Isakoviću, kaže, bila su trojica, kaže njihova što su tu dolazili kod nas, ovako, ali kad se kaže nešto zapucalo sva trojica su pobegli u podrum, prvi.
Karadžić Radovan: Da, da.
Milošević Slobodan: Znaš?! Tako da nema veze čoveče, to je, to je, samo nam pravi štetu.
Karadžić Radovan: Da, da. Ja sam poslo Nikolu Koljevića da dole napravi aktiv, prvo politički aktiv i da uzme, pozove najbolje domaćine i da im kaže da, dobri domaćini treba da vode tamo opštine i da vode tu politiku, a drugo, onda da napravi građansku tribinu i za Srbe i za Muslimane, jer ovi su se Muslimani dole prepali Srba. Mada nema razloga da se boje Srba, jer dole zaista čak i ti četnički elementi nisu protiv njih nego protiv ustaša, ali svejedno, ljudi ne vole da vide četnike i gotovo! To treba razumjeti i mi ćemo, mi im nećemo dati ovaj, dati razlog da to obznanjuju taj svoj pakt, koji je prema našim saznanjima sklopljen već, i mislim da bi i armija mogla imat’, morala imati podatke! Kad ih imamo mi, morali bi ih i oni imati, o stalnom odlasku ovoga Doke, zatim ovog našeg Delimustafića u Zagreb i stalni kontakt. Malte ne dnevno po 5-6 puta telefonom Boljkovac.
Milošević Slobodan: ... hoće da se to podeli, da bi deo bio što manji, a on da se ujedini sa Hrvatskom.
Karadžić Radovan: Ja mislimda on ne bi želio da se ujedini sa Hrvatskom, nego ‘oće pomoću Hrvatske da izađe iz Jugoslavije, jer bi on htio jednu enklavu ovde u dolini rijeke Bosne, islamsku, ja mislim da mu ona treba za, za ovaj arapski svijet.
Milošević Slobodan: Da, da.
Karadžić Radovan: Naravno to bi bilo teško cenkanje i veliki problem kako da se, koji princip da se iskoristi. Mi nismo htjeli da izlazimo s tim i još mislimo da bi bilo šteta da se Bosna cjepa. To je naš načelan stav i kad dođe do toga mi ćemo objaviti da, svako, svaka stranka treba da objavi svoj stav.
Milošević Slobodan: Vaš stav treba da bude da ste protiv cepanja i da tražite da ostane Bosna u Jugoslaviji!
Karadžić Radovan: Jeste, aaa.
Milošević Slobodan: Ako bude referendum na tom stavu imati i jedan dobar deo Muslimana.
Karadžić Radovan: Da, da. Mi Aliji, s druge strane ako neko bude htio da cjepa to će morati da rade oni koji odluče da izađu iz Jugoslavije.
Milošević Slobodan: Da, da. Da, da.
Karadžić Radovan: Da li će se Muslimani u većini odlučiti da izvuku svoje kantone, bila je neka, u opciji je neka, to su Hrvati predložili, da ostane Bosna kao suverena, u savezu suverenih država, a da bude kantonalizovana potpuno, po nacionalnim kantonima, a da, da bude suverena i u sastavu suverenih država. Mi smo ih zamolili da to dobro elaboriraju, jer nismo na to re...., o tome dosad razmišljali, pa da to kad dobro elaboriraju ovaj tu situaciju onda ćemo vidjeti, ovaj.
Milošević Slobodan: Nemoj uopšte da time razbijaš glavu, od toga nema ništa!
Karadžić Radovan: Ne, mi hoćemo da oni uđu u duboku vodu tu, hoću da vidim kako bi to izgledalo. Može li onda tako kantonalizovana Bosna da ostane u Federaciji?!
Milošević Slobodan: Da, da.
Karadžić Radovan: Pa da kompromis napravimo između njihovog predloga i između našeg.
Milošević Slobodan: Da, da.
Karadžić Radovan: E onda su Muslimani zaštićeni na dva načina i saveznom državom i svojim kan..., i Bosnom i svojim kantonima. Na tri načina su zaštićeni! Dakle u svom kantonu bi bili apsolutni gospodari tako reći, je li?!
Milošević Slobodan: Ma neće, neće svi Muslimani da rade šta radi Alija Izetbegović, ja ti kažem!!
Karadžić Radovan: Dobro, ali sada je bogami situacija, mislim, jer on je vrlo lukav, on ne govori šta, one uuuu, ultima poteze. One posljednje poteze svoje, posljednje namjere o islamskoj republici, nego on se sad zaklanja iza države građana i tu ide s komunistima pod ruku.
Milošević Slobodan: Da, da, pa znam, ali nisu to komunisti nikakvi, to ti je ovaj islamski fundamentalizam.
Karadžić Radovan: Ma da, dobro, Durakovićevi komunisti.
Milošević Slobodan: Znaš, komunisti ne, nisu za ove nacionalne podele. Tako da to, to Durakovićevo to je neka, neka slika Gorijana Greja.
Karadžić Radovan: Da, da. Jeste tačno to. To se unutra sasipa i drži, mada mladi lik drži, ali unutra se sasipa.
Karadžić Radovan: Ovaj i bojim se da, evo vidite, videli ste to sa armijom i to sa ovim Tuđmanom je li!? Bojim se da će ipak oni ovde pokušati da obznane savez sa, i da zatraže pomoć od Tuđmana.
Miloševć Slobodan: A kako će da obznane savez?
Karadžić Radovan: Pa da optuže Srbe da ih drže kao taoce u Jugoslaviji, ili da ih drže kao, ili da hoće da cjepaju Bosnu ili bilo kako. Bilo zašto? A sad je njima najveća briga da nas optuže, a mi ne damo ni jedan povod.
Milošević Slobodan: Ne, ne. Sutra ću ja da govorim u Skupštini i to će da bude jako nadam se korektno da ne mogu ni oni da se bune.
Karadžić Radovan: Aha. Aha.
Milošević Slobodan: Sad sam Dobrici malo to predstavio i tako.
Karadžić Radovan: Aha.
Milošević Slobodan: (Mislim da), da su to dosta identične, identični pogledi.
Karadžić Radovan: Mm, lijepo je što će te u Skupštinu, vrlo je važno da vi uvažite tu Skupštinu, da je...
Milošević Slobodan: Da, da.
Karadžić Radovan: Da je priznajete za najviši organ vlasti i tako da se oni osete, osećaju dobro. To, to će biti lijepo. Mm, ja ne znam pravo da vam kažem kako ovo sa armijom, da li je ona svjesna kolik’o su ovi naoružani. Dole su u Hercegovini neki šverceri viskijem usput počeli da švercuju i neko staro oružje. To je neka, neki krš bez (Zatim se obraća nekome u prostoriji koji mu kaže da ga "Plavšićka treba". Radovan: "Neka sačeka malo")
Neki krš koji je bez veze ovaj poturen našim ljudima, pokušaj da se kompromituje pred proglašenje regije dole istočne Hercegovine pred zasjedanje skupštine, te dan uoči toga. Jutros smo recimo ufatili da ovde neki kamion oružja i zamutili su mi to policajci, ne mogu nikako više da uđem u trag. Navodno, bilo na remontu u Kragujevcu i ja tražim popratni list da provjerimo Kragujevac, nisam još dobio ništa. Muslimani se naoružavaju.
Milošević Slobodan: Ma, neće im to pomoći da, da naprave neko nasilje... Dobro Radovane, bićemo na vezi i čujemo se.
Karadžić Radovan: Dobro. Nema drugo ništa novo?
Milošević Slobodan: Nema ništa drugo.
Karadžić Radovan: Je li onaj šef kabineta kontaktir’o?
Milošević Slobodan: Nije. Ovo, u stvari jeste (Lerotić?) kontaktiro sa, sa ovim i oni izgleda hoće da se nešto vidimo, ali ja mislim da on ima nameru sutra kad se vidimo u Beogradu, jer tu je Delor? i to i, bićemo u situaciji da se svi zajedno sretnemo, onda će, onda će verovatno nešto predložiti.
Karadžić Radovan: Aha. Ako se to završi, sve će se završiti kako treba.

Telefonski razgovor Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića, 29. maja 1991.

Interni broj: CD-1-28-8/003
PREDMET: Razgovor vođen dana 29.05.1991. godine
između Karadžić Radovana i Milošević Slobodana
Kontrola telefona:
Kodna oznaka: "LATAS"

Karadžić Radovan: Evo, posla puno ima.
NN ženska osoba: Joj, kao i mi.
Karadžić Radovan: Borimo se.
NN ženska osoba: Borimo se, ne damo se.
Karadžić Radovan: Ako ne budu puškama, moći ćemo se održati.
NN ženska osoba: Molim?!
Karadžić Radovan: Hm, Ako ne budu puškama, moći ćemo politički izaći na kraj. ali....
NN ženska osoba: Nisu ludi valjda. Pa imamo i mi to.
Karadžić Radovan: Imamo, ali to ne bi rado mi, međutim........
NN ženska osoba: ..............
Karadžić Radovan: Mi u Bosni nemamo, ovaj...
NN ženska osoba: Pa ima tu vojska.
Karadžić Radovan: Pa ima vojska, to je tačno.
NN ženska osoba: Šta će nama vojska, ako nije u stanju neka onda se skloni.
Karadžić Radovan: Da.
NN ženska osoba: Jel’ tako?
Karadžić Radovan: Da. Valjda će biti u stanju.
NN ženska osoba: Molim.
Karadžić Radovan: Valjda će biti u stanju, reko’.
NN ženska osoba: Da. Ovaj je došao danas vidim na sednicu.
Karadžić Radovan: Molim.
NN ženska osoba: Ovaj vaš došao’ danas na sednicu.
Karadžić Radovan: Aha. A ima sednice?
NN ženska osoba: Predsedništvo.
Karadžić Radovan: Da, da. Ima li?
NN ženska osoba: Bila je.
Karadžić Radovan: Bogićević je l’?
NN ženska osoba: Da, da
Karadžić Radovan: A, koliko je bila sednica?
NN ženska osoba: Pa ne znam, ja bila po podne, valjda, šta ja znam, on je bio na sednici toj. On i Vasil su bili.
Karadžić Radovan: Trebaju sutra da se vide sa ovima valjda, De lorom i ovim, je l’ danas treba neki da se vide?
NN ženska osoba: Sutra. Sutra treba da.....
Karadžić Radovan: Ne znam hoće li Izetbegovića da prime.
NN ženska osoba: Pa ‘oće, ‘oće, sa svim predsednicima.
Karadžić Radovan: Ja na radiju čuh da će samo trojicu
NN ženska osoba: Jel’? Na radiju?
Karadžić Radovan: Na radiju su tako rekli.
NN ženska osoba: E, ne znam ja, Boga mi naš predsednik je otišao. Sutra u 12,00. A ‘oće li onoga tamo, evo, evo, odma.
Karadžić Radovan: E, hvala.

(Radovan nastavlja razgovor sa Slobodanom)

Milošević Slobodan: Molim.
Karadžić Radovan: E predsedniče, jedna naša veza iz Zagreba nam javlja da bi sutra mogao biti napad na Knin. Je li imate vi neke informacije?
Milošević Slobodan: Nemam, nemam.
Karadžić Radovan: Ovo je dosta pouzdana veza, dosad što nam je god javio, bilo je prilično.
Milošević Slobodan: Evo sad ću da zovnem i da proverim da vidim šta je.
Karadžić Radovan: Da, ne znam da li su upriličili baš kad su ovi iz Evrope tu ili nešto?
Milošević Slobodan: To ja ne verujem da su tolike budale, stvarno ne verujem da su tolike budale, ali....
Karadžić Radovan: Nemam pojma.
Milošević Slobodan: Možda i jesu. Ja ne verujem to.
Karadžić Radovan: Obično oni vikendom napadaju i praznicima ali, ovo kad su tu gardu formirali ne znam da
Milošević Slobodan: Da, da.
Karadžić Radovan: Da ne krenu, da tamo ne pobiju narod.
Milošević Slobodan: Sad ću ja da to prekontrolišem.
Karadžić Radovan: Dajte malo u proces nek’ malo i oni pogledaju ima li šta od toga.
Milošević Slobodan: Važi, evo sad ću.
Karadžić Radovan: Aj ’te, prijatno.

__________________________


Telefonski razgovor Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića 4. juna 1991.

Interni broj: CD-1-28 8/01/006
PREDMET: Razgovor vođen dana 04.06.1991.godine
između Karadžić Radovana i Milošević Slobodana
Kontrola telefona:
Kodna oznaka: "LATAS"

NN ženska osoba: Radovane!
Karadžić Radovan: Da.
NN ženska osoba: Daću vam, eto traže vas.
Karadžić Radovan: Aha, e dajte.
Milošević Slobodan: Zdravo Radovane.
Karadžić Radovan: Dobar dan. Kako ste?
Milošević Slobodan: Evo, Nikola i ja razgovaramo itd, pa je Nikola hteo da te čuje pre nego što...
Karadžić Radovan: E, dobro. Jeste li porazgovarali, je li doneo neki papir od mene?
Milošević Slobodan: Jeste, doneo ga je, tu je kod mene.
Karadžić Radovan: Kako to vama izgleda?
Milošević Slobodan: Pa, izgleda onako kako piše u njemu, to je sve tačno i ja ću da vidim sad u toku dana da to da maksimalne mere realizujem.
Karadžić Radovan: Ja mislim da je pitanje dana, da zaista mora to za nedelju dana da se završi.
Milošević Slobodan: Da, da.
Karadžić Radovan: I naročito da za koordinaciju to zaista mora tako biti.
Milošević Slobodan: Evo ti ga Nikola.
Karadžić Radovan: Ima li drugo što novo, nema?
Milošević Slobodan: Nema ništa specijalno novo, sad će doći Momir Bulatović i Branko Kostić pa ćemo da se vidimo zajedno i Nikola da se s njima pozdravi, onda ćemo mi imati posle da neke stvari razgovaramo, sad oko te pripreme.
Karadžić Radovan: Je li vidite vi ovog Gligorova i ovoga, ovo je konfederalna varijanta najgore vrste.
Milošević Slobodan: To je konfederalna varijanta najgore vrste. S tim što Nikola misli da mi ne treba đonom da idemo na to, nego da neka zrnca koja u njima postoje na neki način kažemo da su dobra, a da se očiste od onoga što ne može da funkcioniše. Videću sad šta kažu i ovi moji stručnjaci.
Karadžić Radovan: Ja mislim da je ovo Tuđman odobrio, ovaj, ovaj, da bi on prihvatio ovo.
Milošević Slobodan: Pa i ja mislim da bi on to prihvatio.
Karadžić Radovan: I u tome je problem, tu ima nekoliko stvari koje se ne mogu nikako prihvatiti, koje državu ne čine državom nego garantuju konfrontacije među federalnim jedinicama, tim konfederalnim jedinicama, to je garancija da su bile konfrontacije tu.
Milošević Slobodan: Gledam, ovaj i ovo što su sad Novosti donele Alijin koncept, kaže šest država u državi, to mu je koncept.
Karadžić Radovan: Da, da, to je to je kontradikcija, to ne može da...
Milošević Slobodan: Šest država u državi.
Karadžić Radovan: Ja mislim da možda može tako kako je Nikola rekao, ali u osnovi se rezolutno moraju svi elementi konfederalni izbaciti.
Milošević Slobodan: Apsolutno.
Karadžić Radovan: Tu nema govora jer ja mislim da je to uradio, mi imamo neke, možda vam je Nikola rekao, mi imamo neke, ovaj, indicije da su se oni preko vikenda, mi smo u subotu dogovorili sa Alijom nešto, on to promijenio sutradan.
Milošević Slobodan: Ma on stalno menja, s njim ne možeš ništa da se dogovoriš.
Karadžić Radovan: Da ali mislim da mijenja po Tuđmanovom, ovaj Tušmanovom, jer Tuđman njemu gaji neke, podgrijava mu nade i diže mu aspiracije u odnosu na nešto što on ne može da ostvari u stvari.
Milošević Slobodan: I ja mislim. Oni su u dogovoru, to je nesumnjivo.
Karadžić Radovan: Van svake sumnje, to je. Ali bojim se on njemu tu podgrijava nerealne ambicije i bojim se da ga ne uvuče u rat.
Milošević Slobodan: Pa to je meni objasnio Nikola vašu procjenu, ovi se neće tući, ali u dogovoru sa onima, čak ni to nije isključeno.
Karadžić Radovan: Da, da, oni sami ne bi, sami ne bi.
Milošević Slobodan: Ne bi, a sa ovima zajedno ko zna?
Karadžić Radovan: Dobro, ja bih volio da ovaj, da ovo danas vi dadnete odgovornim ljudima gore, vrlo odgovornim ljudima jer to zaista ne hoda kako treba.
Milošević Slobodan: Dobro, dobro. Dobro, dobro. Evo ti ga Nikola.
Karadžić Radovan: E, dajte.

(Radovan nastavlja razgovor sa Nikolom)

Koljević Nikola: Halo.
Karadžić Radovan: E, zdravo.
Koljević Nikola: Kako si?
Karadžić Radovan: Evo dobro. Šta radiš?
Koljević Nikola: Evo razumeš, pričam, ovo je prvi ovako na miru malo bolje nego sa Alijom.
Karadžić Radovan: Aha. (Smije se) Dobro.
Koljević Nikola: Pazi ovako, Buda dolazi popodne mojim kolima.
Karadžić Radovan: Danas?
Koljević Nikola: Jeste, danas.
Karadžić Radovan: Dobro.
Koljević Nikola: Jer može on da dođe i mislim da je to dragoceno pa da se vidi gde bi smeštaj, nek’ se ostavi poruka kod Milice, ko će ga, gde će se čovek smestiti, može privatno da se smesti.
Karadžić Radovan. Da. Da.
Koljević Nikola: Ako hoćete hotel, kako hoćete, samo mislim vrlo je dragoceno.
Karadžić Radovan: Da, da.
Koljević Nikola: To je jedno, drugo, u četvrtak na konferenciji za štampu.
Karadžić Radovan: Ja ću u srijedu ići na konferenciju.
Koljević Nikola: A u sredu ćeš ići.
Karadžić Radovan: Da.
Koljević Nikola: Još bolje.
Karadžić Nikola: Sutra.
Koljević Nikola: Znaš šta, mislim da bi trebalo napraviti isto ono što sam ja napravio, samo još direktnije, ovde bi to bilo vrlo značajno. Ti znaš ono o čemu smo jučer govorili?
Karadžić Radovan: Podsjeti me.
Koljević Nikola: Da, da, ovaj što se tiče ove opozicije.
Karadžić Radovan: A to, ja ću tu da izdvojim Vuka samo.
Koljević Nikola: Pa da, samo ga izdvoji.
Karadžić Radovan: Samo ću njega da izdvojim jer to je njima bolje, jer ja imam tu jednu mulu.
Koljević Nikola: Idi đonom, evo to smo mi čekali ove da urade, sad moramo mi, jel’ tako, to smo zaključili.
Karadžić Radovan: Da, da. Jeste, jeste, to ćemo mi, ja sam pripremio sutra.
Koljević Nikola: Jesi li pripremio?
Karadžić Radovan: Jesam, jesam, pripremio sam, za sutra ću ja da pozovem naše pristalice da bojkotuju sve njegove ovaj poteze koje mi smatramo antipatriotskim i nepolitičnim itd. Jer je dosad on uživao i naše pristalice su, kad su neki njegovi problemi bili, bile su i ja sad pozivam naše pristalice da im objasnim šta je suština tih poteza.
Koljević Nikola: Da, da. Imaju još dve stvari. Trebalo bi sa Budom razgovarati ako ja njega budem mogao ovde da dovedem, ovde je stav znaš da bi bolje bilo od onog sa opštinama, bolje je izboriti se za ono pitanje, ovaj, globalno, u referendumu.
Karadžić Radovan: Aha.
Koljević Nikola: Znaš.
Karadžić Radovan: Da, da.
Koljević Nikola: Ja sam samo objašnjavao pola sata da se neću moći izboriti za to pitanje, a da je ovo već vrabac u ruci.
Karadžić Radovan: Da, da.
Koljević Nikola: E sad, to je pitanje vrapca u ruci i goluba na grani.
Karadžić Radovan: Da, da.
Koljević Nikola: Ja mislim da to treba ovaj sa Budom da se raspravi, znaš jako i možeš ti još sa, ovaj, ovim mojim domaćinom to da raspraviš jer tu je osnovno pitanje, ne da li jedno ili drugo nego da li bi uopšte ovo što smo mi zamislili štetilo, a boriti se za ono drugo ako ne možeš imaš ovu rezervnu varijantu već urađenu. Pokušaj na taj način.
Karadžić Radovan: Da, da, dobro.
Koljević Nikola: A ovde sam pokušao ovom domaćinu da objasnim čitavu stvar da ako ljudi sa zapada budu rekli kao i oni da ne mogu prihvatiti, a ovi ovdje kažu pa moglo bi se razgovarati da će biti jednostavno politička pobeda.
Karadžić Radovan: Da. Ima jedna stvar koju molim domaćina da malo dadne tamo ovim Smilji Avramov, i ovima, ima u međunarodnom pravu odluka da se niko, da ne može da izvuče korist iz ratnih gubitaka, odnosno od genocida, primera radi je li?
Koljević Nikola: Da, da, reći ću mu to.
Karadžić Radovan: I da ono što smo mi Izetbegoviću rekli da niko ne može stvoriti državu na prostoru na kojem je bilo genocida, a to bi i Buda trebao možda da pogleda, da nam to kaže ovde. Dakle, pravno oni nemaju nikakvih šansi, politički se možemo dogovarati, ali to je onda ključ u našim rukama, znaš, pa neka to vide gore ovi njegovi, ja mislim da je to haška, ali treba vidjeti koja još. Jer ne treba da zbunjuje to što Helsinki nije ratifikovao to, radi toga što je Helsinki išao od pretpostavke da su granice oktroisane.
Koljević Nikola: Aha.
Karadžić Radovan: Prema tome, zato nije ni bilo potrebe da Helsinki ratifikuje to, ali to jeste ostalo, nije Helsinki suspendovao Hašku konvenciju i druge konvencije.
Koljević Nikola: Aha, aha.
Karadžić Radovan: Pa vidi molim te neka to, to će bolje oni znati nego mi, ali znam sigurno da, da to postoji i da je to tako.
Koljević Nikola: Dobro, dobro.
Karadžić Radovan: Dobro. Kad ti letiš?
Koljević Nikola: Ima tri stvari, imao sam još jednu, ne mogu da se setim, što sam, reko’ sam ti za ovo, ja letim posle podne u tri sata.
Karadžić Radovan: Da nije šta u vezi papira, nije?
Koljević Nikola: Molim?
Karadžić Radovan: Da nije šta u vezi onoga papira moga, nije?
Koljević Nikola: Ne, to će biti u redu i to će doći, nešto mi je, ostani momenat na liniji da pokušam, možda nije tako vžano. Aha, znam šta je, slušaj, ja ću se javiti tamo, da bi bili u vezi, ja sam bio sinoć mislim radi povratka, znaš?
Karadžić Radovan: Da, da.
Koljević Nikola: Da znam do datuma... da menjam kartu, znaš, da pravim, tu imaju velike mogućnosti, ogromne, ovaj, koje su blokirane, sinoć sam bio s čovekom, finansijske mogućnosti na puno širem planu od ovog kojeg smo mi...
Karadžić Radovan: Dobro, fino.
Koljević Nikola; To mi je rek’o, a ja ću ti se javiti i objasniti, znaš, ako ima takav strateški značaj... možda neki dan i ostanem ili ako budem mogao da završim, jednostavno ću ti se javiti.
Karadžić Radovan: Dobro, malo vidi, predstavi im gornje horizonte u Istočnoj Hercegovini...
... Koljević Nikola: Jer završit će se onako kako će se završtii, zašto ne izvući poen. Razmisli o tome. Eto to je ovo sve što sam imao, pa ću ti se javiti iz Kanade ako bog da.
Karadžić Radovan: Dobro, važi. Ajde.
Koljević Nikola: Prijatno.

Telefonski razgovor Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića, 11. jun 1991.

Interni broj: CD-1-28-8/01/009
PREDMET: Razgovor vođen dana 11.06.1991. godine
između Karadžić Radovana i Milošević Slobodana
Kontrola telefona:
Kodna oznaka: "LATAS"

Milošević Slobodan: Radovane, molim te, kad ti možeš sutra da budeš ovde?
Karadžić Radovan: Sutra? Pa sutra mi je Skupština ovde.
MiloševićSlobodan: Pa znam ja, rekao sam i Nikoli, znam to da je, ali pošto jemeni prekosutra ovaj sastanak ne bi bilo dobro da se mi ne dogovorimopre toga.
Karadžić Radovan: Aha. Dobro, pa da vidim, da li je bolje prije ili poslije podne?
Milošević Slobodan: Pa pazi, mi moramo to da završimo pre osam.
Karadžić Radovan: Pre osam ujutro?
Milošević Slobodan: Uveče?
Karadžić Radovan: Uveče.
Milošević Slobodan: Pre osam moramo da završimo iz razloga kojeg ću ti ja posle objasniti.
Karadžić Radovan: Aha, dobro hoće li još neko doći?
Milošević Slobodan: Samo Bora i Dobrica.
Karadžić Radovan: Aha, dobro pa hoćemo li onda ovako, hoćemo da ja sutra budem prije podne gore?
Milošević Slobodan: To bi bilo još najbolje.
KaradžićRadovan: Je’l da. To bi ja sada, moram sa poslanicima, imam ovdeposlanike sada. Evo,ovi aparati nisu autonomni, sve se čuje drugi štagovore.
Milošević Slobodan: Pa čuj, ako tebi trebajedno 4 sata ili nešto malo više. Ajde da bude na primer, u 12.00možemo da ručamo zajedno i da se dogovorimo.
Karadžić Radovan: Aha. Dobro.
Milošević Slobodan: Može tako?
KaradžićRadovan: Dobro, naći ću ja načina da to... (krči) doći će Milan, to je,oni dole prave gluposti (krči) jeste li videli šta su uradili.
Milošević Slobodan: ... (krči, ne čuje se).
Karadžić Radovan: Apsolutno, k’o kec na desetku im dolaze. K’o kec na desetku.
Milošević Slobodan: Dobro, je li mogu ja da računam da si u 12.00 ovde?
Karadžić Radovan: Dobro, dogovoreno, ali neću biti na Skupštini mada mi je vrlo važno...
Milošević Slobodan: Kaži im, oni treba da se zalažu da ostanu u Jugoslaviji... i gotovo.
KaradžićRadovan: Sutra su ekonomska pitanja, ali možemo tu dosta da učinimo i upolitičkom pogledu, ali od prekosutra su ta politička pitanja i mi smojednu platformu pa ću vam je doneti sutra da je vidite.
Milošević Slobodan: Važi.
Karadžić Radovan: Jednu našu platformu smo napravili tako da idemo ravnopravno u Skupštinu sa svojim papirom.
Milošević Slobodan: Dobro, dobro, važi.
Karadžić Radovan: Je li bio Nikola?
Milošević Slobodan: Bio je, bio je.
Karadžić Radovan: Hoće li on biti sutra, neće?
Milošević Slobodan: Biće on sutra tu.
Karadžić Radovan: Aha. Dobro. Ja sam mislio da bi dobro bilo da i Milan dođe i da se...
Milošević Slobodan: Ma on je budala, nije on za ozbiljne razgovore.
Karadžić Radovan: Da se jedna koordinacija napravi na nivou.
Milošević Slobodan: ... naciju ćemo da pravimo i tako i tako, a...
Karadžić Radovan: U... I... I... nema potre...
MiloševićSlobodan: Onda ti možeš i da ga dovedeš sutra, nije problem, uzmi ti nasebe to, pa ga dovedi ako ti odgovara nek dođe, ali ovo je bezobrazlukšto su napravili.
Karadžić Radovan: Da, da, on tvrdi da ga ovaj ne sluša. Pa ne može biti i politika.
Milošević Slobodan: Prvo ga on ne sluša, poslije on radi kako ‘oće i jednom ovako, jednom onako.
Karadžić Radovan: Da, ne može politika biti u službi policije, mora obrnuto biti.
Milošević Slobodan: Pa, sigurno.
Karadžić Radovan: Da Bog sačuva.
Milošević Slobodan: To je glupost jedna koja meni pravi strašne smetnje i svima nama pravi.
KaradžićRadovan: I meni pravi smetnje, ja ne mogu, to je jedino mjesto gdje jane dam to da policija, da specijalci bosanski budu, ja hoću da je toslobodan prolaz, a ni prave razloge za utvrđivanje granice. Da Bogsačuva. Dobro, onda oko 12.00.
Milošević Slobodan: Važi.
Karadžić Radovan: Ajte, prijatno.
_______________________________


Telefonski razgovor Dobrice Ćosića i Radovana Karadžića, 8. jun 1991. (2)

Ćosić Dobrica: ...je li, a Branku kad treba da se otkrije taj spomenik?
Karadžić Radovan: Pa trebalo je šesnaestog sada da se otkrije i crkva i spomenik, međutim..
Ćosić Dobrica: Sad se je porušilo to?
Karadžić Radovan: Da, da, odvalili su to, to je vrlo skupo, ta jedna ploča iz Južne Afrike, to smo već objavili.
Ćosić Dobrica: Polomljeno, je li?
Karadžić Radovan: Da, da.
Ćosić Dobrica: Ja, ja. Da. To je veliki događaj. Ko to treba da otkrije?
Karadžić Radovan: Pa ja ne znam, treba da bude i patrijarh tamo i...
Ćosić Dobrica: Da. Ko treba od pisaca?
Karadžić Radovan: Ne znam, ne znam ko je, koga su ljudi predvidjeli.
ĆosićDobrica: Aha. Ne znam, to je isto događaj. To moramo mi da sedogovorimo odavde ko će da otkrije to, ko će...ne da otkrije, ko će dadođe.
Karadžić Radovan: Spomenik neće biti gotov.
Ćosić Dobrica: Neće biti gotov?
Karadžić Radovan: Neće biti gotov.
Ćosić Dobrica: Onda nema od tog’...
Karadžić Radovan: Neće biti gotov, to je sve tamo mislim...
ĆosićDobrica: Da, da, da. Dobro, dobro. To sam hteo da ti javim da znaš. Sobzirom da ti sve znaš onda u redu. Ali samo ja sam hteo da ti kažemšta se...
Karadžić Radovan: Ja bih volio, ne samo dabih volio, nego mislim da je to aa.. uslov bez koga se dalje ne može.Mora da se koordiniše iz jednog, iz jednog mjesta. Ne može ovako dapravi svako svoje gluposti.
Ćosić Dobrica: Ja samtebi, ako ti budeš se pojavio za jedno nedjelju dana, ne znam o čemuste vi razgovarali, ja ću tebi da izložim neki pogled, koji mislim daneće biti, neće biti suprotstavljen tvome, naprotiv mislim da je...
Karadžić Radovan: Da, ja mislim da mi moramo sa savjetom da idemo dalje.
Ćosić Dobrica: Zaključak je čak istovetan i.. ovakav savet više ne možemo neće stranke, to je gotovo.
Karadžić Radovan: Pa ne, aa..neka neće, neke neće, neke hoće.
Ćosić Dobrica: Ne. Mi možemo nešto drugo, da napravimo ali to kad se, kad se vidimo.
Karadžić Radovan: Da. Dobro.
Ćosić Dobrica: Možemo nešto drugo.
Karadžić Radovan: Ja sam malo Vuka napao na konferenciji za štampu.
Ćosić Dobrica: Da čuo sam, video sam. Sutra će on da ti to odgovori.
KaradžićRadovan: Vjerovatno će da odgovori. Međutim, mislim da je to zaistajedna funjara. On sad, ako sad on može da govori o boljševičkoj vlastionda, onda zaista nema obraza.
Ćosić Dobrica: To, toslušaj, to što on sprema sutra u Beogradu. Najavio je večeras nateleviziji da će se boriti sve dotle dok ne budu pušteni iz zatvora(?). Ponovo dramatizuje stvar, kao da neko zatvara puteve, hapsi,njegove funkcionere i da će trajati miting dok ne budu pušteni ti izzatvora. Očigledno on po nalogu Amerikanaca...aa...
Karadžić Radovan: Da, da. A je’l ima nekog u zatvoru?
Ćosić Dobrica: Negde su mu nekog uhapsili, kaže. Ko zna zašto i ko zna koga.
KaradžićRadovan: Ali kakvu on laž kaže, da mi pravimo barikade, da ne binjegove pristalice došle. Pa i on nema ni jednu jedinu, ni jednogjedinog pristalicu u Bosni.
Ćosić Dobrica: Da, da.
Karadžić Radovan: Nigdje ni jednog pristalice u Bosni nema to je... to mislim treba zaista, sve češće, u..
ĆosićDobrica: Vrlo je, vrlo je važno, vrlo je važno kako će sutra se poneti.Šta on sutra može te svoje rulje militantne i tu će biti i.....togantisrpskog i plaćeničkog šljama.
Karadžić Radovan: Da, da.
Ćosić Dobrica:.... sudeći, to je onako jedna regresija velika političkog života srpstva...
Karadžić Radovan: Da, da, a je li demokrata ne ide s njim, je l’?
Ćosić Dobrica: Ne ide, ne ide, ne ide niko.
Karadžić Radovan: Trebala bi policija... savjetovati policiju da čuva objekte i da ih pusti...
Ćosić Dobrica: Ništa policija neće raditi, apsolutno.
Karadžić Radovan: Da ih puste sat vremena dva, nek razbijaju...
ĆosićDobrica: Apsolutno će ih pustiti, neće ih ništa smetati, jedino ako onine isprovociraju napad na Skupštinu što, što govore.
Karadžić Radovan: Da, da.
Ćosić Dobrica:Prete napadom na Skupštinu.
Karadžić Radovan: Da, e, pa dobro, to je onda druga stvar ali objekte, objekte moraju čuvati. Međutim...
ĆosićDobrica: Jer taj... a možda i lažu, jer napad na Skupštinu mora daizvrši iz ...znate kako. To je velika i veliki rizik i velika nesrećakoji će da osvoji Skupštinu. Što oni prete ovako njihovi aktivistigovore. Da l’ je to tačno, ne znam. To je to, Vuk hoće. A ko zna šta onnamerava, on je lud čovek.
Karadžić Radovan: Ne, on je zaista lud, a ne samo da je lud nego je i đubre jedno izdajničko i...
Ćosić Dobrica: Je, to je funjara, to je...
Karadžić Radovan: ...svinja. To mora da se kazni (?) i ovi Amerikanci koji su bili ovde. Bilo ih je dvadesetak.
Ćosić Dobrica: Da, da. Vrlo su zadovoljni...
Karadžić Radovan: To je nevjerovatno. Znači i oni su ga pročitali potpuno.
Ćosić Dobrica: Da, da.
Karadžić Radovan: I u Švajcarskoj je pročitan i svuda je to. Al’ eto, to je još tu u Srbiji i to samo u tom Beogradu koji...
Ćosić Dobrica: U Beogradu, u Beogradu.
Karadžić Radovan: Koji ima svašta.
Ćosić Dobrica: Nešto, nešto su lumpen proleterijata...
Karadžić Radovan: Da, da.
Ćosić Dobrica: ...za poštenog mladog, zavedenog, opustošenog šuvarovskog sveta, Šuvarove omladine...

Divno je to sto je mamlaz konacno u Haagu, ali ja licno, poucen dosadasnjim nebulozama tog suda, bas i ne vjerujem da i najgrdja presuda po njega ima bilo kakvog pozitivnog uticaja na sve nas ovdje. Na mrtve pogotovo...

O dokazivanju svega i svacega Karadjizcu je noramalnom covjeku smijesno i pricati. Pogotovo znajuci prethodne presude, a po njima je sasvim logicno da, recimo ako je Krsticu predsudjen genocid, onda njegovom vrhovnom sefu to isto moze biti presudjeno na kvadrat, i to bez ikakvotg sudjenja. Vec su presudjeni pojedini za logore, za protjerivanje, za etnicko ciscenje, za silovanja, sakacenja i sve redom. A on bio "sef" svima njima. Po meni, ovo sudjenje ne treba trajati nista duze nego je potrebno da se iscitaju sve dosadasnje presude.

S druge strane, jedina satisfakcija svima, i mrtvima i prezivjelima u BiH bi bila kada bi se na osnovu presude njemu izvrsila i "revizija" stanja u BiH. Drugim rijecima - ako je on, kao vodja, pokretac i nalogodavac svih mogucih zlodjela koja se desise ovdje (dakle kriv i za genocid, protjerivanje, silovanja, mucenja, sakacenja, logore, "humano" preseljenje, deportacije, itd. itd.), sto ce zasigurno biti (ako ga u medjuvremenu ne ubiju i proglase da je umro u zatvoru, sad samo ocekujem da kazu kako je u teskom zdravstvenom stanju, sto do sada nije bio), tada je sasvim logicno da se i cilj i rezultat takvog njegovog djelovanja stavi pod upitnik. I to veliki.

Ko nije shvatio - tada je sasvim normalno da se rezultat kompletne njegove politike, a to je RS, stavi pod veliki upitnik u smislu opravdanosti postojanja te tvorevine.

Komparacije radi - ako se, recimo, u privrednom kriminalu nekome dokaze da je nelegalno stekao kucu, jahtu, auto i podebeo saldo na racunu, tada mu se sve to konfiskuje.
Ne vidim ni jedan jedini razlog zbog kojeg se i u ovom slucaju ne bi moglo i trebalo i moralo primijeniti isto pravilo.
RS je nastala na najvecem zlocinu - genocidu. To sto Haag nije presudio da su Keraterm, Omarska, Koricanske stijene, itd. genocid, ne znaci da to i nije. Mi svi znamo da jeste i svi mi vrlo dobro znamo da je sve to radjeno planski i ciljano, a sve s ciljem etnickog ciscenja.

Dakle, rezimirano - nelegalno stecena "imovina" jedne politike, sto je u ovom slucaju RS, ako se i konacno potvrdi da je stecena na svemu nabrojanom, automatski treba biti i "oduzeta", odnosno u konkretnom slucaju - ukinuta za sva vremena.

P.S. Moglo bi se ovdje pricati i o tome kako je moguce da prijeratnih 35% stanovnika BiH (Srba, tj. pravoslavaca) moze dopbiti 49% teritorije zemlje...?
Eto pitanje za cavrljanje.

Citam ovu vijest o nekakvoj torbi i laptopu R.K.,pa mi nije jasno ,sta odbrana doticnog ima sa tim,
Zar to nebi trebalo da bude predato u ruke tuzilaca,ili je ovo totalno iscasen sistem ili sam ja iscasen?

stražar:hajmo čupavi brže malo,šta si razvuko ko teravija

Bravo haški sude - igranka, dakle, počinje. Pa, činjenica da je jedan sudija sudio i u drugim predmetima NIKAKO ne ukazuje na njegovu pristrasnost, ali pred ovim sudom - sve je moguće. Doviđenja pravdo!

Karadžić Radovan: Da. Ima jedna stvar koju molim domaćina da malo dadne tamo ovim Smilji Avramov, i ovima, ima u međunarodnom pravu odluka da se niko, da ne može da izvuče korist iz ratnih gubitaka, odnosno od genocida, primera radi je li?

samo da se zna jer njegovi sljedbenici su '' izvukli korist '' preko zlocina i genocida a jos uvijek sanjaju da tu korist mogu zadrzati za sebe

samo gost wrote:Bravo haški sude - igranka, dakle, počinje. Pa, činjenica da je jedan sudija sudio i u drugim predmetima NIKAKO ne ukazuje na njegovu pristrasnost, ali pred ovim sudom - sve je moguće. Doviđenja pravdo!

Sta ce, nakon ove odluke Tribunala, poduzeti glavni tuzilac ? Da li BiH ima ikakvog uticaja da se odluka o izmjeni prvobitnog sudije ne sprovede, ili mi u BiH samo trebamo slijegati ramenima ( i govoriti "yes, yes . . ." ) dok Srbija radi kako joj je volja i interes

.