Dešavanja u Srbiji

[simi5]

Tadiću uručena nagrada za hrabrost i političku nepokolebljivost
Autor: Tanjug | 03.10.2008. - 20:26

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas, primajući uglednu nemačku nagradu "Kvadriga", koja se povodom Dana ujedinjenja te zemlje dodeljuje za "hrabrost, istrajnost i političku nepokolebljivost", da to priznanje prima "kao Evropljanin".

"Uveravam vas da primam ovu nagradu kao Evropljanin, predsednik zemlje koja sa vama deli iste vrednosti, kao predsednik Srbije koja je posvećena miru i stabilnosti i koja želi da uđe u Evropsku uniju sa svojim identitetom", rekao je Tadić na svečanosti uručenja nemačkog priznanja.
Predsednik Srbije je podsetio da je Dan ujedinjenja Nemačke dan velike pobede demokratije, ali i pobede nad podelom Nemačke i Evrope, koja je omoćila da Evropska unija postane "najuspešniji projekat mira, pomirenja, saradnje i integracije" u čitavoj našoj istoriji.
"Na nama je danas odgovornost da učinimo ovaj projekat održivim u budućnosti. Imamo i odgovornosta za širenje mirovnog projekta u celoj Evropi - u ime zajedničkih vrednosti i stabilnosti evropskog kontinenta. Nema sumnje da Srbija i zemlje Zapadnog Balkana treba da postanu članice Evropske unije", ocenio je Tadić.

Srbija, kao država koja se nalazi u srcu Evrope, okružena državama EU, prema Tadićevim rečima, želi da deli evropske vrednosti, primenjuje evropske standarde i poštuje evropske zakone.
"Ako krenete iz Srbije na istok ili zapad, stići ćete u zemlje EU. To je i praktičan razlog zbog čega Srbija želi da postane punopravna članica EU", poručio je Tadić.
Zahvaljujući na nagradi, predsednik Tadić je istakao da ona nije samo lično priznanje, već i priznanje građanima Srbije za demokratizaciju društva.

Tadić, koji se nalazi u poseti Berlinu od 1. oktobra se do sada sastao sa državnim i političkim vrhom najuticajnije zemlje Evropske unije, predsednikom države Horstom Kelerom, kancelarom Angelom Merkel i šefom diplomatije Frankom Valterom Štajnmajerom i sa njima razgovarao o unapređenju ukupne saradnje između dve zemlje, Kosovu i Metohiji, nemačkoj podršci Srbiji na putu ka EU i drugim temama.

Tadić posadio trešnju
Predsednik Srbije posadio je drvo trešnje, u bašti Trešnjinog drveta, u kompleksu dvorca "Sansosi" u Potsdamu, zajedno sa ostalim dobitnicima "Kvadrige", muzičarem i borcem za ljudska prava Piterom Gabrijelom, osnivačem Vikipedije Džimijem Velsom i franjevcem Ekartom Heflingom. Trešnjevo drvo simbolizuje ujedinjenje Istoka i Zapada, Nemačke, Evrope i sveta.

Blic

[pesak]

http://www.youtube.com/watch?v=r-iMA14Mxf4

O Udbi, BII i td...Insajder - Sluzbena tajna 1. deo... Brankica Stankovic - tv b92.

[pesak]

http://www.noviradiobeograd.com/

Saturday, October 04, 2008

VAZNO! POCINjEMO! http://www.noviradiobeograd.com



Saopštenje za javnost i medije




NOVI RADIO BEOGRAD

(Beograd, 04.10.2008.) U ponedeljak 6. oktobra, u 10h, počinje zvanično emitovanje programa internet radio stanice „Novi Radio Beograd".


„Novi Radio Beograd" će se za početak emitovati preko internet strane http://www.noviradiobeograd.com, putem striminga.

Glavni urednik, Milutin Petrović, obećava da će nova medijska kuća čiji je NRBG samo početak, prodrmati anesteziranu srpsku medijsku scenu.

Urednik Vanja Srdić glasno poziva nove, mlade, autore i muzičare, koji će biti promovisani i podržani od strane ove stanice, kako promocijom u etru, tako i linkovima na sajtu i tekstovima i prikazima sa koncerata.

Urednica Jelena Đurović ističe da ovaj radio neće slučajno, biti lansiran „šestog oktobra - dana koji se nikada nije dogodio". NRBG će pokušati da napravi pravi proboj slobodne misli, hrabrosti i ukusa.

Saradnici NRBG su Saša Radojević, Milan Ćirković, Lena Bogdanović, Željko Markuš, Tamara Drakulić, Boris Vlastelica, Nemanja Maksimović, Ivan Velisavljević, i dr. Planira se saradnja i sa velikim brojem poznatih kritičara i novinara.

Programska šema za sada obuhvata dnevni program i specijalne emisije na teme sporta, popularne nauke, kulture, filma, muško-ženskih odnosa.

Ostvarena je saradnja sa prištinskim radijom „Urban FM" i očekuje se zajednička emisija koja će se baviti razmenom informacija o tome šta se događa na kulturnoj sceni Srbije i Kosova. „Novi Radio Beograd" biće i mesto na kome će i gej i kvir udruženja imati svoje emisije, sa ciljem širenja tolerancije.





Kontakt osoba:

Ime i prezime: Milutin Petrović

Mobilni telefon: 064 899 75 25

e-mail: [email protected]

[pesak]

Nastavak kampanje protiv Helsinškog odbora

Objavljeno: Ned, 05. 10. 2008. 15:17

NOVE PRETNJE SONJI BISERKO

PHOTO: http://www.ceis-eu.org

Dvojica nepoznatih muškaraca sačekala su predsednicu Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Sonju Biserko, ispred njenog stana i uputili joj pogrdne reči. Beta
Biserko je agenciji Beta kazala da su obojica muškaraca bila obučena u crno i da su imali „oko 40 godina”.
„Jedan od njih stajao je ispred ulaza u zgradu, a drugi je sedeo pred vratima moga stana. Pozvala sam prijatelje, a potom i policiju, a ta dvojica su pobegla kada su došli moji prijatelji”, kazala je predsednica Helsinškog odbora.

Dodala je da je na lice mesta izašla policija i napravila uviđaj. Biserko je navela da je Helsinški odbor pre četiri dana zatražio zaštitu od policije, ali je nije dobio.

Prošle sedmice grupa ekstremista, koja već nedeljama protestuje zbog hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića, ostavila je maketu kukastog krsta pred zgradom u kojoj je smešten Helsinški odbor u Beogradu i vređala aktiviste te nevladine organizacije.

Pavel Domonji, šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava, rekao je agenciji Beta da je u najnovijem broju lista Tabloid, pored gomile uvreda na račun Sonje Biserko, objavljena i njena kućna adresa.

„Očigledno, ovo su posledice harange pojedinih 'patriotskih' medija i 'patriotskih veličina' protiv Sonje Biserko i Helsinškog odbora”, ocenio je Domonji.


http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=17572

[pesak]

Analiza hajke na Helsinški odbor

Objavljeno: Pet, 03. 10. 2008. 15:31

RODOLJUBNA OFANZIVA
Inkvizicija živi: Junaci naših dana
PHOTO: KOMBO


Najnovija medijska kampanja u kojoj je Helsinški odbor za ljudska prava glavna meta jedna je od ilustracija unutrašnjih političkih previranja u Srbiji. Blokada parlamenta i odsustvo argumentovane javne rasprave o budućnosti Srbije pokazuju da se gubitnici vanrednih majskih izbora ne mire sa porazom. Vaninstitucionalno delovanje je skoro u potpunosti eliminisalo institucionalni život, što je pogubno za početak demokratske tranzicije Srbije – zaključuje se u analizi Helsinškog odbora povodom napada na ovu NVONajnovija hajka na Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiju i Sonju Biserko povodom godišnjeg Izveštaja o ljudskim pravima za 2007. godinu prevazišla je sve dosadašnje kampanje. Novina je što su mainstrem mediji kao što su, pre svega, Politika, Večernje novosti i NIN posvetili ogroman prostor (Politika i po dve strane) napadima koji čak nisu ni referirali na sadržaj Izveštaja. Okidač za kampanju bio je opširan prikaz Slobodana Antonića o izveštaju u nedeljniku Pečat, koji je u tom tekstu izvukao sva citirana imena i to proglasio „listom za odstrel Sonje Biserko“.
Godišnji izveštaj Helsinškog odbora za ljudska prava regularno izlazi već osam godina. Svaka publikacija ima za cilj da detektuje najbitnije probleme u zemlji koji usporavaju ili potpuno blokiraju njen razvoj. Takođe, veoma je bitan sa stanovišta negovanja kulture sećanja kako bi se izbegla relativizacija ili negiranje odgovornosti za ratove devedestih godina prošlog veka. Rad na pisanju izveštaja sprovodi celokupan tim Helsinškog odbora (zaposleni i saradnici), traje mesecima, podrazumeva brojne konsultacije i sugestije svih autora. Kao krajnji rezulatat, javnosti je dostupan materijal koji predstavlja analizu svih važnijih sfera srbijanskog društva (vlada, Skupština Srbije, verske zajednice, univerzitet, vojska, civilno društvo, mediji, manjine i dr). Helsinški odbor u svojim izveštajima daje i društveno-politički kontekst bez kojeg nije moguće razumeti prave uzroke stanja ljudskih prava. Ovo tim pre što je srpski radikalni nacionalizam bio generator ratova i masovnih kršenja ljudskih prava, kako u regionu tako i u samoj Srbiji. Upravo taj pristup i kritika koja dolazi od nevladinog sektora percipira se kao opasna i nepoželjna, što najčešće generiše oprobane metode diskreditacije.


Branik srpstva: Momo Kapor, smetlar

Izveštaj HO za 2007. godinu pod nazivom „Samoizolacija – realnost i cilj”, publikovan je još u maju 2008. godine, pa je utoliko neobičnije što je četiri meseca kasnije izazvao toliku pažnju medija. Tekstovi gotovo svih štampanih dnevnih i nedeljinih listova u zemlji, kao i TV dueli, bili su u znaku „vešto” konstruisane hajke na ovu nevladinu organizaciju. Sve je išlo na to da se diskredituje ne samo izveštaj i rad organizacije, već i ličnost Sonje Biserko. Prvi objavljen tekst pojavio se u Pečatu (12. septembra 2008), četiri meseca nakon objavljivanja izveštaja, što je samo po sebi simptomatično. Autor Sobodan Antonić u tekstu „Brisanje nepodobnih”, sastavio je „spisak” osoba koje se pominju, citiraju i kritikuju u godišnjem izveštaju. Naime, reč je o istaknutim profesorima Pravnog fakulteta koji su 2001. godine potpisali peticiju protiv Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. Fokus izveštaja bio je na predstavnicima one konzervativne nacionalističke struje koji su ovom peticijom doprineli atmosferi protiv evropskih integracija, s obzirom na to da je saradnja Srbije sa Tribunalom ključan i neizbežan uslov za priključivanje EU. „Problem” na koji se pozvao Antonić je neargumentovan. Jer navodni spisak ili popis (nazvan kasnije u medijima „lista za odstrel i eliminaciju”, „crna lista Sonje Biserko”) bio je dostupan celokupnoj javnosti od 27. juna 2001. godine. Objavili su ga mnogi mediji (isti koji sada to imputiraju HO) poput, na primer, Glasa javnosti. Očito problem nije u imenima, već u tome što su u Izveštaju HO te osobe kritikovane i proglašene odgovornim za usporavanje procesa „evropeizacije”. Inače, sve citirane ličnosti su sve do sada uvek sa ponosom isticale svoj doprinos u odbrani „srpstva”

Jedna od važnih primedbi na izveštaj, na čemu posebno insistira Slobodan Antonić jeste da je izveštaj pisan „novim poluhrvatskim jezikom”. Napominje se: „Tu nalazimo reči kao što su ’jugoslavenski’, ’Europa’, ’promicanje’ (u smislu propagiranja), ’razina’, ’ubojstvo’ (baš tako napisano, čistim ’korienskim’ pravopisom)” (Pečat, 12. septembar 2008). Tekst je inače upadljivo antihrvtaski jer se autor čak četiri puta osvrće na „problem” Hrvatske. Najpre, iz konteksta se izvlači preporuka HO da se u nastavi istorije mogu uključiti udžbenici iz regiona, kako bi mladi ljudi stekli celovitiju sliku ratova na ovim prostorma: „(...) proveriti sve univerzitetske udžbenike, a one nepodobne cenzurisati i zameniti ih udžbenicima iz Hrvatske ili sa Kosova” (u istom tekstu). Antonić dalje naziva „drugosrbijanskom” propagandom sledeće: „Kada je reč o suđenjima za ratne zločine, hrvatsko pravosuđe to odlično radi, dok, naprotiv, srpsko sudstvo opstruira i zataškava zločine”. Ovakvih opaski ima još, iako je poglavlje našeg izveštaja „Srbija i susedi” obuhvatilo analizu odnosa zemlje sa svim bivšim republikama. Međutim, mediji su skoncentrisani na Hrvatsku dok se, na primer, BiH i Republika Srpska ostavljaju po strani (što je razmljivo s obzirom na predstojeće izbore u BiH i otvaranje pitanja referenduma u Republici Srpskoj, dok se u Srbiji, na primer, u 10 strateških ciljeve nove stranke Tomislava Nikolića postavlja pitanje pripajanja RS).

Nakon ovog teksta u nizu drugih medija, koji su se oslanjali ne na sadržinu izveštaja, već na stereotipne opaske o nevladinom sektoru i na prepisivanje onoga što je Antonić već „utvrdio”, pokrenuta je prava kampanja. Spomenuti inetelektualci i novinari brzo su stavili u pogon uhodani mehanizam (kolumnisti, urednici novina Politika, NIN i tabloidi), ustajući protiv navodne odmazde HO prema njima. Tvrde da su lično ugroženi i to predstavljaju ili kao primitivni senzacionalizam (fudbaler Dule Savić tvrdi da mu HO preti fizičkom likvidacijom, ali da se on ne plaši) ili kao brigu za opstanak srpskog naroda. Slobodan Samardžić tvrdi da je izveštaj „deo duge plaćeničke akcije koja služi da pravi smutnju u javnom mnjenju i da proziva sve koji rade u korist srpskog nacionalnog interesa. Problem je u tome što oni u Srbiji imaju veliki manevarski prostor. Ovaj spisak je bio za očekivati. Između ostalog i zato što je njima zadatak da onemoguće demokratiju, zatvore sve kanale i unesu duh totalitarizma u Srbiju”. (Glas, 27. septembar 2008). Antonić takođe prognozira kataklizmu Srbije nakon ovog izveštaja: „Novost je naslovna strana knjige. Na njoj je po prvi put u srpskoj javnosti Srbija prikazana u granicama bez Kosova. Štaviše, Srbija je, na toj slici, ledena santa koja, usamljena, pluta u moru, topi se i raspada. Komad koji predstavlja Kosovo već je odvaljen. Koji komad je, po planovima Helsinškog odbora i njegovih pokrovitelja, sledeći na redu? Vojvodina? 'Sandžak'? 'Preševska dolina'? 'Vlaška Krajina'? I koliko će još trebati vremena da se ta usamljena ploča svede na meru koja bi zadovoljila Sonju Biserko i njene europske prijatelje?” (Pečat, 12. septembar 2008). Dominantni naslovi bili su u žargonu tabloida: „Biserko i njoj slične ‘crne udovice’”, „Lov na veštice Sonje Biserko”, „Žal za jednoumljem”, „Prljavi tragovi loših agenata”, „Sonja Biserko je fašista” „Sonjin spisak”, „Sonja Biserko hoće novi Goli otok”, „Sve srpsko po spisku”, „’Veštice’ rade po nalogu”. Takođe, intelektulaci i novinari koji su u izveštaju pomenuti samo u prilog argumentovane kritike njihovih stavova (za izveštaj nisu bitni oni kao ličnosti, njihov integritet, već nacionalistička matrica koju propagiraju), sada koriste najteže lične uvrede, reči koje pozivaju na linč. Tako se u Glasu (izjava Mome Kapora) moglo pročitati: „(...) zlonamerni ljudski otpadak koji ne sme da se potpiše na knjizi đubreta koju su objavili. Od čega ih je strah? Ne znam. Ali, u ovom trenutku mogao bi najviše da ih bude strah da ne izgube slugeranjsku službu kod inostranih poslodavaca. Jer, ma ko oni bili i ma šta hteli u Srbiji, ni oni ne vole neuspešne agente koji ostavljaju tako mnogo prljavih tragova. Niko normalan neće plaćati debile koji izazivaju toliko ogavnosti i otpora, gađenja i gneva u jednoj zemlji u kojoj bi morali pre svega da budu korisni” (Glas, 27. septembar 2008). Kapor je dao izjavu i za Press: „Ne verujem da će se ovo smeće od knjige dopasti gazdama Sonje Biserko na Zapadu, zato što je pokazala neuračunljivu, strašnu mržnju prema svemu što je srpsko i razumno”. (Press, 27. septembar 2008).


Rafalna paljba: Isidora Bjelica, nadrilekar
PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ


Isidora Bjelica piše u sličnom maniru, dalje podstrekavajući mržnju: „Ovakav i ovoliki popis ljudi za koje drugarica Biserko traži izopštenje i uklanjanje jeste pre svega dokaz teškog paranoidnog stanja pomenute drugarice koja u svim tim ljudima vidi teoriju i praksu zavere, što bi u svakom civilizovanom društvu rezultiralo davanjem adekvatne besplatne medicinske pomoći od strane nadležnog ministarstva... Javno kažem: ona je teško obolela od paranoje te je opasna po okolinu i javni red i mir”. (Pravda, 27–28. septembar 2008). Dule Savić je iskoristio više listova: „To što rade te veštice na metlama iz nevladinih organizacija, rade po nalogu onih koji ne žele dobro Srbiji. Prave spiskove, kao u vreme Trećeg rajha! A, zašto su se okomili baš na te ljude i te institucije? Zato što se upravo oni svojim autoritetom i zalaganjem bore za očuvanje srpskog nacionalnog identiteta i države”. (Večernje novosti, 25. septembar 2008). Slični komenatri o Sonji Biserko pojavili su se u gotovo svim medijima, ostrašćeni, uvredljivi na račun njenog porekla ili fizičkog izgleda. Ne spominju se njen rad ili izjave, već se upotrebljavaju tradicionalni stereotipi svojstveni mizoginiji – ona je „zmija”, „veštica”, „aždaja”.

Upadljivo je da je sadržaj tih članaka uglavnom forsirao navodnu opasnost i radikalizam Helsinškog odbora. Mirjana Bobić Mojsilović naziva HO „ultraradikalnom levicom” koja nastupa pod parolom „Isterivanje može da počne”. Nije argumentovala zašto baš ta ideologija (s obzirom na to da je izveštaj upravo liberalno i tržišno orijentisan) i nije sasvim jasno da li oni koji dele takve etikete poseduju elementarno znanje o tome šta je njihovo značenje u datom kontekstu. Ali vrsta ideologije koja se pripisuje izveštaju izgleda nije važna – ona uglavnom varira od fašizma do staljinizma sa „unošenjem duha totalitarizma u Srbiju”, prema rečima Slobodana Samardžića. Lepeza ideologija ukazuje, pre svega, na potvrđivanje sopstvenih „tradicionalnih neprijatelja”. (U Pravdi 24. septembra Kosta Čavoški daje izjavu: „Čudi me da Sonja Biserko nije otišla korak dalje i preporučila iznova uspostavljanje koncentracionih logora, poput Golog otoka, što je najpraktičniji način izopštenja nepodobnih.”) Za crkvu i akademike to je komunistički režim, a za Mirjanu Bobić Mojsilović to je „ultraradikalna levica” i „komunističko-inkvizitorski ideološki purgatorijum Sonje Biserko”. Dušan Savić, fudbaler, naziva Sonju Biserko fašistom poredeći njenu delatnost sa Trećim rajhom. Cela kampanja bila je pokušaj da mobiliše publiku za nasilnu reakciju. Osim toga, na nekim sajtovima i u tabloidima pojavila se i kućna adresa Sonje Biserko.

Ističe se takođe da je ovo „nasrtaj na demokratiju u Srbiji” (Slobodan Samardžić). Slično procenjuje i Antonić: „Ti spiskovi nisu slučajni, oni zaista misle da naprave vrstu lustracije. Tako agresivno nastupaju jer pretpostavljaju da su se neke stvari, posle izbora u maju, promenile” (NIN, 25. septembar).

Pripisivanje tolike moći jednoj nevladinoj oragnizaciji treba posmatrati i kroz celokupni konstrukt ove hajke. Ona je vremenski koincidirala sa inicijativom i ubrzo potom sa smenom glavne i odgovorne urednice Politike, Ljiljane Smajlović. U emisiji Utisak nedelje u kojoj je gostovala zajedno sa Sonjom Biserko i Slobodanom Markovićem, Ljiljana Smajlović je pokušala da dovede u vezu kritiku dvojice kolumnista Politike (S. Antonića i Đ. Vukadinovića) od strane HO sa njihovom mogućom smenom: „Godišnji izveštaj Helsinškog odbora samo je, pod drugim imenom, naknadni program Sonje Biserko kako denacifikovati društvo”. U nedeljniku NIN od 25. septembra 2008. Ljiljana Smajlović je napomenula: „...predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji je od Medlin Olbrajt, tadašnjeg američkog državnog sekretara, tražila da ozbiljno razmotri mogućnost okupiranja Srbije... a da se svi mediji, ovo je izuzetno zanimljivo, pogase, naprosto pozatvaraju, pa da onda okupacione vlasti (uz pomoć gospođe Biserko, valjda), izdaju dozvole denacifikovanim medijima”. U stvaranju takve atmosfere, glavna urednica je suprotno profesionalnoj etici, koristila list Politiku za hajku kako bi sačuvala svoju poziciju.

Najnovija medijska kampanja u kojoj je Helsinški odbor za ljudska prava glavna meta jedna je od ilustracija unutrašnjih političkih previranja u Srbiji. Blokada parlamenta, odsustvo argumentovane javne rasprave o budućnosti Srbije i sl. pokazuju da se gubitnici vanrednih majskih izbora ne mire sa porazom. Vaninstitucionalno delovanje je skoro u potpunosti eliminisalo institucionalni život, što je pogubno za početak demokratske tranzicije Srbije.

http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=17519

[pesak]

inace, danas je 8. godina od kako je narod skinuo milosevica...na ulici...kao..

http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=17570

[pesak]

inace, nacin razmisljanja simi5,kao primer- ta neodgovornost, povrsnost i kvazi-demokraticnost tzv. demokratskih stranaka i cini mogucim sramotno desavanje sa sonjom biserko.. i helsinskim odborom za ljudska prava.

[Umjetnik a]

inace, danas je 8. godina od kako je narod skinuo milosevica...na ulici...kao..

http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=17570

zaraćene strane sada su zajedno na vlasti

[pesak]

ma ispala. prevara. DOK NACIONALISTI NE ODU , NISTA SE NE MOZE URADITI.

http://www.noviradiobeograd.com/program.html
evo vam programa novog radija -odlican je. Sad je gostovao Nikola Samardzic i rekao je da ozbiljne alternative DS-u NEMA. Izgleda da je izasao iz LDPa. Bio je u Predsednistvu. LDP je propala stvar, koliko vidim. Nazalost.
U 13 sati ce doci najpametniji covek u SRBIJI , nas MUDRAC, SRDJA POPOVIC, slusajte ga ...na ovim talasima http://www.noviradiobeograd.com
da vidimo sta ce on reci ..

CEDO, STA TO RADIS ? STO PUSTAS poltronima da ti sednu na ramena ? Pa ko ti vodi stranku ? ALO.

[pesak]

Nikolić preuzima ulogu Koštunice
Intervju Vesne Pešić dnevnom listu "Blic"

Cepanjem Srpske radikalne stranke dobili smo i Šešelja i najboljeg Šešeljevog đaka, a to sigurno nije dobitak. Učenik Nikolić nije više tako divalj, on je umivena varijanta srpskog nacionalizma, zato ga njegovi zovu izdajnikom. On će da zameni onemoćalog Koštunicu, a ako zatreba, i Borisa Tadića, kaže u intervjuu za "Blic nedelje" Vesna Pešić, predsednica Političkog saveta LDP.

- Meni je jasno ovo ublažavanje. Od pada Miloševića više nije potreban novi Milošević, ili novi Šešelj, jer se tako više ne mogu ostvariti srpski nacionalni ciljevi koji su se i ranije, kao i sada, odnosili na zaokruživanje srpskih granica. To se pitanje želi i dalje držati otvorenim.

Zbog toga su i vođeni ratovi koji više ne dolaze u obzir. Za njih je danas potrebna priča o Evropi da bi se Srbija ekonomski obnovila i osnažila svoje osiromašene, pa i uništene ljudske resurse.

Kako tome o čemu govorite može da doprinese raspad SRS i nova stranka?

- Nikolić otvoreno govori o tome da je Srbiji potrebna ekonomska saradnja sa EU i njihove investicije, ali Srbija niti mora niti treba da uđe u EU. SSP se može potpisati, pod uslovom da se put ka EU uvek može obustaviti "nacionalnim ciljevima".

Ovo pokislo čuvanje ciljeva iz devedesetih godina danas se obavlja razvlačenjem, tj. vođenjem jedne neuverljive politike o integraciji Srbije u EU. Ulazak Srbije u EU bi zatvorio srpsko nacionalno pitanje i pitanje granica Srbije. A to srpski nacionalistički militanti nikako neće jer bi to bio njihov istorijski i politički poraz, a pri tom su i korumpirani, i neće da izgube svoje privilegije i napljačkane pare.

Kako ih prepoznajete?

- Tako što se posle Miloševića i 5. oktobra nameće nekakav "srednji put" kojim će da ide Srbija i koji nije baš evropski. Strategiju kontinuiteta nacionalnih ciljeva preuzeo je Koštunica, ali se posle 5. oktobra takvim namerama isprečio Zoran Đinđić koji je ozbiljno hteo da sredi Srbiju njenim uvođenjem u EU. To je platio glavom.

Onda je Koštunica propao jer je i on preterao. Odbacio je EU, i kao razvučenu priču i šansu za pare, a narod hoće posao i pare. Varijantu "srednjeg puta" je preuzeo Tadić: i Kosovo i EU, Istok i Zapad, neutralna Srbija s evropskim parama. Pošto je Tadić imao suviše uspeha i osvojio veliku moć, da ne bi slučajno izmakao kontroli i skliznuo ozbiljno ka EU, eto pojačanja da se to neće dogoditi.

Tako smo dobili još jednu umivenu varijantu jednog te istog. To vam je sada Tomislav Nikolić i "Napred Srbijo" koji najviše liče na Titovu nesvrstanu Jugoslaviju! Jasno je da opoziciju više nisu mogli da predvode Šešelj, Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Pop-Lazić...

Da li će ono što smo saznali o načinu rada i funkcionisanju SRS otrezniti njihove glasače?

- Najvećem delu srpskih birača ne smeta autoritarnost u strankama, naređivanje i slepa poslušnost. A birači SRS su najskloniji autoritarizmu. Ja mislim da njih mnogo više zbunjuje kada dođe do "izdaje", tj. kada se vođa više ne sluša. Oni vide da je bolje da se priča o Evropi jer će se možda tako podići standard života, ali istovremeno svi kolektivno plaču što su izneverili vođu.

Da li će se rascepom SRS upristojiti politička scena u Srbiji?

- Vi mislite da se više ne psuje toliko u Skupštini. Možda će u tom smislu i biti bolje i manje prostaštva. Ali upristojavanje političke scene u Srbiji znači više od toga - otklon od političkih ciljeva koji su inspirisali ratove koje je Srbija vodila devedestih godina.

To znači stvaranje pristojne, uređene i moderne države i ekonomije, saradnju sa susedima i Srbija kao član EU. Te pristojnosti nema jer se može pretrčati iz Miloševićeve stranke, pa sada i Šešeljeve, u "proevropsku" orijentaciju bez ikakvog otklona prema godinama terora, bede, ratova i pogrešne politike zbog koje su stradali i Srbija i njeni susedi.

Sada se prodaje priča da ko ne sluša u vladajućoj koaliciji može biti zamenjen i "novim radikalima" jer, eto, i oni su proevropski! A što da i nisu, kada je SPS proevropski. A ako Tadić ne sluša, naročito oko Rusa i gasnog sporazuma, i za njega se sprema zamena. Mnogo je dvojnika i falšerica.

Da li je javnost prebrzo zaboravila sve ono što su nam servirali Nikolić i njegove pristalice?

- Nije zaboravila, ali se malo pravi luda jer se već popustilo SPS-u. Ona je bila ucenjena da će proevropska orijentacija propasti ako se ne zažmuri na oba oka. SPS se nekako mogao progutati zbog takvog cilja jer je mala stranka. Takav rezon se ne može primeniti na Nikolićeve radikale.

Da li LDP može u koaliciju sa Nikolićevom strankom?

- Tako nešto ne dolazi u obzir. Ja verujem da je LDP jedina prava evropska stranka, jedina koja je shvatila pogubnost Koštuničinog "trećeg puta", nekakve neutralne Srbije, Srbije sa dvoja vrata, između Istoka i Zapada, a koja u stvari kupuje podršku Rusije za svoje nerazumne i davno prevaziđene nacionalne ciljeve.



Antrfile:

Što pre menjati gubitničku politiku

Kome Evropa odmaže ovakvim ponašanjem prema Srbiji koja je sve kooperativnija i čiji su građani većinom za EU?

- Evropa neće da je Srbija baš toliko vara. Oni sve vide. Mi nismo ispunili uslove, nismo predali Hagu Mladića i Hadžića, a svi znamo da je to uslov. A ne daju ih zbog onog razvlačenja oko EU.

Što mi više budemo zavlačili sa "neutralnim putem" Srbije, a srpski narod i teritorije podmetali kao nerešen problem, to će i EU biti prema nama uzdržanija. Mogu da nas "otkače" i EU i Rusija jer ni jednoj ni drugoj ne treba takva Srbija. Zato što pre treba menjati tu gubitničku politiku.

http://www.ldp.org.rs/info/news.jsp?id=1444

[zavrzlama]

Vesna,Vesna....sad znam ko mi pokrade kasike za gatanje

[pesak]

Prozivka podguzne muve
Milorad Ulemek Legija se iz CZ uključio u polemiku između predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava i „žigosanih“ profesora Pravnog fakulteta

BEOGRAD - Redakciji Kurira stiglo je pismo Milorada Ulemeka Legije u kome se ne navodi precizno na koga se odnosi, ali je po sadržaju očigledno da se najčuveniji pritvorenik Centralnog zatvora njime uključio u polemiku između Sonje Biserko, predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava, i profesora Pravnog fakulteta u Beogradu koji su se našli na njenom spisku za odstrel. Pismo prenosimo u celini:

„Jedna nepismena, kako bih je nazvao, larva, ili je možda prikladnije podguzna muva svetskog poretka u propadanju, isprozivala je koga? Isprozivala je ljude, za nju veoma pismene, koji su se za razliku od nje čitavog svog života držali samo jedne crte. Odbrane srpskog nacionalnog identiteta. Srpske kulture. Srpske istorije. I da ne nabrajam dalje zato što su njihova životna dela i više nego poznata.

Zašto ovo pišem, verovatno će se mnogi zapitati. Zašto, ako nisam i sam prozvan. E pa, jesam. Prozvan sam. Zato što je ta nepismena larva prozvala mog omiljenog pisca, mog omiljenog režisera, mog omiljenog kolumnistu. Napala je moju Crkvu, vojsku, napala je sve što volim, cenim, poštujem, uvažavam. Napala je sve ono za šta sam spreman život da dam da bih sve to što volim zaštitio.

Zašto je nepismena larva sve to napala? Zato što su joj tako rekli. Možda. Mada, ja bih pre rekao da je to uradila zato što je: matora, ružna, nedojebana, ohola. Zato što je niko ne voli, zato što je drma klimaks. Zato što, kada se ujutru pogleda u ogledalo i vidi na šta liči, mrzi ceo svet, a ponajpre sebe. Zato što zna da oni koje je isprozivala mogu uvek da budu kao ona, i još gori, ali...

... Ali ona nikada ne može da bude kao oni.

Mada ne znam da li je larva svesna da dok je nje i njoj sličnih, svi oni koje je isprozivala će u očima svojih rodoljubivih ljudi biti još lepši, plemenitiji, veći, časniji. A ona, ona će večito ostati ružna, jadna i mala.
I za kraj,
Martin Luter reče 1521. godine, pošto je okončao svoje antipapske teze na vratima katedrale u Vormsu: ‘Ovo je moj stav. Ja drugačije ne mogu.’

Pritvorenik Milorad Ulemek“

http://www.kurir-info.rs/clanak/vesti/k ... guzne-muve

[pesak]

Pritvorenik analizira Sonju Biserko

Objavljeno: Pon, 06. 10. 2008. 17:14 LEGIJA,
TEOLOG TREĆEG METKA

PHOTO: EPA/NENAD KOJADINOVIĆ

Anonimni, skromni pisac u ime pritvorenika malo se zajebao: katedrala na koju je nesrećni Luter prikucao (a ne „okončao“) svojih 95 teoloških teza ne nalazi se u Vormsu, već u Vitenbergu, ali za obrazovane čitaoce Kurira nema tu neke razlike: Vorms, Vitenberg, Van der Berg, Bjorn Borg, Vimbldon - sve je to divlji Zapad koji je u ime Legije neko lepo opisao u njegovim romanimaPišu pritvorenici: Petar Luković/Tomislav Marković

Nešto što se zove Kurir objavilo je u ponedeljak, 6. oktobra, tekst pod naslovom „Prozivka podguzne muve“ u okviru kojeg je nlo-prenelo pismo višestrukog ubice i samozvanog rodoljuba Milorada Ulemeka Legije, koje je misterioznim putevima stiglo na adresu ovog toaletoida. Kako stoji u Kuriru, očigledno je „da se najčuveniji pritvorenik Centralnog zatvora njime uključio u polemiku između Sonje Biserko, predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava, i profesora Pravnog fakulteta u Beogradu“. Pismo Milorada Ulemeka Legije, patriote po milosti Službe, prenosimo u celini.

„Jedna nepismena, kako bih je nazvao, larva, ili je možda prikladnije podguzna muva svetskog poretka u propadanju, isprozivala je koga? Isprozivala je ljude, za nju veoma pismene, koji su se za razliku od nje čitavog svog života držali samo jedne crte. Odbrane srpskog nacionalnog identiteta. Srpske kulture. Srpske istorije. I da ne nabrajam dalje zato što su njihova životna dela i više nego poznata.

Zašto ovo pišem, verovatno će se mnogi zapitati. Zašto, ako nisam i sam prozvan. E pa, jesam. Prozvan sam. Zato što je ta nepismena larva prozvala mog omiljenog pisca, mog omiljenog režisera, mog omiljenog kolumnistu. Napala je moju Crkvu, vojsku, napala je sve što volim, cenim, poštujem, uvažavam. Napala je sve ono za šta sam spreman život da dam da bih sve to što volim zaštitio.

Zašto je nepismena larva sve to napala? Zato što su joj tako rekli. Možda. Mada, ja bih pre rekao da je to uradila zato što je: matora, ružna, nedojebana, ohola. Zato što je niko ne voli, zato što je drma klimaks. Zato što, kada se ujutru pogleda u ogledalo i vidi na šta liči, mrzi ceo svet, a ponajpre sebe. Zato što zna da oni koje je isprozivala mogu uvek da budu kao ona, i još gori, ali...

... Ali, ona nikada ne može da bude kao oni.

Mada ne znam da li je larva svesna da dok je nje i njoj sličnih, svi oni koje je isprozivala će u očima svojih rodoljubivih ljudi biti još lepši, plemenitiji, veći, časniji. A ona, ona će večito ostati ružna, jadna i mala.

I za kraj,

Martin Luter reče 1521. godine, pošto je okončao svoje antipapske teze na vratima katedrale u Vormsu: ‘Ovo je moj stav. Ja drugačije ne mogu.’

Pritvorenik Milorad Ulemek“

+++

Uprkos tome što Kurir tvrdi da je „primio“ pismo od Ulemeka, ne objašnjavajući kako (poštom, mejlom, SMS-om, golubom pismonošom, advokatom, trećim metkom, telegramom podrške), izvesno je da autor dotičnog pisma nije „pritvorenik“, kao što nije ni autor romana koje je, navodno, potpisao, što je jasno svakome ko je bar jednom u životu video ili čuo čoveka čija je najviša elokvencija na nivou „brate, mis'im“. Odjednom, pomenuti se pritvorenik poziva na Martina Lutera, za kojeg pouzdano zna da nije ni Bošnjak ni Hrvat, inače bi već bio mrtav (Luter). Anonimni, skromni pisac u ime pritvorenika malo se zajebao: katedrala na koju je nesrećni Luter prikucao (a ne „okončao“) svojih 95 teoloških teza ne nalazi se u Vormsu, već u Vitenbergu, ali za obrazovane čitaoce Kurira nema tu neke razlike: Vorms, Vitenberg, Van der Berg, Bjorn Borg, Vimbldon - sve je to divlji Zapad koji je u ime Legije neko lepo opisao u njegovim romanima.

Ključno pitanje - baš kao u aferi „Vojko i Savle“ - jeste prizemna dilema: ko je Legijin alter ego? Naslov „Prozivka podguzne muve“ ukazuje na Branu Crnčevića, koji voli ovakve insekticidne sintagme; međutim, u ljubavi prema biološkim metaforama ne treba zaboraviti Miroslava Toholja, bivšeg ministra za informisanje tzv. Republike Šumske, danas priznatog izdavača sabranih dela Radovana Karadžića; upotreba krvave mizoginije ne otkriva mnogo, jer je ona sastavni deo vascelog svetonazora Legijinih prijatelja u književnosti; u igri je i laki Momo Kapor koji voli ovaj razigrani stil, po uzoru na Ulemekove prostrelne ali pastelne instalacije; upotreba retoričkih pitanja iz daljine podseća na Kostu Čavoškog, uvek zapitanog nad sudbinom vaskolikog srpstva; jedino nije jasno otkud tu Martin Luter, što se verovatno upitao i sam Legija čitajući svoje pismo koje on nije pisao.

A za Legiju mali kviz: u čemu je razlika između Martina Lutera i Martina Lutera Kinga? Mala pomoć za pritvorenika: nije Elvis Prisli.

P.S. Za čitaoce koji nisu razumeli Legijin Da Vinčijev kod, da objasnimo. Pod šfrom Legijin „omiljeni pisac“ krije se Dobrica Ćosić, pod šifrom Legijin „omiljeni režiser“ krije se Emir Nemanja Kusturica, a pod šifrom Legijin „omiljeni kolumnista“ uopšte se ne krije Slobodan Antonić (kojeg i ovog puta kumimo da nam pošalje neku svoju fotografiju, makar i sa srpske nudističke plaže, preživećemo).

http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=17618

[pesak]

Antifašistički odgovor

Objavljeno: Pon, 06. 10. 2008. 11:40

NO PASARAN NA PLATOU ISPRED FILOZOFSKOG

Dok se ovdašnje „savremeno” društvo prilbižava 11. oktobru i najavljenom, ali još uvek zakonski neprijavljenom „Maršu za jedinstvo Srbije” u organizaciji neofašističkih organizacija, Antifašistička kampanja poziva građane i građanke na javni antifašistički otpor.
Plakat koji najavljuje antifašistički protest
PHOTO: Antifašistička kampanja



Piše: Radojica Bunčić

U nedostatku reakcije javnosti, javne diskusije, osude ili zabrane najavljenog okupljanja fašističkih organizacija od strane nadležnih institucuja i policije, građani i građanke su na Facebooku organizovali grupu pod nazivom „Sprečimo da nacisti marširaju Beogradom”, koja do sada broji oko 9 hiljada članica i članova. Na ovoj grupi diskutuje se uglavnom o nenasilnim metodama suprotstavljanja javnom propagiranju nejednakosti, mržnje, straha, rasizma i fašizma, i dogovara oko organizovanja protesta protiv najavljenog „Marša za jedinstvo Srbije”. Diskusija na ovoj internet grupi prerasla je u inicijativu iz koje je nastala Antifašistička kampanja, osnovana u prošlu subotu od strane levo orijentisanih građanki i građana, aktivista i aktivistkinja nevladinih organizacija za ljudska prava, kao i sindikalnih i antifašističkih organizacija.

Razlog osnivanja Antifašističke kampanje jeste organizovanje i sazivanje nestranačkog, opštenarodnog protesta protiv nacističkog marša zakazanog za 11. oktobar 2008. godine. Aktivisti i aktivistkinje AFK-e apeluju na celokupnu javnost i odgovorne institucije da ne dozvole održavanje fašističkih manifestacija poput ove najavljene za 11. oktobar, niti bilo koje slične ubuduće, ističući antifašističku prošlost ovih prostora i sećanje na žrtve iz drugog svetskog rata. Kao civilizacijski odgovor na sejanje straha od strane fašističkih organizacija, Antifašistička kampanja poziva sve građane i građanke da se suprotstave javnoj demonstraciji mržnje i da se pridruže aktivistima i aktivistkinjama, kao i javnim ličnostoma i kulturnim stvaraocima na mirnom antifašističkom protestu u subotu, 11. oktobra u 16 časova, na platou ispred Filozoskog fakulteta.



PODSETNIK
Pripadnici Skinhead pokreta su krajem 2000. godine na Zelenom vencu pretukli glumca Dragana Maksimovića, misleći da je Rom. Čovek je, Rom ili ne, ipak umro od posledica prebijanja dva meseca kasnije. Tri godine ranije, 18. oktobra 1997, na Slaviji, udarcima metalnom šipkom u glavu, dvojica maloletnih Skinheada na ulici su ubili takođe maloletnog dečaka Dušana Jovanovića samo zato što je bio Rom. Treba li podsećati javnost na paljenje džamija u Beogradu i Nišu tokom „patriotskih” demonstracija 17. marta 2004. godine!? Čini se da treba!
U Programu militantne neonacističke organizacije Nacionalni Stroj, između ostalih ideja stoji: „Zalagaćemo se za rešavanje pitanja zapadnih granica Srbije i povratak okupiranih teritorija koje pripadaju srpskom narodu. Tamo gde to trenutno nije moguće predlažemo razmenu stanovništva.” (član 3.) Sličan plan je 1992. godine već sproveden u delo, kada je tadašnja srpska vlast, na čelu sa Slobodanom Miloševićem, prethodno likvidirajući ili proteravši gotovo celokupno nesrpsko stanovništvo sa prostora okupirane Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema, na te prostore planski naselila Srbe iz delova Hrvatske pod kontrolom hrvatskih snaga. Od tada, pa do kraja rata u kome ondašnja SR Jugoslavija „nikada zvanično nije učestvovala”, pomenuta oblast bila je u (ne)milosti Crvenih beretki, Arkanovih Tigrova i Bocinih Škorpiona.

Nadalje, u Programu ove organizacije se navodi i ponešto o konceptu prava građana idealne srpske države: „Puno građansko pravo kao svest nacionalne odgovornosti mogu imati samo lojalni državljani naše zemlje koji su pripadnici bele arijevske rase, dok državljani ne bele rase i rasno mešani bi imali određeni status i ograničena prava oslobođeni građanskih dužnosti. Visoki predstavnici naroda na odgovornim položajima od nacionalnog značaja moraju biti srpskog porekla.” (član 7.) Istorija je već dokazala da ovakve ideje i programi sprovedeni u delo kao krajnju konsekvencu imaju koncentracione logore sa Ciklonom B u tuševima i visokim dimnjacima iz kojih gusti dim nelojalnih sa ograničenim pravima, a sprženih ljudskih bića, dan i noć ne prestaje da kulja.

Otprilike u isto vreme kada su „nacionalno i rasno svesno“ organizovani omladinci javnosti dali na znanje da će u Beogradu ponoviti patriotsko novosadsko okupljanje iz oktobra prošle godine, počeo je i medijski linč na Sonju Biserko povodom objavljivanja godišnjeg Izveštaja o ljudskim pravima za 2007. godinu. Rezultat ovih medijskih napada perom i rečima književnika, analitičara, pravnika i bivšeg fudbalera, objavljivanih pre svega u Pečatu, Politici, Večernjim novostima i NIN-u, gospođa Biserko doživela je ispred ulaza u zgradu i vrata stana u kome živi, gde su je sačekala dvojica nepoznatih muškaraca obučenih u crno. Valja podsetiti da je samo nekoliko dana pre sačekuše, grupa ekstremnih desničara okupljenih oko organizacija 1389 i Obraza ostavila maketu kukastog krsta ispred zgrade Helsinškog odbora, vređajući pri tom aktiviste i aktivistkinje ove organizacije i upućujući im pretnje u maniru onih sa početka devedesetih. Ovi događaji, za one koji to hoće da primete, predstavljaju školski primer jedne velike i važne društvene istine koju smo, moguće, zaboravili, a koja poručuje da nasilje počinje govorom mržnje.

To nikako nije sve. Nakon što je LDP pokrenula inicijativu da se fašistički marš zabrani, u prošli petak, tokom noći, ponovo nepoznati počinioci demolirali su prostorije Pokrajinskog i Gradskog odbora LDP u Novom Sadu, SDU, kao i nevladine organizacije „Omladinski klub”. Ovim povodima, nema pomenutih književnika, analitičara, pravnika i fudbalera da se oglase i upotrebe svoj prostor u medijima da jasno&javno osude ove slučajeve nasilja iz mržnje.

Sa druge strane, na forumima sajtova koji promovišu fašističku ideologiju, Stormfront, Nacionalni Stroj i Krv i čast, „patriote” se pozivaju na masovno prisustvo 11. oktobra ispred platoa na Filozofskom fakultetu. Pored poziva na beogradski neonacistički marš, na sajtu Krv i čast moguće je pročitati i poziv na istovetni „Ruski marš”, koji se održava 4. novembra u Moskvi. Organizatori „Srpskog marša” očekuju i dolazak istomišljenika iz inostranstva. Prošle godine policija je sa granice vratila grupu neonacista iz Slovačke, ne dopustivši im da dođu do Novog Sada, pa ostaje da vidimo kakva će reakcija policije biti ove godine.

Inače, nije zgoreg obratiti pažnju na sadržaj sajtova fašističkih organizacija i ideje koje su tamo iznesene. Pametno bi bilo kada bi i ovdašnja policija isto učinila, možda bi joj bilo jasnije sa kim to ima posla. Zanimljivo je i pomenuti da na svim fotografijama pripadnici ovih organizacija imaju „zamućena” lica, kako ne bi mogao da se utvrdi njihov identitet. Na sajtu Krv i čast između ostalog stoji rasistički tekst u kome se kaže da „Teška vremena zahtevaju radikalna rešenja, tako da je NS (nacionalsocijalna) revolucija jedini lek za obnovu naše rase i nacije... mi moramo danas našim primerom da motivišemo što više ljudi da stanu u odbranu svog identiteta, porodice i zemlje, jer... od 6 milijardi ljudske populacije na svetu, bela rasa sačinjava samo 8%, a bele žene sposobne za rađanje i koje su mlađe čine samo 2%!!!”. U istom tekstu još piše da će se za svoje ideje boriti „po svaku cenu”. Koja je to cena, može da se nasluti iz grafita sa zidova diljem „otadžbine”, koji jasno poručuju pripadnicima etničkih manjina koji žive u ovoj zemlji da nisu dobrodošli – „Srbija Srbima”, kao i grafita koji veličaju genocid počinjen nad Bošnjacima u Srebrenici 1995. – „Nož, žica, Srebrenica”.

Hoćemo li u Evropu iz 2008. ili onu iz 1938, možda vidimo 11. oktobra na platou ispred Filozofskog
http://www.e-novine.com/sr/drustvo/clanak.php?id=17585

[simi5]

Potvrđeno pisanje „Blica“ - stiže britanski bend
„Depeche Mode“ 20. maja na Ušću
Autor: Simonida Milojković | Foto:Northfoto | 07.10.2008. - 08:31
„Depeche Mode“ 20. maja na Ušću


Od izveštača „Blica“ iz Berlina
Grupa „Depeche Mode“ na pres konferenciji na Olimpijskom stadionu u Berlinu juče je najavila da će u okviru svetske turneje 2009. godine 20. maja nastupiti na Ušću u Beogradu. Na pitanje novinara „Blica“ šta očekuju od beogradskog koncerta budući da u Srbiji sviraju prvi put, klavijaturista Endi Flečer je rekao: „Znamo da imamo puno fanova u Beogradu. Očekujemo super koncert. Biće ludilo“.
Nastavak teksta ▼


Kako je „Blic“ ekskluzivno otkrio još 20. septembra, najiščekivaniji bend konačno dolazi u Srbiju, a pres konferencija ove popularne grupe bila je toliko posećena da su novinari iz cele Evrope i stotinak najvatrenijih fanova skoro ispunili južnu tribinu stadiona u Berlinu. Onoliko ljudi koliko Dejv Gahan, Martin Gor i Endi Flečer mogu da privuku na konferenciji za štampu, mnogi ne mogu ni na koncertu.
Nasmejani i dobro raspoloženi članovi benda „Depeche Mode“ ispričali su da u poslednjih sedam meseci u Njujorku spremaju novi album koji će biti gotov do katoličkog Božića.
- Dali smo sebi malo više vremena da bismo napravili što bolje pesme. Teško je napraviti dobar album za kratko vreme. Do sada su samo dve pesme potpuno gotove, ali do Nove godine sve će biti spremne - ispričao je Martin Gor, a na pitanje novinara kako će se zvati novi CD, Dejv Gahan je rekao da su smislili eksplozivan naziv koji će do poslednjeg trenutka ostati tajna.
Osvrnuli su se i na koncert pre 20 godina u Berlinu, i to Istočnom, a duhoviti Dejv ga je opisao ovako:
„Publika je bila luda, a policija još luđa! Čini mi se da je bilo više policije nego fanova“.
Na pitanje po čemu će se ova turneja razlikovati od prethodnih, momci su skoro uglas odgovorili: „Sada bolje izgledamo i veći smo šmekeri“, a na pitanje kakav će im biti novi imidž, Dejv je objasnio: „Imaćemo gaće. Znači, sigurno ćemo imati gaće, čarape i dijamante na sebi, a za ostalo ćemo videti“.
Koncerti grupe „Depeche Mode“ u Beogradu, Zagrebu i Sofiji su u organizaciji „Tuborg Green festa“, a u produkciji „Live Nation“ i „The State of Exit“. „Tuborg Green fest“ je od 2005. godine partner najvećih muzičkih festivala u Evropi poput „Roskilde“ u Danskoj i „Egzita“ u Srbiji. Prošle godine organizovali su i koncert „Red Hot Chili Peppers“ u Srbiji, a dogodine dovode i „Depeche Mode“ u Beograd.

Usponi i padovi
1980 - bend je osnovan u Basildonu, gradiću u Eseksu
1981 - u februaru objavljuju prvi singl „Dreaming of Me“
1981 - u novembru izdaju debitantski album „Speak and Spell“, koji je zauzeo deseto mesto na britanskoj listi albuma
1982 - Alan Vajlder je zamenio Vinsa Klarka, koji je krajem 1981. napustio grupu
1986 - bend objavljuje album „Black Celebration“, na kojem su hitovi „Stripped“ i „A Question of Time“
1987 - nakon ploče „Music for the Masses“ članovi benda postaju zvezde u Americi
1990 - u martu objavljuju svoj najuspešniji album „Violator“, sa kojeg su hitovi za sva vremena postale numere „Enjoy the Silence“, „Personal Jesus“ i „Policy of Truth“
1990 - na promociji albuma u prodavnici ploča u Los Anđelesu pojavilo se čak 20.000 fanova
1994 - tokom „Devotional“ turneje, bilo je sve očitije da je Gahan zavisan od heroina, a Endi Flečer je doživeo nervni slom
1995 - Alan Vajlder napušta bend, a Gahan, Gor i Flečer od tada nastupaju kao trio
1997 - u aprilu objavljuju album „Ultra“, koja je zauzela prvo mesto na britanskoj listi albuma
1997 - u junu je Dejv Gahan skoro umro od prevelike količine droge, a priča se da je nekoliko puta u tom periodu pokušao da izvrši samoubistvo
2001 - bend objavljuje album „Exciter“, koji nije ponovio komercijalni uspeh prethodnih izdanja
2005 - u oktobru izdaju ploču „Playing the Angel“, prvi album gde se Gahan okušao i kao tekstopisac
2006 - u avgustu završavaju veoma uspešnu turneju „Touring the Angel“, kojom su pokazali zašto spadaju među najbolje koncertne bendove
2008 - u Berlinu najavljena svetska turneja u okviru koje će na proleće 2009 konačno po prvi put svirati i u Srbiji

Blic

Nadam se da ćete iskoristiti priliku da u Srbiju dođete i uverite se kako stvarno izgleda.

[simi5]

Jedino rešenje za efikasan rad Skupštine
Novi poslovnik uklanja blokadu
Autor: Marija Maleš | Foto:FoNet | 07.10.2008. - 05:00
Novi poslovnik uklanja blokadu

Jedino rešenje za deblokadu rada parlamenta jeste da vladajuća većina što hitnije usvoji predlog novog poslovnika kojim bi se poslanicima ograničilo vreme za diskusiju. U suprotnom, ukoliko nastavi da toleriše zloupotrebu poslovnika, uz povremeno izricanje opomena, predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović neće moći da spreči radikale da raspravljaju o temama koje se tiču svega samo ne dnevnog reda.

- Zbog toga što zloupotreba člana 225 i 226 poslovnika remeti atmosferu u Skupštini, ja ću i dalje nastojati da nađem kompromisno rešenje kako bismo se manje bavili političkim temama i našli vreme za zakonodavnu aktivnost. Izricanje opomena i drugih sankcija nije konstruktivno rešenje jer poslanika SRS ima 60 i to bi nam takođe oduzelo mnogo vremena - ponovila je juče za “Blic” Slavica Đukić-Dejanović.
Ona, međutim, kaže da trenutno nije moguće usvojiti novi poslovnik kako bi se sprečila blokada parlamenta jer je “formirana grupa koja radi na njemu” i da će predlog poslovnika biti na dnevnom redu tek krajem godine. U međuvremenu, ističe ona, Skupština bi trebalo da usvoji oko stotinu zakonskih predloga i akata koji moraju da se usklade sa novim Ustavom Srbije.
Postavlja se pitanje zašto skupštinska većina čeka kraj godine da bi usvojila predlog novog poslovnika kada je poznato da je taj predlog urađen još prošle godine. DSS koja je podržala taj predlog, insistirala je tada da oko poslovnika bude postignut konsenzus, ali sada kada ova stranka više nije na vlasti predlog bi mogla da usvoji i vladajuća većina.
- Jedino rešenje je donošenje novog poslovnika, pošto su razlozi za blokadu Skupštine neracionalni i mi praktično ne znamo šta radikali hoće da postignu tim raspravama. Najpre su insistirali na izveštaju o neredima sa mitinga podrške Radovanu Karadžiću, zatim da se pronađe počinilac ubistva demonstranta Ranka Panića, a sada traže da se vrate mandati. Imam utisak da kada bismo rešili sve te zahteve, oni bi pronašli četvrti, peti, šesti… samo da bi Skupštinu držali u blokadi - kaže za “Blic” poslanik G17 plus Željko Ivanji.
Prema njegovim rečima, novi poslovnik bi sprečio zloupotrebe tako što bi ograničio vreme za diskusiju poslaničkim grupama, pa bi onaj poslanik koji ne stigne da kaže ono što je nameravao, mogao pismenim putem da to saopšti parlamentu i to bi bilo uvršćeno u skupštinski stenogram.
Skupština bi, inače, danas trebalo da izglasa kadrovska rešenja o kojima se tokom prošle sedmice samo sporadično diskutovalo u periodu kada radikali nisu vodili debatu o mandatima. U poslepodnevnim časovima trebalo bi da počne prva jesenja sednica, na čijem dnevnom redu su uz osam “šengenskih zakona” i zakoni iz oblasti borbe protiv korupcije.

Tužilaštvo ne reaguje
Ivanji smatra da su radikali ohrabreni u zloupotrebi poslanika i time što državni tužilac, koji je izjavio da u govoru Vjerice Radete ima elemenata krivičnog dela govora mržnje, ništa povodom toga nije preduzeo. Kako je naveo, ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić predložio je da se poslanicima oduzima čak i mandat ukoliko u njihovom govoru ima elemenata krivičnog dela - pretnje ili govora mržnje.

Blic

Svaki minut rada parlamenta Srbije košta direktno 200€ o gubicima privrede zbog nedonošenja zakona da ne govorimo.

[pesak]

daaaa.. bilo je jako mnogo ljudi u srbijici koji su mislili da dobro vide, i da je milosevic njihov vodja.. dobar covek, brine o svom narodu.. a i o tudjim narodima...
pa su masovno glasali za nazi-skota.. ali masovno..

dobro se secam tog vremena.. jako dobro...
i ogromne kolicine lazi i gluposti koja se survavala na glavu prosecnog srbina..
tek sam onda videla u kojoj meri ljudi mogu biti idioti... a mislili da dobro vide...

zato, jos jednom.

SVE DOK SRBIJA NE PRESTANE DA BUDE NACIONALISTICKA< BICE S>>>ranja !!

koncerti, pozorista i lkojesta - sve je to ok... ali , sve ce biti bolesno i izopaceno dok...
osnovno je - prestati biti nacionalista i postati covek...posle ide sve lakse..
KO TO NE VIDI, SLEP JE KAO I ONOLIKI SLEPCI KOJI SU KLICALI SKOTU MILOSEVICU.

sve je lepo objasnio zavrzlama...ovde, na forumu.
sve lepo pise u programskim nacelima LDPa.
sve ostalo je svrq... sto rece onaj nick sa foruma.

[pesak]

jos da dodam, sad jeste drugacije, ali sto se tice slobode medija, bilo je vise slobode za vreme skota.
i moglo se predpostaviti ko ce biti ubijen, a ne ovako.

[pesak]

http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=17654

Ministarstvo ekonomije

Objavljeno: Uto, 07. 10. 2008. 16:42

ŽIRAFA IPAK KUPLJENA
Budući stanovnik jagodinskog Zoo vrta
PHOTO: FoNet/EPA

Vlada Srbije je izdvojila 18. septembra više od 19 miliona dinara za nabavku životinja, njihov transport i izgradnju smeštajnog prostora u Zoološkom vrtu u Jagodini, saopštilo je u utorak Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.Beta
U saopštenju se navodi da su sredstva odobrena posle molbe opštine Jagodina da vlada finansijki podrži opremanje tog vrta.
„Zoo vrtu u Jagodini odobreno je 19.239.644 dinara za nabavku životinja, njihov transport i izgradnju smeštajnog prostora za njih u okviru Zoo vrta”, navelo je ministarstvo.

Današnji Blic objavio je da je vlada izdvojila nešto manje od 250.000 evra (19.239.6444 dinara) za kupovinu i prevoz žirafe koja će biti smeštena u zoološkom vrtu u Jagodini.

Predsednik opštine Jagodina, Dragan Marković Palma, rekao je novinarima u skupštini da je ta opština dobila „neka, ne velika sredstva” od vlade, koja će biti upotrebljena za razvoj turizma, a ne za kupovinu žirafe.

Ministarstvo ekonomije je u saopštenju navelo da je vlada 14. februara usvojila Program rasporeda i korišćenja sredstava namenjenih za razvoj infrastrukture u turizmu za 2008. i da je tada opštini Jagodina dodeljeno 25 miliona dinara za izgradnju skijališta na Crnom vrhu.

„U međuvremenu, iz Javnog preduzeća 'Zoo vrt' Jagodina stigla je molba da se finansijski podrži projekat opremanja ovog vrta. U skladu sa tim izvršena je alokacija sredstava. Umesto 25 miliona dinara za izgradnju skijališta, odobreno je 19.239.644 dinara za Zoo vrt, što je 18. septembra na sednici Vlade i usvojeno”, saopštilo je ministarstvo.

U saopštenju se dodaje i dodalo da razlika od 5.760.356 dinara nije raspoređena i da je ostala u budžetu Srbije.

Ministarstvo je navelo da je 18. septembra na osnovu odluke vlade doneta Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o utvrđivanju programa rasporeda i korišćenja sredstava namenjenih za razvoj infrastrukture u turizmu za 2008.



Povezani članci:

[pesak]

Prioriteti: Vlada Srbije kupila žirafu

Objavljeno: Uto, 07. 10. 2008. 16:12

POD AFRIČKOM PALMOM
Počasni građani Jagodine: Palma i Žirafa (desno)[/b]

PHOTO: COMBO



Logično je zapitati se: ako je Dragan Marković Palma, kao čelnik Jedinstvene Srbije, kao uslov za podršku proevropske vlade tražio živu žirafu, možemo samo pretpostaviti šta su tražili ostali iz najšire koalicione familije

Pišu: Tomislav Marković & Petar Luković

Vest je istinita: Vlada Srbije dodelila je zoološkom vrtu u Jagodini 19.239.644 dinara (precizno: 249.865 evra) za kupovinu jednog ženskog primerka životinje po imenu – žirafa! Iza humanitarne akcije „Spasimo žirafu” ne stoji samo nesebična ljubav prema nesvrstanim afričkim životinjama; kupovina žirafe bila je, naime, jedan od uslova stranke Jedinstvena Srbija da se uopšte formira „proevropska” vlada. U prevodu: ili žirafa ili novi izbori!

Sad, kad je Vlada Srbije već uveliko počela da ispunjava svoje obaveze prema mnogobrojnim političkim komitentima, konačno je došao red i na kupovinu nesrećne žirafe. Zanimljivo je da cena same žirafe negde u dalekoj Africi nije velika (2-3 evra po pegi žive vage), ali su troškovi lociranja životinje, njenog hvatanja, izgradnja kaveza od nekoliko spratova za budućeg pritvorenika, prevoz žirafe do najbliže luke na kom se nije štedelo (prevoz u pognutom položaju jeste jeftiniji, ali je nešto nehumaniji; prevoz u vertikalnoj poziciji jeste skuplji, ali bliži srpskom poimanju čovečnosti), hrana za žirafu tokom nekoliko meseci putovanja po uzburkanom okeanu, plate i honorari za čuvare, kuvare i koordinatore žirafe; iskrcavanje žirafe i njen utovar u žirafamobil (motorno vozilo za prevoz žirafe); prevoz od luke Bar do Jagodine, uz povremene pauze da se žirafa okrepi; konačno: istovar žirafe u jagodinskom zoološkom vrtu i smeštanje iste u prigodne prostorije. Varijanta da žirafa sama, polako, peške stigne do Jagodine i sama se prijavi dežurnom u zoološkom vrtu rečima „Ja došla”, odbačena je kao nepraktična, jer žirafa ne zna dobro srpski, pa bi mogla usput da se izgubi.

Logično je zapitati se: ako je Dragan Marković Palma, kao čelnik Jedinstvene Srbije, kao uslov za podršku proevropske vlade tražio živu žirafu, možemo samo pretpostaviti šta su tražili ostali iz najšire koalicione familije.

Da se vratimo našoj žirafi. Životinja će u Jagodini živeti kao bubreg u loju: moraće da boravi u prostoru gde je temperatura bar 10 stepeni Celzijusa, zbog čega će biti sagrađen specijalni zatvoreni objekat sa grejanjem tokom zime (grejna sezona počinje, normalno, 15. oktobra). Ostaje nam samo da za sada neimenovanoj žirafi (u opticaju je „Sanda”, zbog Sande Rašković-Ivić koja je slavu žirafa pronela Kosovom, Srbijom, a danas kao ambasadorka, Italijom i Maltom, jer je bila prva koja je imala hrabrosti da multiplikovanu afričku zverku prkosno nosi na junačkim prsima) poželimo puno sreće u slobodarskoj Jagodini pod zoološkom palmom. Vredi svaku paru!




Budite kumovi:
Pozivamo čitaoce da se uključe u akciju e-novina "Dajmo ime jagodinskoj žirafi". Najplemenitije predloge pokušaćemo da nagradimo obilaskom Zoo-vrta u Jagodini.


http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=17648

[Maraschino]

Vučić će biti Nikolićev zamenik

7. oktobar 2008. | 15:52 -> 20:37 | Izvor: B92

Beograd -- Vučić postaje zamenik predsednika Srpske napredne stranke. Po snazi smo već drugi u Srbiji, kaže on za B92.


Predsednik i zamenik: Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić (FoNet)
Aleksandar Vučić je posle tri nedelje ćutanja za B92 rekao da će u Srpskoj naprednoj stranci biti kandidovan za zamenika predsednika te stranke.Vučić tvrdi da najnovija istraživanja pokazuju da su naprednjaci druga po snazi politička stranka u zemlji i da se razlika između njih i demokrata sve više smanjuje.

On otkriva i da je on i dalje u kontaktu s Majom Gojković, ali nije želeo da tumači nagađanja da li će se njegova bivša stranačka koleginica sa svojom novom strankom pridružiti Nikoliću.

S druge strane, šef poslaničke grupe “Napred Srbijo” Tomislav Nikolić izjavio je da će Aleksandar Vučić biti u samom vrhu Srpske napredne stranke, ali da u toj partiji neće biti mesta za Maju Gojković.

On je naveo da ulazak Vučića u SNS znači mnogo i da je Vučić samo pristupio idejama koje i sam propagira.

S druge strane, Nikolić kaže da je sada nemoguće da Maja Gojković bude u SNS-u, jer je izjavila da želi da formira stranku.

Iako navodi da je njegova stranka potpuno otvorena, rekao je da "Maja Gojković više nije dobrodošla".

rodila ih majka ovako us..e, ponovo su zajedno nikolica i u njega mu prikolica

jos samo da naprave koaliciju sa seseljevcima a i to ce u buducnosti biti

sto rece zavrzlama , samo kada to zatreba

bit ce to najveca demokratija na celu sa tadicima

[zavrzlama]

Vučić će biti Nikolićev zamenik

7. oktobar 2008. | 15:52 -> 20:37 | Izvor: B92

Beograd -- Vučić postaje zamenik predsednika Srpske napredne stranke. Po snazi smo već drugi u Srbiji, kaže on za B92.


Predsednik i zamenik: Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić (FoNet)
Aleksandar Vučić je posle tri nedelje ćutanja za B92 rekao da će u Srpskoj naprednoj stranci biti kandidovan za zamenika predsednika te stranke.Vučić tvrdi da najnovija istraživanja pokazuju da su naprednjaci druga po snazi politička stranka u zemlji i da se razlika između njih i demokrata sve više smanjuje.

On otkriva i da je on i dalje u kontaktu s Majom Gojković, ali nije želeo da tumači nagađanja da li će se njegova bivša stranačka koleginica sa svojom novom strankom pridružiti Nikoliću.

S druge strane, šef poslaničke grupe “Napred Srbijo” Tomislav Nikolić izjavio je da će Aleksandar Vučić biti u samom vrhu Srpske napredne stranke, ali da u toj partiji neće biti mesta za Maju Gojković.

On je naveo da ulazak Vučića u SNS znači mnogo i da je Vučić samo pristupio idejama koje i sam propagira.

S druge strane, Nikolić kaže da je sada nemoguće da Maja Gojković bude u SNS-u, jer je izjavila da želi da formira stranku.

Iako navodi da je njegova stranka potpuno otvorena, rekao je da "Maja Gojković više nije dobrodošla".

rodila ih majka ovako us..e, ponovo su zajedno nikolica i u njega mu prikolica

jos samo da naprave koaliciju sa seseljevcima a i to ce u buducnosti biti

sto rece zavrzlama , samo kada to zatreba

bit ce to najveca demokratija na celu sa tadicima

da samo dodam ono sto sam napisao prije mjesec dana:D

Nikolic: Cekaj malo Brane...znas li ti da bi mi Seselj pobio porodicu da to uradim...guras me u smrt sigurnu..cccccttt..

Cosic: Tomo ne brini pa za koji qurac mi ovde u stabu radimo...sluzba je vec vrbovala Vucica da ti cuva ledja...tvoj posao je da izreziras ostavku i podelis stranku,kad mi odradimo nas deo koji je skoro pri kraju ti izlazis sa novom strankom...

[pesak]

http://www.voanews.com/serbian/2008-10-07-voa1.cfm

sonja biserko o stanju u srbijici...

[Maraschino]

zavrzlama

da samo dodam ono sto sam napisao prije mjesec dana:D

Nikolic: Cekaj malo Brane...znas li ti da bi mi Seselj pobio porodicu da to uradim...guras me u smrt sigurnu..cccccttt..

Cosic: Tomo ne brini pa za koji qurac mi ovde u stabu radimo...sluzba je vec vrbovala Vucica da ti cuva ledja...tvoj posao je da izreziras ostavku i podelis stranku,kad mi odradimo nas deo koji je skoro pri kraju ti izlazis sa novom strankom...

svaka cast majstore

escajg ti se pozlatio

[Umjetnik a]

je li se može ovdje ostaviti prijedlog za ime žirafe