Forum Klix.ba

jedan citat iz knjige..

"Kako dosad nisi naučila da sam ja momak kog svako može lagati, ali ga niko ne može slagati?
I da glupa pravila ove igre u kojoj je tebi sve dozvoljeno poštujem jedino zbog toga što sam ih lično
odredio?"

Mozes mi staviti crni povez preko ociju da nista ne vidim ali mi ne mozes izvaditi sve te silne zvijezde iz glave niti mi mozes izmaknuti oblak da padnem. Jer trebaju ti krila albatrosa i kondorov let da bi mogla dosegnuti moje visine i opet bih ti izmicao


( Ovo nije Balas, ovo sam ja )

Kišica je zavela strogi policijski čas u Njegoševoj.
Gurkajući se oko mesta na kalendaru, Oktobar i Novembar su malo protresli gusto sito oblaka, prosejavši samo one najsitnije kapi na ispruženu bronzanu ruku gnevnog spomenika ispred Gradske Kuće...
Zvanično bi se, možda, i moglo izjaviti da je vladala tišina, ali ta tišina je za moj ukus bila preglasna...
Na samoj ivici vibracije, učinilo mi se...
Ova varoš se, izgleda i ne gasi više... Ostaje uključena na nekoj potmuloj frekvenciji, kao da radi "u leru" čitavu noć...

Tisinka, dobro vece

Preuzeto sa jedne krasne stranice:

(Ne)normalnost jednostavno ne moze prestati da postoji, ne sme; jer to je mozda jedan od poslednjih materijalnih dokaza da bas sve nije otislo u vrazju mater...
I zato ce ovo srce nastaviti da bubnja taj vecni tam-tam otpora, dok nas bude...

Granice seju lude,
bedeme medju ljude.
Na brazde srce para, ratnika zov
A u mom dzepu polovi su Sveta... cela Planeta
Gde god me uragan baci
Ljudi su meni zemljaci

Ludilo plete lazi
Besmisao kavgu trazi
Razum je negde drugde, odavno vec
Sacuvaj zrnce smisla kao sifru - jednom ce proci
i sve ce na svoje stati
da moj si, po tom` cu znati

Prizemni,nenormalni, mizerni
Sad nam o normalnosti
Drobe na sitno
Sve zagade - ma, uzecu zagrade
Od njih da se ogradim
I to pod hitno

Po tajnoj mapi hodaj
I svetu vergla dodaj
I kad se dignes, znas vec, namignes samo
A kruzic crven' nacifraj na datum - jednom ce doci
Dok cardas srcem zaplamti
Ja bicu tvoj, zapamti

O, samo to ne...
Prkoseći zakonu gravitacije, u njenom oku je blistala malena suza, a onda se ipak otkinula i nestala putujući kraj nosića.
Znam, more je potopilo Atlantidu, i, krckajući stene kao lešnike, išaralo lokalnu planetu. Brzaci lome turbine, a mutne velike reke nakrive šešir, pa potope Kinu i Indiju kao veliki veš. I nikom ništa...
Ali, suza je kraljica. Suza je najmoćnija vodena sila.
Trudeći se da to ne deluje nervozno, lupkao sam neki takt, pokušavajući nezrelo da privučem njenu pažnju.
Neuspešno...
Oni koji su nekad uspeli da vrate osmeh na lice na kom još ima tragova suza, znaju kako je to dobar osećaj..

Ako kročiš u čivutski vrt, na sedmo koleno čini će pasti...
I, ko da nema drugih bašti... Di sve pupi i sve šljašti...
Di na miru možeš šeboj i božure krasti...
Moja nesretna mati... Htela me spasti... Savetom finim...
Al morala je dotad znati... Da ne sme kasti... Šta da ne činim...

Šta je bedem neg široki zid? Lako se zajaši... Ko stari čilaš...
Mahovina ko astragan... Da bez glasa šmugne dragan...
Ukraj neba se lepeza mlad šaran porcijaš...
Ruka zavesu miče... Trepte u tmini... Biserni zdenci...
Zbog nečeg đurđic uvek niče... Baš u tišini... I baš u senci...

Neću skoro onim šorom... Ne znam posle put odande...
Me sem čoro, moja lolo... Čhu ćo šoro paša mande...
Vetar cvili i leleče... Skini suknju i jeleče...
Nit ko mari, nit ko zna... Na ćer mande čingara...

Ako dirneš u čivutski vrt... Kletvu ćeš nositi ko srebrn zvončić...
Bićeš žedan kraj bunara... I siromah s puno para...
Sve ćeš dijamante dati za smešni cirkončić...
Ko u tuđi vrt uđe... Crn lebac mesi... U crnom plehu...
Eh... "Ne poželi ništa tuđe..." Svi smrtni gresi... U tom su grehu...

Kao mrva iz džepa... Truni se lako... Život protekli...
Da, rekli su mi da je lepa... Ali baš tako? To nisu rekli...

horns&drums wrote:Mozes mi staviti crni povez preko ociju da nista ne vidim ali mi ne mozes izvaditi sve te silne zvijezde iz glave niti mi mozes izmaknuti oblak da padnem. Jer trebaju ti krila albatrosa i kondorov let da bi mogla dosegnuti moje visine i opet bih ti izmicao


( Ovo nije Balas, ovo sam ja )

a ovo mi se svidja jako

Kuda? ..upita me pandur..
"Idem da zaprosim jednu devojku"..odgovorih ja
'Pa zar sad u 4 sata ujutru" zacudjeno ce pandur...
"sad ili nikad" odgovorih ja....
"Pa dobro" rece on.." pa dobro"- rece na srecu nesto malo kasnije i devojka ...

joj ljudi volim vas!

jedina moja mila, sto si me budila
bio sam tako blizu nalicju vremena
taji se jedno drvo u mojim grudima
gde li ce nesto nici iz toga semena
da znam ...

ta prva pade napamet, inace najdrazu je nemoguce odabrat ...


i saaaanjaj .......

Dolaze snegovi.
Ne vredi, sve više i više mi smetaju studeni.
U kosu me nežno k'o sedefnu šnalicu udeni,
to mi treba
moj mali zaklon ispod neba.

Otkaci šlepove,
nanišani jutro i pusti tu ladu da klizi.
Pronašli su Ameri šifru za to:
"Take it easy", lutko lepa!
Zrela se breskva nebom cepa.


Spusti svetla, oduzmi gas,
smešnih stvari se bojimo.
Misliš da neko pita za nas?
Kao da ne postojimo.

Stavi misli u prazan hod,
stresi zvezde k'o dudove.
I polako nasuci brod
na te plišane sprudove.
I sanjaj...

Odlaze selice.
Lepršaju malena jedra po nebeskoj pucini.
Taj odlazak gusaka uvek me starijim ucini
put do raja.
O, zar je uzvodno do kraja?

Spusti svetla, oduzmi gas,
smešnih stvari se bojimo.
Misliš da neko pita za nas?
Kao da ne postojimo.
Stavi misli u prazan hod,
stresi zvezde k'o dudove.
I polako nas uci brod
na te plišane sprudove.

I sanjaj...

Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine,
postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...

I onda, odjednom, na rasporedu mladeza na njenim ledjima,
kao tajnu mapu,
pokazala mi je u koje zvezde treba da se zagledam...

Uzdahnuce, verovatno. ..
Cestice sjaja rastopice joj se nacas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda u vodi.
Bice sama, nadam se....
Jer, tad ce se u ritmu njenog pulsa mozda pojaviti ona uznemirena i kljucna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluskivao u odjecima nasih tisina.
Tisina.
Da.
I onda ce znati da je jedina koju sam ikad voleo.
Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca.
Stedeci se.
Uceci se kako cu najbolje voleti nju

Nije ovo uspavanka,
pesma gnjavanka,
buenas noches ciquita,
to smo smislili vrag i ja,
to je magija,
tajni prolaz kroz noć.

Crne hronike i harmonike sitan rock&roll,
bajke da na kraju po najbolji ostaju vise ne prolaze
Ma daj, s tamne strane globusa bolje se vidi
da najbolji odlaze....
plocnici Toronta, oci boje fronta.. lozinka svih nas...

Na sta se prica svodi hej..parole o slobodi
setaci preletaci slaba potpora..
nije to glava pismo ili jesmo ili nismo
ovo srce bubnja vecni tam-tam otpora

Ziveti Slobodno...

u jutra besana, još dođe nezvana
i kao provalnik mi pretura po mislima i pesmama
al to je sve sto mi može...

mya, kako je dobro vidjeti te opet. samo su ti ramena daleko

I to sto si rekla
Ne boli ko ono
Sto si mi presutjela
I mjesta mi nema
Na usnama tvojim
Ni za jedno slovo moga imena

Nemogu a da me ne sete,
suze na vrh tvog nosica
devetstoosamdesete
ulica Brane Cosica
i voza crnog ko da snjim
zauvek odlazim..

lisac sreco
kvaris nam idilu

ako kročiš u čivutski vrt
kletvu ćes nositi ko srebrn zvončić
bićeš žedan kraj bunara i siromah s puno para
sve ćes dijamante dati
za smešni cirkončić...

'Usao sam na prstima, mati bese vec budna i...brzo se prekrstila,
rece proslo je ko za cas, bas si stigao dobro jer svatovi su tu do nas
pa ce ti svirati a ti ces birati...

Svadba bese ko svadba i sta da se prica...parada pijanstva i kica,
i poznata cura u belom..
vec po redu pozeleh im zdravlja i srece, iz ruku mi otela cvece
i sakrila pogled pod velom..

Tad me spazise cigani......

furlan wrote: I onda, odjednom, na rasporedu mladeza na njenim ledjima,
kao tajnu mapu,
pokazala mi je u koje zvezde treba da se zagledam...

Pjesma koju je voljela jedna A.M. Ne mora niko znati ¹ta sam htio reæi, meni je bilo potrebno samo da napi¹em

Na svim mojim crkvama satovi su stali...
Kazaljke se, srećom, baš tada sklopiše...
Sto hiljada reči znam... Al' jedna mi fali...
Da nju kako treba opišem...
I... Sram ga bilo, gospodo, ko pomisli loše...
Al'... Ni nalik na druge Dođoše...

tih 206 koraka...
duzinom tvog sokaka..nikad ja nisam brojao

Zrnce soli na tvom licu,
detalj za tu razglednicu,
priznaćeš mi jednom s kog si sveta...

I sećamo se dana kad smo još bili divlji k'o jeleni hitri,
i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri.

Dobar dan Balasi