Forum Klix.ba

Gdje nam je sherbet da mu malo objasni odnose izmedju radnih kolega

dale cooper wrote:Na šta se mi sve žalimo jedan drugom na poslu
(doduše većina smo muškarci) ja mislim da bi radiostar pobjegao glavom bez obzira. Jebiga žena se požalila, pa šta ima veze, možda joj je to trebalo u tom trenutku, možda nije razmišljala da to eventualno nije prigodno za reći.
Meni ne bi bio problem.

Kod mene miješano (mislim da smo pola-pola). Koliko intimnih stvari o kolegama znam, ponekad i ja pomislim da je puno. Ali možda smo zbog toga jedna jako složna ekipa i jako je ugodno raditi.

anchor85 wrote:

dale cooper wrote:Na šta se mi sve žalimo jedan drugom na poslu
(doduše većina smo muškarci) ja mislim da bi radiostar pobjegao glavom bez obzira. Jebiga žena se požalila, pa šta ima veze, možda joj je to trebalo u tom trenutku, možda nije razmišljala da to eventualno nije prigodno za reći.
Meni ne bi bio problem.

Kod mene miješano (mislim da smo pola-pola). Koliko intimnih stvari o kolegama znam, ponekad i ja pomislim da je puno. Ali možda smo zbog toga jedna jako složna ekipa i jako je ugodno raditi.

Ma mi smo u našoj radnoj jedinici maltene kao porodica. Družimo se i čujemo i van posla. Priroda posla je takva da smo oslonjeni jedni na druge.

Radne kolege treba držati na distanci,posebno u prilikama kada sve izgleda savršeno.Stvar je u tome da 90% stvari jednostavno ne možeš podjeliti sa svakim,a i ko su jako rijetki oni sa kojima možeš ući u malo prisniji odnos.

SmokingMan wrote:Radne kolege treba držati na distanci,posebno u prilikama kada sve izgleda savršeno.Stvar je u tome da 90% stvari jednostavno ne možeš podjeliti sa svakim,a i ko su jako rijetki oni sa kojima možeš ući u malo prisniji odnos.

Ne znam, ja sa svojima toliko vremena provodim da mi je nemoguće držati ih u potpunosti na distanci i ne podijeliti sa njima neke stvari. Što reče Dale, kao jedna porodica smo. Slavimo zajedno, tugujemo zajedno, rješavamo probleme zajedno.

anchor85 wrote:

SmokingMan wrote:Radne kolege treba držati na distanci,posebno u prilikama kada sve izgleda savršeno.Stvar je u tome da 90% stvari jednostavno ne možeš podjeliti sa svakim,a i ko su jako rijetki oni sa kojima možeš ući u malo prisniji odnos.

Ne znam, ja sa svojima toliko vremena provodim da mi je nemoguće držati ih u potpunosti na distanci i ne podijeliti sa njima neke stvari. Što reče Dale, kao jedna porodica smo. Slavimo zajedno, tugujemo zajedno, rješavamo probleme zajedno.

Naravno da je jako teško kada sa nekim kolegama provodiš na poslu više vremena nego sa nekim ukućanima. Pogotovo ako radiš u jednom manjem kolektivu duži niz godina.
Ljudi se zblize, htjeli to neki ili ne. I meni je to ok. Nismo stranci više.

anchor85 wrote:

SmokingMan wrote:Radne kolege treba držati na distanci,posebno u prilikama kada sve izgleda savršeno.Stvar je u tome da 90% stvari jednostavno ne možeš podjeliti sa svakim,a i ko su jako rijetki oni sa kojima možeš ući u malo prisniji odnos.

Ne znam, ja sa svojima toliko vremena provodim da mi je nemoguće držati ih u potpunosti na distanci i ne podijeliti sa njima neke stvari. Što reče Dale, kao jedna porodica smo. Slavimo zajedno, tugujemo zajedno, rješavamo probleme zajedno.

Moja mala porodica je jedino kod kuće,iako opet oni ne moraju sve da znaju,naivikao sam da se sam nosim sam mojim problemima,nisam jedini,i uvijek je nekome drugome teže nego meni.Nisam distanciran u toj mjeri da sa njima ne razgovaram u kancelariji,već da to nije mjesto gdje se mogu sa nekim zbližiti,i razgovrati o konkretnijim stvarima.Lično mi je važno da svakoga ispoštujem za njgov rođendan,posebno moje vrle koleginice,oko toga sam veoma doslijedan,i prema njima se nisam postavio u smislu ustaljene društvene norme "ja tebi ti meni".Znaju kad sam rođen i ne očekujem da mi udovoljavaju darovima,nisam ih željan od svoje 16.godine.Zadovoljan sam iz razloga što mi je sa njima jako lijepo,i što me toliko ne peglaju stvarima koje mi nisu interesatne.Ja živim svoj svijet u kojem nema mjesta za njih,a oni opet žive svoj neki drugi svijet u koje nema mjesta za mene,tačnije,nemamo gotovo nikakvih zajedničkih stvari/dodirnih tačaka osim što nas posao i umjerena besjeda spaja.Nedavno smo imali teambuilding sa koelgama iz regije,i nekako sam sebe natjerao da budem prisutan čitavoj ceremoniji,iako je čitavo okupljanje mene izmorilo u jednoj mjeri,i hvala nebesima,neću slijedeće godine ići u Bg na naredno okupljanje.A što se tiče naših zajeničkih izlazaka nemamo ih,uglavnom se koleginice povremeno međusobno druže,ove godišnje obilate večere su isto tako meni neiteresantne,jer ne znam više šta bi sa njima pričao kada provodimo svaki božiji dan zajedno u zatvorenoj prostoriji,sreća pa se to ne organizuje češće.U globalu,dragi su mi,posebno koleginice,stvarno,ali SIT SAM IH,i poželio sam se da ostanem makar tokom vikenda sam u kancelariji,da puštam muziku,pjevam,pravim sebi kafe,jedem slatkiše dok mi se ne smuči i radim.

SmokingMan wrote:Radne kolege treba držati na distanci,posebno u prilikama kada sve izgleda savršeno.Stvar je u tome da 90% stvari jednostavno ne možeš podjeliti sa svakim,a i ko su jako rijetki oni sa kojima možeš ući u malo prisniji odnos.

Slazem SE.
Nikako dijeliti intimnosti Iz privatnog zivota.
Distanca treba, sto NE znaci da radna atmosfera nije prijateljska.

dva tabora, i to kako sam shvatio
jedan u koji mahom spadaju slobodni, tj. osobe bez porodica
i drugi malo stariji sa porodicama

ok, to govori nesto

SmokingMan wrote:Radne kolege treba držati na distanci,posebno u prilikama kada sve izgleda savršeno.Stvar je u tome da 90% stvari jednostavno ne možeš podjeliti sa svakim,a i ko su jako rijetki oni sa kojima možeš ući u malo prisniji odnos.

Zavisi od tvog karaktera, kao i ljudi u radnom okruženju. Imaš vukova samotnjaka na poslu koji su takvi od prvog dana i tako će raditi do penzije, ali imaš i one koji se zbliže sa drugim kolegama i kolegicama pa to fercera i počnu se družiti van posla. Danas u poslovnom svijetu se sve više gura ovo drugo pogotovo na zapadu. Vukovi samotnjaci su na poslu sve manje poželjni.

na poslu -poslovno. to mi najviše prija.

MarlboroGold wrote:

SmokingMan wrote:Radne kolege treba držati na distanci,posebno u prilikama kada sve izgleda savršeno.Stvar je u tome da 90% stvari jednostavno ne možeš podjeliti sa svakim,a i ko su jako rijetki oni sa kojima možeš ući u malo prisniji odnos.

Zavisi od tvog karaktera, kao i ljudi u radnom okruženju. Imaš vukova samotnjaka na poslu koji su takvi od prvog dana i tako će raditi do penzije, ali imaš i one koji se zbliže sa drugim kolegama i kolegicama pa to fercera i počnu se družiti van posla. Danas u poslovnom svijetu se sve više gura ovo drugo pogotovo na zapadu. Vukovi samotnjaci su na poslu sve manje poželjni.

Ja sam svoje podijelio na ljude i pakaše.
Jednostavno, godine radnog iskustva su ih isprofilisale kao takve.
S ljudima ljudski, s pakašima - zna se

ja sa svojim trenutnim kolegama radim vise od 15 godina, naravno da smo se za to vrijeme zblizili.. ali imam odredjenu distancu prema skoro svima, nisam po prirodi previse otvorena jer ne zelim gajiti intenzivne odnose s velikim brojem ljudi. moj 'pravi' zivot pocinje nakon radnog vremena, to je tako otkako sam se prvi put zaposlila.

Tomahawk11 wrote:

MarlboroGold wrote:

SmokingMan wrote:Radne kolege treba držati na distanci,posebno u prilikama kada sve izgleda savršeno.Stvar je u tome da 90% stvari jednostavno ne možeš podjeliti sa svakim,a i ko su jako rijetki oni sa kojima možeš ući u malo prisniji odnos.

Zavisi od tvog karaktera, kao i ljudi u radnom okruženju. Imaš vukova samotnjaka na poslu koji su takvi od prvog dana i tako će raditi do penzije, ali imaš i one koji se zbliže sa drugim kolegama i kolegicama pa to fercera i počnu se družiti van posla. Danas u poslovnom svijetu se sve više gura ovo drugo pogotovo na zapadu. Vukovi samotnjaci su na poslu sve manje poželjni.

Ja sam svoje podijelio na ljude i pakaše.
Jednostavno, godine radnog iskustva su ih isprofilisale kao takve.
S ljudima ljudski, s pakašima - zna se

I to je pošteno, ali si često primoran da sarađuješ i sa pakašima.

MarlboroGold wrote: I to je pošteno, ali si često primoran da sarađuješ i sa pakašima.

To se svakako ne može izbjeći
Poslovni odnos i komunikacija ne smiju trpiti zbog toga što su oni pakaši kao ljudi.
Samo što s njima ne doručkuješ, piješ kafu ili se zezaš.

Svi smo mi, vi pakasi u ocima drugih..

animals wrote:Svi smo mi, vi pakasi u ocima drugih..

Svako ima sopstvenu percepciju ljudi oko sebe.

Pod pakašima mislim na one koji, ako si dobar s njim, gleda da ti podapne nogu prvom prilikom.
Držiš ga na distanci, strogo poslovno i dobro svima.

Samo što s njima ne doručkuješ, piješ kafu ili se zezaš.

Kako na poslu tako I na Forumu..

Jel gledate odma na duge staze il ono malo zeza pa sta bude dalje?

Prijatelje biramo.

Kolege su nam nametnuti.

zoomba wrote:Jel gledate odma na duge staze il ono malo zeza pa sta bude dalje?

Ne gledam bas odmah na duge staze, ali brzo skontam jel zelim biti s nekim u vezi ili ne.
Ta zeza zna potrajat a to mi pici po zivcima najstrasnije.
Ali ja sam svakako namcor, mozda nisam ni trebala odgovarat na pitanje

anchor85 wrote:

zoomba wrote:Jel gledate odma na duge staze il ono malo zeza pa sta bude dalje?

Ne gledam bas odmah na duge staze, ali brzo skontam jel zelim biti s nekim u vezi ili ne.
Ta zeza zna potrajat a to mi pici po zivcima najstrasnije.
Ali ja sam svakako namcor, mozda nisam ni trebala odgovarat na pitanje

Nevjerujem ja tebi,ti odma vodis u mrak

zoomba wrote:

anchor85 wrote:

zoomba wrote:Jel gledate odma na duge staze il ono malo zeza pa sta bude dalje?

Ne gledam bas odmah na duge staze, ali brzo skontam jel zelim biti s nekim u vezi ili ne.
Ta zeza zna potrajat a to mi pici po zivcima najstrasnije.
Ali ja sam svakako namcor, mozda nisam ni trebala odgovarat na pitanje

Nevjerujem ja tebi,ti odma vodis u mrak

Ma ja, moj moto je Skidaj gace, jebo romantiku

Nista hoces bobu

zoomba wrote:Nista hoces bobu

Ko jos ima vremena za to?